Bliskoistočni mir

prevod: AleXandar Lambros

Ako smo ozbiljni u vezi mira na Bliskom istoku onda moramo prestati da se pretvaramo da Izraelci imaju posla sa razumnim neprijateljem sa kojim mogu da pregovaraju, jer ako nastavimo da se pretvaramo pomažemo rast jedne enormne političke laži čija je gravitaciona sila postala tako velika da je obavila stvarnost. Hamas je taj koji je nedavno Gazu pretvorio u ratište, a ne Izrael, i Hamas je taj koji će to učiniti ponovo, i ponovo, i ponovo. Njih ne zanimaju ljudi koji tamo žive. Posmatraju ih ko potrošnu robu za svrhu džihada. Šta mislite, zbog čega nema skloništa u Gazi sem za, naravno, hrabre borce Hamasa koji nam neprestano govore kako vole smrt više nego što mi volimo život ali opet požure na sigurno čim dolete bombe, ostavljajući žene i decu da se sami brane? Zar ne biste pretpostavili, budući rakete svaodnevno preleću granicu, da bi razmislili o tome da običan svet zaštite od moguće osvete? Ne. Radije će izgraditi luksuzne hotele za smeštaj lakovernih zapadnih novinara u koje mogu da se pouzdaju da će ih pretstaviti kao junačne žrtve a Izraelce kao neonacističke ugnjetavače.

Zapravo je Hamas taj koji je nacistički. Njihova politička agenda je praktično identična genocidnim suprematističkim iluzijama i istoj sumanutoj nasilničkoj mržnji prema Jevrejima, samo zato što su Jevreji. Nacisti su čak i moralniji od Hamasa. I oni su bili psihotični ubilački ološ ali makar nisu koristili sopstveni narod kao živi štit. Hamas savršeno zabole za narod Gaze. Oni žele da ih ubijaju, posebno decu, čiji leševi obavljaju odličnu propagandu. Zbog toga ih namerno guraju na vatrenu liniju, kao topovsko meso, kao još jedno oružje koje se može upotrebiti i potom odbaciti, ili pretvoriti u „mučenike” što je islamski eufemizam za nekoga čiji je život protraćen apsolutno ni zbog čega.

Izrael želi mir i uvek ga je želeo. To je moderna civilizovana zemlja i svetski tehnološki lider. Poslednja stvar koja mu je potrebna je rat. To bi trebalo da je svima očigledno. Izrael bi najviše želeo da Gaza bude napredna a njen narod da bude srećan i slobodan. Čak bi i ulagali tamo kad bi mislili da ima svrhe. Ali Hamas ne želi da mu je narod srećan i slobodan. Želi narod koji je jadan i koji će za to da krivi Jevreje, jer Hamas čine islamski fanatici, džihadisti, istog mentaliteta koji je oborio Kule bliznakinje u Njujorku, zašta su okrivljeni, pogodite ko … Jevreji.

Oni su podmićivali narod Gaze da ih izabere na osnovu njihove političke platforme, ali jednom kad su se dokopali vlasti čeličnom pesnicom su nametnuli svoju religiju. Zar ima nekog ko ozbiljno misli da će biti ponovo izabrani? E, pa, nećemo nikad saznati, jer kad jednom bude izabrana islamistička vlada, izabrana je zauvek i svako ko na to ima primedbu može da očekuje da bude ubijen a da mu telo, prikačeno na motor, razvlače ulicama kao što se prošle nedelje u Gazi i dogodilo. To su ljudi do te mere hipnotisani svojom bezdušnom i nasilnom religijom i toliko lišeni bilo kakvog osećaja za moral i saosećajnost da će spremno ubiti nekoga zbog toga što je zapevao na svadbi – kao što se prošle sedmice u Gazi i dogodilo. Pevanje nije dozvoljeno u njihovom islamskom raju, radost je zabranjena, sreća je haram.

U svojoj povelji pozivaju se na Kuran, posebno na deo koji se odnosi na ubijanje Jevreja. To im je omiljeno. A svoju decu uče da je najviše čemu mogu da teže da ubiju sebe ubijajući Jevreje.

I to su ljudi s kojima bi Izraelci trebalo da pregovaraju? Lakše bi bilo pregovarati sa zvečarkom.

Pretpostavimo da ste vi izraelski premijer. Šta činite? Kako se postavljate prema ljudima koji žele da vas i sve slične vama vide mrtve po svaku cenu i čija pozicija po tom pitanju nije za pregovaranje? Odustajete od teritorije? Rasformirate naseobine? To je pokušano i ne deluje. Zar niko nije primetio?

Izrael je rasformirao naseobine i raselio hiljade ljudi povlačeći se iz Gaze i šta je time postignuto? Dobili su baraž raketa i bombi koji ne prestaje do današnjih dana. Tako da, rasformiranje naseobina očigledno ne daje rezultata. Šta nam drugo preostaje? Posredovanje? Diplomatija? Vraćanje mirovnom procesu?

Važi. Nema mirovnog procesa i nikada ga neće ni biti sve dok je Hamas u igri jer ne postoji takva stvar kao novčić s jednom stranom. A Hamas je jasno stavio do znanja da ne namerava da pregovara o miru, nikad. Stoji im u osnivačkoj povelji. Bacite pogled. Mir bi bio „neislamski”. Nema pregovora, nema odustajanja od džihada (takođe isklesano u osnivačkoj povelji) sve dok i poslednji Jevrejin na Bliskom istoku ne bude proteran ili ubijen. To je ono što žele i o tome neće da pregovaraju.

Zašto se uporno pretvaramo da žele nešto drugo? Povelja takođe zabranjuje bilo kome drugom da pregovara o miru. Tako da, ako do mira ikada dođe, možemo biti sigurni da će ga Hamas okončati u rekordnom roku.

Ali, zanemarimo sve to i pretvarajmo se da se radi o teritoriji i politici i ipak obrnemo još jedan krug pregovora. Postignimo još jedan bezvredan sporazum. Okupimo se oko stola i prođimo ponovo kroz sve predloge i potom podelimo Nobelove nagrade za mir. Moramo ostaviti utisak da nešto činimo, čak i kad ne činimo ama baš ništa. Jer pregovarati s ljudima iz Hamasa i njima sličnim je kao sipanje svetla u Crnu rupu. Oni ne žele mir ni po koju cenu. Žele jevrejsku krv. Kraj priče.

Zbog toga prekrše svaki prekid vatre. Zbog toga je njihov sopstveni narod potrošna municija. Zbog toga nijedan sporazum postignut s njima nije vredan hartije na kojoj je napisan. Zbog toga nema rešenja u obliku dve države i nikada ga neće ni biti, sve dok su oni u igri. I zbog toga je potrebno poraziti ih odlučno i trajno ili se ovo ludilo neće nikada zaustaviti.

Otarasiti se ovih fanatičnih nasilnih varvara jedini je način na koji će Palestinci ikada zaista biti oslobođeni a ako je nama ostalima zaista stalo do mira, trebalo bi da budemo dovoljno iskreni da tu činjenicu i priznamo.

Advertisements

Velika palestinska laž

prevod: AleXandar Lambros

Je li rasistički kritikovati Palestince kao svetske šampione kuknjave sa lažnim ciljem nekakve borbe i nevoljama za koje su u potpunosti sami odgvorni? Kladim se da jeste. Ne bi me iznenadilo da je u nekim evropskim zemljama čak i protivzakonito. Ali, svejedno ću kritikovati, jer neko mora. I, naravno, shvatam da ću zbog toga izgubiti par prijatelja, ali ok. Bez takvih prijatelja mogu.

Svi bismo mogli izgovoriti istinu onakvu kako je vidimo. Mislim, onakvu kakvu je stvarno vidimo a ne onakvu kakvu mislimo da bi je trebali videti. Najgore što možete učiniti je da vidite istinu a govorite laž a ja palestinsku stvar vidim kao laž. Laž koja je smišljena da eksploatiše liberalni osećaj krivice Zapada, baš kao i laž o islamofobiji i laž o mitskoj religiji mira koju u stvarnosti niko nije video.

Nekada sam bio kritičniji na račun Izraela i nekada sam verovao da postoji vrlo jednostavno i pravedno rešenje u obliku dve države jer sam verovao da Arapi imaju dobre namere. Još uvek bih voleo da u to verujem ali dokazi ukazuju na to da bih bio budala kada bih nastavio da u to verujem. Jer vidim da se na svaki ustupak koji Izrael načini odgovori novim zahtevima i s novim izgovorima da se izbegnu pregovori. Da su to želeli do sad su mogli deset puta da postignu mir, ali oni ne žele mir, žele pobedu i neće biti zadovoljni dok Izrael ne bude zbrisan sa mape. Član Fatahovom centralnog komiteta je to nedavno izjavio na televiziji ali, kao što reče, to drže za sebe, dok ostatku sveta pričaju drugačiju priču. A deo te priče je lažni cilj palestinske državnosti što je trenutno u proceduri UN i svi čekamo da vidimo šta će se dogoditi. Ne samo zbog toga što je to zaista bitno pitanje već zbog toga što se, uprkos tvrdnjama palestinske public relation industrije, (što će reći, zapadnim medijima) ovde uopšte ne radi o teritorijama a svakako se ne radi ni o pravdi i ljudskim pravima jer arapsko društvo ne zna čak ni za značenje tih reči.

Radi se o mržnji prema Jevrejima propisanoj Kuranom i propovedanoj u džamijama i usađivanoj deci danonoćno u arapskim zemljama iz generacije u generaciju. Arapi ne mrze Jevreje zbog Izraela. Mrze Izrael zbog Jevreja. Situacija u Gazi i na Zapadnoj obali je takva kakva je jer su pre 45 godina nekoliko arapskih zemalja bez razloga napale Izrael sa daleko nadmoćnijim snagama, zbog toga jer je jevrejska država. Da nije jevrejska država ne bi ga ni napali. A napali su ga s namerom da ga zbrišu sa karte i počine genocid. Ali, nisu uspeli jer Jevreji imaju više čelika u krvi nego što su Arapi očekivali. I posle svega što su preživeli ko bi se mogao iznenaditi? I nakon što su videli kako ostatak sveta reaguje na njihovu nevolju. Mnogo bi Jevreja uspelo da spase od nacista da su imali gde da se sklone. Ali druge zemlje nisu htele da ih prime.

Jerusalimski muftija je u to vreme bio Hitlerov prijatelj i, dobar muslim kakav je bio, odobrio je konačno rešenje i imao planove za svoj sopstveni Holokaust na Bliskom istoku jednom kad nacisti dobiju rat.

Ko onda danas može da krivi Izraelce što se brane a znaju da imaju posla s ljudima kojima ne mogu verovati i za koje znaju da ih mrze toliko da žele da ih kao narod istrebe? Svako bi se na njihovom mestu isto ponašao. Ja svakako bih, i uopšte se ne bih izvinjavao zbog toga.

Izrael je okružen neprijateljima. Mir je više u njihovom interesu nego u interesu bilo koga drugog, zbog čega i nastavljaju da čine ustupke. Ali mir nije u interesu palestinskog rukovodstva. Mir je poslednja stvar koju žele. Njima je potrebno da lonac i dalje ključa. Potrebno im je da svoj narod drže u besu i ozlojeđenosti i mržnji prema Jevrejima. Mir bi sve upropastio jer oni neće biti zadovoljni dok Izrael ne bude zbrisan sa karte a Jevreji podavljeni u moru.

Ako zaista veruju da će se to dogoditi onda su potpuno ludi. A ako u suštini ne veruju u to, onda su još luđi. A svi vi dobronamerni zapadni liberali koji nastavljate da lupate u bubanj za jadne Palestince, ja vas razumem jer činite to zbog plemenitog cilja, ali vas iskorišćavaju i zloupotrebljavaju baš kao što je i narod u Gazi i na Zapadnoj obali iskorišćen od strane ljudi koji uopšte ne nameravaju da pregovaraju o miru jer ih motiviše sirova iracionalna verska mržnja.

Kada protestvujete u znak podrške Palestini vi ste u društvu ljudi koji pozivaju da se Jevreji uguše u gasnim komorama. Mislite da je to slučajnost? Ovde imate posla s nečim što je izvan politike i izvan razuma. Nečim zaista odvratnim što zabija klinac u sve vaše udobne levičarsko-desničarkse pretpostavke a vaša naivnost pomaže da se vatra rasplamsava.

Svet mora da prestane da se pretvara da je Palestina pitanje pravde i ljudskih prava i pronađe moralnu hrabrost da stvari nazove pravim imenom, da prekine ovaj cirkus, ovaj beskrajni ples oko nepostojećeg pregovaračkog stola. Potrebno je da Arapima učinimo veliku uslugu i saopštimo im istinu koja im je očajnički potrebna da je čuju a to je da je njihova mržnja uzrok njihove bede. Da su postali njeni zatočenici. Da postaje deo suštine njihovog identiteta. I dok ne pronađu način da otklone ovu ružnu mrlju iz svojih srca uvek će biti okovani tom mržnjom a oni i njihova deca neće nikada biti slobodni, s arapskim prolećem il bez arapskog proleća.

Mir.

Koliko protraćenih generacija mržnje mislite da će biti potrebno?