Кратак трактат о “бошњацима”

Бошњаци су, по дифолту, дакле они који се тако осећају и изјашњавају, фашоси. И то хард кор фашоси, што ће рећи нацизам с елементима ислама. Конвертитску психу смо апсорвирали на случају Хрвата и Монтеџибера, али ово није само то, овде имамо додатне елементе. Подсетио бих само на једну научну чињеницу, на психолошку законитост – конвертитска психа је нужно геноцидна у односу на стари идентитет који мора да се уништи и нестане да би нови могао да живи (Хрвати, Монтеџибери, Бошње …).

Нема ту суживота, ситуација је или или. Или ми или они. Јер ће у првом погодном историјском тренутку кренути да нас кољу. Тим пре што никада до сада за своје злочине нису били кажњени, а да ситуација буде гора, за њихова последња зверства кажњене су жртве, па се осећају буквално изнад свих моралних и људских закона. Ко је наш наш је, ко није вршити НЕПРЕСТАНИ дискриминаторски притисак да буде, ко неће држати га на безбедној удаљености нишана. Ја за људе који говоре о суживоту и некаквим грађанским фантазијама с тим цивилизацијским талогом дословно мислим да су ретардирани (не рачунајући оне који за то примају плату). Поред ове датости, геноцидне природе конвертита, случај бошњака (мало слово намерно) погоршан је чињеницом да су муслимани. Та назови нација је тупа. Дословно тупа. Ко што су тупаве све већински муслиманске нације. И тупаве су, не због некакве биолошке инфериорности, већ због ислама.


И не, у овој мојој изјави нема ничега расистичког ни десничарског а камоли ултрадесничарског. Једини расизам овде је управо ваш, тј вас који мислите да сам ја расиста. Тиме што их тетошете као ретардиране, уместо да се према њима понашате и опходите као и према остатку цивилизованог света, ви заправо потврђујете своје подсвесно убеђење да су муслимани по природи неспособни да добаце до елементарних цивилизацијских норми, а то је већ расизам.


На конвертитску психу, накалемила се и хронична муслиманска бољка – менталитет жртве. Непрестана кукњава да су жртве (и тако свуда на планети где их има више од 5% у укупном уделу становника) док су заправо крвожедни предатори. То непрестано цмољављење, цмиздрење, јаукање, запомагање, лажне сузе и сваљивање кривице на Запад, Србе, Јевреје, хришћанство, исламофобију, Израел, музику, књижевност, карикатуре, планету … дословно је неподношљиво за свакога ко нема радикално леви мозак. Поред тога што је увредљиво за просечну интелигенцију.


Једино чега су муслимани жртве је ислам.


Ови муслимани што причају српским као матерњим, додатно су жртве и некада аустроугарског социјалног инжињеринга, пионирског у оно време – бошњачка нација је дословно пројекат, пројект човека који се зове Бенџамин Калај – а данас америчких геостратешких интереса којима је потребан један пример шатро секуларних шатро мирољубивих муслимана у чију заштиту ће шатро да се ставе па иза тог паравана да диригују разним ЦИА исламистичким чедима, већ по дневнополитичким потребама. Муслимани НИГДЕ нису секуларни а још мање мирољубиви, па тако ни у Босни. БиХ федерација је најобичнији исламистичко терористички камп с шатро грађанским институцијама. Машала, нек се с њима јебу они који су их направили.

Ироничнно је да верују да су им то савезници док су за њих јефтинији и потрошнији од иначе јефтиних метака. Иронично је и да су били нешто само док су били Срби, и да су и даље нешто само док су Срби, које фанатично мрзе.


Даље, бошњаци су бедни. Могао бих употребити политички коректнији израз типа “културно недиверсификовани” или тако већ нешто с репертоара радикално левих идиотских термина, али нећу – бедни су. Бедна је та њихова бестидност у крађи – од језика преко културе до симбола, бедно је то чепркање, сецкање, лепљење, жврљање, прекрајање, крпљење, преправљање, прецртавање, доцртавање и остале колажне технике историје која, иначе, почиње једног дана 1993. године у неком сарајевском хотелу уз асистенцију неколико међународних бабица, а знате изреку о више бабица. Дакле, “нација” којој се зна натална карта, знак, подзнак, и где јој је Месец. Полумесец, оћу рећи.
Све је полу код полусвета.


Шта бошњаци који гледају “Сулејмана Величанственог” закључе о себи?

Бедан је тај недостатак стваралачке снаге, бедно је то непрестано службовање за мрачне интересе другог а не за слободарске своје, бедно је то непрестано свођење некога на свој ниво, а нивоа нема јер је у питању дно. Дали смо свету машиницу за шишање, нећемо даље, нема потребе, проћи ће времена док добаце дотле. И такав ти каже да си најгори. Да си нецивилизован, да смрдиш, да жваћеш слине … Претерујем? Изволте запратите твитере бошњачке “интелектуалне елите” и новинара Ал Џазире.

Бедна је та опсесивна мржња према Србима. Да се разумемо, не мислим да је мржња нужно лоша. Ја неке своје мржње свесно негујем и мислим да ме чине бољим човеком. Али кад је мржња све што те дефинише, то је врхунац људске беде.

Бедно је, немам бољу реч, бестидност није довољна, кад напишеш да си “genocide survivor” а деда ти попуњавао Хитлерове СС трупе.

Бедније од овога је само то што се нико не усуђује да им принесе огледало. Јер снови … о грађанском друштву, мултикултуралности, мултиетничности, демократији, добросуседству и “Западном Балкану”. А и лажи … О грађанском рату, Сребреници, српској кривици, Великој Србији, геноцидној творевини, толико пута поновљене да се више нико не усуђује да их оспори.

Ја, ето, то мислим о бошњачкој нацији и немам проблем да мишљење изразим. И као увек, у праву сам или ја или ви.

Али, по оној у сваком злу неко добро, од толиког потурања огледала под мој нос и метле у руке да пометем двориште ево већ три деценије, схватих да никад не могу бити довољно захвалан сваком Србину који је оставио своје кости негде у протеклих неколико векова, гинући за то да ја данас могу бити поносан Србин. Никад им не могу бити довољно захвалан што су ме поштедели те бошњачке психичке беде. Не знам како бих, обдарен овом когнитивном дисонанцом, фунцкионисао са том кошницом у глави.

Захвалност дугујем и бошњацима, без њих никад не бих оволико декомплексирао своје српство – ја сам дословно срећан, а и поносан, што нисам они. Понос је дивна ствар. Унижавају га само они који немају чиме да се поносе.

Ово је могло да се напише у млаких, разводњених, политички коректних 10 страница. Има ко ће тако да пише, ја не морам, то је предност тога кад имаш свој блог. Поред тога што мислим да се с њима разговара овако као ја, с позиција културароганције. Други језик не разумеју.

Фашизам је у бошњака банална ствар.

И … ми НИСМО они.







Фестивал Сребреница

 

muslimani-ustase-srebrenica-crna-legija-1942.Шта сам одавно закључио али се дуго устручавам да поделим. Срби су, заправо, ретко пристојан народ и то је свакако, не кључни али један од наших проблема (кључни би био мејнстрим окупаторски политички наратив и аутоколонијална “елита”). Наиме, као историјски народ, носимо извесну свест (па и подсвест) о томе да је на нама већа одговорност па се из те неке државотворне, цивилизацијске и политичке свести изродила претерана салонска финоћа која се огледа у томе да не одговараш на бесмислице и простаклуке и да се не упушташ у расправу са идеолошки острашћеним кевталима ма колико они у суштини били опасни и зли.

Тако се на упорна геноцидна насртања бошњачких муслимана готово уопште не узвраћа (мада су она до те мере огољено фашисоидна и научно фантастична да је спрдња заправо једини могућ и смислен одоговор). Узгред, одговорно тврдим да су намере бошњачких муслимана у односу на Србе биле, јесу и остаће геноцидне. Зашто? Зато што им је улог сатирање старог идентитета да би нови могао да живи. Све док стари идентитет постоји, нови је у најмању руку комичан. (Један од доказа је по правилу бирање великих православних празника за извођење најгорих могућих злочина над Србима. Не кажем намерно цивилима јер они нису убијани као цивили већ као Срби).

Тако да грађанска (а при том неаутоколонијална) Србија у коју и себе бројим, пажљиво, најпажљивије могуће избегава помињање и Караџића и Младића и качење њихових слика (ја рецимо нисам никад, чак и кад ме тагују ја се одтагујем) и било какве датуме везане за рат и ратна дешавања из најбазичнијег обзира према нечијем губитку и жртви. Од недавно почињем да мислим да на тај начин, заправо усвајаш окупаторски наратив о српској кривици за рат, за коју сам одавно установио да се састоји искључиво у томе да су Срби овај пут решили да се бране уместо да без отпора крену на бацање у јаме и на клање.

С друге стране, оно што се код њих сматра елитом (каква је база не смем ни да замишљам) је отворено фашисодино и то изгледа никог не узбуђује. Нити у њиховим редовима нити у нашим јербо смо ми вазда заузети чишћењем сопственог дворишта. Овакав став је, по мом мишљењу, саучеснички. Тако бошњачки “интелектуалци” (што је противречност по себи, јер ако си интелектуалац неизоставно мораш да си свестан да ниси “Бошњак”, као што ни молекуларни биолог не може да закључи да је Земља настала интервенцијом бога за шест дана) отворено славе најобичније кољаче, судске пресуде које заправо не кажњавају злочинце већ поново убијају жртве оцењују као неправедне и преоштре, о Србима се редовно говори у терминима у којима су нацисти говорили о Јеврејима (што је ништа друго него легализација њиховог малтретирања и припрема терена за довршавање геноцида), отворено се краде и изврће историја (почев од језика до симбола) српске жртве се не помињу апсолутно нигде, чак је и сећање на њих забрањено како би се очувао бошњачки фантазам о агресору, цивилизацијски инфериорни у сваком погледу те проказују као неку дефектну, нижу, генетски злочиначку расу …

А ми измислили машиницу за шишање. Нећу помињати ни Теслу, ни Миланковића ни Пупина, јер би то била прекомерна демонстрација супериорности, за њих је довољна и машиница за шишање. Апсурд је потпун. Апсурд је толико потпун да је апсурдан.

 

Некадашњи Хитлерови а данас ИСИС снабдевачи људством те оптужују за геноцид и ти од тога мораш да се браниш а одбрана се зове “негирање геноцида”.

 
Дуго сам одбијао да видим очигледно – домаћи муслимани су (овде је неопходно направити разлику између фолклорних и идеолошких муслимана), баш као и муслимани диљем земљиног шара, од Израела до Кашмира, свуда предатори који кад добију по пички, pardon my French, постају најнесносније, најнапорније и најлажније жртве на планети.

 
Фестивал Сребреница ми је помогао да то освестим. На страну сад то да је Сребреница тек неки деведесети део Јасеновца у коме су муслимани масовно учествовали (као и то да рат није почео већ је настављен 92-ге). На страну вишегодишњни злочини против Срба у селима око Сребренице, на страну да је међу убијенима маса муслиманских бораца у униформи и под оружјем, на страну то да су их довлачили из шума и других општина да надувају бројку, на страну да су жене и деца потрпани у аутобусе и пуштени да оду, на страну етнички чисто Сарајево (а то је стварни геноцид), штавише етнички чиста Федерација, на страну све то … Сребреница је постала фестивал и то међународни, србомржње. Она се ту не само легализује већ и оргијистички прославља. Не да у томе нећу да учествујем, већ ћу активно да му се супростављам.