Večita žrtva

25ztr9gNema sumnje da je muslimanska kultura uopšteno, nezdrava da se u njoj raste.

Intervju koji se sa Nikolaiem Senelsom, danskim psihologom, obavio finski Homma Forum a na temu kulturnog obogaćivanja u Danskoj i drugim delovima Evrope.

 

 

Nikolai, daj nam kratku verziju svoje životne priče?

Rođen sam 1976. i rastao na danskom selu. Za vreme studija u Kopenhagenu radio sam kao socijalni radnik sa tinejdžerima. Takođe sam radio i kao poluprofesionalni rok muzičar nekoliko godina dok sam studirao psihologiju. Od početka karijere radim sa problematičnim tinejdžerima. Uvek mi je bilo lako da ih zavolim, povežem se sa njima i pomažem im. Razvio sam nove vrste terapija, posebno za muslimane, i moje su metode u pozitivnom svetlu pomenute u nekoliko profesionalnih časopisa, novina i na radiju.

Kada si počeo da se zanimaš za islam i problem integracije?

1451970_662696020441874_1786773578_nPre više od deset godina u Danskoj se odigrao jeziv slučaj. Četvorica muslimanskih mladića vukljali su za kosu mladu ženu niz glavnu trgovačku ulicu u Kopenhagenu (ulica Strøget) i pokušali da je siluju. Iako je vrištala i zapomagala, i bilo je savršeno jasno da nešto nije u redu, niko ništa nije učinio da to spreči. Zamislite samo: mlada žena koju vuku za kosu kroz najprometniju ulicu u Danskoj, s mnogo posmatrača, i niko da pokuša da to spreči. Ne pokušavati aktivno da se loše stvari spreče, čak i ako rizikujete da vas prijatelji, kolege i porodica kritikuju, ili da zaradite modricu na oku, verovatno je najgora stvar koju možete uraditi svom samopouzdanju, ličnoj etici i humanističkim vrednostima. Ako smo voljni da pomognemo samo kad to ne nosi nikakav rizik po nas, onda smo beskorisne kukavice. Danas ta pomoć često nije fizička – mada bi svi muškarci trebalo da nauče da se bore, bilo kroz borilačke veštine ili u vojsci – već intelektualna. Pisanje pisama novinama, blogova, izraziti iskreno ono što se misli kada je reč o islamu i imigraciji za vreme pauze za ručak na poslu, sve to pomaže. Biti pasivan dok se žene tretiraju loše a neuspela integracija preti da za sobom odnese naše kulturološke vrednosti i program socijalne zaštite, znači ne uspevati biti odgovaran kao ljudsko biće. Posebno bi muškarci morali veoma ozbiljno da shvate svoju ulogu zaštitnika žena.

Ukratko, kao i većina Danaca, i mene je zapanjila ova priča o silovanju. I njena brutalnost i činjenica da se nije našao niko da pomogne nesrećnoj ženi potpuno su me razorile. Pre ovog slučaja bio sam gluv za kritike islama i muslimanske imigracije ali sam od tada počeo pažljivije da slušam. U to vreme još sam uvek bio ubeđen da je uspešna integracija samo pitanje vremena i da je društvena nepravda glavni krivac za ove etničke napetosti. Takođe sam bio vrlo nervozan zbog kritika koje bih dobijao kada bih izražavao svoju zabrinutost. Stvari su danas drugačije: ne glasam više za socijaldemokrate, niti me više zanima šta ljudi misle o onome šta ja mislim o muslimanskoj kulturi. Takođe, više nisam pasivan – osećam odgovornost da branim potlačene muslimanke, našu slobodu i da ljudima pokažem da možemo da kažemo otvoreno šta mislimo o islamu i muslimanskoj imigraciji.

Uzgred, ispostavilo se da su trojica od ove četvorice muslimanskih mladića bili zatvoreni na izvesno vreme u instituciji u kojoj sam u to vreme radio. Zbunjeni, nesigurni mladići sa tipičnim muslimanskim šovinističkim ponašanjem i jako izraženim mentalitetom žrtve, bez ikakvih pravih vrednosti u životu sem da se dobije što je više moguće sa što manje napora moguće.

Ispričaj nam o svom sukobu sa gradskim vlastima Kopenhagena.

16614_421631977907966_693548813_nPošto sam nekoliko godina proveo radeći kako sa danskom tako i sa muslimanskom decom i tinejdžerima, postalo mi je savršeno jasno da postoje izvesne vrlo duboke psihološke razlike između ove dve kulture. Te razlike su, bez sumnje, toliko duboke da muslimani moraju napustiti mnoge svoje suštinske vrednosti ako žele da se integrišu u naša društva i osećaju se Dancem, Fincem, Nemcem itd.

Kao psiholog s posebnim uvidom u probleme kriminaliteta kod stranaca, gradonačelnik Kopenhagena me je pozvao da uzmem učešća na konferenciji gradske skupštine posvećenoj problemu integracije. Raspravljalo se o strancima kriminalcima, strancima i integraciji, strancima i teroru, strancima i paralelnim društvenim strukturama itd. Iritirao me je način na koji se diskusija odvijala jer su svi generalizovali, trpajući sve strance u isti koš, kao da svi oni dolaze iz iste kulture. Izneo sam mišljenje da su problematični stranci oni sa muslimanskim korenima i da bi trebalo da raspravljamo o značenju kulture u pokušajima da pronađemo uzroke problema i rešenja za njih. Ovo je bilo previše, kako za gradonačelnika tako i za učesnike konferencije. Druga stvar o kojoj se na konferenciji raspravljalo bila je da bi tim stranim kriminalcima trebalo pomoći da pronađu mir u životu tako što ćemo ih ohrabriti da budu religiozniji. Tu sam gradonačelnika i učesnike podsetio na mnoge stihove Kurana koji muslimane zapravo obavezuju na kriminalno ponašanje, kao i na to da je nekoliko džamija u Kopenhagenu poznato po svom ekstremizmu. I opet je to što sam izneo bilo više nego što su političari mogli da svare.

Kasnije sam raspravljao s gradonačelnikom Kopenhagena na svom blogu „Kulturološka pukotina“ na stranici lista Jyllands-Posten. U raspravu sam se upustio jer je obećao da pokrije troškove muslimanskih verskih praznika ukoliko mu muslimani pomognu da bude ponovo izabran na izborima 17. novembra (intervju je rađen u januaru 2010, izbori koje pominje održani su krajem 2005). Uzgred, nije prošao na izborima. Novi gradonačelnik, Klaus Bondam, je još gori izbor, pošto je homoseksualac koji se povremeno šminka, pretpostavljam da će imati problema u odnosima sa muslimanskom zajednicom.

Zbog čega je tako teško razgovarati sa muslimanima o visokoj stopi kriminaliteta i problemima integracije?

546190_466601340031965_153786011313501_1701616_916544677_nRazlog leži u kulturološkoj psihologiji. U muslimanskoj kulturi životi ljudi kontrolisani su spoljnim faktorima – islamom, Alahom, imamom, ocem, kulturološkim normama i tradicijama, društvom i, kada naiđu na probleme, posebno nemuslimanima i nemuslimanskim vlastima. U zapadnoj kulturi, skoro potpuno je drugačije. Ovde sebe doživljavamo kao odgovorne za sopstvene živote. Motivaciju, svetonazor, način razmišljanja, komunikacije i delovanja, vidimo kao najvažnije činioce koji odlučuju o našim životima. Zbog toga imamo tako mnogo psihologa i terapeuta, veliki broj društvenih nauka, na tone knjiga na temu samopomoći itd, što je sve usmereno na naš unutrašnji život i shvatanje da mi sami stvaramo i menjamo sopstvene živote. Toga nema u muslimanskoj kulturi. Ako kao musliman imate problem, niste vaspitavani da mislite – „šta činim kako ne valja pošto uvek završim u nevolji?“. U muslimanskoj kulturi se gleda spolja – „Ko mi je ovo uradio?“

S ovakvim načinom razmišljanja sebe uvek doživljavate kao žrtvu a nekoga ili nešto spolja kao uzrok vaših problema. Bernard Levis, čuveni profesor islamske istorije, posmatrao je iste kulturološke razlike. Njegovim rečima, zapadnjaci se pitaju „Gde sam pogrešio?“ a muslimani „Ko mi je ovo uradio?“.

Zbog toga mnogi muslimani ne smatraju da su oni ti koji stvaraju problem. I razgovarati o problemima s nekim ko misli da je sve krivica nekog drugog, nije uopšte lako.

Da li je vaspitanje u bilo kakvoj vezi sa kriminalnim ponašanjem?

601338_482701885090251_1573793587_nVaspitanje je u svakoj mogućoj vezi sa kriminalnim ponašanjem. Dobro vaspitani ljudi uopšteno imaju dobro samopouzdanje, uglavnom dobro raspoloženje i konstruktivan način za rešavanje problema. I lako im je da vole i da budu od koristi sebi i drugima.

Kao profesionalni psiholog s ikustvom upravo na ovom polju, mogu reći da većina kriminalaca pati od mnogo besa, nesigurnosti i umanjene empatije. Važno pitanje je – zašto je tako mnogo muslimana odgajano na način koji od njih kasnije stvara kriminalce?

Dozvolite mi da na ovo pitanje odgovorim jednim poređenjem. Neke porodice su zdrave za decu da u njima rastu. Razvijaju smisao odgovornosti, empatiju i uče da su destruktivne emocije kakve su bes, ljubomora, osvetoljubivost itd, negativne i moraju se kontrolisati i s njima izlaziti na kraj. Neke porodice su nezdrave za decu da u njima rastu. Ona postaju nefleksibilna i nesposobna da se prilagode društvenim pravilima, postaju nezainteresovana i za sebe i za druge itd. Na taj način sve porodice imaju sopstvenu kulturu, sopstvenu emocionalnu i kulturološku atmosferu koja oblikuje osobe koje u njoj rastu. Baš kao što porodice imaju različitu kulturu koja može biti zdrava ili nezdrava za ljudski razvoj, tako isto i čitave kulture.

Nema sumnje da je muslimanska kultura uopšteno, nezdrava da se u njoj raste. Njeno divljenje prema besu, podjarmljivanju ženskih kvaliteta (u psihologiji poznatih kao femina), veoma nestabilan odnos prema časti, mentalitet žrtve i nedostatak usredsređenosti na lično promišljanje veze između sopstvenog ponašanja i problema koji iz njega proističu, veoma lako stvaraju nezrele i nasilne osobe niskog stepena samopouzdanja.

Da li se tvoja zapažanja vide kao politička umesto kao zapažanja profesionalnog psihologa?

15952Naravno, ja kao i moja knjiga, smo kritikovani. Kao što vidite, ja govorim vrlo otvoreno. Ali oni koji me kritikuju ili nemaju profesionalnog isksutva u radu s muslimanima ili su sami muslimani. Kada držim predavanja za školske nastavnike i socijalne radnike u školama s velikim brojem muslimana, oni se svi slože sa mnom. U tim prilikama uopšte se ne postavlja pitanje jesam li ja u pravi ili ne – jer oni imaju potpuno ista zapažanja kao i ja. Na tim predavanjima idemo direktno na rešenja. Danski časopis za profesionalne psihologe PsykologNyt objavio je kritiku moje knjige koja je bila vrlo pozitivna. Ocenili su je kao „provokativno, otrežnjavajuće i ubedljivo štivo, utemeljeno na mnogo primera iz prakse“. Nekoliko nacionalnih novina takođe je pozitivno pisalo o knjizi i čak je naš najpoznatiji muslimanski političar, Naser Khader,  koji je i sam napisao knjigu o muslimanskoj kulturi, imao reči pohvale. Napisao je da je „profesionalna ekspertiza Nikolaia Sennelsa izuzetna a izneti primeri knjigu čine nezaobilaznim štivom za sve nastavnike i socijalne radnike“.Oni koji imaju iskustva s muslimanima, vide me kao iskusnog profesionalnog psihologa.

Zašto izostaje reakcija medija i akademika? Da li je to zbog toga što bi novinari i akademici koji su toliko uložili u popuštanje muslimanima, rizikovali svoje karijere? Na kraju krajeva, ako se vratimo na asimilaciju, mnogo ljudi u medijima i na univerzitetima sa multikulturološkim karijerama bilo bi suočeno sa ličnom propašću.

Vladajuće uverenje u akademskim krugovima je da sistem uzroka i posledice kod muslimana ne funkcioniše. Kad kažem uzrok i posledica, mislim na to da ljudi sami oblikuju svoje živote. U akademskim krugovima se uči da je sudbina siromašnih i antisocijalnih ljudi u rukama nas ostalih. Ali savršeno je jasno da muslimani sami stvaraju svoje probleme tako što se ne integrišu, ne uče danski, ne obrazuju svoju decu, ne dozvoljavaju svojim ženama osnovna ljudska prava, ne rade, ne otvaraju se prema zapadnoj kulturi itd. Posebno je njihova opresija ženskih kvaliteta veoma štetna, kako za same žene, tako i za muškarce, decu, i za njihovu sposobnost da grade otvorena, slobodna, demokratska i humanistička društva. Jedini slučaj kad sistem uzroka i posledica, prema akademicima, deluje je onda kada su bogati depresivni ili neuspešni: to je onda njihova sopstvena greška. Besmileno. Ako nismo spremni da ljudima ukažemo na njihov udeo u problemima koje imaju, kako ćemo im onda ukazati na rešenja?

Čini se da se Britanija i Švedska uzajamno takmiče ko će biti evrospki lider u skrivanju problema pod tepih. Danska se ponekad vidi ka najotvorenija za slobodno raspravljanje, ali taj imidž Danske možda i nije baš najtačniji.

480938_520463067976074_986643085_nDanska je svetski poznata po otvorenošću u raspravama koje se tiču islama i muslimanske imigracije. I svakako da zaslužujemo pažnju. Naše su novine pune pisama čitalaca koji kritikuju islam. To je jednostavno deo danske kulture, da se otvoreno razgovara i ismeva svako ko besni i pogubi živce kada mu se upućuje kritika. Naravno, ima ljudi koji ne shvataju kakvu opasnost predstavljaju islam i etničke napetosti kao rezultat neuspele muslimanske integracije. Nema sumnje da će novine ekstremne levice, kakva je Politiken izgubiti čitaoce a samim tim i prihode, ako počnu da probleme tretiraju na realniji način. Ali oni već gube čitaoce a dve političke stranke, Enhedslisten i De Radikale Venstre, na putu su da izgube mesta u skupštini. Obični građani odlično vide šta se dešava. Oni se susreću s agresivnim muslimanima po diskotekama, u školama njihove dece, metrou itd. Najvažnije je da ljudi o tome razgovaraju. Svaka osoba koja pomene makar delić svoje zabrinutosti po pitanju muslimanske imigracije, na poslu primera radi, pomaže barem nekoliko svojih kolega da razmisle i slobodnije progovore o toj temi na poslu, porodičnim ručkovima i slično.

Kad bi bio u situaciji da odlučuješ, šta bi bila najvažnija promena u pogledu rešavanja problema s muslimanskim imigrantima?

Pozivanje ljudi iz potpuno drugačije kulture da žive u našim zemljama je najveći društveni eksperiment u istoriji ljudskog roda i očigledno je da ne ide kako treba. Praviti duboke demografske promene čitavog kontinenta je veoma opasno. Imigranti koji ne žele da se integrišu, što će reći prihvate našu kulturu i usvoje je postajući zapadnjaci, ne bi trebalo da budu ovde. Moramo pronaći mesta na planeti gde bi takvi ljudi mogli da žive bez pritiska integracije i gde njihovo okruženje ne trpi zbog njihovog antisocijalnog ponašanja, verskog fanatizma i nedoprinošenja ekonomiji.

Na internet forumima po kojima se kritički osvrće na problem imigracije, udovoljavanje muslimanima vidi se kao savršeno pogrešna politika. Posebno Danci i Šveđani koji su živeli u četvrtima s dosta muslimana tvrde da ustupci kod muslimana samo izazivaju nove zahteve. Može li biti da ovi ustupci imaju nekog efekta  na kriminalitet? Jesu li svi ustupci loši ili ima i dobrih primera?

946275_413433382088371_1360598731_nNema sumnje da udovoljavanje čini da se muslimani osećaju jačim i kako su u pravu. Takođe, u njihovim očima, ono čini da mi delujemo kao slabići. Njihov mentalitet žrtve potpuno podivlja svaki put kad oni koji im udovoljavaju progovore. Vidite, udovoljavanje je zapadnjačka tradicija. Ako učinimo kompromis ili smo fini prema nekome, mi očekujemo da taj neko bude zahvalan i učini šta može sa svoje strane da se problem razreši. Muslimani drugačije razmišljaju. U njihovoj kulturi pas koji najglasnije laje postaje šef.

U našoj kulturi se smatra da samo mali psi laju, veliki to ne moraju jer su veliki i rade šta hoće. Kada laju mi mislimo kako su nezreli i da im je potrebna pomoć. Kada neprestano udovoljavamo i pravimo kompromise sa našim vrednostima oni misle kako smo slabi i ranjivi i potreba da se prilagode našoj kulturi se smanjuje. Politika udovoljavanja je smrtnosna posledica nerazumevanja ove ključne razlike između zapadnjačke i muslimanske kulture.

Najgore je što su zagovornici udovoljavanja i politički korektna ekipa uspeli da zastraše mnogo ljudi da ne govore glasno ono što misle. Ljudi se plaše da ih zovu rasistima ili toga da drugi o njima loše misle. Moj savet je: „nemojte da vas bude briga!“ Ako vidite četiri mladića koji za kosu vukljaju preplašenu devojku, da li biste pokušali da ih sprečite? Ako vas ozbiljno brinu islam i muslimanska imigracija, da li biste to izgovorili?

intervju na engleskom

pogledati i ZAŠTO ISLAM STVARA ČUDOVIŠTA? od istog autora

 

Advertisements

I žene kamenuju, zar ne?

Ima par nedelja kako je po mrežama osvanuo klip o psima u Kini. Klip je imao upozorenje o ekstremno mučnim scenama koje osobe slabog stomaka i srca treba da preskoče. Kliknuo sam. Nisam uspeo da odgledam do kraja. Psi kompresovani u kavezima u kojima ne mogu da mrdnu ni repom, verovatno ni da trepnu. Odakle ih dželati (kineski mesari) izvlače i batinjaju jer je meso premlaćenih psa ukusnije. Zatim ih žive deru. I onda tako premlaćene i žive odrane bacaju na gomilu gde ovi crkavaju u mukama koje ljudski um ne može ni da pojmi.

Ili može?

Danima me proganjalo ono nekoliko scena koje sam uspeo da odgledam. Oči jednog odranog psa proganjaju me i dalje.

stonLjudi nisu uspevali da pronađu odgovarajuće reči osude i gađenja. Bolesnici, divljaci, čudovišta … bile su neke od najčešće pominjanih reči. Kružila je peticija da se izvrši pritisak na Kineze da se ovo divljaštvo momentalno prekine. Inicijative da predstavnici domaćih diplomatija pokrenu ovo pitanje u kontaktima sa Kinezima.

Jedenje psećeg mesa (od same pomisli mi se povraća) je, očigledno, kineska TRADICIJA. Da pse pre toga treba zverski umlatiti a potom žive odrati da bi meso bilo ukusnije je, očigledno, kinesko VEROVANJE. Dakle, imamo jednu tradiciju i jedno verovanje.

Logikom koju ne prestajete da primenjujete na mene kad god zinem o islamu, ispada da ste vi u slučaju Kineza neki opaki fašisti, (kultur)rasisti, američki imperijalisti, cionistički plaćenici, kinezofobi i evrocentričari koji misle da je zapadna kultura superiornija u odnosu na istočnu.

U islamu žene se kamenuju, polivaju kiselinom, drže u džakovima, obrezuju kao devojčice (i to ne kod lekara i sa anestezijom), rutinski premlaćuju, ubijaju iz časti (?!?!?), prodaju i udaju (nekad i sa samo šest godina, koliko je imala Ajša kada je data pedofilu siledžiji Muhamedu), pojedinačno i grupno siluju … da se ne bavim sada sitnicama kao što su pravo glasa, pravo na obrazovanje, sloboda kretanja, vozačka dozvola i slično.

Da se izrazim najjednostavnije moguće – mene ne prestaje da zaprepašćuje činjenica da vas uznemirava pomisao na vašeg kućnog ljubimca u kontekstu kineske kulture ali ne i pomisao na vaše ćerke/sestre/bratanice u kontekstu islamske.

I ko je, onda, fašista? Jer vi, očigledno, mislite da su neki ljudi rođeni za to da budu kamenovani, polivani kiselinom, silovani, držani u džakovima (ali ne i psi).

Štaviše … vi to zlo pravdate i branite, i to vrlo biranim i nijansiranim frazama. A pojedince koji, poput mene, vapiju u pustinji ućutkujete i nazivate kojekakvim imenima.

I ne pomaže količina citata iz Kurana i hadita, ne pomaže nikakva argumentacija, ne pomaže nikakva statistika, krišom usnimljeni snimci iz džamija (nažalost i evropskih), svedočenja, ne pomaže ni ono što bi smelo da omaši – apel da zamislite nekog svog najbližeg u istoj situaciji. Ukratko, ne radi ni empatija.

Vi imate opravdanje – kultura, tradicija, vera … Ni naznake od osude, a kamoli pritiska na vlade u pitanju.

Vama je to normalno čak i u vašim kulturama. Pogledajte statistike o silovanjima u Švedskoj i Norveškoj.

Jednog paklenog vrelog letnjeg dana sedeo sam u bašti kafea. Pored mene je bila doterana gospođa s pudlom u rukama koja je prijateljici negodovala što konobar nije doneo čanče sa vodom za psića. Nekoliko metara dalje prošao je talibanski (salafistički ili jednostavno, muslimanski) bračni par. On u šorcu i majici, sa zaraslom bradom i šustiklom na glavi. Ona u …. šatoru. I to crn. Vidi se samo lice. Onoliko koliko je neophodni minimum u zemlji koja se ponosi da je zemlja ljudskih prava. Žedna pudla izaziva negodovanje zabrinute prijateljice. Za pokretnim crnim šatorom niko se ni osvrnuo nije.

Uspon nacizma i gasne komore dok nije bilo kasno nekada su me strašno čudili. Čerčilu svojevremeno nije bilo dozvoljeno gostovanje na BBC jer je bio „nacifob“. Danas, kad o ljudima znam mnogo više, to me ne čudi.

Dok vi ovo čitate, jedan pas u Kini je pretučen. I najmanje jedna žena je ili pretučena ili silovana, ili polivena kiselinom, ili kamenovana, ili bičevana, ili prodata, ili obrezana … zbog tradicije i verovanja.

A to izgleda ovako, ako možete da pogledate.

Vi beli, zapadni fašisti.

insert iz filma “Kamenovanje Soraje” (upozorenje: izuzetno mučna scena)

Javno bičevanje žene u Sudanu

Kratak dokumentarac o nasilju nad muslimankama

Oh, naravno, sve su to cionističke smicalice i propaganda a holokaust je samo mit.

Siluj me, ja sam nemoralna!

Način na koji se islam odnosi prema polovini svojih pripadnika – ženama, morao bi da zaprepasti današnje čovečanstvo onako kako ga je zaprepastila istina o holokaustu. Svedoci smo da u slobodnom delu sveta ne nailazimo ni na približne reakcije. Naprotiv, tom varvarstvu se povlađuje. Švedska kompanija nameštaja „Ikea“ je u oktobru 2012-te iz svog prodajnog kataloga za tržište Saudijske Arabije fotošopom izbrisala figuru žene koja je u katalogu za evropsko tržište bila u pidžami i pozi koju niko na Zapadu ne bi ocenio kao seksualno provokativnu. Suočena s kritikama iz rodno prilično osvešćene Švedske (i gotovo nikakvim reakcijama iz sveta) kompanija je izdala saopštenje u kome je izražila žaljenje zbog ovog poteza – „trebalo je da uvidimo da je isključivanje žena iz saudijske verzije kataloga u suprotnosti sa vrednostima „Ikea“ kompanije.

„Vrednosti Ikea kompanije“? Ali ne i univerzalne humanističke kakvim bi možda smeli da se nadamo u drugoj deceniji 21. veka?

Varvarin uopšte nije onaj ko veruje da postoji varvarstvo, varvarin je onaj ko veruje da neka populacija ili neko biće ne pripadaju potpuno ljudskom rodu i da zaslužuju postupke koje bi on odlučno odbio da primeni na sebi …. (Cvetan Todorov)

Švedska je zemlja koja je prva u svetu po rodnoj jednakosti a druga po broju silovanja. U periodu od samo osam godina (od 2004. do 2012.) u Švedsku je emigriralo oko pola miliona ljudi, mahom iz zemalja kao što su Avganistan, Irak, Somalija. Broj zabeleženih silovanja u toj zemlji za 2008 na 100.000 ljudi iznosi 53.2 (taj broj za 2003. iznosio je 9.24, a za 2005. 36.8). Muškarci muslimani čine 77% siledžija. Broj silovanja nastavlja da raste kako raste i priliv muslimanske imigracije. U julu 2012. u Stokholmu, gde muslimani čine petinu stanovnika, silovano je u proseku pet žena dnevno (a u odnosu na leto pre toga zabeležen je porast silovanja devojčica mlađih od 15 godina).

Najrevolucionarniji čin jeste, i ostaje, zauvek – kazati glasno ono što jeste. (Roza Luksemburg)

Situacija je, danas, ovakva … mislite o tome.

Šta znam o islamu

prevod: AleXandar Lambros

Jedna od najčešćih primedbi koju mi ljudi upućuju glasi – „Ti nemaš pojma o islamu”. I istina je da ne znam previše ali je takođe istina da znam mnogo više nego što bih želeo da znam od kako je islamu dozvoljeno da izlakta svoj put u zapadno društvo i svima se iskezi u lice.

Na primer, znam da islam muškarcu dozvoljava da mlati svoju ženu i svud po internetu mogu pronaći snimke na kojima islamski „učenjaci” daju uputstva kako to treba činiti. To su isti oni „učenjaci” čije je tumačenje islama Saudijsku Arabiju pretvorilo u zemlju gde je moguće pogubiti čoveka zbog veštičarenja ili gde otac može prodati preadolescentnu ćerku silovatelju dece a da sebe još uvek smatra čovekom.

Znam da islam podstiče nasilje prema otpadnicima od vere, prema Jevrejima i homoseksualcima i znam da će svako ko se usudi da ga kritikuje zbog golog varvarizma naći u životnoj opasnosti. Znam da je u zapadnim društvima silovanje zločin koji muškarci čine nad ženama dok je u islamskom svetu to zločin koji čine žene i za koje budu kažnjene od, pogodite koga – muškaraca.

I znam da iz ovih razloga nijedna druga religija kao islam ne čini da se osećam toliko postiđeno kao čovek a budući sam odgajan kao katolik, verujte, to mnogo govori. Takođe znam da bi nafta koja generiše bogatstvo kojim se finansira islamizacija zapada, još uvek bila u zemlji da su „učenjaci” koji dozvoljavaju premlaćivanje žena i silovanje dece, uspeli da isteraju svoje, jer motor sa unutrašnjim sagorevanjem nikada ne bi ni bio izmišljen.

Znam sve ovo o islamu jer je to nešto što svi znaju. Ali ljudi mi i dalje uporno govore – „Ti nemaš pojma. Trebalo bi da pročitaš Kuran”.

Ok, pročitao sam ga. Ali onda je neko primetio – „Pročitao si ga na engleskom? Ne, moraš da ga pročitaš na arapskom da bi ga u potpunosti shvatio.”
Arapski, a? Hm. Ok, možda bih i mogao da ga naučim. Bio bi to napor veći nego što ga uloži većina muslimana na ovoj planeti. Ali, da vidimo, zašta bi arapski još mogao da posluži sem da se na njemu čita Kuran?
Ako se setim nečega, javiću vam, ali ne očekujte previše jer upravo zahvaljujući uticaju konzervativnih islamskih „učenjaka” arapski svet je postao takva kulturna žabokrečina i broj knjiga koji se godišnje prevede na arapski verovatno bi se mogao smestiti u jednu aktentašnu, i da još ostane prostora za sendviče.

Kako god, pročitao sam Kuran na engleskom kao neupućen čovek, bazajući kroz njega u metaforičkim čizmama, da se tako izrazim, ali jedan pasus mi je zapao za oko, i to sura 109 koja se zove al-Kafiroon, ili „nevernici”, koja kaže:
„O vi, nevjernici, ja se neću klanjati onima kojima se vi klanjate, a ni vi se nećete klanjati Onome kome se ja klanjam; ja se nisam klanjao onima kojima ste se vi klanjali, a ni vi se niste klanjali Onome kome se ja klanjam; vama vaša vjera, a meni moja!”

I pomislio sam – „ovo zvuči vrlo razumno, vrlo tolerantno. Gotovo kao, usuđujem se reći, vera mira.”
A onda sam nešto razumišljao da ako bi svaka osoba na planeti postala musliman na način na koji to „učenjaci” i profesionalni islamski naricatelji uvek insistiraju, ne bi više bilo nikakve potrebe za tim stihom u Kuranu. Bio bi suvišan, što bi pretpostavilo da je knjiga nesavršena, što je, naravno, nemoguće, budući je ona čista reč božija.
Očigledno je bog u svojoj beskonačnoj mudrosti očekivao da neće svi želeti da budu muslimani i odobrio takvu mogućnost inače ne bi rekao to što je rekao u knjizi.

Mada su se mnogi ljubazno ponudili da odgovore na moja pitanja u vezu Kurana, ne mogu a da se ne zapitam zašto bih uopšte imao bilo kakva pitanja ako je to čista reč božija?
Zar bog nije u stanju da se jasno izrazi i izravno mi se obrati čak i na tako grubom i neotesanom jeziku kao što je engleski? Svakako, čak i pomisliti tako nešto je bogohulno. Objasniti ili tumačiti Kuran svakako predstavlja pokušaj podrivanja i krivotvorenja reči božije ljudskim gledanjem na stvari i u slučajevima „učenjaka” koji samo svoje postojanje zasnivaju na takvim tumačenjima, sa sve njihovim ličnim neurozama.

Zatvoreni u svom tupavom balončiću pravednosti sa hroničnom seksualnom represijom i patološkim strahom od žena, sveti ljudi islama nemaju ni znanja ni mudrosti ni međusobnih duhovnih veza pa zato moraju da se oslanjaju na jedino šta imaju, na kapacitet da generišu strah, koji je, naravno, najniža ljudska emocija.
Je li to zaista svrha islama?
Sirovo nasilje, pretnja sirovim nasiljem je uvek prva opcija kod ovih malih jadnih ljudi, jer je to bukvalno sve što im stoji na raspolaganju. Koliko je to samo isprazno?

Eto zašto se otpadnici od vere u islamu ubijaju, jer primitivni nazadnjaci koji definišu veru jednostavno ne znaju za drugo. „Učenjaci” su ti koji pozivaju na surova kažnjavanja, koji odobravaju sakaćenja i pogubljenja, zversko postupanje sa ženama, zlostavljanje dece, ubilačku mržnju prema Jevrejima i homoseksualcima, koji su preokrenuli islam od nečega što je moglo da bude divno u mračnu neljudsku veru smrti, usput još i ocrnujući sve muslimane, jer, ako ste musliman, ovi ljudi su stvorili sliku po kojoj vas svet vidi i doživljava i nisu vam time učinili nikakvu uslugu.

I to je ono što znam, a znate to i vi. Da je svaki musliman ohrabrivan da čita Kuran slušajući boga kroz sopstveno srce a ne kroz nečiji izopačen um, kakva bi to drugačija i puna života vera bila.
Mir. To je ono što svi tražimo. To je ono što želimo.