Ubice palestinske dece

320392_2256600627105_1611035098_2285669_1138500428_nPišu mi ljudi ovih dana da mi objasne kako sam pristrasan i navijački raspoložen i kako jednostrano sagledavam stvari. Ova prva dva je tačno, ali sam mislio da uopšte ne ostavljam mesta sumnji za koga navijam, pa mi nije jasno zašto ljudi gube vreme da mi saopšte očigledno.

Ja, naravno, navijam. Srčano. I mislim da imam odlične razloge za to i trudim se da ih ponavljam makar upola onoliko uporno koliko vi prosipate svoje islamolevičarske bljuvotine. Vodite, priznajem, al to je zato što je teško nadjebavati se sa mašinerijama kakve su CNN i BBC.

Ali je, još uvek, jedna strana u pravu. A to niste vi.

Navijam protiv Hamasa i ostalog islamofašističkog civilizacijskog otpada iz istih razloga potiv kojih sam i protiv nacizma. Evo pobrojao sam ih ovde

Da li je Izrael idealna država? Nije. Svašta joj fali (uzgred, kojoj to ne?). A zašto onda ne pišem o tome šta to fali Izraelu i Jevrejima? Kad sam već tako jebeno pametan. Pa zato što CEO jebeni poludeli svet piše o tome šta fali Izraelu a samo gerilci poput mene o tome šta fali islamu i budalama koje ga podržavaju. A fali mu zrno, atom civilizovanosti i najšireg pojma ljudskosti. A vama koji ga podržavate očigledno fali mozak, a najčešće mozak u paketu s mudima. Jer ste pizde koje podžavaju samo ono što je bezbedno, ono što je na TV sažvakano i zašta ne mora da se pokreće ni bulja iz fotelje a ni budi anestezirani mozak.

Izrael nije, ponavljam, nije idealna država. Ali, pazi sad. Izrael je, takav kakav je, mitska Atlatida za ceo taj talibanski mrak u sred koga isijava kao dijamant u blatu.

Da preletimo po bliskoistočnom regionu:

Liban: Proganjanje hrišćana, palestinski konc kampovi, Palestinci nemaju pravo na imovinu i privatni biznis i ne mogu biti lekari, inženjeri ili advokati. Homoseksualnost kažnjiva, internet i mediji delimično slobodni (ocena: PARTLY FREE, prema Fredoom House).

Sirija: Nema izbora, slobodu izražavanja, slobodu kretanja, diskriminacija protiv žena i brojnih verskih i etničkih grupa. U dve godine ubijeno je oko 150.000 Sirijaca. Internet i štampa neslobodni. (ocena: NOT FREE).

Saudijska Arabija: Rodni aparthejd. Samo 5% žena radi (što je najmanji procenat na planeti). Jedina zemlja na svetu gde je ženama zabranjeno da voze. Sve žene imaju muškog nadzornika (oca, brata, muža) bez koga im je kretanje zabranjeno. Ne mogu kod lekara bez odobrenja, niti smeju da se podvrgavaju lekarskim intervencijama bez odobrenja. Nemaju slobodu kretanja ni putovanja. Moraju biti potpuno pokrivene (smeju se videti samo oči i šake). Kamenovanje postoji kao zakonska kazna. Zabrana slobode veroispovesti. Nema slobode štampe, interneta i izražavanja. (ocena: NOT FREE)

Jemen: Diskriminacija žena. Svetski rekord u broju dečjih, pedofilnih brakova. Progon nemuslimana. Homoseksualnost kažnjiva (od javnog bičevanja do smrtne kazne).

Palestinske teritorije: Diskriminacija žena, diskriminacija hrišćana. Postojanje smrtne kazne. Homoseksualnost kriminalizovana (palestinski homoseksualci beže mahom u Izrael). Obaveza pokrivanja za žene. Prodaja imovine Jevrejima kažnjiva smrću. Sloboda štampe i interneta ne postoji. (ocena: NOT FREE)

Egipat: Proganjanje Kopta. Otvoreno antisemitski mediji. Progon novinara, diskriminacija žena. Palestinci ne mogu da rade, studiraju ili postanu egipatski državljani (što im je sve moguće u Izraelu). Štampa i internet neslobodni. (ocena: NOT FREE)

Jordan: Inače većinski palestinska zemlja sa Palestincima neproporcionalno reprezentovanim u parlamentu. Jevreji ne mogu imati državljanstvo. Mediji delimično slobodni. (ocena: PARTLY FREE).

ATT00064Iran: Smrtna kazna za preljubu. Nema slobode izražavanja, štampe ni kretanja. Svetski rekord po pogubljenu maloletnih prestupnika, ubijanje homoseksualaca, novinara, aktivista. Zakonom propisano mlaćenje žena zbog nenošenja vela. (ocena: NOT FREE)

Izrael: Jedina demokratija na Bliskom istoku. Sloboda izražavanja i sloboda medija. Zabrana verske diskriminacije (hrišćani i muslimani mogu glasati, biti birani, držati javne i vojne funkcije). Žene slobodne. (ocena: FREE)

Dakle, Izrael JEDINA slobodna zemlja na Bliskom istoku. A opet je nazivate aparthejd državom. Što ne samo da je laž, već je laž gebelsovskog formata. (Napomena: sve zapadnjačke feministkinje i LGBT aktiviste koji izginuše od vapaja za jadnim Palestincima treba slati na studijska putovanja, ne u Brisel i Skandinaviju, već u Gazu i Arabiju). Retardi jebeni.

I kao jedinu slobodnu zemlju, red je i da ga bojkotujete. Izraelske proizvode, fakultete i ostalo. Znate, ta akcija ima svoj naziv – Kristallnacht i vi niste prvi koji ste je se setili. Pre vas to su radili nemački nacisti. Da su ljudi tada bili glasni samo 5% ovoga što kose čupate i lice grebete nad Palestincima, holokaust se ne bi ni dogodio. Ali nisu. Zašto ne bojkotujete i svu izraelsku tehnologiju kad ste već kod bojkota? Pa da se tako brže sunovratite u varvarski sedmi vek čiju krvavu i divljačku ideologiju ovih dana tako zdušno podržavate?

Uzgred, broj Jevreja u svetu je nekih 14 miliona, što je oko 0.2% svetske populacije. Broj muslimana u svetu je preko milijardu i četiri stotine miliona, što je oko 21% svetske populacije. Jevreji (0.2% svetskog stanovništva) osvojili su 139 Nobelovih nagrada za nauku i književnost a svi muslimani sveta (21% svetskog stanovništva) četiri. Disproporcija je taman onolika koliko i vaš pristup događajima na Bliskom istoku, tj izraelsko-palestinskom sukobu. Jer kad biste te najstrože i najviše humanističke standarde koje ne prestajete da primenjujete na Izrael primenili u procentu 3 na Arape, čitav bi se svet preporodio. Ali ne primenjujete jer ste liberal rasisti koji Arape vide ko divljake nesposobne da dobace do elementarnih civilizacijskih normi poput one da se deca ne koriste ko topovsko meso, pa ih neprestano tetošite.

10270578_964530113573336_5617283393726855601_nPišu mi ljudi da sam pamfletista, jeftin agitator koji rafalno gađa cionističkim propagadnim parolama. No shit? To za razliku od vas koji imate nekakav jebeni diskurs. Wow, DISKURS. Čarobna formula da se bude levičar i nacista istovremeno, feminista i podržavalac kamenovanja žena, peder i propalestinski aktivista koji bi u Gazi bio obešen dok bi masa okolo skandirala allahu akhbar. Vama je to možda diskurs, meni je jebena šizofrenija.

E sad, dok je skroz tačno da navijam, čisto je proseravanje da jednostrano sagledavam stvari. Da nisam pažljivo sagledao stanje i s druge strane, verovatno ne bih nikada bio ni toliko glasno ZA Izrael. Toliko sam temeljno sagledavao da me nije mrzelo da zavirim ni u povelju Hamasa. A tamo piše ovo – „Izrael će postojati dok ga islam ne bude zbrisao, baš kao što je zbrisao i one pre Izraela“. Pa se dalje traži „oslobođenje Palestine od Jordana do mora“, u prevodu uništenje Izraela.

Mnogo me zanima kako biste vi pregovarali s ovakvim hipicima?

Ali, deca, ali nevina palestinska deca?!

E vidite, tu opet do izražaja dolazi vaš nenadjebiv diskurs. Jer, ja dosta inače pišem o muslimanskoj deci. Pišem o pedofilnim prisilnim brakovima, ubistvima iz „časti“ (zbog stvari kakav je pogled u pravcu dečaka na ulici), obrezivanju devojčica, ispiranju mozgova dečacima po medresama i džihadističkim vojnim kampovima, nemanju prava a ni mogućnosti za obrazovanje, regrutovanju osmogodišnjaka za džihad, seksualnom ropstvu maloletnika širom islamske ekumene …. Al po vašem diskursu, ja sam fašista a ove pojave su multikultura.

Po mom, vi ste rasisti koji misle da postoje kulture u kojima deca zaslužuju da ih se ovako tretira. Gotovo sam siguran da za vašu sopstvenu sve ovo ne bi bilo prihvatljivo al je za male muslimane skroz ok.

ATT00088Palestinska deca JESU žrtve. Ali ne izraelske. Ona su žrtve mržnje svojih roditelja. Oni se od malena uče mržnji, tome da su Jevreji majmuni i svinje i da će ih Alah sve pobiti a da ako poginu ubijajući Jevreje, da je to najviše što u svom životu mogu da postignu i urade. Kad se palestinski mladić raznese bombom (uzgred, ni posle holokausta u kome je nestalo šest miliona Jevreja nijedan se Jevrejin nije razneo bombom među Nemcima) na izraelskoj pijaci ili autobusu, džamije u Gazi razglašavaju ne njegovu smrt, već venčanje s hurijama u raju. Eto, vi ste s ludacima tog reda veličina. U svim vremenima i civilizacijama muškarci su sklanjali nejač i žene pa onda ratovali. Samo islamofašisti izbacuju žene i decu kao mete raketama. Uzgred, zgrada puna raketa nije škola uprkos tome što takva tabla stoji na njoj, već skladište oružja i kao takva skroz legitimna meta raketiranja.

Magda i Jozef Gebels, te masovne ubice Jevreja, imali su više ljudskosti od Hamasa kada su svoju decu poslali u večan san pilulama u berlinskom bunkeru pri nezaustavivom napredovanju Rusa. Ma koliko očajan njihov čin bio, njime su, u krajnoj liniji, sklonili svoju decu od osvete pobedničkog neprijatelja. Hamas svoju istura da budu raketirana a pristup skloništima imaju samo džihadističke junačine.

I to nije tajna. Palestinci ne prestaju da ponavljaju koliko mrze Jevreje, ne prestaju da slave holokaust i priželjkuju novi, Hamas ne prestaje da ponavlja da ništa manje od uništenje Izraela ne dolazi u obzir, čak se i pozdravljaju nacističkim pozdravom … Nemci su krili svoje namere o ubijanju svih Jevreja, islamofašisti ne. Naprotiv, neprestano ih ponavljaju. Koju to drugu stranu vi uspevate da sagledate, nije mi jasno.

10445506_10152340392269482_3191079140175619291_nAli znam da ste vrlo konkretno vi saučesnici islamofašistima u ubijanju njihove dece.

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements

Korisni idioti za Palestinu (Patrik Kondel)

prevod: Nevena I.

Dakle, neverovatno. Ja još uvek dobijam uspaljene odgovore na moj prošli video snimak u kojem govorim o lažnom cilju palestinske borbe i besnom antisemitizmu koji je goni.

Prilično je mnogo vike, pisane velikim slovima,  u mejlovima  gde me nazivaju “cionističkim bukačem”, “odmenskim radnikom za Jevreje subotom” (to su se lepo dosetili, zar ne?) i, naravno, sve uobičajene omiljene im etikete – nacista, rasista i tako dalje. Došlo je dotle da ako me ne nazovu rasistom makar jednom dnevno, počnem da se brinem da ne radim štogod pogrešno. Zato samo vi nastavite tako, narode. Odlični ste u svom poslu, a ovaj video je namenjen baš za vas takve.

Kao što se dalo predvideti, nigde u celoj oluji zlostavljanja pljuvačinom i blaćenjem, niko se nije potrudio da se osvrne na suštinu u mom videu, a to je da se iracionalna islamska mržnja prema Jevrejima nalazi u korenu uzroka problema na Bliskom Istoku. Kao i da biste morali biti slepi ili patiti od političke konstipacije  (u prevodu: biti islamizovani levičar) da to ne vidite, ili da ne želite da vidite.

Često se kaže, zato što je to istina, da ako bi Arapi položili oružje, nastupio bi mir. Ako bi Jevreji položili oružje, bili bi masakrirani.

A to je tako zato što Arapi (i to su muslimanski Arapi za sve cepidalke) ne žele mir. Oni žele Jevreje mrtve. Do sada su mogli imati svoju palestinsku državu da su je želeli. Ne žele je. Oni žele da smrse konce  jevrejskoj državi. I zahvaljujući svojoj religiji (to je “religija mira”) oni imaju istu maniju da im je uništenje Jevreja dodeljni zadatak sudbine i imaju isti jezivi plan kao Hitler. Kada bi imali sredstva, Arapi bi počinili genocid nad Jevrejima još istog dana, ne bi se strpili ni do jutra.
To čak nije ni tajna.
Zahjvaljujući internetu sada svi možemo da vidimo kakve se stvari uobičajeno emituju na arapskim televizijama koje uzdižu Holokaust i demonizuju Jevreje na način koji bi bio protivzakonit u bilo kojoj  civilizovanoj zemlji.
Mi itekako znamo koliko Arapi mrze Jevreje. Oni ne mogu da se prestanu da pričaju o tome. Oni mržnju utucavaju svojoj deci pred očima celog sveta, ispirajući im mozak da postanu bombaši samoubice. Mi gledamo male trogodišnjake koji su naučeni da su Jevreji svinje i majmuni i kako je to slavno biti islamski mučenik i ubiti sebe da bi ubio Jevreje.

E to je ono što VI podržavate kada podržavate Palestince. I moraćete da živite sa time na duši. Ako dušu uopšte imate, jer svi znamo da kada se pristupa iz moralno izopačenog ugla islamizovane političke levice, imati savest (a ni kičmu) nije uvek moguće.

*****

Kao sve islamsko i Palestinci su dugo i zvanično bili iznad svake kritike na Zapadu, pa teroristi iz Hamasa imaju obilje prijatelja. Pogotovo ih imaju u mestima kao Norveška i Švedska čije vlade i mediji izgleda mrze Jevreje isto koliko i svoje sopstvene zemlje. Iako je mržnja prema Jevrejima oduvek bila deo evropske kulture, prevashodno zahvaljujući Katoličkoj crkvi, Norveška i Švedska sada dobijaju ozbiljnu reputaciju da su gotovo islamski antisemitske. Naravno, to se ne odnosi na svakoga u tim zemljama, ali se odnosi na vlade i medije koje kontrolišu i izobličuju informacije koje njihovo stanovništvo dobija i koji daju sve od sebe da demonizuju Izrael izvan svih granica zdravog razuma u glavama svog naroda.

A narod?

E to je zanimljiva stvar sa Zapadom uopšte –  niko nema poverenja u medije, ali svi veruju šta im mediji kažu. Stoga, iako mi se ponekad čini da bi polovina ljudi na Zapadu gotovo aplaudirala kada bi Iran bacio atomsku bombu na Israel, u Norveškoj i Švedskoj, blagosloveni bili, verovatno bi pravili ulične proslave.

Zbog toga me nije iznenadilo kada su ove dve države bile među Zapadnim državama koje su sramno odbile da bojkotuju skori “anti-rasisitički” festival mržnje u organizaciji Ujedinjenih nacija, Durban III, gde su se neki od planetarno najogavnijih rasita, ubica dece, silovatelja dece, robovlasnika, trgovaca robljem, ratnih zločinaca, finansijera terorizma i serijskih rušilaca ljudskih prava okupili da zajedno klevetaju i ozloglašuju jednu istinsku demokratiju, Izrael, gde Arapi imaju više prava nego što imaju u bilo kojoj arapskoj zemlji, uključujući i one koje su navodno oslobođene u takozvanom “Arapskom proleću”.

Kao u Libiji gde su najavili da će im ustav biti zasnovan na šerijatskom pravu (žalimo slučaj cure, nema oslobođenja za vas) i gde su u skladu za time već počeli da sa mučenjem i ubijajanjem ljudi. E da, takođe su objavili da Jevreji (ne Izraelci, već Jevreji) nisu dobrodošli u novu Libiji – gle čuda.

Ili u susednom Egiptu gde je od revolucije armija na ulicama pobila stotine hrišćana zbog zločina što nisu muslimani,. Ako ti nesretni ljudi imaju za bilo šta da budu zahvalani, onda je to što nisu Jevreji. Jer da jesu, niko pod njih ne bi ostao živ.

I to je ono što VI podržavate kada podržavate Palestince jer se ne radi o Izraelu, radi se o Jevrejima.

*****

Na univerzitetima po svuda na Zapadu studentskim grupacijima koja organizuju i isturaju Muslimaska Braća je dozovoljeno da šire antisemitski otrov bez ikakvog ograničenja, dok svako ko brani Izrael bude ućutkan glamom ili mu bude zabranjeno da uopšte priđe, a to je  zbog toga što islamizirani studenti ne vole slobodu govora.

Kada god Izrael sebe brani od terorizma, armije praznoglavaca koji su moralizatori i levičari, marširaju kroz evropske gradove dižući plakate na kojima piše: “Svi smo mi Hamas sada” , kao da je to nešto čime se može ponositi. Kada bi se po tim plakatima pisalo iskreno, trebalo bi da piše: “Svi smi mi propagatori verske mržnje, rasisiti i ubice koji ne vrednuju nimalo ljudski život iz razloga što su naši mozgovi ukišeljeni u turšiji od varvarske religije i mi smo u potpunosti poludeli”. Zapravo sam im sasuo, pa bi možda drugi deo mogao da ide na poseban plakat ili tako nešto?

Ili zašto jednostavno ne skratiti priču i reći suštinu: “Smrt Jevrejima!” jer to je ono što VI podržavate kada podržavate Palestince.

Vas koristi Muslimansko Bratsvo kao ručnu lutku jer sve vi sami izabrali da poverujete u laž o državi u kojoj vlada aprathejd bez da se pomučite da proverite činjenice. Progutali ste propagandu na koju bi Gebels bio ponosan i ono što zapravo radite je da podržavate  Islamski rat za istrebljenje Jevreja.

I kada na sebe primenite iste stroge standarde kojima vi, levičarski licemeri, volite da sudite drugima, onda sledi da ste Vi rasista sa krvlju na rukama.

Bez uvrede.

https://www.youtube.com/watch?v=LeGYAfh9A1k

Sećanje na žrtve holokausta i novi evropski antisemitizam

bloggg.16120Antisemitizam u Evropi ima dugu tradiciju zahvaljujući prevashodno katoličkoj crkvi. U holokaustu je nestalo oko šest miliona Jevreja. Mnogi životi bi bili spašeni da je Jevreje imalo ko da primi i pruži im utočište. Ali nije bilo. Izrael mora da postoji jer Jevreji moraju da imaju državu koja će im garantovati bezbednost i sprečiti da se pokolj nad njima ponovi. Način na koji se evropski levičarski mediji odnose prema izraelsko-palestinskom sukobu samo potvrđuje neophodnost postojanja Izraela. Jer antisemitizam u Evropi, paradoksalno zdušno podržavan od levičara, dobija nove, islamističke dimenzije.

Ukoliko se o ovom izraelsko-palestinskom problemu obaveštavate iz vodećih mejnstrim medija, kako ljudi i inače čine na uobičajenom površnom nivou koji diktira ritam svakodnevnice, vi o toj zamršenoj političkoj situaciji sigurno imate predstavu kao o sukobu u kome jaki i agresivni Izraelci tlače nemoćne i nevine Palestince koji se bore za državu koju su im Jevreji oteli. Štaviše, o Izraelu ćete čuti kao o aparthejd državi.
Činjenice su sledeće i svako može da ih proveri: U Izraelu živi oko milion i po Arapa, što će reći da je 20% izraelskih državljana arapskog porekla. Oni u njemu uživaju apsolutno sva prava koja i Jevreji. Tačnije, Arapi u Izraelu uživaju građanska prava i lične slobode kakve ne postoje nigde u čitavom arapskom svetu. Drugim rečima, najslobodniji Arapi žive u Izraelu. Izraelski Arapi mogu da glasaju, budu birani u parlament, drže imovinu i vode biznis bez ikakvih ograničenja. Sudija koji je bivšeg izraelskog predsenika Moše Kacava poslao u zatvor zbog silovanja bio je Arapin (palestinski hrišćanin) dok se u mnogim arapskim zemljama za silovanje kažnjava žrtva a ne počinilac a često žrtvu zbog „ukaljane časti” ubije neko od bliže porodice. Najmlađi izraelski ambasador u istoriji je Reda Mansur (druz po veroispovesti, jedan oblik islama sa elementima gnostičkih i neoplatonskih filozofija). Mis Izraela za 1999. godinu bila je Palestinka Rana Raslan. Gde u arapskom svetu žena može da slobodno prošeta u kupaćem kostimu ispred sevajućih bliceva? (Odgovarajući na optužbe islamista za širenje nemorala, sebe je opisala kao „sekularnu muslimanku”).
Izrael je pluralistička, liberalna demokratija, i kad smo već kod toga, jedina takva država na Bliskom istoku. Nazvati je državom aparthejda je ne samo laž i kleveta, već smišljena laž. Aparthejd je politika stroge segregacije belačkog od nebelačkog stanovništva koji je na snazi bio u Južnoj Africi od 1948. do 1998. godine. Crnci nisu imali pravo glasa, nisu mogli da obavljaju javne funkcije, žene se ili udaju za belce, nisu mogli čak ni da koriste iste toalete koje i belci.
BLOG.16119Možemo se pitati šta je sa Palestincima koji ne žive unutar Izraela? Nisu li oni izloženi neprestanim represalijama i maltretiranjima? Palestinci koji žive na takozvanim okupiranim teritorijama (pojas Gaze i Zapadna obala) ne nalaze se ni pod kakvom izraelskom upravom, već pod upravom svog političkog predstavnika, Hamasa. Tačno je, oni stoje u dugim redovima i izloženi su kontroli i proverama pri ulasku u Izrael, ali to je zbog toga što Hamas sopstveni narod regrutuje i šalje u samoubilačke bombaške misije unutar Izraela koje za cilj imaju ubijanje izraelskih građana. Svaka normalna država zaštitila bi svoje građane. Tačno je i da je Jerusalim prema Zapadnoj obali ograđen zidom, tačnije električnom ogradom većim delom, ali on je podignut kako bi se sprečio upad terorista (uzgred, šta je sa zidom koji je podignut duž granice SAD i Meksika?). I mera se pokazala delotvornom. Od 2002. kada je u palestinskim samoubilačkim napadima u izraelskim autobusima, restoranima i na ulicama ubijeno 220 ljudi, do 2008. broj žrtava palestinskih samoubilačkih napada sveden je praktično na nulu. Za razliku od ovih nasumičnih terorističkih napada čiji je cilj ubijanje što većeg broja civila, izraelski napadi su striktno kontrolisani i ograničeni i, lokalnom palestinskom stanovništvu najavljeni, s upozorenjem koji će ciljevi i kada biti gađani.

Palestinski bombaši samoubice nisu rodoljubi koji se iz očaja zbog opresije i neslobode ubijaju u herojskom činu pobune i borbe za slobodu. Oni su islamisti koji nevernike ubijaju zbog džihada a sebi obezbeđuju direktnu propusnicu za raj. Samoubilački bombaški napad je sumanuti čin koji u sebi kombinuje islamski kult smrti i islamski antisemitizam. On predstavlja ne borbu za slobodu već borbu (džihad) za islam i njegovo širenje u kom počinilac postaje „mučenik” za veru.
BLOG.16121Suština izraelsko-palestinskog sukoba nije nespremnost Izraela na ustupke (iskustvo pokazuje da svaki ustupak bude dočekan novim zahtevima za ustupke) već palestinski, i uopšte muslimanski, antisemitizam indukovan islamom. Ne radi se o stvaranju palestinske države koju su Izraelci spremni da priznaju, već o uništenju jevrejske. U osnivačkoj povelji Hamasa, političkog predstavnika Palestinaca, eksplecitno stoji da mir sa Izraelom nije moguć. I ne samo to, već i da je svakom drugom zabranjeno da o njemu pregovara. Kako onda zamišljate te mirovne pregovore? I zašto se i dalje uporno pretvaramo da je problem u Izraelu, koji kao jedina napredna i demokratska zemlja u tom regionu nema ama baš nikakav interes da bude u neprestanom ratu sa svojim ekstremno neprijateljskim okruženjem, a ne u Palestincima? Zahvaljujući internetu u mogućnosti smo da pratimo arapske TV stanice na kojima se neprestano hvali holokaust i demonizuju Jevreji na način koji bi bio savršeno nezamisliv u bilo kojoj civilizovanoj zemlji. Na tim kanalima slušamo arapsku decu kako Jevreje nazivaju majmunima i svinjama, a stariji im govore kako je najbolje što u životu mogu da postignu jeste da poginu slavnom i mučeničkom smrću ubijajući Jevreje. U knjizi „Bog koji mrzi”, Vafa Sultan, osvrće se i na islamski antizemitizam koji se muslimanskoj deci usađuje od malena, kao deo vaspitanja – „Jevrejin mora da je reč koju muslimanska deca najčešće čuju pre svoje desete godine. Ujedno to je i jedna od najtežih reči koju čuju jer u njihovoj mašti sažima vizije ubijanja, izopačenosti, laži i pokvarenosti. Kada se dve osobe svađaju, jedna drugu nazivaju Jevrejinom. Kada musliman želi da izrazi prezir prema nekoj osobi, nazvaće je Jevrejinom. Kada neko nekoga želi da opiše kao ružnog reći će da izgleda kao Jevrejin. Jevreje držimo odgovornim za vojne poraze, ekonomsku zaostalost i tehnološku zavisnost. Verujemo da Jevreji kontrolišu svet, da čitav svet igra kako oni sviraju i da, sledstveno tome, čitav svet želi da nas se reši.” (Dalje u knjizi govori o tome kako su joj bile potrebne godine života u Americi da izleči antisemitizam kojim je kao dete u Siriji, bila zadojena).
16122Zapadni mediji neprestano ponavljaju laž o nekakvoj okupaciji arapske države Palestine koja je na Bliskom istoku započeta 1948. godine, osnivanjem države Izrael. Činjenica je da tada (a ni ikada ranije) nije postojala država Palestina. Kao ni Jordan, Liban, Sirija i Irak. Bliski istok je vekovima (1553-1922) bio deo Otomanske carevine (a Arapi se na tim prostorima pojavljuju tek nakon vojnih pohoda počev od polovine sedmog veka). Teritorija poznata kao Palestinski mandat, nastala na ruševinama turske carevine 1922. godine, nalazila se pod britanskom kontrolom. Britanci su obećali da od Palestinskog mandata naprave državu za Jevreje. Ali Vinston Čerčil 1922. godine 80% Palestinskog mandata daje Arapima i ta je teritorija danas država Jordan čije stanovništvo većinski čine palestinski Arapi. Dakle, Jordan je već palestinska država ako je to ono što Palestinci žele. Ujedinjene nacije 1948. godine ostatak od 20% Palestinskog mandata dele na dva dela – jedan za Arape, drugi za Jevreje. Šezdeset procenata nove jevrejske države čini neplodna pustinja. Jevreji se bacaju na posao i pustaru pretvaraju u plodnu i naprednu državu. Isto su mogli uraditi i Palestinci, ali nisu. Novac arapskog sveta umesto za napredak i razvoj koristio se za bogaćenje pojedinaca i finansisranje terorizma. Da su Arapi bili spremni da prihvate 90% teritorije Palestinskog mandata danas nikakvog bliskoistočnog sukoba ne bi bilo.

Odmah po osnivanju i priznanju Izraela 1948. godine, pet arapskih država – Jordan, Sirija, Egipat, Liban, Irak, vojno ga napadaju. Svaki stoti Jevrejin u tom ratu gine. Arapski napadi na Izrael ponavljaju se 1967. i 1973. Petnaest godina nakon prvog arapskog napada na Izarel 1948. obrazovana je Palestinska oslobodilačka organizacija. Gaza je u to vreme bila aneksirana od strane Egipta a Zapadna obala od strane Jordana. PLO ne traži oslobađanje ovih oblasti već uništenje Izraela. Takođe, nikada nije bilo nikakvog pokreta ni ustanka u samom Jordanu gde Palestinci čine većinu, sa zahtevom da se stvori palestinska država. Dakle, ne radi se o stvaranju palestinske već uništenju jevrejske države.
Jevreji su nedobrodošli u svim okolnim arapskim državama. Od 1948. godine iz desetak okolnih Arapskih država etnički je očišćeno oko 850.000 Jevreja. Izrael ih je naselio u okviru svojih teritorija. Nikada nigde ne čujemo o tome. S druge strane preko milion Arapa odlučilo je da ostane u Izraelu i budu njegovi državljani. I to uprkos ohrabrivanjima okolnih arapskih vlada da ga napuste dok izraelski problem ne bude „rešen”. Mahmud Abas 1976. godine u zvaničnom glasniku PLO-a u Bejrutu, „Falastin al-Tahavra” piše – „Arapske vojske su ušle u Palestinu da bi zaštitile Palestince od cionističke tiranije ali su ih umesto toga ostavile i primorale na emigraciju i ostavljanje domova, nametnuli im političku i ideološku blokadu i bacile ih u zatvore slične getoima u kojima su Jevreji istočne Evrope živeli”.
Palestincima je država nuđena i 1948. i 2000. Jevreji koji u tim oblastima žive u kontinuitetu dugom 3700 godina imaju svako pravo na postojanje njihove države kao i bilo koja druga arapska država u susedstvu. Izrael je tek mrvica teritorije ogromnog bliskoistočnog prostranstva. Izrael je devetnaest puta manji od Kalifornije i samo dva i po puta veći od grčkog ostrva Rodos. Okružen je sa 22 neprijateljski nastrojene islamske diktature koje su 640 puta veće od nje i imaju 60 puta više stanovnika. I većinu naftnih nalazišta sveta. Jevreja ima 13 miliona u svetu, Arapa 300 miliona (zajedno sa ostalom muslimanskom braćom čine brojku od 1.4 milijarde). A ipak je Izarel agresor, ekspanzionista i odgovoran za sve probleme arapskog sveta?
Izrael se 2000. godine povukao s juga Libana u koji je ušao kako bi se zaštitio od napada Hezbolaha iz tih oblasti. Napadi su obnovljeni čim se Izrael povukao i to raketama iranske proizvodnje. Povukao se iz Gaze 2005. godine nakon čega su odmah krenuli Hamasovi raketni napadi na Izrael.
Dakle, opet, ne radi se o palestinskoj državi, jer Palestinci već imaju jednu a Izrael je spreman da im prizna i drugu. Ne radi se ni o ljudskim pravima jer izraelski Arapi slobodniji su nego bilo gde u arapskom svetu. Ne radi se ni o izbeglicama jer su ih arapske vlade pri poslednjem napadu na Izrael pozvale na napuštanje zemlje do navodnog „oslobođenja” Palestine, što će reći, uništenja Izraela. I ta se agenda i dalje ne menja. Radi se o fanatičnoj muslimanskoj mržnji prema Jevrejima čiji su zatočenici Palestinci postali i koja je glavni uzrok njihove bede. Mržnji koja je deo njihovog identiteta. Ako su Palestinci nečije žrtve onda su žrtve svog fanatičnog islamskog rukovodstva.
Prosta istina je, mnogo puta izrečena ali slabo shvaćena – da Palestinci polože oružje sutra bi nastao mir. Da Izraelci polože oružje Izrael bi nestao, a sa njim i svi Jevreji u njemu.
16123Veliki jerusalimski muftija, Amin al-Huseini, 1941. godine, sastao se sa Hitlerom (i drugim vodećim nacističkim liderima, kao što su Himler i Ribentrop). Jerusalimski muftija od Hitlera je tražio da pomogne „rešavanje jevrejskog problema u Palestini i drugim arapskim zemljama u skladu s arapskim interesima., istom metodom koja je uspostavljena u zemljama osovine”. Svi znamo koje su metode u pitanju. Hitler mu prilikom tom susreta potvrđuje da su Jevreji glavni nacistički neprijatelji ali odbija muftijin zahtev za podrškom jer za to „nije pravi trenutak”. Muftija mu se zahvalio na simpatijama koje je oduvek pokazivao prema Arapima a posebno za palestinsku stvar, a koje je jasno izrazio u svojim govorima. A zatim je dodao da su Arapi prirodni prijatelj Nemačke jer imaju zajedničkog neprijatelja – Jevreje. Hitler mu je odgovorio da je Nemačka odlučna u beskompromisnom ratu protiv Jevreja. Da to prirodno podrazumeva i protivljenje jevrejskoj državi u Palestini. Da će Nemačka Arapima angažovanim u istoj borbi pružati pozitivnu i praktičnu pomoć jer je nemački cilj uništenje jevrejskog elementa koji postoji u arapskoj sferi. Kad za to dođe trenutak muftija će biti najautoritativniji glasnogovornik arapskog sveta.

Jugoslavija je 1945. godine tražila da se protiv muftije podigne optužnica za ratne zločine zbog njegove uloge u regrutovanju 20.000 muslimanskih dobrovoljaca za SS koji su učestvovali u ubijanju Jevreja u Hrvatskoj i Mađarskoj. Muftija je iz francuskog pritvora pobegao 1946. godine ali je svoju borbu protiv Jevreja nastavio iz Kaira i kasnije Bejruta sve do smrti 1974. godine.
U nedeljnoj propovedi u jerusalimskoj al-Aksa džamiji, leta 1997. Ikrim Sabri, muftija Palestinskih vlasti priziva Alaha da uništi Ameriku koju „kontrolišu cionistički Jevreji”, a zatim izjavljuje – „Alah će osvetiti, u ime svog Proroka, kolonističke naseljenike koji su potomci majmuna i svinja”.
Kada god se Izrael brani od terorizma na ulicama evropskih gradova mogu se videti levičari sa transparentima „Svi smo mi danas Hamas” (pošto se prethodno uporno ignorišu stotine iranskih raketa ispaljenih iz Gaze na Izrael) što je isto kao da piše – „Svi smo mi nacisti”. Ti ljudi su jednostavno instrument Muslimanskog bratstva u njihovoj iracionalnoj mržnji prema Jevrejima. Oni su deo propagandne kampanje koja bi zapanjila i Gebelsa. Ništa se na Bliskom istoku neće promeniti sve dok Zapad ne skupi moralne snage i glasno i jasno imenuje problem – a on je muslimanska fanatična mržnja prema Jevrejima, propisana Kuranom i usađivana u mozgove malih muslimana, iz generacije u generaciju, od strane verskih fašista koji čine političko rukovodstvo Palestinaca i ostalih Arapa. Problem nije politički već religijski, a Izrael danas je prva linija odbrane od nezaustavljivog islamofašizma.
Zapadnjačko povlađivanje i neprestano tetošenje Palestinaca, i uopšte Arapa, otkriva sav prikriveni evropski liberalni rasizam. Arapima je data blanko karta za varvarizam dok se Izraelu steže omča oko vrata uskraćivanjem legitimnog prava na odbranu. Zapad time, zapravo, otkriva da ne veruje u njihovu sposobnost emancipacije i civilizovanog ponašanja. Inače bi iste standarde odgovornosti i civilizovanog ponašanja primenjivao i na njih kao što ih primenjuje u odnosu na sve ostale. Ali to nije slučaj. Umesto toga Zapad neprestano povlađuje jednoj sumanutoj i krvavoj ideologiji i njenim ubilački agresivnim zastupnicima. Ako to nije rasizam, onda šta jeste?
Miru na Bliskom istoku, a i u dobrom delu sveta, možemo se nadati jedino ako Zapad odbaci svoj latentni rasizam u odnosu na Arape i ostali muslimanski svet, a koji se ogleda u verovanju da nisu sposobni da dostignu civilizacijske standarde 21. veka, i učini im ogromnu uslugu koja će se sastojati od toga da im se otvoreno, jasno i glasno saopšti da je vreme da odbace svoju infantilnu, divljačku ideologiju koja se više neće tolerisati ni pod kakvim izgovorima, uključujući i one liberalno rasističke.

Velika palestinska laž

prevod: AleXandar Lambros

Je li rasistički kritikovati Palestince kao svetske šampione kuknjave sa lažnim ciljem nekakve borbe i nevoljama za koje su u potpunosti sami odgvorni? Kladim se da jeste. Ne bi me iznenadilo da je u nekim evropskim zemljama čak i protivzakonito. Ali, svejedno ću kritikovati, jer neko mora. I, naravno, shvatam da ću zbog toga izgubiti par prijatelja, ali ok. Bez takvih prijatelja mogu.

Svi bismo mogli izgovoriti istinu onakvu kako je vidimo. Mislim, onakvu kakvu je stvarno vidimo a ne onakvu kakvu mislimo da bi je trebali videti. Najgore što možete učiniti je da vidite istinu a govorite laž a ja palestinsku stvar vidim kao laž. Laž koja je smišljena da eksploatiše liberalni osećaj krivice Zapada, baš kao i laž o islamofobiji i laž o mitskoj religiji mira koju u stvarnosti niko nije video.

Nekada sam bio kritičniji na račun Izraela i nekada sam verovao da postoji vrlo jednostavno i pravedno rešenje u obliku dve države jer sam verovao da Arapi imaju dobre namere. Još uvek bih voleo da u to verujem ali dokazi ukazuju na to da bih bio budala kada bih nastavio da u to verujem. Jer vidim da se na svaki ustupak koji Izrael načini odgovori novim zahtevima i s novim izgovorima da se izbegnu pregovori. Da su to želeli do sad su mogli deset puta da postignu mir, ali oni ne žele mir, žele pobedu i neće biti zadovoljni dok Izrael ne bude zbrisan sa mape. Član Fatahovom centralnog komiteta je to nedavno izjavio na televiziji ali, kao što reče, to drže za sebe, dok ostatku sveta pričaju drugačiju priču. A deo te priče je lažni cilj palestinske državnosti što je trenutno u proceduri UN i svi čekamo da vidimo šta će se dogoditi. Ne samo zbog toga što je to zaista bitno pitanje već zbog toga što se, uprkos tvrdnjama palestinske public relation industrije, (što će reći, zapadnim medijima) ovde uopšte ne radi o teritorijama a svakako se ne radi ni o pravdi i ljudskim pravima jer arapsko društvo ne zna čak ni za značenje tih reči.

Radi se o mržnji prema Jevrejima propisanoj Kuranom i propovedanoj u džamijama i usađivanoj deci danonoćno u arapskim zemljama iz generacije u generaciju. Arapi ne mrze Jevreje zbog Izraela. Mrze Izrael zbog Jevreja. Situacija u Gazi i na Zapadnoj obali je takva kakva je jer su pre 45 godina nekoliko arapskih zemalja bez razloga napale Izrael sa daleko nadmoćnijim snagama, zbog toga jer je jevrejska država. Da nije jevrejska država ne bi ga ni napali. A napali su ga s namerom da ga zbrišu sa karte i počine genocid. Ali, nisu uspeli jer Jevreji imaju više čelika u krvi nego što su Arapi očekivali. I posle svega što su preživeli ko bi se mogao iznenaditi? I nakon što su videli kako ostatak sveta reaguje na njihovu nevolju. Mnogo bi Jevreja uspelo da spase od nacista da su imali gde da se sklone. Ali druge zemlje nisu htele da ih prime.

Jerusalimski muftija je u to vreme bio Hitlerov prijatelj i, dobar muslim kakav je bio, odobrio je konačno rešenje i imao planove za svoj sopstveni Holokaust na Bliskom istoku jednom kad nacisti dobiju rat.

Ko onda danas može da krivi Izraelce što se brane a znaju da imaju posla s ljudima kojima ne mogu verovati i za koje znaju da ih mrze toliko da žele da ih kao narod istrebe? Svako bi se na njihovom mestu isto ponašao. Ja svakako bih, i uopšte se ne bih izvinjavao zbog toga.

Izrael je okružen neprijateljima. Mir je više u njihovom interesu nego u interesu bilo koga drugog, zbog čega i nastavljaju da čine ustupke. Ali mir nije u interesu palestinskog rukovodstva. Mir je poslednja stvar koju žele. Njima je potrebno da lonac i dalje ključa. Potrebno im je da svoj narod drže u besu i ozlojeđenosti i mržnji prema Jevrejima. Mir bi sve upropastio jer oni neće biti zadovoljni dok Izrael ne bude zbrisan sa karte a Jevreji podavljeni u moru.

Ako zaista veruju da će se to dogoditi onda su potpuno ludi. A ako u suštini ne veruju u to, onda su još luđi. A svi vi dobronamerni zapadni liberali koji nastavljate da lupate u bubanj za jadne Palestince, ja vas razumem jer činite to zbog plemenitog cilja, ali vas iskorišćavaju i zloupotrebljavaju baš kao što je i narod u Gazi i na Zapadnoj obali iskorišćen od strane ljudi koji uopšte ne nameravaju da pregovaraju o miru jer ih motiviše sirova iracionalna verska mržnja.

Kada protestvujete u znak podrške Palestini vi ste u društvu ljudi koji pozivaju da se Jevreji uguše u gasnim komorama. Mislite da je to slučajnost? Ovde imate posla s nečim što je izvan politike i izvan razuma. Nečim zaista odvratnim što zabija klinac u sve vaše udobne levičarsko-desničarkse pretpostavke a vaša naivnost pomaže da se vatra rasplamsava.

Svet mora da prestane da se pretvara da je Palestina pitanje pravde i ljudskih prava i pronađe moralnu hrabrost da stvari nazove pravim imenom, da prekine ovaj cirkus, ovaj beskrajni ples oko nepostojećeg pregovaračkog stola. Potrebno je da Arapima učinimo veliku uslugu i saopštimo im istinu koja im je očajnički potrebna da je čuju a to je da je njihova mržnja uzrok njihove bede. Da su postali njeni zatočenici. Da postaje deo suštine njihovog identiteta. I dok ne pronađu način da otklone ovu ružnu mrlju iz svojih srca uvek će biti okovani tom mržnjom a oni i njihova deca neće nikada biti slobodni, s arapskim prolećem il bez arapskog proleća.

Mir.

Koliko protraćenih generacija mržnje mislite da će biti potrebno?