Beli islamolevičarski, libertardski rasizam

54230769_1475291832601567_3707728675454582784_nTip koji je izvršio masakr u džamijama na Novom Zelandu u mestu Krajstčerč je beli suprematista. Tako su nam objasnili mediji. Bauk belog suprematizma širi se svetom, sudeći po mobilizaciji medija, javnih i anonimnih ličnosti koji udružuju snage u borbi protiv ovog globalnog zla.

Ubica jeste beli suprematista. Uostalom sam se tako predstavlja. Šta je beli suprematista? Beli suprematizam je rasistička politička doktrina koja veruje da su belci superiorniji u odnosu na druge ljudske rase što im daje pravo da nad njima dominiraju u društvenom, političkom, istorijskom i institucionalnom smilu. Doktrina se nadahnjuje kvazinaučnim i /ili verskim argumentima – striktno biološki gledano rase među ljudima ne postoje (s gledišta nauke različita boja kože nije dovoljna da se govori o rasama u okviru ljudske vrste) a verski motivisan rasizam počiva na autoritetu Biblije i njenom tumačenju po kome su crnci potomci Hama, prokleti i pocrneli od grehova, što će reći od boga predodređeni da služe belcima. Suprematizam je, dakle, složićemo se bez dalje rasprave, moralno apsolutno nedopustiv. Amin za to.

I bezrezervno smatram da smo svi dužni da mu se suprostavljamo.

Ono što je Brenton Tarant na Novom Zelandu učinio, masakrirao 50 muslimana motivisan ideologijom belog suprematizma je nedopustivo. To što se ovakvi napadi ne dešavaju često, a kamoli svakodnevno kao islamistički, nikako ne znači da ne zaslužuje da bude najstrože osuđen. I tu ćemo se složiti.

Ono što me buni je, kako je moguće, budući je čovečanstvo globalno gledano izgleda konačno razvilo svest o moralnoj nedopustivosti rasizma, islam sa svojom ideologijom suprematizma dobija belu kartu za svakodnevne zločine gotovo na industrijskoj skali od strane istih onih ljudi koji se protiv rasizma (i njegovog derivata suprematizma) navodno bore? I to se ne vidi nigde toliko jasno kao kad se desi nešto nalik onome kao što se neki dan desilo u Krajsčerču. Nije da nam je takav jedan nesrećan događaj potreban da bi se osvestili, svedoci smo toga svakog dana kada se liberal leva ekipa upinje da vas proglasi za islamofoba (fašistu, populistu, desničara, belog suprematistu itd) čim se usudite da iznesete neki argument protiv njihove fantazije o mogućnostima multikulture sa muslimanima.

A kad se desi ono što se desilo u Krajstčerču (uzgred, upućujem izazov, setite se sad odmah, bez guglanja, nekog sličnog terorističkog napada na muslimane u zapadnim društvima) liberal leva ekipa diže svoju inkvizicijsku glavu, želi doslovno da vas ućutka po svaku cenu, snagom cenzure i slovom zakona.

Evo vesti, najprostije moguće rečene – nema multikulture sa muslimanima kao većinom. Dokaz? Sve većinski muslimanske zemlje na planeti.

Dalje, islam je ultimativna suprematistička ideologija. Ne možeš biti supremastičkiji od islama. Dokaz? Sve većinski muslimanske zemlje na svetu i stanje bilo koje manjine u njima.

U nervnu islama kao ideologije nalazi se pojam kufira -nevernika, nemuslimana. Kufir je izrazito diskriminatorski termin jer po islamskoj ideologiji oni mogu biti samo građani drugog reda u političkoj i svakoj drugoj potčinjenosti islamu. Muslimani su superiorni gospodari. Nacisti su imali istovetnu ideologiju – svet su delili na arijevce i niže rase. Čista nemačka arijevska rasa bila je superiorna u odnosu na druge rase i predodređena da njima vlada. Islam propoveda istu stvar – potpunu svetsku dominaciju muslimana u kome će nemuslimani moći da biraju jedino između obespravljenosti i progona ili prelaska na islam. Uostalom, to oni ne prestaju da ponavljaju ali islamolevičari ne žele da čuju. Potpuno je neshvatljivo da islamolevičari neprestano zahtevaju nekakvu najstrožu inkviziciju nad belim suprematizmom, koji svakako postoji ali je u svim zapadnim društvima margina i ogromna većina pripadnika tih društava ima svest o tome da je moralno nedopustiv, a gde se i bacanje svinjskih papaka u dvorište džamije računa kao ozbiljan zločin iz mržnje, dok se istovremeno potpuno ignoriše islamski suprematizam koji je kod muslimana ideološki mainstream a neprekidni i svakodnevni napadi i progoni manjina kao što su hrišćani Bliskog istoka, Jezidi, LGBT zajednica itd, ignorišu.

Ne postoji nikakva ravnoteža između terorističkih napada na muslimane i islamskih terorističkih napada. Nikakva. I insitiranjem na tome da ona ipak postoji dok je matematički i statistički dokazivo da ne postoji, vi zapravo postajete saučesnikom islamskog suprematizma koji se propoveda bilo u „umerenoj“ bilo u „radikalnoj“ formi apsolutno svuda u muslimanskom svetu ukljućujući i džamije na zapadu, ukljućujući i napadnutu džamiju u Krajstčerču u kojoj se „radikalizovao“ konvertit Novozelanđanin Daril Džons koji je 2013. godine poginuo od američkog drona u Jemenu.

Obrnuto srazmerno veštačkoj ravnoteži koju islamolevičari uporno nameću, između zapadnog, belačkog i islamskog terorizma, je zaglušujuća medijska tišina kad su u pitanju islamski zločini protiv ostatka čovečanstva. Često se može čuti apsurdna tvrdnja da su mediji krivi za loš imidž islama u svetu (naime, usredsređujući se samo na loše stvari u njemu, kakav je eto povremeni terorizam) dok je stvarnost potpuno drugačija – činjenica da islam uopšte još uvek ima mesto u civilizovanom svetu je zasluga medija koji osim što nas o njemu ne izveštavaju ili čine to sporadično i netačno, neprestano plasiraju isfantaziranu, nepostojeću i lažnu sliku o njemu.

Seća li se neko napada na crkvu u Pešavaru u Pakistanu iz 2013. godine u kome je poginulo 127 a povređeno više od 250 ljudi? Ili napada na koptsku crkvu u Kairu iz 2016. godine u kome je stradalo 25 ljudi? To nije samo zbog toga što su islamski napadi toliko česti da je teško držati evidenciju i hronologiju u glavi, već i zbog toga što su to bile vesti za jedan dan iza kojih nisu sledile nikakve specijalne emisije, okrugli stolovi, debate ili bilo šta slično ovome što viđamo ovih dana po medijima povodom napada na džamiju u Krajstčerču.

Početkom marta na severu Nigerije muslimani su mačetama izmasakrirali 23 hrišćana. Samo u januaru na severu Nigerije, u oblasti Benue, muslimani su izmasakrirali oko 70 hrišćana. Šta znamo o tome?

Hrišćani raznih denominacija su početkom prošlog veka činili oko trećinu populacije Bliskog istoka. Danas ih ima oko 5%.

U neprestanom tetošenju muslimanima i davanju bele karte da čine zločine po svetu čije ćemo dimenzije ili relativizovati ili ublažavati ili jednostavno kriti, zapadni islamolevičari u suštini ispoljavaju duboki levi, progresivni rasizam. Tetošenjem islama i muslimana oni zapravo otkrivaju svoje duboko uverenje da muslimani nisu sposobni da dobace do osnovnih civilizacijskih normi. Ako to nije rasistički, ja onda ne znam šta je.

U živom uključenju za francuski dnevnik iz Krajstčerča novinar nas je izvestio da se Novozelanđani mobilišu u znak solidarnosti s muslimanskom zajednicom. Šta rade? Donose i ostavljaju halal proizvode u bolnicu u koju su smešteni povređeni u napadu i nude se muslimanima koji se sada plaše da ih ispraćaju na ulicu.

Za moje poimanje stvari ovo je rasizam par excelance. Ja ovo čitam kao „nedorasli ste našim civilizacijskim normama zato vas tetošimo kao retardirane“. Halal meso je meso životinja koje se ubijaju na krajnje primitivan i okrutan način (na stranu sad to što deo prihoda od halal sertifikata odlazi na finasiranje džihada) koji se ama baš nikako ne uklapa u ovaj masovni zapadnjački pokret oslobađanja životinja iz ograničenih i nehumanih uslova života i odgajanja na farmama od kojih se na pojedinim kravama iz zvučnika pušta klasična muzika da bi ublažile stres. Dakle, suspendujemo naše civilizacijske norme da bi tetošili one za koje smo duboko ubeđeni da do njih ne mogu da dobace.

A ideja o pratnji uplašenih muslimana je onoliko rasistička koliko to može biti pored toga što je i apsurdna koliko apsurdna može biti. Otprilike kao da pratite lava u savani da ga ne napadnu antilope. Jer ako iko ima potrebu za pratnjom i zaštitom to su bilo koje manjine, seksualne, etničke, verske, samo reci, u većinski muslimanskim društvima. Ona je potrebna već i većini u zapadnjačkim društvima u kojima već postoje no-go muslimanske zone u koje i policija a kamoli građani, posebno žene, izbegavaju da zalaze.

Taj rasizam, beli islamolevičarski, koji izvire iz uverenja da su muslimani nesposobni da žive u skladu sa civilizacijskim normama zapada, koje, inače, bez ustručavanja i problema zahtevamo od svih, mnogo je opasniji od belog suprematizma. Ovog drugog smo svesni i suprostavljamo mu se, ovaj drugi otvoreno sarađuje s islamofašizmom i njegovim suprematističkim ambicijama, usput uspešno ućutkujući sve nas koji imamo hrabrosti da mu se suprostavimo.

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements

Pravi krivci

rsz_rtsf687Situacija je, dakle, sledeća – neki beli suprematist, neonaci, ultra šta već (dopišite ovde) je na Novom Zelandu u mestu Christchurch upao u džamiju u vreme molitve i pobio silan neki svet. Tačnije, miran, pobožan, muslimanski svet koji je na Novi Zeland došao da ostvari svoje snove o boljem životu. Dakle, normalni ljudi ko i mi.

Pre nego pređem na stvar, dozvolite mi samo da za trenutak izkontempliram nad divno poetičnim podatkom da se napad na džamiju dogodio u mestu koje se zove „Hristova crkva“. Šta mi je tu poetično? Pa to da u mestu s takvim nazivom postoji džamija. U nekom idealnom svetu (multikulturnom kakav recimo postoji u fantaziji današnje evropske liberal levice) to bi bilo isto kao da u Rijadu postoji crkva. Da, you may say I am a dreamerbut I am not the only one.

Za moju poentu nije bitno ni kako se taj lik zove, ni kog je tačno porekla, ni koliko je ljudi u tom napadu nastradalo. Koliko god da ih je nastradalo, nastradalo ih je barem isto toliko u istom danu, a ja bih se ležerno kladio i na više, u među muslimanskim obračunima (šiitsko sunitskim naime) o kojima čujemo slabo šta, ili najčešće ništa, jer mediji nas brižljivo dezinformišu o svemu što se islama tiče, kako bi se u životu očuvao fantazam belog liberal levičara o nekakvoj velikoj islamskoj civilizaciji i kulturi. Da ne pominjem sada koliko je nemuslimana, isto samo danas, stradalo od islama u svetu, koliko je gejeva bačeno s krovova, koliko je žena ubijeno iz „časti“ (one srećnije prošle su s otfikarenim klitorisom i kiselinom bačenom u lice), koliko je maloletnih devojčica na silu udato za matore pedofile, koliko ih je silovano jer je seksualno ropstvo inače halal. Evo, trećeg marta su muslimani u Nigeriji mačetama posekli više od 20 hrišćana, a dvanaest dana je ovoj vesti bilo potrebno da se probije kroz blokadu mejnstrim medija do malih alternativnih i mahom elektronskih medija kakav je jihadwatch. Zamislite našta bi ličilo kad bi čitav dan danas crvenim i velikim slovima svuda flešovalo „anti hrišćanski napad u Nigeriji“. Ne ide, složićemo se. Ne ide u divnom progresiv multi kulti svetu u kakvom treba u budućnosti da (pre)živimo.

Ukratko, bilo bi politički nekorektno, jer danas je dan kad ćemo srati o tome koliko je islamska kultura velika i koliko belo suprematističko zlo predstavlja pretnju za svet.

Pada mi u oči, da od ono malo medija što sam ovim povodom prelistao, niko (sem Kurira, al kad ti Kurir kaže da si lud) napadača ne kvalifikuje kao psihički nestabilnu osobu. Za sada nema ni pomena o teškom odrastanju u siromašnom kvartu, nezaposlenosti, krizi identiteta u novozelandskoj multikulturnoj sredini … Što obično budu neki od mogućih objašnjenja kad musliman na zapadu uz povike „allahu akbar“ nožem nasrne na prolaznike. Jer, kao da između psihičke nestabilnosti i verovanja u 72 hurije koje čekaju da ih ovakav manijak na nebu defloriše, postoji nekakva suštinska razlika. Dakle, uzroci mogu biti razni, sem ideološki. A kad sami napadači, iliti esktremni muslimani kako nam mediji saopštavaju (što je pleonazam jer kako se biva ekstreman u odnosu na izričitu kuransku naredbu da se nevernici ubijaju?) insistiraju na tome da ubijanja čine iz ideoloških pobuda (kao da ‘allahu akbar’ nije dovoljno da se shvati) mediji krenu da nam objašnjavaju da su to fundamentalisti.

Shvatili smo i to. Ok, fundamentalisti su. Pitanje je onda kakvi su to fundamenti ideologije (jer islam nije samo vera, on je iznad svega i ideologija, inače bi negde postojalo nešto nalik zapadnom konceptu sekularizma u većinski muslimanskim zemljama) kad onaj koji odluči da ih se strogo drži, dakle fundamentalista, postane masovni ubica? Fundamenti budizma, na primer, vode neizbežno u veganstvo.

Dakle, novozelandskog teroristu na ovaj bezumni čin nadahnuli su neonacizam i Srbi. Pitanje kako su se neonacizam, Hitler i Srbi našli u istoj korpi ideološkog nadahnuća, može da postavi samo neko ko je u političkom smislu prespavao poslednjih trideset godina. Ili nije gledao holivudska propagandna smeća otprilike isti taj broj godina. To je posledica neizmerno puta ponovljenog poređenja Aušvica i Srebrenice. Holokausta i borbe Srba da izbegnu treći genocid u jednom veku, brojnih američkih, a bogami i domaćih filmova, u kojima su Srbi planetarni zlikovci od kojih se u najnovijem pojavljuju kao odrubljivači nedužnih muslimanskih glava u Bosni. Odrubljivanje glava u Bosni se dogodilo, ali to su činili muslimani a glave su bile srpske.

Ali, takvi detalji, kao što su činjenična istina su, za potrebe određenog političkog narativa ili agende, ne od manjeg, nego od apsolutnog nikakvog značaja. A po nesreći, agendu guraju sledeće grupe, od kojih su svaka pojedinačno i za sebe dovoljno jezive, a udružene su doslovno apokaliptične – američki imperijalizam, evropski liberal levi progresivizam i islamizam.

O tome se radi kad naučite da gledate kroz politički korektan bulšiting. Ok, bilo je tu još nekih ćiriličnih natpisa na oružju, dal bugarskih, beloruskih, nebitno. Nisu oni holivudski bad guys, Srbi su. Inače, istina je da se Srbi bore protiv islama još od 1389. i da su njihove zasluge za spas Evrope, ili baš ako hoćete, zapadne civilizacije, nezanemarljive. Nije to sporno uopšte. Sporno je kako smo uprkos tim zaslugama završili kao krivci za napad na muslimane u Krajstčerču.

I ako mi dopustite, pošto sam se malo u slobodno vreme bavio temom, možda bih mogao da vam dam materijal za razmišljanje.

Onako kako ja vidim stvari, za napad je odgovoran Bernar Anri Levi. Možda ne baš direktno, ali indirektno nesumnjivo. On i svi njegovi ideološki puleni.

On je upravo juče u Amsterdamu održao predstavu „U potrazi za Evropom“ koju je, kako čitam, posvetio protiv Wildersa i uspomeni na dva Van Goga. Wilders je holandski političar, onakav kakve na progresiv EU zapadu po navici zovu ultradesničarima, populistima i islamofobima. Jedan Van Gog je slikar za koga po svoj prilici znate čak i da niste ljubitelj umetnosti (dakle, Holanđanin koji je ušao u kolektivnu evropsku kulturnu svest, što je ok) a drugi je Teo Van Gog, aktivista koga je nožem na ulici na smrt iznabadao, pogađate, musliman. Dakle, u istoj rečenici osudiš čoveka koji neprestano ukazuje na opasnosti islamizacije zapada (i živi pod stalnom policijskom zaštitom) i ukazuje na kuran kao ideološku podlogu terorizmu, i odaš poštu čoveku koje je stradao od muslimanske ruke.

Istom progresiv levom mentalnom akrobatikom je pre neko veče na francuskoj televiziji izjavio sledeće – „Evropa je u Bosni nemo posmatrala kako se uništava (Srbi, opet dobro pogađate) sekularni islam, koji je evropska vrednost“. Na stranu sad to šta bi bilo da nije nemo posmatrala, ove reči dolaze iz usta čoveka koji je za vreme rata u Bosni branio autora „Islamske deklaracije“ u kojoj stoji sledeće –„”Nema laičkog načela. Država treba biti izraz i podržavati moralne koncepte religije“ i „Nema mira ni koegzistencije između islamske vjere i neislamskih društvenih i političkih institucija. Polažući pravo sam uređivati svoj svijet, islam razvidno isključuje pravo i mogućnost djelovanja bilo koje strane ideologije na svom području.“

A unitervjuu za sarajevsku TV 10. aprila (oh, gle simbolike, rođendan NDH) 1991. godine – „”Ili će biti kako Muslimani kažu, ili nema dogovora… Desetine hiljada mladih Muslimana spremno je da brani BiH najstrašnijim terorizmom”.

I, eto, ovu evropsku vrednost su Srbi uništili.

Dakle, ovaj mind fuck narativ je, po mom skromnom mišljenju odgovoran za današnji masakr muslimana u Christchurchu. Đe je veza? Pa evo gde – svaki put kad bi neko otvoreno i pošteno progovorio o islamu a likovi, intelektualne i moralne nakaze kakav je Bernar Anri Levi, upru prstom i viknu – islamofob! – (što u prevodu s islamolevičarskog znači „osoba koja o islamu zna više nego što bi muslimani želeli da znate“) uvodi se atmosfera cenzure koja hrani i podstiče, s jedne strane islamofašizam, a s druge banalni beli fašizam kakav je ovog Novozelanđanina.

To je narativ koji muslimanima omogućava da uživaju i koriste svoj status žrtve (što oni i jesu, ali žrtve islama a ne zapadnjačke netolerantnosti) dok su u suštini predatori. To je takođe narativ koji omogućava da se prave žrtve (Srbi recimo) proglase zločincima. I to je na kraju narativ koji nas istinske liberale i istinske demokrate, pretvara u fašiste ili populiste u najmanju ruku, što cenzuru čini neophodnom.

Ja sam intimno duboko ubeđen, da uprkos suzama i izrazima saučešća za nedužnom muslimanskom zajednicom Novog Zelanda, od kojih danas ne može da se živi po društvenim mrežama, islamolevičarska, liberal progresiv i drugosrbijanska ekipa umiru od radosti, a neki su doživeli i orgazam.

Jer ovo im daje pravo za sve, posebno ako baš današnji dan, i današnji povod, ko zaboga ja sada, iskoristimo da ukažemo na to da je islam ideologija u svemu slična nacizmu i planetarna pošast u odnosu na koju globalno zagrevanje deluje ko bezazlen problem. Ovo im potvrđuje superiornu moralnu poziciju koja na dnevnoj bazi ne pije vodu jer ih stvarnost demantuje i to uprkos brižljivoj medijskoj cenzuri.

Čim je social justice warior (SJW) kuknjava jutros krenula setio sam se razgovora nekog muftije i pravoslavnog popa na televiziji onomad kad je bila zapaljena niška džamija. Ne sećam se imena, ali muftija je bez kraja i konca verglao o jadnim muslimanima, žrtvama velikosrpskog nacionalizma, la la la …. Pop ćuti, sluša i kad dobija reč počinje sa – „zadivljujuće je kako ste sve one srpske crkve i manastire na Kosmetu, što oskrnavljene što uništene, uspeli da izjednačite sa ovom jednom džamijom …. „ Taj rad.

Hvala, nisam kupac.

 

 

Неочекивани путопис

45282647_305223006983109_8699518066922356736_nHeureux qui, comme Ulysse, a fait un beau voyage (Срећан је онај ко се, као Одисеј, напутовао). Ово је цитат који је у мозаику од камена угравиран на једној од стаза парка на брду које је на неколико стотина метара од зграде у којој живим, у једном од злогасно туристичких места (неколико милиона туриста годишње у граду од једва пар стотина хиљада становника) а у који се некад повучем да растежем мишиће и … побегнем од туриста. Сећам се још увек дана, пре неколико година, када сам, покушавајући да брадом додирнем колена, уочио овај стих исписан мозаиком на тлу, и превео га … чињеница да сам га приметио говорила је о томе да је мој француски коначно узнапредовао.

Могућност да обиђеш нешто света a да при том ниси богат је, врло вероватно, једина ствар која ми се код глобализације свиђа. Још као клинац, кад ни у лудилу нисам могао да замислим сва срања која ће нас касније снаћи, био сам убеђен да ћу макар део живота провести негде у иностранству. Увек сам осећао да је искуство живота на другом поднебљу и у другој култури, а још боље у неколико других култура некако неопходно за саморазвој. Мени макар. Астролог ми је рекао да је то због тога што ми је владар хороскопа, Венера наиме, смештена у деветој кући, кући далеких путовања и хоризоната. Како год, ја сам у непрестаном стању планирања следећег одредишта. И мада сам видео нешто света – на памет ми пада баба Бојка – „видела сам и ја света, била сам у Шиду!“ (из Семберије, иначе) био до Јудејске пустиње и Куфонисије, увек ме прати осећај који непрестано распаљује моју глад за новим одредиштима, да ништа нисам видео, или врло мало. И тако живим у стању непрестане чежње.

Стих с почетка је, узгред, пошто толико волим да складиштим беспотребне податке, француског песника Жоакима д Блеа из 16. века.

Имам проблем с масовним туризмом и с тим у вези једну нелагоду, пошто држим себе за човека свог доба и упркос свим манама наше епохе, не бих прихватио да живим у другој, сем ако нисам, што оно рече Оскар Вајлд, кардинал у ренесансном Риму.

45250694_320707088723011_6674836235518738432_nНа страну еколошка катастрофа коју за собом носи масовни туризам у виду милијарди пластичних тона (увек су ми хотелске самопрепоруке које за циљ имају да те убеде у корпоративну одговорност о пешкирима од „био“ памука за које се очекује да их употребиш више од једанпут, биле апсолутно смешне) супротно општем уверењу о томе како глобализација, и у оквиру ње масовни туризам, доприносе зближавању људи и очувању јединствености света, мој је утисак потпуно другачији – људи су то површнији и незаинтересованији за једни друге што је могућност међусобног контакта лакша а свет се претвара у један свеопшти Дизниленд у коме се културе испражњене од свог аутентичног значаја претварају у кулисе за селфије за инстанграм лајкове. Уз то, пошто живим у злогласно туристичком месту, а често се затекнем и у другим таквим, стекао сам утисак да масовни туризам оставља дубоку психолошку трауму на локалне становнике. Издвојићу својеврсну патолошку опсесију профитом, која заврши тако да деформише колективну свест – у ресторану у коме сам радио одговорни су имали обичај да неколико пута у току дана проверавају просечни рачун и број продатих „јела дана“ и боци вина, што је мени деловало неуротично чак и за услове либералног капитализма. Исто тако, држим да у местима где је туризам са свим својим „муштерија је увек у праву“ варијететима главни мотор економије, влада својеврсна колективна психоза изазвана стресом од прекобројних међуљудских контаката од којих је више од половина мотивисана двостраном динамиком „узети што више а дати што мање“.

Овде ћу да престанем да џвањкам, тим пре што немам решење за одрживи туризам, а ко што рекох, ако има нечег због чега сам срећан што ми запала ова епоха то је онда могућност да одем до Кине, где ми, игром глобализације живи најбољи друг, без да годину дана с коња на камилу шпартам пола планете. Спикинг ов Чајна која је предмет западних маштарија и симбол „другог“ у културолошком и цивилизацијском смислу још од времена Марка Пола, управо ми је она данас некако симбол свега онога што није у реду с глобализацијом – некад су кинеска свила, порцулан, лакирани намештај од ретког дрвета, зачини, били симбол рафинмана и луксуза, предмет жеље богатих западњака, а данас је „,made in China”, сем ако поручиоци не желе другачије, на сваком могућем замисливом срању произведеном за пола центи по комаду, од снежне кугле са мотивом Ајфеловог торња преко „уметности“ галерија Монмартра од шатро локалних уметника, до вероватно „јерменске“ керамике старог Јерусалима и других сличних „локалних традиција“ којима је увек потребно још мало оборити цену јер туристима ништа није свето.

45228796_254469955251560_2055815778749382656_nИгром околности за једне, и игром судбине за друге (ја левитирам између два у зависности од тренутног расположења и тренутног списка литературе) живим у Француској, земљи која је увек интригирала моју машту и незаситну потребу за лепим ал за коју никад нисам помишљао да ћу у њој једном живети. Сматрам се благословеним. Мислим да је Француска најлепша земља на свету. И безнадежно сам заљубљен у њу. Не говорим о франкофилији јер ми је то политички термин а политички сам у озбиљној завади с мојом усвојеном домовином. Али естетски сам већи Француз од Француза. Карл Лагерфелд је једном рекао „да бисте били Француз потребно је да сте странац“. Има нечег у томе. Пијем вино и једем буђаве сиреве, на које сам се мрштио кад сам овде дошао. Не дозвољавам да ми се вино сипа у неодговарајућу чашу. Опчињен сам институцијом вртова, колекцијама, архивама и “savoir faire à la française“. Уопште, опчињен сам свиме à la française.

Француштина је непресушан извор надахњућа мог српства. У комбинацији с ционизмом. Волим Србију, данас мислим, слободно, без задршке, мање реактивно и букачки, а више активно, à la française. Скупљам српске сликаре, проучавам српску историју, чепркам архиве, дадох богатство на новине старе и по 150 година, медаље и сличне ствари, које одају почаст Србији. Било шта, било какав материјални доказ српске историје, јер у Француској сам постао опсесивно историчан. Узгред, Француска је одлично место да се заљубиш у Србију ако већ ниси. Ако сербофилија као израз и идеја уопште има своје оправдање, Француска му је постојбина.

45186765_1030659177144922_6359276205073498112_nДа упоредите приступ … недавно се у Француској на аукцији појавио прстен из 14. века који је припадао Марији Ангелини, нећаки цара Душана и жене Томе Прељубовића, српског великаша и господара Епира. Отишао је у руке приватног колекционара. Држава Србија је, као и обично била савршено незаинтересована. Па онолке године не покуписмо починулог војводу Путника из капеле у Ници, где ћеш даље.

Не, нисмо толико сиромашни. Пре неколико година неко је пронашао некакве дневничке записе Робеспјера и дао их на аукцију. Претила је опасност да доспеју у руке приватног колекционара, америчког милионера. Мобилисала се читава Француска, послате су хиљаде чекова на суме колико је ко могао и хтео. Робеспјерови записи су остали у Националној архиви.

Да Сиса остане у Задрузи пошаљите смс с бројем 3.

45295455_472973623194107_8793931983643213824_nСкренух с теме, само зато што толико често лоше пишем о својој новој домовини, а учинила је да толико заволим ону из које потичем. Имам помешана осећања према њој, с једне стране је естетска егзалтација и апсолутно дивљење, здружено с чињеницом да је Француска и колевка секуларизма и просвећености а ја вам не верујем много, или тачније, не верујем уопште у једнакост култура упркос овим мулти култи просеравањима којa силују мозак – западњачка је убедљиво надмоћна над свим осталима а управо захваљујући француском просветитељству које нас је ослободило терора бога и организоване религије. С друге стране, чим склизнем на политичку раван, видим је као земљу с којом сам у рату а ту нисам претерано болећив. Тачније, неболећивост је сразмерна окрутности испољеној према мојој отаџбини, тако да можете себи представити до које мере сам тврд орах. До „слобода за француске муслимане“ и „шеријат за Француску“, с пуним цинизмом, који сам и њега, научио овде.

Све ово, као увод у неочекивани путопис најављен у наслову. Природно, користим сваку прилику да се завучем и у најзабаченији кутак ове предивне земље јер овде свуда, дословно свуда, има нешто што ће да вас изненади. Слично као са масовним туризмом проблем имам и са путописима као жанром. Држим да су ови данашњи, са свим овим магазинима посвећеним путовањима, језиво безлични. Као кулинарски рецепти. И мада има очигледнијих кандидата за који путописни редак одавде, рецимо читава област у којој живим а чије само име изазива најбујније фантазије – Азурна обала, или Фонтенбло или Сан Мишел, перо ме засврбело у Бокеру (Beaucaire).

45254761_1907143349369030_5965698944099942400_nЈесте ли икад чули за њега? Ни ја. Али, имамо друга који се преселио тамо и кренули смо му били у посету. Зграда на самој обали Роне, за коју нисам имао појма да је огромна и импресивна као Дунав. С терасе се види Тараскон и његов средњевековни замак, ноћу дивно осветљен да се чини да лебди изнад реке и пошумљене обале. Обиђосмо га већ првог дана. Затим оближњи Ним, па Узес, па римски акведукт Пон д Гар (који би још увек могао бити функционалан да за тим има потребе), па Салон д Прованс, родно место Нострадамуса, па Арл у који је својевремено са севера побегао Ван Гог да у њему нађе светлост и крајолик који су родили његов непоновљив стил. Свако јутро гласали би уз кафу на питање „где ћемо данас?“ и свако јутро би мој предлог „Бокер“, који се чинио као логичан јер смо већ били у њему, био надгласан уз убеђивање да у њему „нема шта да се види“.

Истини за вољу, оно мало што сам укачио из аутомобила, при одласку и повратку с наших дневних екскурзија по околини, није претерано будило знатижељу. Деловао је некако напуштено, код нас би се рекло „пасиван крај“. Уснимио сам био неколико занимљивих али оронулих фасада, фантомски пустих башта кафића (ок, можда је због ветра) и групице згубидана који пуше (марихуану, убеђен сам без префикса „скоро“) по ћошковима а чија појава тера да убрзаш корак и гледаш стриктно испред себе. Ипак, живим довољно дуго овде да бих допустио да ме први утисак завара.

45189864_274644696525272_1940341266554290176_nИздејствовах обилазак последњег дана боравка. Од незаобилазних података издвојићу само два – Бокер је био најпрометније медитеранско сајмиште које је до 17. века за недељу дана трајања остваривао промет колико Марсеј за читавих годину дана. А мени је деловао као „пасиван крај“ из ког се одлази. Даље, Рона је каналом дугим безмало 100 км, повезана с приобалним градом Сет. Канал је из 18. века и савршено је функционалан. Иначе, очекује се да се деоница Коридора 10, доврши ове, 27-ме године заредом.

У атмосферу ме је увукла већ прва уличица у коју сам бесциљно и насумице зашао да из ње даље истражујем градић. На први поглед све је деловало ко типично месташце с југа Француске, с карактеристичним уличицама оивиченим старим каменим кућама од којих су неке обојене у провансалске боје жућкастих и окер нијанси. Махом замандаљене жалузине, поприлично оронуле фасаде, које читавом месту дају атмосферу романа „С погледом на Арно“ Едвара Моргана Фостера (можда ће вам филм „Соба с погледом“ више значити). Неколико задивљујућих hôtels particuliers фасада (куће богатих грађана и артистократа) са богатом скулптуралном декорацијом улаза, прозора и балкона. Више цркви, редом све замандељене а од којих се она недалеко од трга с градском кућом истицала таласастом барокном фасадом и … слобода, једнакост, братство натписом изнад улаза. Ову ћете крилатицу видети свуда по Француској али се не сећам да сам је икада видео на тако мало вероватном месту као што је фасада барокне цркве. Искуством историчара аматера закључим да јој је намена након револуције вероватно била промењена. Шетња крунисана остацима тврђаве на неколико десетина метара надморске висине, са археолошикм слојевима из безмало сваког века последњег миленијума, а који се попреко гледају са средњевековном тврђавом Тараскона на другој обали Роне.

45214332_970359176486536_2621908522949935104_nСве је тако француски, а опет…. није. Не осећам се превише лагодно, посебно што обилазак обављам у пратњи два друга геја. Улице су пусте а њушке, да њушке а не лица, која висе ту и тамо по ћошковима, не буде жељу да назовеш добар дан. У ваздуху нешто „виси“, онако како виси у Магребу, ко је имао прилику да се тамо шета изван надзираних турист зона.

Није ми требало много да схватим у чему је ствар, то јест шта је узрок ове нелагоде. Бокер је француски градић у коме упадљиво, у сваком случају упадљивије него што сам већ навикао, недостају Французи. Употребио сам јако политички некоректан израз пошто можете да се кладитe да би на ову примедбу скочио сваки лево освешћени Француз објашњавајући да само зато што се неко од зујача по ћошковима зове можда Ахмед или Мухамед, не значи да нису Французи. Tant mieux, што се мене тиче.

45273692_250770202456713_7137922130519261184_nИпак, не коментаришем ништа. Ја који се не либим да Французима након сваког терористичког акта кажем „па то су ваши пријатељи, због њих сте нас бомбардовали, ето вам их сада“. Држим да је ова бруталност у искрености пријатељски чин, јер пред собом видим драге људе у потпуној политичкој коми које је потребно повремено ошамарити. Не кажем ништа да не бих по ко зна који пут прошао ко Ерик Земур (Eric Zemmour, аутор „Самоубиства Француске“) на ТВ, познатом по еуролибертард бласфемичној изјави да „више нисмо у Француској“ што је био мој утисак тог дана у Бокеру, врло француском градићу. Мислим, шта да расправљаш с људима који верују у секуларни ислам. А кад изнесеш доказе, чврсте као еволуциони, они ти увређено саопште да је то „само твоје мишљење“. Јебени идиоти.

Ја не говорим ништа, али се један од двојице из моје пратње оглашава – „Имам утисак да ме стално посматрају. Чак и у улицама где нема живе душе, имам утисак да зидови имају очи“.

Merci.

45219399_1097738327068584_522935091744210944_nПравимо кафе паузу на једној од тераса на тргићу под столетним платанима. Недалеко од нас још један од локалних hôtels particuliers. Предивне су им фасаде, мораш бити потпуно слеп да их не приметиш. На њему табла с натписом који обавештава да су ту сада смештени социјални станови. Размишљам бих ли пристао ту да живим, ја коме је hôtel particulier у приватном власништву сан, када би ми понудили овај овде.

Укуцавам Бокер у гугл, али не у потрази за туристичким подацима и историјатом места. Овај пут садашњост ми је фасцинантнија. Сазнајем најпре да је градоначелник из Фронт Насионала. Слагао бих кад бих рекао да сам се изненадио. Градоначелник је почетком године свињетину увео као обавезну у школским кантинама сваког понедељка. Одредба која „погађа“ око четвртину локалних школараца.

Своју одлуку образложио је овако: „Требамо ли укинути свињетину због тога што је поједини не једу? Могу да не једу предјело или јело понедељком ако садрже свињетину, већ остатак оброка. Кантина није обавезна, није ресторан с четири звездице који има јеловник“.

Уследиле су реакције.

45316860_1904769639618802_9113143900226191360_n„Одлука градоначелника је унилатерална и донесена је без претходне дебате и представља провокацију муслимана. Он је из политичких интереса ученике узео за таоце“, изјавио је за Фигаро Франсис Фусар, члан изабраног родитељског савета школе. Франсис, то вам дође нешто ко Срба код нас.

Локална опозиција тим поводом размишљала је о тужби против градоначелника јер, цитирам, „ради се о нападу на права детета које стигматизује заједницу Магребљана који се ни у каквом случају не може извести под плаштом секуларности“.

Права детета. У култури где је педофилија потпуно нормална.

Не знам за вас, али мени је ово феноменално. Дух епохе.

45290529_480326129142588_320886979598221312_n„Свако зна за египатске пирамиде, грчке храмове, римски форум који наводе на помисао да ови трагови несталих цивилизација доказују да цивилизације …. па нестају!“, вели Онфре у „Декаденцији“, с прикладним поднасловом „живот и смрт јудеохришћанства“.

„Не ради се ни о оптимизму, ни о песимизму јер, у овом часу, не ради се више ни о смеху ни плачу, већ о томе да се ствари разумеју“.

Мишеле, ако има неко с ким бих попио кафу под платанима у Бокеру, онда си то ти.

 

Džihadistička pička

31976_390208924789_533709789_4138231_1708127_nŽivim u jednom od verovatno najlepših gradova i delova Evrope. Nimalo slučajno, evropska aristokratija 19. veka izabrala ga je za svoje zimsko utočište u vreme kad je bronzani ten bio znak pripadništva nižoj radničkoj klasi a belilo lica statusni simbol. Od Londona do Sankt Petersburga, ovde su dolazile aristokratske porodice, sklapale poslove i dinastičke brakove između partija bridža, opere i šetnje promenadom uz more. Sve bitnije evropske krunisane glave imale su ovde i po okolini svoju rezidenciju. Za američke milionere ovaj deo Evrope i danas ima fetišistički značaj. O svemu tome svedoči neverovatno bogata arhitektura grada, nastala kao posledica takmičenja u raskoši i lepoti, koja ga i čini tako lepim. Prirodno, vek i kusur kasnije, to se odrazilo na cene nekretnina. Naći gajbu po meri (čitaj platežnoj moći) nas običnih smrtnika priličan je izazov. O kupovini nekretnine ili placa da i ne pričam. St Jean Cap Ferrat, poluostrvo između Nice i Monaka, pre samo 100 i kusur godina obraslo i zaraslo u šipražje i trnje a na koje su se čobani s okolnih brda spuštali da napasaju koze, sada je verovatno najskuplje građevinsko zemljište na svetu.

I kako nam se životni standard u međuvremenu povećao za toliko da bismo možda smeli sebi da dopustimo maštarenje o tri kvadrata više i kojem spratu niže (ili liftu) to smo nedavno krenuli da se raspitujemo ima li gde kakva slobodna a pristupačna gajbica. Pustili buvu i bacili pipke što bi se reklo. Naravno, čak i u Nici (kojoj je nadimak La Bella, a to je i naslov gradske himne s rečima na već skoro potpuno zaboravljenom provansalskom dijalektu) postoje delovi koje Francuzi eufemistički zovu „quartier chaud“ (vruć kvart), „quartier populaire“ (socijalni kvart u slobodnom prevodu) ili „quartier sensible“ (osetljiv kraj). Francuzi vole te jezičke tananosti, takva im je čitava kultura i književnost, vuku to još od Molijera, a verovatno i pre njega. U stanju su da umesto kurva kažu „devojka radosti“, recimo. Mada nisam neprijemčiv na tu vrstu delikatnosti, koja mi je iznad svega zabavna, karakteru mi više odgovara kroše i direkt u vugla. Ja bih, recimo, te „vruće“ i „osetljive“ delove grada jednostavno nazvao džihadističkim jazbinama ili islamističkim kenjarama. Jedan od takvih kvartova u Nici se zove „mali Grozni“. Pustite mašti na volju.

251873_485120524846713_227838926_nPisac u meni ne odoleva da preimenuje stvari i deli nadimke, kako ljudima tako i stvarima. Kad kažem „Al Kaida bulevar“, svi ovde znaju da mislim na aveniju Jean Medecin, popularnu trgovačku ulicu i niko me ne pita gde je to. Tako isto i za Boko Haram ulicu ili Al Kaida muzej koji je zapravo jedan giga mega hipermarket u kome se brda, talasi i planine sališta od baklave i humusa, ogrnuta u svoj raskoši zavesa sunitskih i šitskih krojeva i u beskonačnim nijansama crne, ljuljaju, gegaju i ko tankeri plove među beskrajnim redovima polica sa kojih skidaju pudinge u plastičnim čašicama da uporede koji je jeftiniji za cent ili dva (strašću koju ja ispoljavam samo u Luvru, otuda i nadimak), pre nego u troja kolica potrpaju količine koje bi podmirile dvonedeljne potrebe stanovništva Malavija. Znam, nedelikatan sam. Možda da me prijavite nekoj od ovih silnih organizacija za borbu protiv islamofobije u Francuskoj? Ili mi jednostavno popušite moj neobrezani kurac? Samo predlažem.

Naravno, cene nekretnine u Malom Groznom nisu iste ko cene na čuvenoj Promenade des Anglais, toliko čuvenoj da ima izgleda da je uvrste na UNESCO listu svetske kulturne baštine. Ako niste ranije čuli za nju i njene art deco i belle epoque zgrade i hotele, mora da vam se provukla kroz uši makar 14. jula ove godine kada se jedan lečka radikalizovan tip zaleteo kamionom u gomilu okupljenoj da posmatra praznični vatromet, otvorivši pri tom prozorče da na nju i nasumice puca. Promenade des Anglais je svojevremeno bilo najšik šetalište Evrope, po kome su se, u najboljim šeširima, haljinama, cilindrima, dijamantima i svili „kruaze“ (mimoilazili, otuda i naziv čuvene Kruazete u susednom Kanu) aristokratija, ambiciozne kurtizane, bankari, umetnici, pisci, političari … Zapravo razlika u ceni je ko nebo i zemlja. Za sumu koju ja mogu da priuštim, u malom Groznom bih verovatno prilično ležerno mogao da se raspištoljim. Problem je jedino u tome što, uprkos dobrim vezama s gradom, blizini trgovina i drugih prednosti kojima agenti nekretnina pokušavaju da vas impresioniraju i ubede, ja bih u mali Grozni pristao da pređem jedino ako bih završio na ulici. Tako da se zasad prčim glumeći boemštinu u neposrednoj blizini nedostižne promenade.

Elem, dojaviše nam za jedan prilično zanimljiv i trenutno slobodan stančić. Muž ga video (da, da, muž, to je nama naša borba dala, eh moj siecle de lumiere!) kaže dobar je, da ga vidim i ja pa ako mi se svidi da se selimo. Za te pare, odličan. Za Nicu prilika samo takva. U kraju koji nije ni vruć ni osetljiv, u blizini svega, i trgovine i prevoza i plaže. Ok, uhvati me entuzijazam toliko da sam već u glavi počeo da organizujem pakovanje. Prođem jednom ulicom u kojoj je ta buduća gajba, čisto da osetim atmosferu, jer sam od onih kojima je atmosfera bitnija od blizine bakalnice. Fino, fino. Tu neke škole, mora da je jako živo tokom godine, a ja volim da čujem i osetim grad, simpatičan kraj skroz. Ne lezi vraže, nagna me neki đavo da prođem još jednom, ovog puta kasno uveče. Kad ono …

Ulaz pored kebab radnja koja beše zatvorena prvi put kad sam prolazio pa je nisam ni primetio. A ispred kebab radnje, na trotoaru, izbačenih pet plastičnih stolica i u njima petorica salafista. Šustikle na glavama, bradurine do pupka, mrki pogledi, i dronjave halje do članaka. Outfit upotpunjen papučama sa i bez belim čarapicama. Prođe mi jeza niz kičmu, stoje mi u uglu oka dok se pretvaram da posmatram zgradu. Krivim usta i cedim kroz zube mužu pored – „da li si ti jebeno normalan?“. Ne pita me na šta mislim, već mi odgovara „misliš?“

„Mislim! Jel treba svako veče kad prolazim da razmišljam dal je u tim garažama u kojima se okupljaju da jedni drugima prde i smrde u facu neki imam nagovorio jednu od ovih budala da pederima iz ulaza nabode nož u leđa u haustoru ne bi li gengbengovao 72 device pod palmama?!“

Moje podozrenje da za te pare gajba mora da ima neku falinku, pokazalo se kao tačno. Upravo su me mrko posmatrale ispod oka. Mislim, osećam da jesu, nisam se usuđivao da proverim il nazovem dobro veče.

945586_377929445661129_977546203_nŠustikla na glavi, brada do pupka i drljava halja je sve što mi je bilo potrebno da saznam o svojim mogućim budućim susedima, bez da razmenimo i reč. Ja sam, recimo, u stanju da na ulici pogodim ko je peder samo na osnovu toga kako je obučen. Štaviše, da vam preciziram kategoriju i podkategoriju njegovih eventualnih sklonosti i kinkinessa. Mogu da vam kažem ko kakvu muziku otprilike sluša, isto samo na osnovu izgleda. Ko ima a ko nema kintu. Ko je kurva, i to u rasponu od kamenjarka, preko soma evra za noć. U restoranu dal je tip sa švalerkom ili ženom buržujkom bez dana radnog staža. Mogu da ocenim nivo estetske osvešćenosti i samopouzdanja. Kad vidim šesnaestogodišnjakinju utegnutu u roze sintetiku i s Vitonom koga je nabavila kod Kamerunca ilegalnog imigranta, otprilike znam koji su joj vetrovi u glavi. Takve stvari, ako me razumete. Što bi rekli modni blogeri, moda nije samo svući se ako je vruće i obući se ako je hladno. Ono što nosite je vaš statement. I ja sam vešt u tome da ih čitam. Sve zajedno sa tetovažama, šminkom, pirsinzima, nakitom, frizurom, noktima, tašnama, samo reci ….

Tako sam nepogrešivo siguran da šustikla na glavi, brada, halja i papuče, znači da sam hodajuća legitimna meta, i to dvostruka, trostruka čak. Kao kufir, tj nevernik, kao gej, kao bezbožnik … a evo upravo sam se setio i četvrtog razloga, jevrejskog simbola na lančiću oko vrata. Samo me ostaci republike, sve dronjaviji doduše, za sada koliko toliko štite, ali ko što nam večernji dnevnik bezmalo svakodnevno potvrđuje, ne treba tražiti đavola i čačkati mečku, a kamoli joj doći na rupu.

Tako da, evo da vam i to kažem, jer pišete da me pitate ovih dana, imam mišljenje i o odluci grada u kome živim i koga volim, da zabrani burkinije na plaži.

Stvar je jedino u tome kog Lambrosa pitate za izjavu. Jer nije isto.

Političar i cinik u meni kaže „Skandal! Islamofobija! Jadni francuski muslimani! Kakva multikulturna neosvešćenost!“ Jesu li levičarski govnari poput Bernar Anri Levija, Kušnera i ostalog ološa zvali na bomardovanje Srba zarad sekularne muslimanske Bosne koju preti da uništi srpski nacionalizam (sekularne muslimanske, what the fuck?! Sekularna je bila zahvaljujući Srbima, a ne uprkos njima). Jesu. E pa, evo vam sekularnog islama, uživajte. A samo da vam kažem žurka nije još ni počela.

Cinik u meni dalje kaže da je Francuska ekstremno netolerantno društvo. U suprotnom ovu sirotu umotanu ženu ne samo da ne bi uznemiravali na plaži, već bi se i sve Francuskinje okolo iz obzira prema njoj i njenoj kulturi takođe umotale, a vlasti bi plažu na promenadi podelili na nekoliko delova. Do Negreska za muslimane, od Negreska za kufire! Ali, Francuzi su fašisti.

Gledano iz ugla druge „kulture“, te u odnosu na koju smo tako žalosno fobični iako je ona toliko jebeno divna, ta je uznemiravana bula očigledno kurva. U islamističkim kenjarama kamenuje se za manje stvari, a kamoli za sedenje na plaži među muškarcima u gaćama, i to mokrim. Sami alah zna da je kurva koja zaslužuje da se utuče kamenjem i to da se otac i brat late za prvi sve urlajući kako je bog veliki. Treći neka baci gradonačelnik grada, u ime multikulturalizma, suživota i republikanskih vrednosti. Tako da držim da je francusko društvo neprimereno netolerantno inače bi postojao neki lokalni šerijatski sud i neki termin, makar jednom nedeljno, sve se može dogovoriti ako ima dobre volje, da se kamenovanje obavlja na glavnom gradskom trgu, kamenicama sa gradske plaže.

mhLambros humanista, kakav jeste (namerno izbegavam reč levičar, jer ako ste vi kojima je islam velika „kultura“ a burka izraz muslimanskog feminizma, levičari, meni je onda ta reč uvredljiva, iskren da budem) misli da ova tragikomična epizoda sa francuskih plaža sublimira sav neuspeh ideje multikulturalizma i demaskira akademsku laž o jednakosti svih kultura od kojih je ona zapadna tek samo jedna u spektru mnogih, ni po čemu superiornija od drugih, dok je golim okom vidljiva istina da iako nesavršena, daleko je superiornija u odnosu na sve ostale na planeti i to upravo zbog toga što je odbacila tiraniju boga i religije, obezbeđujući maksimalnu sreću za maksimalan broj ljudi. Da je epizoda ilustracija toga da tolerancija netolerancije nije tolerancija već kukavičluk, kako je to primetila iz islamskog kaveza izbegla i od tada životno ugrožena Ajan Hirsli Ali. Da je priča o integraciji, a vrlo je moguće (skoro sam siguran da je izvesno) da je burkača na plaži rođena Francuskinja a ne novopridošla izbeglica, veličanstveno promašena, te da jednom dostignut stepen sloboda i civilizacijskih standarda ne ostaje sam po sebi otporan na pritisak religijskog fašizma i agresivnog primitivizma.

I, kao što znam da s preciznošću profesionalnog profajlera pročitam statement raznih odevnih kombinacija, u stanju sam da pročitam i burka statement. Ako je cica na tankim dvanaesticima, raskopčanoj košulji i u miniću ono što biste nazvali dobrom čkapi, ukratko ona koja u Teheranu ili Rijadu ne bi preživela šetnju između dve bandere a da je ne rastrgnu zarasli pićkopaćenici i kozojepci, što vas tako jebeno multikulturne čini se uopšte da ne uzbuđuje, burkača je onda džihadistička pička. Opet sam nedelikatan? Napasete mi se muda.

10270726_874480279245391_3818719765120787626_nDžihadistička pička je osoba ženskog pola umotana u neproziran džak ili pokrivena neprozirnom zavesom, koja za cilj navodno ima da je poštedi objektivizacije i seksualizacije dok upravo taj sumanuti i degradirajući autfit vrišti da objavi da je osoba u njega umotana svedena upravo na to – svoj polni organ, dakle pičku. Sve što njena „kultura“ u njoj vidi je pička i sva njena vrednost počiva na njoj. Ona nema ličnost već pičku, i ona je njena suština. Ili je nevina ili je koka nosilja budućih džihadista osvajača neverničke i izopačene Evrope. Od prve menstruacije do menopauze. I to na račun poreskih obveznika koji rade i svojim znojem pune kase za socijalna izdavanja, kako bi džihadistička pička mogla u miru da štanca buduće naraštaje islamofašista. Jer džihadistička pička, da se ne lažemo, ne misli nikad da radi ili se bavi bilo čime smislenim, jer je naučena od malena da je samo jedna glupa pička, pa nema ni školu a i iskreno, ko bi je tako umotanu negde i zaposlio? Jel bi vi? A šta biste joj to dali da radi, evo živo me zanima?

I ko što sam u stanju da iznijansiram kinkiness stepen jednog geja na ulici, sve to samo na osnovu modnog statementa, ili nivo ambicija vlasnice jedne pičke koju ova doživljava kao legitiman kapital, u stanju sam da iznijansiram i burkače. Od gegavih nena u mantilima koje niko minimalno estetski osvešćen ne bi obukao ni za zaprašivanje zlatica a kamoli da u tome izađe među svet, a koje tegle džakove krompira koje potom gule negde u nekom ćošku jer tako je od boga i drže je na lancu od kad se rodila pa za drugo i ne zna, do pank rok džihadističke pičke kojoj marama dobro posluži da njome uz uvo pritisne ajfon, čedo kulture koju prezire i odbacuje, dok se saginje da nazuje rolere ili zapertla najke. Pank rok džihadistička pička je pička bez kapaciteta da postane bilo šta drugo sem pička, pa je spas našla u religijskom egzibicionizmu, starom i sigurnom utočištu priglupih, netalentovanih i deprimirajuće prosečnih. Tu negde između je i ova koju je francuska policija navodno maltretirala, nasukana ko arktički kit na obali Maldiva, onako zabrađena na plaži Mediterana punoj polunagih žena od kojih su sve ličnosti a samo ona jedna pička.

tumblr_lv9azwpxUy1qz6f9yo1_500Burka nije ni kostim ni nošnja već uniforma jedne totalitarne, fanatične i ubilačke ideologije. Baš kao i šustikla, brada i halja. SS uniforma islama. Ona objavljuje i demonstrira mržnju prema svim vrednostima za koje se mi Zapadnjaci zaklinjemo da su nam svete – slobodi, jednakosti, bratstvu, univerzalnom humanizmu. To je statement te odevne kombinacije koja, sasvim uzgred i čisto modno gledano, zrači svu mizeriju svojih kreatora i ideje iz koje je rođena.

 

 

 

 

 

Šerijat za Belgiju!

12421536_10207694691637555_2068124738_nEvo strašne istine o meni – nisam nimalo saosećao sa Briselom pre neki dan. Ič. Nije da nisam pokušavao. Pokušao sam da izmantram dok mi ne utrne mozak da su to nevine žrtve i da čovek po prirodi stvari mora da saoseća sa nevinim žrtvama. To je mogao da bude neko moj. To je moglo da bude u Beogradu. Oh, wait.

Volim o sebi da mislim kao dobrom čoveku, pa me je ovo što ne saosećam sa nevinim žrtvama malo žuljalo, iskren da budem. Bio sam takođe malo i u problemu sa ovim što su na mrežama slavili. Nije u redu. Mislim, valjda nije. Ne možeš, jednostavno ne možeš da se raduješ nečijoj smrti. Namerno izbegavam reč „nesreći“. Takođe sam bio u problemu s ovima što su naricali. Ne zbog toga što im je narikanje isključivo i dokazano selektivno, jer za naricanje materijala ima svakodnevno, po čitavom svetu, već i zbog toga što je ono išlo u paketu sa slovom o tome koliko smo mi Srbi gadni. Toliko gadni da nije ni čudo što nas je snašlo sve što nas je snašlo. Drugim rečima, zaslužili smo šta god da nas je snašlo jer smo gadni, dok su oni u Briselu nevini.

I tako sam pokušavao da održim balans između levo i desno, i prebrodim tih nekoliko dana ko Odisej između Skile i Haridbe. A biće tih dana još. Spremte zastave. Ja sam ih, inače, najavljivao u svojim blogovima i knjizi već odavno, jedino u čemu sam se prešao jeste koliko brzo će doći i koliko često će se ponavljati. Nisam nikakav prorok već posmatram svet širom otvorenih očiju, a neke stvari su do te mere očigledne da moraš da prođeš intervenciju na mozgu pa da ih ne vidiš. I ta intervencija se zove medijsko ispiranje mozga, ali desi se da kod nekih ne uspe. Inače, častili su me redovno tada pridevima, tipa fašista, zbog toga što sam islam nazivao onim što jeste – totalitarna, ubilačka ideologija u mnogim elementima slična, a u mnogima još i gora od nacizma. Ogrnuta u veru. Što je čini neizmerno mnogo puta opasnijom. Jer, temeljna je konvencija naše civilizacije da se nečija verovanja ne dovode u pitanje. Da se neko ne uvredi. Sve drugo da, samo vera ne. Tako da, ne brinite za budućnost „terorizma“ (lično sam sklon terminu islam jer ne volim eufemizme). Evo po zapadnim medijima posle Brisela ne prestaju da vrte kako „terorizam nema veze s islamom i kako nikako ne smemo da mešamo tu miroljubivu religiju sa nekoliko radikalizovanih fanatika“, koji su se valjda radikalizovali u odnosu na Bhagavat Gitu a ne Kuran. Oni malobrojni koji su izbegli da fasuju ovaj islamolevičarski moždani virus a koji se usude da progovore, ne stignu dalje od „čekajte, bre, malo ljudi …“ Budu odmah verbalno i medijski linčovani – „Spalite ga, spalite ga! Igra igru Front nasionala!“. Jer sloboda govora, kultura dijaloga, slobodni mediji, temeljne vrednosti zapadnih demokratija.

Žonglirao sam tako sa svoje tri suštastvene ravni – filozofske, intelektualne i emotivne. Traljavo je išlo jer su mi loptice stalno ispadale. Taj filozofski i intelektualni deo trebalo bi da je prost – univerzalnost humanizma. Svi ljudi jednaki u svemu. Svestan sam da je pravda ljudska a ne božanska kategorija (Platon da ga puši) i zato treba raditi svakodnevno kroz neprekidne pomake i borbu na njenom poboljšavanju, uglavnom u pravcu toga da jači ne može neometano da tlači slabije. Da ogrnem, dakle, togu i izađem na fejs i propovedam bratstvo i solidarnost. Jer, u humanizam i verujem, nije da bih išao protiv sebe.

Problem je u tome što sam izgleda sklon Heraklitovom viđenju sveta kao mestu stalnog sukoba. I što umesto da tvrdoglavo istrajavam s hipi propovedi s venčićem maslačaka na glavi, dok kroz nekoliko milenijuma ljudi ne skapiraju stvari, više verujem u efikasnost „dobijanja po pički“ da se narodski izrazim. Iskreno, ja vam uopšte ne verujem u metodu razumnog i strpljivog razgovora sa siledžijom dok on sam ne uvidi sopstvene greške i probudi u sebi empatiju za svoje žrtve. I eventualno kajanje, izvinjenje i kako to već ide. To retko kad funkcioniše i u životu, na invidualnom planu, a kamoli u geopolitičkoj svetskoj areni. Jel vi znate za neki takav slučaj? Ja ne. Dakle, siledžija je dobio po nosu i sve što ja mogu da kažem je – neka je.

Da li će da zastanu i zapitaju se kako se i zašto to dogodilo? Preispitaju se? Neće. A evo i zašto. Kao i muslimani i Belgijanci vam isto tako veruju da su žrtve. I to potpuno nevine. I ja tu mogu da se složim. To da su i muslimani i Belgijanci žrtve. Muslimani su žrtve islama i to će i ostati sve dok se jednog dana ne prekine sa terorom političke korektnosti i otvoreno im se kaže da je njihova divljačka totalitarna ideologija neprihvatljiva za civilizovan svet i da se izvole pozabaviti njenom reformom. A jednom će morati, pitanje je samo još koliko stotina hiljada ljudi će prethodno biti ubijeno (da, da, upravo se o toj brojki radi, druga stvar je što vi prebrojavate samo zapadnoevropske žrtve). A to se neće dogoditi sve dok vi ne prestanete da serete kako je to religija mira koju zloupotrebljava grupica manijaka.

S druge strane, i Belgijanci (Francuzi, Britanci i ko god u budućnosti da strada od džihada) su takođe žrtve. Oni su žrtve svojih vlada i političkih rukovodstava. I na njima je da se takođe time pozabave. Da li će se to dogoditi? Neće. Makar ne još jako dugo. A zašto? Pa upravo zato što Belgijanci žive u ubeđenju da su nevine žrtve i da nemaju nikakve odgovornosti u onome što ih je snašlo. A vi što ih žalite i kačite njihove zastave u tom ubeđenju ih i utvrđujete. Ne može negde ono što se dogodilo u Briselu da bude „pobuna“ i to skroz legalna, a negde terorizam. Ne možeš da koristiš džihad širom planete u skladu sa svojim imperijalističkim ciljevima pri tom i demonizujući njegove žrtve a slaveći dželate a onda kad ti se to vrati kao govno na ventilatoru da jaučeš kako si nevina žrtva. Ne možeš da osuđuješ Rusiju za nepoštovanje ljudskih prava a da Saudijskoj Arabiji dodeliš Legiju časti i mesto u komitetu za ljudska prava pri UN. Mislim, možeš, ali to ima posledice. Pa onda, izvolite, suočite se sa njima.

Drugim rečima, onako kako ja vidim stvari, vi koji tapšete sirote Belgijance po ramenu pri tom deleći pravedničke packe onima s manjkom empatije, pomažete džihad.

Muslimani su sopstvene žrtve, Belgijanci takođe. A mi smo njihove žrtve. Jer uzajamno su se koristili i pomagali u tome da nas satru. A opet smo mi nekako loši.

Roza Luksemburg je jednom rekla da je najrevolucionarniji čin reći ono što jeste. Krenimo od toga. Prestanite da tetošete i sažaljevate krvnike. Već im otvoreno recite ono što jeste. A to je da ne samo da nisu nevine žrtve, već su i zločinci koji ne odgovaraju za svoje zločine. Učinite im uslugu i recite im da su zapravo vrlo krivi za ono što im se desilo. To bi imalo mnogo više smisla i efekta nego kačenje zastave po društvenim mrežama.

Ja, recimo, nemam uopšte nikakav problem da im objasnim. „Zbog ovakvih koji vam podmeću bombe po metroima i aerodromima ste nas bombardovali. Sami ste krivi za ovo što vas je snašlo i što će vas tek snaći. Bosna i Kosovo zbog kojih su Srbi bombardovani i demonizovani i gde su džihadisti igrali fudbal s odrubljenim srpskim glavama sada su glavni evropski snabdevači ISIS-a“. Jednostavno. Ne prija im da čuju, ali se zamisle.

Mi smo u ratu. I on traje već dve decenije bez prestanka. Ako toga niste svesni, operacija na vašem mozgu je uspela. On se ne vodi konvencionalnim sredstvima mada bilo je i prosipanja uranijuma po glavama, nije da nije, iako vas psiho nakaze poput Jelene Milić i Nataše Kandić mogu uskoro početi da ubeđuju kako je uranijum lekovit za reumu i išijas. Ne znam ni za jedan rat u kome stradaju oni koji su ga zakuvali. Stradaju uvek nevini. Tačno je da nije napadnuto sedište NATO-a ili EU u Briselu, već aerodrom. Ipak, Brisel jeste simbolična meta. To je prestonica Evrope, što će reći, uz Vašington, prestonica zapadne civilizacije/demokratije, smrtnog neprijatelja islama.

Ponešto o vrednostima te civilizacije možete naučiti iz činjenice da Belgijanci, bez trunke blama i sasvim otvoreno, kao nacionalnog heroja slave jednog od najvećih zločinaca u istoriji čovečanstva. Reč je o njihovom kralju Leopoldu II koji je sakaćenjem i robovskim radom u smrt oterao cirka desetinu miliona ljudi. To mu dođe nekih 1.700 Srebrenica. Sa sve ženama i decom. Ili stanovnici Konga nisu ljudi? Ne znam. Do pre nekoliko decenija su ih izlagali u briselskom zoološkom vrtu ko egzotično zverinje.

Evo šta piše na spomeniku ovom zločincu u belgijskom gradu Arlonu – „Poduhvat u Kongu preduzeo sam u interesu civilizacije i za dobro Belgije“. Čiste evropske vrednosti. Belgija je, onako kako ja vidim stvari, genocidna tvorevina. Hrvatska u srcu Beneluksa.

Za sve vas koji se pravednički gnevno pitate koliko je to evropskih žrtava potrebno da se osveti bombardovanje 1999-te, evo odgovora kontrapitanjem – koliko bombi, Hagova, ekonomskog davljenja, ucenjivanja, pljačkanja i mrcvarenja je još potrebno da se Srbi rehabilituju kao ljudi dostojni slobode i života? Jer, onolike žrtve u oba svetska rata na strani saveznika, izgleda nisu dovoljne, iako smo došli do ivice biološkog opstanka. Jer ako smo mi krivi za ono što nas je snašlo, a sklon sam da radije upotrebim izraz „glupost“ umesto „krivica“, onda su i oni krivi za svoja sranja i ne vidim što bi to bila moja sekiracija. Albanci koje hvataju po nemačkim aerodromima s eksplozivom u koferima zovu teroristima, dok su kod nas bili pobunjenici. Pa eto, izvolte, poslužite se sada sopstvenim govnima.

A za one koji se pitaju kakve veze ima Kongo s napadima u Briselu, evo da odgovorim – nemam pojma. Ali mi se dopada da ponavljam priču o Belgiji kao genocidnoj tvorevini. Makar je istinita. Za razliku od ustaško-vatikanskog-EU mita o Velikoj Srbiji.

Razlika između nekadašnjih i današnjih ratova je u tome što se znalo ko ti je neprijatelj i što se očekivalo da ćeš pružiti nekakav kurčev otpor. Ako si slab da se biješ, makar ćeš dušmaninu staviti do znanja da znaš da si porobljen. E, danas više nije tako. Danas se od tebe očekuje ne samo da dušmaninu ljubiš dupe već i da se pretvaraš na sva zvona da ti je najbolji prijatelj. Štaviše, prijatelj koji nema alternativu. I, naravno, njemu ako je loše, ti najviše da naričeš, da ne bi, nedo bog, posumnjao u tvoju lojalnost.Odbrana je postala politički nekorektna.

Umesto da jaučem nad belgijskom nevinošću bez zaštite, pozivam belgijske organe reda i vojsku da se suzdrže od prekomerne upotrebe sile. Još bolje, u cilju smirivanja napetosti i izbegavanja daljih sukoba apelujem da belgijska vojska i policija ostanu u svojim kasarnama. Ono što ja na TV vidim da se trenutno dešava u Belgiji je brutalna i neumerena upotreba sile nad nevinim muslimanskim stanovništvom. Takođe, pozivam da se Belgija suoči sa svojom prošlošću i poruši sve spomenike i promeni sve nazive ulica koje nose ime kralja Leopolda II. Dalje, krajnje je vreme da se belgijsko društvo demokratizuje i u institucije sitema koje su dominantno belgijske uključi i predstavnike džihadista. Da se u opštinama poput Molenbeka sprovede referendum (pa da vidite kako će da glasaju ti mitski umereni muslimani) a potom da se formira i Zajednica belgijskih šerijatskih opština u kojima će Belgijancima biti zagarantovana sloboda kretanja i autonomija (predlažem snage Arapske lige, kao garant mira).

Jel boli? Neka boli, i treba da boli i tek će da boli. Bol otrežnjuje. Šerijat za Belgiju!

 

 

 

 

 

 

 

Može biti da sam ja

La-plus-grande-source-de-stress-se-trouve-dans-votre-salon-et-vous-devriez-rapidement-vous-en-débarrasser-2Od devedeset i neke sam jako zbunjen oko tih novih humanističkih standarda empatije i pravde. Odgajan sam u duhu da su to univerzalne vrednosti koje važe za sve. Ono što nije dobro za mene, ne može biti dobro za tebe. Ono što je nepravedno za mene, ne može biti pravedno za tebe. Nešto kao, ne čini drugima ono što ne želiš da drugi tebi čine. Deluje ko super prosto pravilo koga se nije teško pridržavati. Eto, tako sam vaspitan. I eto, u to i verujem.

Naučen sam još da je ok nevoleti (ajd da ne potežem težu reč) neprijatelja. Ne volim Nemce ni danas, a ni s Turcima nisam u preteranoj ljubavi. Naravno, nisam debil, znam da to nisu ti obični građani „savršeno normalni ko ti i ja“, što izvode pudle po parkovima i odlaze na koncerte. To su vlade i interesi i to nije isto što i građani koji su ih izabrali. Jer, „nismo ni mi krivi za Miloševića“, mada ja baš mislim da jesmo.

Prc. Nije to tako jednostavno. Jer Angela Merkel je možda malo nadrkana na Srbe, ali ona nije isto što i Helga i Hans Šmit, koji izvode pudlu u park, podgrevaju polugotovu picu i gledaju filharmonijski orkestar na TV petkom uveče. Tako da nije u redu radovati se ako Helgi i Hansu rikne rerna a pudla dobije neurodermatitis pa joj opadne dlaka. Jer nisu oni krivi što je Merkelova nadrkana na Srbiju. Da stvar bude gora, možda Merkelova uopšte i nije nadrkana na Srbiju možda su, prosto da prostije ne može biti, Srbi jednostavno nemogući i ne prestaju da nerviraju Merkelovu.

Eto, moj se patriotizam više tu ne snalazi uopšte. Narodski rečeno, nisam pametan.

Kako čovek uopšte više da prepozna neprijatelja? Eto, ni to mi nije jasno. A delovalo je tako jednostavno kad sam bio mali i igrali se Nemaca i partizana. Kako bi se sada klinci ispred zgrade podelili, živo me zanima? Ili u kompjuterskoj igrici, a 99-te je bila jedna koja je simulirala kopneni napad na tadasnju uniju Srbije i CG.

Više od dve decenije mi se sugeriše da su likovi i države koje my guts percipiraju kao neprijateljske (na skali od umereno do ekstremno) zapravo vrlo friendly i da me tuku za moje dobro. Tuku, izgladnjuju, maltretiraju, pa čak malko i bombarduju. Jer ne valjam.

Bio sam nekad prevodilac jedne novinske agencije i redovno su me slali na aerodrom kad god bi dolazio Havijer Solana (ili kad bi ono govno Petrič imao konferenciju). Gadio sam se samom sebi, a još više su mi se gadili novinari koji su se utrkivali da mu uđu u bulju, jer to je bio ultimativni izraz evropejstva. Tako sam imao prilike da čujem i ovakva novinarska pitanja – „da li EU već ima spreman paket mera za nas ukoliko pregovori zapnu ili propadnu (tad je bilo aktuelno natezanje s CG), ili s Petričem ukoliko ne isporučimo ovog ili onog“, drugim rečima, kakvu ćemo packu da dobijemo što nismo dobri. Cross my heart. A ja sam sve vreme gledao kad će da krene da curi nekakva sluz s tog zla od spodobe, da mu izrastaju zubi i kandže, da riče, da dohvati nekog iz gomile i odgrize mu glavu u maniru američkih horora visoke B produkcije. Jer meni je on bio to, zlo koje je naredilo bombardovanje moje zemlje i želeo sam da ga gađam kesom govana ili, makar simbolično, pakovanjem crvene boje.

Jer onako kako sam ja vaspitavan on je bio neprijatelj i zločinac i kontam da smo mi okupirani bili prinuđeni da s njim pregovaramo da se spašavamo, jedino nisam kontao što smo bili obavezni da mu se tako veselo uvlačimo u njegovu NATO bulju.

Ali, ko što rekoh, stvari nisu tako jednostavne ko što na prvi pogled može da se učini. Recimo, ajd da zamislimo da sam popustio svom hipi impulsu i gađao ga kesicom crvene boje tokom konferencije za štampu na Surčinu. U deliću sekunde oborila bi me sila božja na pod, vezala i zatvorila. Sudilo bi mi se možda i za pokušaj atentata ili u najmanju ruku za nasrtaj na ličnost od značaja, novine bi po svetu pisale o tome i svi bi videli kakvi smo mi Srbi zapravo. Divljaci najobičniji.

Tako to danas ide. Nije dovoljno izgubiti i priznati poraz. A, ne. Potrebno je da se zahvališ za bombe i dželatu poljubiš ruku i budeš ortak s njim. I da pokažeš da si konačno skontao da je sve to bilo za tvoje dobro. I da su sve te neprilike mogle biti izbegnute da, eto, nisi bio tako bandoglav.

Da se razumemo, ja ne kažem, možda ja nisam normalan a vi ste u pravu.

Pa eto, braniti se nije fer. Pa i kad CG glasa za tvog najcrnjeg dušmanina a neko reaguje emotivno pa otkaže gostovanje nekog jebenog pozorišta iz neke CG pripizdine, na Srbiju da se šilji kurac! Jer ne možemo nikad biti dovoljno široki, demokratični, liberalni i dovoljno veliki Evropljani, naravno da ne možemo, jer Srbi smo pobogu, zato šilji kurac i izdrkavaj za pozorište, jebo UNESCO. Naravno, ta je mera savršeno besmislena, ko što su gotovo sve naše mere besmislene i knee jerk reakcije, jer kod nas nema pameti a ni kičme bogami, da se udari tamo gde boli, ali eto, nema čovek više pravo ni da bude emotivan. Politički je nekorektno.

Oh, šta to pričam?!?! Pa sve zavisi ko se i za kim žali! Srbi naravno da ne. Rusi tek da ne pominjem. Hindusi, Pakistanci, Kurdi, tamo neki Kopti, Nigerijci, Jazidi, ukratko, sve što nije WASP, ili barem belo zapadnoevropsko, ili aj velikodušnije, zapadno (SAD i Kanada, nikako dalje) ne treba preterivati sa čupanjem kosa i grebanjem lica. Da se ne smaramo sa haštagovima, banerima, zastavama. Kako uopšte izgleda nigerijska zastava? Koga zabole. Na kraju krajeva nije li to manje više folklor tamo, a u Evropi je to ipak nekako fotogeničnije, pored toga što je civilizacijski neprimereno. Osmanovski bulevar, barokno pozorište i teroristi s kalašnjikovima. How Hollywood is that? Da ne pominjem kule bliznakinje. To je tek fleš. Nije fora u Mumbaiju recimo, nekako su oni ko cigani, zar ne?

Ukratko, vi ste jebena rasistička govna. Ali, ne kažem, može biti da ja nisam normalan.

U svetu su, od 11. septembra 2001-ve, muslimani, pardon, islamski ekstremisti, jer svi znamo da to nije isto, izveli preko 27.500 terorističkih napada, od kojih su mnogi imali i po nekoliko desetina ili stotina žrtava. Jel znate za neki, da nije Charlie Hebdo, Madrid i London? Tako sam i mislio.

Al ja vas kontam. Nije ni malo fotogenično plakati za, recimo, bliskoistočnim hrišćanima. Nekako je seljački, takoreći džiberski. Tek za ciganima u Indiji, svašta. Treba neko da vas vidi na fejsu. A tako ste moderni.

Kakva je jebena veza između Srbije, tj. Srba, i terorističkih napada u Francuskoj? Zaboga, terorizam je terorizam a žrtve su žrtve, baš sam jebeni šupak! Koliko mrtvih Francuza je potrebno da mi proradi empatija?

Na tanak led me navlačite. Začas ću da ispadnem četnik i fašista a vi nenadjebivi humanisti. To vam je inače i taktika, teranje u sramotu i ćutnju. Ili to ili linč.

Zabole me kurac.

Jer ja mislim da između Kosova i Bosne i Pariza postoji uzročno-posledična veza i to toliko očigledna da, ili moraš da odlučiš da je ne vidiš, ili radiš za neki NGO, ili već tako nešto sa briselskog pravilnika za kućni red, a čak i ne stanujemo u toj zgradi.

A veza je sledeća – Francuska, Kosovo i Bosna su najveći evropski izvoznici džihadista na Bliski istok. Eto, po nečemu i mi ne zaostajemo za naprednim svetom. Al to nije sve. Francuska je aktivno podržavala džihadiste na Kosovu i u Bosni. A podržava ih i sad, as we speak and as they count their dead, u Siriji recimo. Catch je u tome što su na Kosovu i Bosni džihadisti good guys a u Parizu su bad guys. Al ne kažem, može biti da ja nešto ne kontam, i može biti da ja nisam normalan. A da ste vi u pravu.

Devedesetih su ti isti što pucaju po Parizu aktivno odrubljivali srpske glave po Bosni i još s njima posle igrali fudbal. Bilo je ljudi koji su pokušavali da obaveste svet o tome. Nikog nije bolelo uvo. Da ne pominjem haštagove, banere ili zastave, daleko bilo. Jer sve su žrtve jednake, da parafraziram Orvela, al su neke ipak jednakije od drugih. Mi smo tu negde, čak i ispod Hindusa, dakle cigana.

Oh, bien sur, nisu mi ni madam Gotje ni msje Brije, krivi za Miloševića. Mi smo. Ja sam, baš ako hoćete, iako nisam nikad glasao za njega. Ali mi nije jasno ko je kriv za Olanda i Valsa? Jel madam Gotje i msje Brije ili opet ja?

Evo, opet nisam pametan. Jer i to je nekad bilo dosta jednostavnije. Sistem odgovornosti. U međuvremeno se i to iskomplikovalo. Obrni, okreni, ja sam kriv. Kriva sam što sam živa što bi rekla Ivana Žigon, možete me zajebavati koliko hoćete.

Gde mi je empatija? Vidim kako su uznemirene vaše pravedničke duše! Osećam vaš bol i uznemirenost!

Pa, tu je gde je i svaki dan. Bezmalo svaki jebeni dan ja vam saosećam sa svim žrtvama islama, ukljućujući i same muslimane. Izginuh kačeći i fotke i banere a šta sam članaka napisao to i da ne pominjem. U jednom sam čak i predvideo ovo što se sinoć u Parizu dogodilo, jer koliko je pameti potrebno za to? Evo, predviđam opet.

Za to sam dobijao pretnje, banove (jer sloboda mišljenja i intelektualno poštenje pre svega), etikete i poneku anonimnu bojažljivu pohvalu, ali na prajvat. Svet je opasno mesto i ne treba se igrati.

Tako da imam puno moralno pravo da danas odmaram. I da se sklonim da na miru naričete. Jer malo mi se gadite, iskren da budem. Ali ne kažem, možda sam ja. Eto, piću pivo i moliti se u nekom parku, da ne bude da ništa ne činim. Vidim, svi ste u fazonu da to pomaže. Jer molili su se i oni, ubice … svi do jednog su uzvukivali da je alah veliki, red je na vas da uzvratite svećama i djevom Marijom. Nebeski je okršaj to. Obračun bogova, cinici bi rekli obračun civilizacija. Tor protiv Zevsa, Alah protiv Isusa … Koji ste jebeni idioti.

Al ne kažem, može biti da ja nisam normalan.

Enfants des fleurs islamistes

Donc, le drame autour de l’homicide de journalistes à Paris et la vague d’otages l’ayant suivi sont maintenant passés. La République a clairement montré sa détermination et son engagement à régler ses comptes avec les terroristes. Toutes les forces spéciales possibles ont été déployées, toutes les mesures possibles prises, des commandos armés vous suivent même quand vous faites des emplettes chez H&M. Dormez tranquille braves gens. La simple vérité est la suivante – si la République avait vraiment pris toutes les mesures possibles, ce massacre n’aurait jamais eu lieu.

229945_477350738958699_719702289_nOn a entendu dire à la télé que les terroristes étaient déjà connus des services de sécurité et de la police. Une histoire tellement prévisible que vous l’avez certainement entendue une multitude de fois, permettez-moi donc de l’articuler ici en une seule phrase – d’ordinaires jeunes gens, pas très bons à l’école, du rap et les belles meufs du quartier (du ghetto), de la petite délinquance du genre fumette dans un coin sombre et un peu de vente, et puis bam… la radicalisation. L’imam du quartier les prend sous son aile (ou bien le caïd de la prison où ils se sont rencontrés pour vol de voiture), ils se font ensuite pousser la barbe, s’en vont en Syrie/Irak/Yemen (rajouter si besoin un de ces bleds islamiques du trou du cul du monde), postent sur internet des photos où ils posent avec des couteaux, épées, drapeaux noirs, et des statuts sur le martyre, la mort pour l’islam, etc… À la TV, ils s’empressent de nous persuader que l’Etat était au courant de tout cela, observait ces gens, marquait leurs noms dans son journal de terroristes potentiels etc. Pourquoi a-t-il donc autorisé ce massacre ? La réponse est plus simple que ce qu’on pourrait croire à première vue. Il ne pouvait simplement pas savoir ni prévoir où et quand ils décideraient de frapper. On se pose donc la mauvaise question, la véritable question est de savoir pourquoi la République dont les valeurs (résumées dans la célèbre devise Liberté, Égalité, Fraternité) vont à l’encontre de l’idéologie islamiste (qui non seulement ne prêche ni la liberté, ni la fraternité, ni l’égalité mais bien tout le contraire) a permis à ces réseaux de se répandre et d’agir en toute tranquillité?

Il ne faut être ni intelligent ni politologue diplômé afin de comprendre que des attaques de ce genre vont se reproduire. Peut-être pas avec un but si précis de faire passer un message politique ; la rédaction de journaux qui insistent sur le politiquement non-correct ; mais cela arrivera sûrement. Le pire dans toute cette situation est que nous sommes tous une cible potentielle. Les juifs ont l’avantage, c’est vrai, mais fondamentalement, tous ceux qui prennent le métro et vont au supermarché sont également des cibles.

Il existe un problème, et comme dans chaque problème, le premier pas vers sa résolution réside dans un diagnostic précis. Sommes-nous d’accord sur ce point? Avons-nous donc précisément diagnostiqué le problème lié au terrorisme? J’aurais voulu écrire ici “terrorisme islamiste”, mais je ne l’ai pas fait car non seulement dans le monde politique d’aujourd’hui cela sonne comme un pléonasme mais aussi car à la télévision ils ne font que répéter d’un côté que le terrorisme n’est que du terrorisme et qu’il n’y a pas de signes idéologiques ou religieux qui peuvent l’annoncer, mais aussi que ce massacre qui s’est déroulé à Paris n’a rien à voir avec l’islam.

Les tueurs gueulaient “Allah est grand” et “on a vengé le prophète” avant de tirer une balle dans la tête d’un policier en plein jour sur la chaussée dans Paris, mais non, ça n’a rien à voir avec l’islam. Avec quoi encore l’islam n’a-t-il rien à voir? Eh bien, avec les islamistes. Et j’ai eu la chance d’apprendre cela ces derniers jours, car ils n’ont pas arrêté de le répéter à la TV. Cela, je dois l’avouer, me perturbe au plus haut point, et j’essaye obstinément de saisir où se trompe ma logique. Car j’étais persuadé jusqu’à présent que les nazis étaient liés au nazisme, les chrétiens au christianisme et les communistes au communisme.

Par exemple, le Vatican a-ti-il un lien avec le catholicisme? Ou bien Cuba avec le communisme? Ou l’Amérique avec le capitalisme libéral? Comment est-il donc possible que le Califat du Proche Orient n’ait non seulement pas de lien, mais n’ait également rien à voir avec l’islam?

Qu’ai-je encore appris? J’ai appris qu’il existe une version hippie et une version radicale de l’islam. Qu’il existe des mosquées normales et des mosquées radicales. Et donc, si vous fréquentez ces mosquées radicales, il y a de fortes chances que vous deveniez tueur de masse. Et si vous allez dans ces mosquées normales, alors vous êtes carrément un enfant des fleurs car il faut le dire et je l’ai récemment appris, l’islam est une religion de paix, de tolérance et d’amour.

383882_271463316225975_229551967083777_742905_1613540402_nDe temps en temps et ordinairement après un massacre comme celui-ci (prévisible comme les films des sagas Superman et Star Wars au nouvel an), éclot une vidéo que les services secrets ont filmée dans ces mosquées radicales. C’est à vous filer la chair de poule. Si j’étais celui qui a réussi à y faire entrer une caméra, je serais mort de trouille. En passant, hippies ou radicales, si vous n’êtes pas musulman, vous ne pourrez voir ces mosquées autrement que sur une vidéo top secrète. Parce que si vous n’êtes pas musulman, alors vous êtes kafir (non-croyant, non-musulman). C’est un terme extrêmement discriminatoire car selon l’idéologie islamique, les kafirs ne peuvent être que des citoyens de second rang dans la soumission à l’islam, qu’elle soit politique ou autre. Les musulmans sont des seigneurs supérieurs. Dans l’idéologie nazie, la race arienne allemande pure était supérieure aux autres races et prédestinée à régner sur elles, tandis que les races “basses” ne pouvaient avoir le même statut que la race supérieure arienne. Ah, ce bon vieux trip nazi. Donc, faire les touristes dans les lieux de culte islamiques comme vous êtes habitués à le faire dans les cathédrales européennes, j’en ai bien peur, ne sera pas possible. C’est pas comme si c’était vraiment dommage. De toute façon, dans la plupart des cas, il n’y a pas grand-chose à voir à part des rangées de chaussures puantes et de postérieurs bombés.

Je ne sais pas pour vous, mais en ce qui me concerne, ma logique s’embrouille considérablement ici aussi. Si ce sont ces mosquées hippies, celles où se prêchent l’amour, la fraternité universelle et la tolérance, qui sont les vraies mosquées (desquelles, soit dit en passant, je brûle d’envie de voir une vidéo secrète!), comment se peut-il alors que la radicalisation s’en aille dans le sens des mosquées de bombes, de machettes et de kalachnikovs? Selon la logique des choses, ces mosquées radicales ne devraient-elles pas être encore plus hippies que ces soi-disant “vraies” mosquées dans lesquelles se prêche ce mythique islam hippie? La fondamentalisation, si je pige bien, va dans le sens d’un respect plus strict des FONDEMENTS de la religion. Comment est-il donc possible selon les fondements pacifiques de l’islam de devenir tueur de masse?

Qu’ai-je encore appris? J’ai appris que “la grande majorité des musulmans condamne fermement ce crime”! Fermement? Ne m’en voulez pas, mais mes paramètres de fermeté sont ceux fixés par les musulmans eux-mêmes chaque fois qu’ils sortent dans la rue pour accuser des caricatures, ce qui se finit généralement avec des parkings ou ambassades brûlés, ou bien quand ils sortent pour manifester contre Israël, généralement quand des forces spéciales de police se mobilisent pour l’occasion. Alors, le peu de bannières fades et pas très convaincantes portant des messages de paix arrachés aux femmes voilées sur le marché de Marseille, vraiment, ça ne vaut rien. Ah, il y a eu, évidemment, des manifestations du côté des autorités officielles. Un de ces imams hippies français, visiblement inconscient de la gravité de ses paroles, a exprimé qu’il vit depuis des années sous la surveillance régulière de quatre agents de l’État. Il semblerait que la distance entre ce mythique islam hippie et la version radicale de celui-ci soit cosmique.

Un des ces imams a sans aucune honte déclaré directement à la camera le verset 5 :32 du Coran qui dit – « quiconque tuerait une personne non coupable d’un meurtre ou d’une corruption sur la terre, c’est comme s’il avait tué tous les hommes ; et quiconque lui fait don de la vie, c’est comme s’il faisait don de la vie à tous les hommes. »

Quel merveilleux verset ! Imaginez que ce soit le fondement de l’islam et qu’on se radicalise d’après lui!

Pourtant, le verset suivant, 5 :33, qui est littéralement le verset qui suit, dit – « La récompense de ceux qui font la guerre contre Allah et Son messager, et qui s’efforcent de semer la corruption sur la terre, c’est qu’ils soient tués, ou crucifiés, ou que soient coupées leur main et leur jambe opposées, ou qu’ils soient expulsés du pays. »

J’accepte que des musulmans ordinaires de ne pas savoir cela, de la même façon que la plupart des chrétiens n’ont pas la moindre idée de ce qui est écrit dans la Bible, mais qu’un imam ne le sache pas, c’est inadmissible! Donc, l’hypocrisie et le mensonge sont non seulement en vigueur, mais l’hypocrisie et le mensonge sont en vigueur et en harmonie avec la doctrine islamique de la taqiya. Il s’agit d’une doctrine qui permet à un musulman de mentir à certaines occasions. Parmi ces occasions se trouvent la paix à la maison, et plus loin que ça, la paix dans la communauté musulmane, au sens restreint ou large. Au sens politique, cette doctrine comprend de mentir dans les cas où l’on juge que l’islam est d’une manière ou d’une autre mis en danger.

Qu’est-il VRAIMENT écrit dans le Coran (n’oubliez pas que c’est un livre extrêmement sacré, et que dans la plus grande partie du monde islamique on le prend pour la parole littérale de Dieu et que n’importe quelle corruption de ce livre peut vous coûter la vie)? Je n’ai pas été paresseux et je vous en ai sélectionné quelques extraits:

 

« Nous vous renions. Entre vous et nous, l’inimitié et la haine sont à jamais déclarées jusqu’à ce que vous croyiez en Allah, seul. » (60 :4)

« Et quant aux injustes, ils formeront le combustible de l’Enfer. » (72 :15)

« Les infidèles parmi les gens du Livre, ainsi que les Associateurs […] De toute la création, ce sont eux les pires. » (98 :6)

« Il n’a été donné à aucun prophète de faire des prisonniers tant qu’il n’a pas anéanti les mécréants sur la terre. Vous voulez les biens d’ici-bas (c’est-à—dire, argent de rachat), tandis qu’Allah veut l’au-delà. » (8 :67)

« Que les croyants ne prennent pas, pour alliés, des infidèles, au lieu de croyants. Quiconque le fait contredit la religion d’Allah, à moins que vous ne cherchiez à vous protéger d’eux. Allah vous met en garde à l’égard de Lui-même. Et c’est à Allah le retour. » (3 :28)

« Ô les croyants ! Ne prenez pas pour alliés les Juifs et les Chrétiens; ils sont alliés les uns des autres. Et celui d’entre vous qui les prend pour alliés, devient un des leurs. Allah ne guide certes pas les gens injustes. » (5 :51)

« Lorsque vous rencontrez (au combat) ceux qui ont mécru frappez-en les cous. Puis, quand vous les avez dominés, enchaînez-les solidement. Ensuite, c’est soit la libération gratuite, soit la rançon, jusqu’à ce que la guerre dépose ses fardeaux. Il en est ainsi, car si Allah voulait, Il se vengerait Lui-même contre eux, mais c’est pour vous éprouver les uns par les autres. Et ceux qui seront tués dans le chemin d’Allah, Il ne rendra jamais vaines leurs actions. » (47 :4)

« Il m’a été ordonné de combattre les gens jusqu’à ce qu’ils déclarent ‘Il n’y a qu’Allah qui peut être adoré’. » (Mahomet le dit dans un hadîth, l’autre sainte écriture de l’islam)

« Ne pense pas que ceux qui ont été tués dans le sentier d’Allah, soient morts. Au contraire, ils sont vivants, auprès de leur Seigneur, bien pourvus. » (3 :169)

« Ne sont pas égaux ceux des croyants qui restent chez eux – sauf ceux qui ont quelques infirmité – et ceux qui luttent corps et biens dans le sentier d’Allah. Allah donne à ceux qui luttent corps et biens un grade d’excellence sur ceux qui restent chez eux. Et à chacun Allah a promis la meilleure récompense; et Allah a mis les combattants au-dessus des non combattants en leur accordant une rétribution immense. » (4 :95)

 

564648_352210144873879_1227558061_nCe dernier verset rend l’interprétation du jihad comme étant une sorte de combat spirituel complètement absurde. À propos, environ 250 âyâts du nombre total de 6 235 sont liés au jihad.

Moi il me semble, vu toutes ces recommandations, qu’aucune radicalisation ne soit nécessaire. Autrement dit, le terme « islam radical » est un pléonasme aussi bien que « petite maisonnette ». Sachant tout cela, à quoi ressemble un musulman radical et à quoi un musulman modéré ?

Quand il a été arrêté il y a quelques années, un des deux frères a déclaré pour son procès-verbal – « Il nous a dit (l’imam du quartier) qu’il est écrit dans le Coran (et vous venez de le voir vous-mêmes) qu’il est bien de tuer pour l’islam et d’être martyr. » En fin de compte, il a fini ainsi – par tuer pour l’islam et devenir martyr islamiste.

Et voici apparaître à la télé Hollande, le président de la République, pour nous informer que le drame auquel on a assisté les jours passés « n’a rien à voir avec l’islam ».

N’a rien à voir avec l’islam est le mantra qui est actuellement répété à satiété sur toutes les chaînes de télé françaises.

Il est simplement impossible que tout le monde dans les structures du gouvernement, de sécurité nationale, des services secrets, et des choses du genre soit tellement ignorant et bête. Donc, cette opération médiatique sur les cerveaux des citoyens a, sans aucun doute, une raison d’être et un but. Personnellement, je mise sur la peur d’un désordre tellement immense qu’aucune force spéciale et aucun commando ne serait capable de contrôler. Regardez seulement ce qu’eux deux ont réussi à faire. Dans un pays où 10% de la population est musulmane et « n’a rien à voir avec l’islam », on ne peut pas s’en branler.

Néanmoins, la question clé reste de savoir comment confronter ce problème qui est chronique et qui va revenir sur ses pas dès que possible, ce qui est clair comme de l’eau de roche. La manière dont on le traite actuellement est comme si on soignait l’Ébola par la camomille.

À quelle distance sommes-nous de la solution, c’est à vous d’en juger… dans les circonstances où les horreurs terroristes ont tout à voir avec l’islam, on constate qu’elles n’ont rien à voir avec l’islam.

Long way ahead. En attendant, moquons-nous de l’islam. C’est un bon début. Jusqu’à ce que leur réflexe sur le détonateur n’affaiblisse.

La Peur

Le choc. La barbarie. L’horreur.

Ce sont quelques-uns des mots que j’ai entendu dire le plus souvent le jour passé. Vous savez, sans doute, à quel propos. De même que vous avez immédiatement appris qui sont les auteurs de la barbarie en question. Ah, attendez. Mais comment pourriez -vous pas le savoir ?!?! Ils ont crié « Allah est le plus grand !». Parfois il est foutrement difficile de rester politiquement correct, bien qu’on le veuille franchement. Par exemple, nous aurions pu passer encore quelques heures à tourner autour du pot avec les formulations « on ne sait pas encore qui sont les auteurs de cet acte odieux » ou « la police ne rejette pas la possibilité d’un acte terroriste » ou des merdes du genre, bien que nous ayons su d’emblée qui en étaient les auteurs. Que celui qui a douté un instant que ce fut l’œuvre de jaïnistes radicaux lève la main! Personne?

L’autre jour, quand un jeune homme mentalement « troublé » a fait foncer sa camionnette dans la foule du marché de Noël à Nantes, moi par exemple, j’ai tout de suite su qui il était. Même avant la police. J’ai crié à la télé « Ben voilà, vous voulez que je vous dise ?! Putains d’idiots ! »

Il s’est pourtant vite avéré que ce jeune homme était en effet musulman, mais souffrant de troubles psychiques. Donc, c’est ok. ça ne s’est pas passé parce qu’il était radical, mais parce qu’il était un peu dingue. On sait, d’ailleurs, par expérience que les gens souffrant de troubles psychiques ont parfois coutume de faire foncer leur camionnette dans les foules des marchés. Et tout ça parce que, si j’ai bien compris, il y a une nette démarcation entre la croyance en 72 vierges au paradis et un trouble psychique.

482339_159862804170441_1832616843_nMoi, je n’ai pas du tout été surpris par les événements d’hier à Paris. J’aurais bien voulu l’être, mais je ne l’étais pas. Qui plus est, je m’y attendais depuis quelques jours. Et je m’y attends pour les jours qui suivent. Si j’avais été choqué, ça aurait signifié que j’avais, d’une certaine manière, réussi à passer les dix dernières années le cerveau isolé dans une sorte de boîte qui ne laissait rien passer de la réalité visible du monde. Ou la tête dans le sable. Et cela aurait été une vraie prouesse car les musulmans, fondamentalistes, pour ne pas être politiquement insensible, ne font que répéter leurs desseins. Non seulement les répéter. Mais aussi en faire preuve. À partir du 11 septembre 2001 jusqu’à hier (nécessairement souligné parce que le nombre se multiple aussi vite que sur le compteur d’eau d’un immeuble à cinq étages, c’est-à-dire, maintenant, ce nombre est déjà plus grand qu’hier … et pas seulement qu’hier, mais aussi plus grand qu’au moment où vous avez commencé à lire ce texte !), il y a eu 24.795 attaques terroristes islamiques, et cela ne comprend que les attaques où il y a eu des victimes. Comment le compte de carnages systématiques et d’extermination de tous ceux qui sont non-musulmans dans le califat présent est-t-il fait, je n’en ai aucune idée. Il se peut qu’on n’en fasse même pas le compte, mais qu’on en englobe sous la culture et les coutumes locales. Car on me critique très souvent d’être de culture fasciste parce que, non seulement je ne comprends pas les coutumes islamiques, mais aussi je les désapprouve à haute voix. Si je comprends bien, corrigez-moi si je me trompe, ce qui n’est pas désirable pour vos filles, par exemple l’esclavage sexuel, cela est complètement acceptable pour les femmes de Yézidis au califat et cela est considéré comme la diversité multiculturelle.

Mon unique choc, c’est votre choc. Sérieusement, révélez-moi le secret de votre coma profond. Tenez, au fait, révélez-moi hypothétiquement, pour un brin de causette, ce qui devrait se passer pour que vous réussissiez à additionner 2+2 ? Car, visiblement, les décapitations, les exécutions massives, les exterminations, les 24.795 attaques, les viols, les mariages pédophiles forcés, les pendaisons, les fouettages, les lapidations, les salutations de manière nazie, je vais m’arrêter là, sinon je vais rester jusqu’à l’aube, tout cela ne laisse guère une impression sur vous. Et donc, je me demande, ce qui pourrait vous toucher aussi profondément pour que vous vous aperceviez en une soudaine révélation de ce qui est évident ?

Muslim protestersL’unique chose qui me choque plus que votre choc, c’est votre stupidité. Franchement j’ai la flemme de chercher une formulation plus diplomatique. Il n’y en a ni besoin ni raison, et, de plus, il ne reste plus de temps. Vous êtes simplement bêtes, échelle d’un politologue diplômé d’une telle université suédoise. Car vous pensez encore que « toutes les religions sont les mêmes et également intolérantes ». Également ? Vraiment ? Et moi, d’une certaine manière, je n’ai aucun dilemme sur laquelle de ces intolérances vous choisiriez si vous étiez obligé de choisir ? Autrement dit, je sais laquelle vous ne choisiriez pas. Si vous êtes femme, je n’hésite même pas un centième de seconde, aussi bien que vous n’hésiteriez pas non plus devant une horreur de choix. Si vous êtes homosexuel, non plus. Un athée. Un défenseur de la laïcité. Un juif. Si votre Q.I. est plus élevé que 16, et vous êtes, pendant les quelques dernières années au moins une fois, au moins par hasard, en zappant, tombé sur les actualités du Monde. Quand les analystes vous expliquent, après une vidéo qui montre les assassins qui crient « Allah est le plus grand » en tirant dans la tête du policier en plein jour au centre de Paris, que « cela n’a rien à voir avec l’islam » et vous n’y trouvez rien d’étrange, alors c’est bien, votre anesthésie dure encore.

À part d’être stupide, vous êtes aussi responsable du massacre de la liberté hier à Paris. Car il a eu lieu parce que quelqu’un l’a rendu possible, et c’est vous qui pensez que la liberté d’expression a une limite, que la liberté en général a une limite, et de plus qu’elle a le prix et qu’on peut la marchander, et vous vous êtes dépêchés de me nommer moi et les gens pareils à moi « autant agressifs et militants que ceux que je critique ». Alors que moi, je le fais avec un crayon, et pas avec une kalachnikov. De plus, il est complètement ironique qu’hier vous avez passé la journée à publier des photos de crayons brisés sur votre profil sur les réseaux sociaux. Je sais que tout ce que je dis peut difficilement vous toucher parce que votre tête est ou dans le sable ou dans votre cul, mais vous êtes plus coupables que les auteurs.

Le message des massacres d’hier (en plein jour, à Paris, ce qui n’est pas tout à fait la même chose que si s’était à Islamabad ou à Damas, car là-bas, c’est une coutume locale et on ne peut jamais savoir quand quelqu’un utilise les rebelles contre le régime, le régime contre les rebelles, les chiites conte les sunnites, les sunnites contre les chiites et qui sait qui encore contre qui et pourquoi… pour un baril de pétrole, un avancement vers la région caspienne, unz séparation de quelque chose, une vente des armes, une multitude de choses et combinaisons) est politique et symbolique. C’était le massacre du fondement de notre civilisation, ou simplement de la civilisation – de la liberté d’expression. C’est un acquis occidental et c’est grâce à elle que commence l’émancipation entière au monde. Et c’est le plus grand exploit de l’humanité dans toute son histoire – se moquer des autorités et réfléchir sur la religion de manière critique.

Ironiquement/symboliquement, cela est né justement en France. Les lumières, Voltaire, Diderot, Montesquieu… Ces noms, ça vous dit quelque chose ? « L’homme ne sera jamais libre jusqu’à ce que le dernier roi soit étranglé avec les entrailles du dernier prêtre. » (Diderot). Voilà les fondements de notre liberté.

« C’est l’Occident qui se suicide, la lumière est éteinte » a dit Houellebecq qu’on jugeait autrefois pour islamophobie et qui a publié hier en France, voilà le symbolisme de nouveau, son nouveau roman – Soumission – dont le thème est la prise de pouvoir en France par les musulmans. D’après le dicton, le malheur des uns fait le bonheur des autres, et il va vendre trois millions de copies. Cela peut vous paraître comme une science fiction heavy, mais ça ne l’est pas… Il n’y a même besoin d’aucune prévision. Toute la journée aujourd’hui je m’empêche de commenter sur les réseaux « je vous l’avais dit »… je suis mal à l’aise. Mais, voici, retenez cette date et ce que je vais vous dire – la terreur d’hier à Paris, cela va se passer de nouveau. Comment le sais-je ? De la même manière dont je savais que celle d’hier aurait lieu. Ils ne cessaient de l’annoncer.

Les rues des villes de France ont été pleines de monde hier, ce qui et beau et émouvant. Il y a partout des messages et des pancartes disant « On n’a pas peur ». Mensonge. Tout le monde a peur. La terreur est efficace.

31976_390208924789_533709789_4138231_1708127_nÀ cause de la peur on a des sacs poubelle en plastic transparents dans les rues. À cause de la peur, les haut-parleurs dans le métro annoncent à intervalles réguliers que tout paquet et tout colis douteux et sans propriétaire sera détruit dans l’immédiat. En deux, parfois en trois langues. À cause de la peur on évite certains quartiers des villes européennes la nuit tombante. Et même de jour. Et même la police les évite. À cause de la peur on évite le regard de salafistes et de wahhabistes dans la rue parce que leur apparence crie le message « je te hais ». À cause de la peur on fait semblant que les burqas sont la diversité culturelle et pas un portait vivant de la misère humaine suprême. À cause de la peur vous m’envoyez des messages privés dans ma boîte de réception en disant que vous êtes inquiets pour moi. Pour cause de peur vous me soutenez dans des messages privés alors qu’on me menace publiquement dans des commentaires en-dessous de mes textes. Finalement, à cause de la peur on se tait auprès de nos collègues et voisins, parce qu’on ne sait jamais où et quand un islamo-gauchiste peut pousser le bouchon. C’est vrai, la droite se fortifie et en profite. Et Marine Le Pen passe au deuxième tour aux prochaines élections comme une lettre à la poste. Mais, ce n’est pas sa faute à elle. C’est aussi à cause de la peur.

Et tous ces bons musulmans, car vous avez toujours pour amis certains bons musulmans, ce qui veut dire, en suivant votre logique incontestable, que l’islam est bon… Ce sont eux qui ont vraiment peur. Une bouche d’égout de n’importe quel quartier de n’importe quelle grande ville européenne peut vous avaler en un clin d’œil. Et les premières victimes de l’islam sont en fait les musulmans. Regardez seulement toute cette misère du monde islamique. Si vous réussissez au moins un seul instant, au moins à propos d’un événement pareil, à sortir votre tête de votre cul.

traduction: Dušica Terzić

Republikanski mindfuck

1451970_662696020441874_1786773578_nOčekivano, kao posle svakog islamskog terorističkog čina (mogli bi zaista da prestanemo da se pravimo i stvari počnemo da zovemo pravim imenom – džihadističkog čina) stvari su došle na islamofobiju. Islamofobija je goruća tema evropskog društva, u svakom slučaju u Francuskoj i drugim zemljama s velikim procentom muslimanskog stanovništva. Ne islam, već islamofobija.

Francuske vlasti su razmestile nekih petnaestak hiljada specijalaca, što policije, što vojske, na „osetljiva“ mesta diljem francuske teritorije. A osetljiva mesta su sinagoge i košer radnje, kao i železničke stanice. Pomislio bi čovek da su francuske vlasti islamofobične! Kad, ono, međutim!

Da li francuske vlasti imaju strah od islama? Ako nemaju, zbog čega onda ovoliki raspored, skoro pa ratni, oružanih snaga? Ako imaju, da li je njihov strah racionalan ili iracionalan, tj. umišljen? Ako je iracionalan, znači da su francuske vlasti islamofobične. Ako je racionalan onda je „islamofobija“ sredstvo psihičkog državnog terorizma nad sopstvenim građanima.

Fobija je, po definiciji iracionalni strah od nečeg. Ako vrištite kad vidite pauka, onda patite od arahnofobije, iracionalnog straha od paukova. Pauk vas neće pojesti. Ako vas obliva znoj i hvata drhtavica od pomisli da prođete nekim velikim gradskim trgom punog sveta, onda patite od agorafobije. Veliki otvoreni prostor vam ne predstavlja nikakvu, ili potpuno zanemarljivu pretnju, jednom kad se o tome racionalno razmisli. Ako vas je strah liftova, onda ste klaustrofobični. S ovim saosećam, zbog čega se često penjem i po pet, šest spratova pešice. Ali je i dalje fobija i toga sam svestan. Ako se plašite islama i muslimana, da li biste taj strah umeli racionalno da obrazložite?

Ja bih mogao. I, evo, to ću i učiniti. Pre neki dan je u Egiptu mladić osuđen na tri godine zatvora jer je na društvenoj mreži napisao da je ateista. Diljem islamske ekumene, ateizam je kriminalno delo ponegde kažnjivo i smrću. Ja sam ateista. Isto pre neki dan neki saudijski bloger je javno išiban zbog bloga (u to vreme saudijski ambasador u Parizu šetao je s Francuzima u znak podrške slobodi izražavanja). Ja sam bloger. Strastveni sam blasfemičar. Za to je propisana smrtna kazna u većem delu islamskog sveta. I u neislamskom može da vas stigne metak, dakle, ni tu nismo sigurni. Spavam s muškarcima. Smrtna kazna opet. Imam bratanice i ni u ludilu ih ne bih pustio da hodaju same kroz izvesne četvrti ovde gde živim, ni danju, kamoli noću. A ne puštate ni vi svoje kćeri, jer se plašite da ne budu silovane. Imate li racionalnih osnova za taj strah? Policijska statistika kaže da imate. Dalje, želeo bih da moje devojčice steknu obrazovanje i budu samosvesna i u svemu s muškarcima ravnopravna bića u životu. Takvima se u islamskom svetu puca u glavu iz neposredne blizine. U školskom autobusu. Jedem slaninu za ramadan, a za to u pariskom metrou, svedoči mi francuska prijateljica, može da se dobije šamar. Pred punim vagonom putnika koji se prave da ništa ne vide i nabijaju glave u okovratnike i ajfone. (Tako da me ova demonstracija građanske hrabrosti u milionskom broju po francuskim ulicama nič ne impresionira).

Je li, dakle, moj strah od islama iracionalan (pa je u pitanju fobija) ili savršeno racionalan? Prosudite sami.

Zdrav razum, reklo bi se.

Ako je raspoređivanje hiljade specijalaca po Francuskoj potez zasnovan na racionalnim uvidima, onda je sveprisutna priča o islamofobiji sredstvo državnog terorizma s ciljem da se zdrav razum predstavi kao mentalni poremećaj a građani gurnu u psihozu griže savesti da su sami krivi za to što se na njih puca.

Na francuskoj TV sam video svedočenja učitelja i nastavnika koji su govorili o svom šoku kad su, povodom masakra u Parizu, čuli izjave odobravanja od nekih svojih učenika. Jedan je imao zamagljeno lice pred kamerom. Čega se plaši?

Gde su se radikalizovali ti školarci? U zatvor nisu još stigli, po netu verovatno guglaju gole ribe, sumnjam da posle škole čitaju muftijin sajt. Dakle, kod kuće. Eventualno s ocem na jutrenju u lokalnoj džamiji. Za neprestani nadzor jednog potencijalnog teroriste, objašnjeno nam je, potrebno je 20-ak operativaca. Ako biste baš da znate gde će i kad da kvrcne i udari. Jel i ovi što su nedavno udarili, bili su poznati policiji. A takvih je, prema procenama, ako lažu oni, lažem i ja, nekoliko hiljada. Reklo bi se mnogo za inače miroljubivu religiju. Koliko osoblja snage bezbednosti odvajaju, to me živo zanima, za nadzor fundamentalista pripadnika ostalih vera? Pošto čujem, ima ih u svakoj religiji. Ima. Al dal je nadzor fundamentalnog budiste zaista neophodan? Racionalno opravdan? Pa i fundamentalnog katolika. Na njih ionako odmah svi skoče, čim laprdnu nešto o abortusu i gej brakovima. Nije li to čista katolikofobija? Nekoliko hiljada puta 20, pa vi računajte. Gde da nađu tolike ljude? Što bi se reklo, ko će to da plati?

15.000 specijalaca, al islamofobija. Prijavite kofer bez vlasnika, al’ islamofobija. Izbegavajte izvesne četvrti grada, posebno ako ste žena, al’ islamofobija. Ne jedite sendvič u metrou za vreme ramadana, al’ islamofobija. Kad vidiš salafistu (posebno više njih odjednom) pređi ulicu, al’ islamofobija. (Uzgred, to nisu nošnje, već uniforme. Baš kao i burke. Islamske SS. Multikulturalnost, masni đoka.) 85% najtraženijih kriminalaca na sajtu francuske nacionalne policije su muslimani, u zemlji gde ih je manje od 10% ukupnog stanovništva, al’ islamofobija.

601338_482701885090251_1573793587_nOvih dana je širom Francuske stradalo preko 50 garaža, hala i skladišta, u kojima se muslimani okupljaju da s dupetima u vazduhu propovedaju slobodu, bratstvo i jednakost. U neke prozore je pucano, neki su razbijeni kamenicama, neke su ižvrljane islamofobičnim grafitima, pred nekima su osvanule svinjske glave. O tome smo slušali i gledali beskrajne reportaže. Da je nedavni masakr u Nigeriji dobio barem hiljaditi deo tog medijskog prostora! Ali nije. Masakr dve hiljade ljudi od strane islamista bi moglo da rasplamsa islamofobiju, and we don’t want that. I ne pravdam napade na džihadističke garaže, koji su i dalje blaži oblik huliganizma u odnosu na radost alžirskih navijača pre nekoliko meseci kad su pobedili u fudbalu na mundijalu.

Ali, šta ćemo sa svim tim silnim peace loving muslimanima, koji se stigmatizuju našom islamofobijom?!?! E tu je catch. I ti silni peace loving muslimani su, naime, isto islamofobični. I to iz istih razloga iz kojih i vi. Pa ćute i nigde ih nema. Gde su masovni protesti muslimana zbog toga što im je religiju navodno otela šačica navodno nekih ludaka koji nemaju blage veze s njihovom miroljubivom verom? (Gde baš nju?)

U svakom zlu malo dobra, vele … pa eto, islamofobija mi je postala brzinski test za detekciju idiota. Kao „evolucija je samo teorija“ i „Madonna ne ume da peva“ …

„Ali, znaš, islamofobija …“. Idiot. X.

 

 

 

 

 

Islamska deca cveća

58790_447745681966274_1091536242_nDakle, drama oko ubistva novinara u Parizu i kriza talaca koja je potom usledila je završena. Republika je jasno pokazala svoju odlučnost i rešenost da se obračuna sa teroristima. Pokrenute su sve moguće specijalne snage, preduzete sve moguće mere, naoružani komandosi vas prate i dok idete u H&M da pazarite džemper na rasprodaji. Mirno spavaj nano. Prosta istina je sledeća – da je republika zaista preduzela sve mere, do ovog masakra ne bi ni došlo.

Na TV smo čuli da su teroristi od ranije bili poznati službama bezbednosti i policiji. Toliko predvidljiva priča koju ste do sad čuli jedno bezbroj puta pa mi dozvolite da vam je ovde sazvaćem u jednoj rečenici – mladići ko i svi drugi, doduše ne baš neki đaci u školi, rep muzika i lepe cure iz kraja (geta), sitan kriminal tipa duvka na ćošku i neka preprodaja, i onda bum …. radikalizacija. Imam iz istog kraja ih uzima pod svoje (il krimos iz zatvora u koji su dospeli zbog krađe automobila), sledi puštanje brada, odlazak u Siriju/Jemen/Irak (dopisati ovde neku od tih islamskih pripizdina) slikanje po internetu s noževima, mačevima, crnim zastavama, statusi o mučeništvu i umiranju za islam itd …. Na TV obavezno požure da nas uvere kako je država za sve ovo znala, pratila, zapisivala u dnevnik potencijalnih terorista itd. Pa zašto je onda dozvolila da se masakr dogodi? Odgovor je jednostavniji nego što se na prvi pogled čini. Jednostavno nije mogla ni da zna ni da predvidi u kom trenutku i gde će ovi da kvrcnu i udare. Dakle, to nije pravo pitanje, pravo pitanje je zašto je republika sa čijim se svim vrednostima (sažetim u čuvenu krilaticu Liberté, Égalité, Fraternité) islamska idologija kosi (jer ne samo da ne propoveda ni slobodu, ni bratstvo ni jednakost, već upravo sve suprotno od toga), dozvolila da te mreže neometano deluju i šire se?

Nije potrebna nikakva pamet ni diploma politikologa da se zaključi kako će se ovakvi napadi ponoviti. Možda ne sa tako pažljivo odabranim ciljem kako bi se proturila politička poruka – redakcija novina koja je insistirala na političkoj nekorektnosti, ali sigurno hoće. Što je najcrnje u čitavoj situaciji, svi su potencijalna meta. Prednost imaju Jevreji, tačno je, ali suštinski meta su svi koji koriste metro i idu u supermarket.

Postoji problem, a kao i kod svakog problema početak rešenja je njegova precizna dijagnostika. Da li se u tome slažemo? Da li smo onda, precizno dijagnostikovali problem s terorizmom? Ja sam hteo da ovde napišem islamski terorizam, ali nisam, ne samo što bi u političkim prilikama današnjice to moglo da zazvuči kao pleonazam, već zato što na televiziji ne prestaju da ponavljaju da ne samo da je terorizam prosto terorizam i nema ideološki ili verski predznak, već i da ovaj masakr koji se u Parizu dogodio nema nikakve veze sa islamom.

Ubice su uzvikivale „Alah je veliki“ i „Osvetili smo proroka“ pre nego što su policajcu na pločniku u sred bela dana u sred Pariza ispalili metak u glavu, ali to nema veze s islamom. Sa čim još islam nema veze? Naime, sa islamistima. I to sam imao prilike da saznam ovih dana, jer su to neprestano ponavljali na TV. To me, priznajem, jako zbunjuje i evo uporno pokušavam da dokučim gde tačno grešim u logici. Jer sam do sad bio ubeđen da nacisti imaju veze s nacizmom, hrišćani s hrišćanstvom a komunisti s komunizmom.

Recimo, ima li Vatikan veze s katoličanstvom? Ili Kuba s komunizmom? Ili Amerika s liberalnim kapitalizmom? Kako onda to da Kalifat na Bliskom istoku ne samo da nema veze, nego nema nikakve veze s islamom?

Šta sam još saznao? Saznao sam da postoje hipi i radikalna verzija islama. Da postoje džamije i radikalne džamije. Pa tako ako pohađate te radikalne, postoji velika verovatnoća da ćete postati masovni ubica. A ako zalazite u ove prave, onda ste praktično dete cveća jer, naime, i to sam saznao, islam je religija mira, tolerancije i ljubavi.

941428_562107030479007_1989374714_nS vremena na vreme, obično posle ovakvog nekog masakra (predvidivo ko filmovi iz serijala Superman i Star Wars za Novu godinu) osvane i snimak koje su tajne službe tajno usnimile u tim radikalnim džamijama. Krv u žilama da ti se sledi. Da sam ja taj što je prošvercovao kameru, premro bih od straha. Uzgred, hipi ili radikalna, ako niste musliman džamiju drugačije ne možete ni videti nego ovako sa tajnog snimka. Jer, ako niste musliman onda ste kafir (nevernik, nemusliman). To je izrazito diskriminatorski termin jer po islamskoj ideologiji oni mogu biti samo građani drugog reda u političkoj i svakoj drugoj potčinjenosti islamu. Muslimani su superiorni gospodari. U nacističkoj ideologiji, čista nemačka arijevska rasa bila je superiorna u odnosu na druge rase i predodređena da njima vlada, a niže rase nisu mogle uživati isti status kao superiorna arijevska. Dakle, taj nacoški trip. Tako da, turističko razgledanje islamskih bogomolja, onako kako ste navikli da se švrćkate evropskim katedralama aparata uperenih u vitraže i prelomljene lukove, bojim se da ne dolazi u obzir. Nije da je neka šteta. Uglavnom nema šta ni da se vidi, sem redova smrdljivih cipela i naguženih guzica.

Nego, ne znam za vas, ali meni i ovde logika užasno zapinje. Ako su te hipi džamije, one u kojima se propoveda ljubav, univerzalno bratstvo i tolerancija, one prave (uzgred, ja bih žarko želeo da vidim tajni snimak iz takve jedne džamije!) kako onda radikalizacija ode u smeru džamija bombi, mačeta i kalašnjikova? Po logici stvari, zar te radikalne ne bi trebalo da budu još više hipi, od ovih predpostavljano „pravih“ u kojima se propoveda taj mitski hipi islam? Fundamentalizacija, ako dobro kontam stvari, ide u pravcu strožeg držanja FUNDAMENATA religije. Kako onda od miroljubivih fundamenata islama postanete masovni ubica?

564648_352210144873879_1227558061_nŠta sam još saznao? Saznao sam da „ogromna većina muslimana oštro osuđuje ovaj zločin“! Oštro? Ne zamerite mi, ali moji parametri oštrine su upravo oni koji su sami muslimani postavili svaki put kad izađu na ulicu da osuđuju karikature što se obično završi nekim paljenjem dal parkinga, dal ambasada, ili kad izađu da protestvuju protiv Izraela, kada se za tu priliku obično mobilišu specijalne policijske snage. Tako da ono malo mlakih transparenata i neubedljivih poruka o miru isceđenih od zabrađenih žena s pijace u Marseju zaista ne računam ni u šta. Ah, bilo je, naravno, i protesta od strane zvaničnih autoriteta. Jedan od tih hipi francuskih imama se, verovatno potpuno nesvesan težine izrečenog, izlanuo da godinama živi pod redovnim nadzorom četiri državna agenta. Reklo bi se da je jaz između tog mitskog hipi islama i radikalne verzije istog, kosmički.

Jedan od imama je besramno direkt u kameru izdeklamovao kuranski stih 5:32 koji glasi – „ako neko ubije nekoga koji nije ubio nikoga, ili onoga koji na Zemlji nered ne čini – kao da je sve ljude poubijao; a ako neko bude uzrok da se nečiji život sačuva – kao da je svim ljudima život sačuvao“.

Divan stih! Zamislite da je ovo fundament islama i da se na osnovu njega radikalizujete!

Međutim, sledeći stih, bukvalno stih iza, dakle 5:33 glasi – “kazna za one koji protiv Alaha i Poslanika Njegova vojuju i koji nered na Zemlji čine jeste: da budu ubijeni, ili razapeti, ili da im se unakrst ruke i noge odsijeku ili da se iz zemlje prognaju.“

Ja dozvoljavam da to obični muslimani, ne znaju, ko što ni većina hrišćana predstavu nema šta u Bibliji piše, al da to ne zna imam, teško! Dakle, ne samo licemerstvo i laž na delu, već licemerstvo i laž na delu u skladu sa islamskom doktrinom takije. Reč je o učenju da je muslimanu laganje dozvoljeno u izvesnim situacijama. Mir u kući, i šire, mir u muslimanskoj zajednici, užoj ili široj, spadaju u takve situacije. Na političkom planu, ovo učenje odnosi se na laganje u situacijama u kojima se procenjuje da je islam na neki način ugrožen.

Šta STVARNO piše u Kuranu (ne zaboravite da je to toliko sveta knjiga i da se u ogromnom delu islamskog sveta uzima za doslovnu reč božiju i da vas bilo kakvo njeno skrnavljanje, može koštati glave)? Ne bejah lenj, pa evo vam napravih kraći izbor:

Mi vas odbacujemo. Neprijateljstvo i mržnja među nama je nastanjena, sem ako ne verujete jedino u Alaha“ (60:5)

Nevernici su drvo za potpalu u paklu“ (72:15)

Oni koji ne vjeruju (u islam i proroka) oni su najgora stvorenja“ (Kuran 98:6).

Nije na verovesniku da drži zatvorenike rata i oslobađa ih za otkup dok ne počini veliki pokolj među neprijateljima. Vi želite blaga ovoga sveta (tj. novac od otkupa) ali Alah vam želi raj“. (Ovaj stih može da vas prevari, zvuči skoro pa kao ukidanje ropstva. Original, zapravo, glasi ovako – „Nije na verovesniku da drži zatvorenike rata i oslobađa ih za otkup dok ne počini veliki pokolj među neprijateljima. Vi želite blaga ovoga sveta (tj. novac od otkupa) ali Alah vam želi raj“.)

– „Neka vjernici ne uzimaju za prijatelje nevjernike kad ima vjernika; a onoga ko to čini – Alah neće štititi.“ (3:28)

O vjernici, ne uzimajte za zaštitnike jevreje i kršćane! Oni su sami sebi zaštitnici! A njihov je onaj među vama koji ih za zaštitnike prihvati; Alah uistinu neće ukazati na Pravi put ljudima koji sami sebi nepravdu čine.“ (5:51)

– „Kada se u borbi s nevjernicima sretnete po šijama ih udarajte sve dok ih ne oslabite, a onda ih vežite, i poslije, ili ih velikodušno sužanjstva oslobodite ili otkupninu zahtijevajte, sve dok borba ne prestane. Tako učinite! Da Alah hoće, On bi im se osvetio, ali On želi da vas iskuša jedne pomoću drugih. On neće poništiti djela onih koji na Alahovu putu poginu“ (47:4)

Naređeno mi je da se borim s ljudima sve dok oni ne kažu ‘Niko se, sem Alaha, ne sme obožavati“. (Ovo kaže Muhamed u haditu, drugom svetu spisu islama)

Nikako ne smatraj mrtvima one koji su na Alahovu putu izginuli! Ne, oni su živi i u obilju su kod Gospodara svoga“ (3:169)

Vjernici koji se ne bore – osim onih koji su za borbu nesposobni – nisu jednaki onima koji se na Alahovu putu bore imecima svojim i životima svojim. One koji se budu borili ulažući imetke svoje i živote svoje Alah će odlikovati čitavim stepenom nad onima koji se ne budu borili, i On svima obećava lijepu nagradu. Alah će borcima, a ne onima koji se ne bore, dati veliku nagradu“ (4:95).

Ovaj poslednji stih potpuno obesmišljava tumačenje da je džihad nekakva duhovna borba. Uzgred, oko 250 ajeta od ukupno 6.235 odnosi se na džihad.

Meni se čini da u odnosu na ove preporuke nikakva radikalizacija nije potrebna. Drugim rečima, termin „radikalni islam“ je pleonazam ko i „mala kućica“. Kako u odnosu na ovo izgleda radikalni musliman a kako umereni?

Jedan od dvojice braće je, kad je pre nekoliko godina bio uhapšen, za sudski zapisnik izjavio sledeće – „Rekao nam je (imam iz kraja) da u kuranu piše (a upravo ste videli i sami) da je dobro ubijati za islam i biti mučenik“. Na kraju balade tako je i završio – ubijajući za islam i kao islamski mučenik.

A onda je predsednik republike Oland izašao na TV da nam saopšti da drama kojoj smo proteklih dana intenzivno prisustvovali „n’a rien à voir avec l’islam“ (nema nikakve veze s islamom).

Na rien à voir avec l’islam je mantra koja se ovih dana do iznemoglosti vrtela po svim francuskim kanalima.

Muslim protestersProsto je nemoguće da su svi u strukturama vlasti, državne bezbednosti, tajnih službi, čega god, do te mere neobavešteni i glupi. Dakle, ova medijska operacija na mozgovima građana sasvim sigurno ima neki cilj i svrhu. Lično, ciljam na strah od nereda razmera koje nikakve specijalne snage i komandosi ne bi bili u stanju da kontrolišu. Vidite šta su samo njih dvojica uspeli da urade. U zemlji gde je 10% stanovništva muslimana koji „nemaju nikakve veze s islamom“ nije se zajebavati.

No, ključno pitanje ostaje, kako se odnositi prema ovom problemu koji je, jasno je ko dan, hroničan i navratiće se prvom sledećom prilikom. Ovako kako se trenutno tretira je isto ko da ebolu lečite čajem od kamilice.

Koliko smo blizu rešenju prosudite sami … u situaciji gde teroristički užasi imaju apsolutno baš svaku moguću vezu sa islamom, mi smo kod konstatacije da nemaju ama baš nikakvu vezu s njim.

601711_364000177054056_1727162988_nLong way ahead. U međuvremenu, ismevajmo ga besomučno. To je dobar početak. Dok im ne oslabi refleks na detonatoru.