NO PASARAN

11880875_10206970009997836_443097297_nKanio sam ionako da se osvrnem na promenu kroz koju sam nedavno prošao, osećao sam da dugujem objašnjenje, jer naravno da ljudima ne može biti očigledno onako kako je to meni, čim ugrabim malo vremena, a onda sam jutros na jedan od svojih postova dobio sledeći komentar:

Lambros, svaka čast na tvom pisanju, čitam i ako ne šaljem fotose sa tvojim knjigama, ne tražim potpise, poklone… Veliki broj tekstova me je oduševio i zato verno pratim šta govoriš! Međutim, u poslednje vreme sam zbunjen! Naročito nakon tvoje posete Izraelu primećuje se ogromna ljutnja, bes, emocije koje ne razumem i to insistiranje na bezkompromisnom slaganju sa svime što pišeš i ukoliko se neko drzne da kaže išta protiv reaguješ, kroz napisano kao ranjena zver. Molim te, ukoliko imaš vremena između rada i potpisivanja knjiga svojim obožavaocima da meni običnom smrtniku pokušaš da pojasniš čemu i odakle te jake i negativne emocije?! Hvala unapred i izvini ukoliko sam nečim u komentaru povredio nesvesno.

I to me je prelomilo da za danas zabatalim planove i obaveze i osvrnem se potanko na ovo opažanje. Koje je tačno! Promena se dogodila, i dogodila se u Izraelu.

Mislim da sam, kako to obično u životu i biva, za promenu bio spreman, da je ona sazrevala u meni već dugo, a da je poseta Izraelu tu samo bila spoljni okidač. Izrael, zemlja koju sam iz svojih političkih i ideoloških ubeđenja podržavao kao da mi je rođena, agitovao, raspravljao, svađao i ubeđivao, više nego što sam to ikad činio za Srbiju, jeste na mene ostavio dubok i preobražavajuć utisak. Ako treba da izdvojim jedno putovanje iz dosadašnjeg života koje je toliko duboko na mene ostavilo utisak, onda je to bez sumnje Izrael. A pri tom to nisu bili ni priroda ni znamenitosti, ništa od toga, već sama energija i snaga te malene pustošne zemlje koju iracionalno mrzi bezmalo cela planeta – bila je to praktična lekcija iz suštine kabale, o principu akcije i reakcije, i da nije bilo te posete, možda nikad ne bih uspeo da je usvojim i praktično. Primer je uvek sto puta vredniji od teorije, a Izrael je primer. Ali, tome bih zaista morao da posvetim poseban članak i obavezujem se i da hoću.

Učestvujući na seminaru o holokaustu, na prestižnom Yad Vashemu, bio sam u prilici da se mimo predavanja družim sa svetom, ostalim učesnicima, sličnih interesovanja iz različitih delova sveta, anglofonih uglavnom. I kako na takvim skupovima biva, koliko i sama predavanja, podjednako zanimljiva i informativna su i nezvanična druženja s ostalim učesnicima. Dva su mi bila posebno korisna, mada bi otrežnjujuća bila tačnija reč.

Jedan Kanađanin iz Kvebeka, koji je tokom jedne pauze, znajući da sam Srbin, prišao da me pita – „Ti mora da se osećaš kao Nemci posle rata?“

Na trenutak sam, svega mi na svetu, pomislio da ga nisam dobro razumeo. „Izvini, nisam te razumeo?“

„Kažem, mora da se osećaš kao Nemci posle rata, s obzirom na rat koji ste izazvali, genocid i sve to?“

Uh, sunce ti! Odakle sad ovo?! Moram da kažem da Kanađanin u pitanju nije delovao (a posle ovolikog iskustva iza sebe, mislim da bezbedno mogu reći da umem da ih namirišem) od onih ideološki formatiranih. Delovao je zaista dobronamerno (pre nekoliko godina bio sam na seminaru u Brižu i Briselu, gde nisam upoznao ni jednog učesnika da nije bio komesar, nijedan nije imao mozak već čip s programom u glavi). Iz te dobronamernosti, a verovatno i suočen s mojom neksrivenom preneraženošću – „Pa, ako već hoćeš da praviš paralelu tog tipa, ne, ne osećam se kao Nemac, osećam se kao Jevrejin“ – Kanađanin je požurio da me uveri da „ ne zna dovoljno o tome šta se tačno kod nas tamo dešavalo, sem onoga što je imao prilike da sazna iz medija“.

Usledila je rasprava koja je krenula od pitanja o srpskog agresiji. Kakvoj, bre, agresiji? Kako neko ko brani sopstvenu kuću i nije došao u okviru nekakve invazije spolja može da bude agresor? Agresor sopstvene zemlje. I da vas sad ovom prilikom ne davim time posebno što ćete o tome ubuduće od mene mnogo slušati, o Srbima i srpskoj ulozi u ratovima devedesetih i njihovoj navodnoj krivici itd, Kanađanin je do kraja seminara svakog dana tokom pauza dolazio kod mene s novim pitanjima.

Prvi put u ovakvim situacijama nisam osećao nelagodu koju bih osećao svaki put kada bih o politici raspravljao, bilo sa strancima bilo sa domaćim likovima. Kakva nelagoda, otkud? Neke od vas će ovo sigurno da iznenadi, ali sam zaključio da sam preterano fino vaspitan. To, u kombinaciji s mojom večitom strepnjom da ne budem neuravnotežen u pristupu (iz straha od manjka relevantnih podataka, iz straha da se ne ogrešim o nečiju dobronamernost, iz straha da iz zone objektivnosti ne skliznem u nešto što bi se moglo oceniti kao propaganda da, na kraju krajeva, ne uvredim nekoga svojom istinom). E, pa, zajebite me. Slušaj Kanađanin, situacija ti je ovakva …. idi pa čeprkaj sam ako mi ne veruješ, evo daću ti neke reference.

Srba bi, prema procenama demografa, bilo 27 miliona, da nije bilo ratova u dvadesetom veku. Ratova od kojih su svi bili ili oslobodilački ili odbrambeni, ili nijedan, ako više volite, nije bio osvajački. Pa hajde da bude da su demografi lupili za 15 miliona, nek bude da su preterali za čitavih 15 miliona, bilo bi nas sada barem 12-ak. A ovamo dal se ja osećam kao Nemac! Ma marš bre.

Drugi otrežnjujući šamar došao je od jedne Austrijanke (na doktorskim studijama u Meksiku) koja je isto tako ispoljavala radoznalost za događaje u bivšoj Jugoslaviji, pa je dolazila da čuje moje mišljenje po raznim pitanjima, neizbežna Srebrenica included.

Pošto je znala da sam Srbin, dolazila je da me pita, evo ovako formulisano, „kakav je narativ srpske strane“ o ovome ili onome. Narativ? Treba da zapamtite ovu reč! U početku sam bio jako zbunjen. Šta joj je, bre, ovaj narativ? Razjasnila mi je sama. Pošto je hrvatsko-muslimanski „narativ“ od strane Zapada usvojen kao tačan ili „poželjan“ (njeno preciziranje!) faktički su ostali potpuno uskraćeni za srpski „narativ“, što mu dođe srpska verzija događaja. Istih događaja. A te verzije, do sada to već kapirate i sami, mogu biti ne samo različite u detaljima i tumačenjima, već u temeljnim postavkama. Evo recimo, žrtva genocida po jednom narativu, po drugom je počinilac genocida. Jel možete da zamislite različitije narative od ovog? Ja ne mogu.

Nema potrebe da ovde prenosim detalje te izuzetno zanimljive diskusije, dovoljno je da se zapitate zašta plaćate srpsku diplomatiju a ja obavljam sezonske poslove, između pisanja knjiga. I kako vam je Toma, s nepostojećom diplomom s nepostojećeg fakulteta s neke neutefterene vojvođanske njive, predsednik.

Ključno pitanje u ovom članku je – ŠTA JE SRPSKI NARATIV? I, pre svega, imaju li Srbi uopšte ikakav narativ, ili su samo krpenjača koju šutiraju onako kako se velikim igračima tog jutra nadigne? Jer, ako ćemo iskreno, meni Srbija deluje kao maltretirana žena, godinama premlaćivana i zlostavljana a koja sve to vreme živi u ubeđenju da je zaslužila da je biju. Štaviše, premlaćivanje uzima za dokaz ljubavi. Jer Doris, jer Cedevita, jer Hvar. I onda jednog jutra zakuca sekiru svekrvi u glavu i prijavi se sama policiji.

I dok nemam dilemu šta je hrvatski, bošnjačko-muslimanski i zapadni narativ, strangely enough, predstavu nemam šta je srpski. Štaviše, izgleda da su i sami Srbi usvojili hrvatsko-muslimanski narativ kao tačan i kao svoj. Jer, ako dronjka objektivnosti radi probaš i da ga dovedeš u pitanje, nudeći pri tom argumente, ako taj intelektualni atavizam uopšte više u raspravama i kreiranju narativa igra bilo kakvu ulogu, jer izgleda je sve postalo pitanje toga čija si kurva, vašingtonska, briselska, rijadska, moskovska … odmah bivaš doslovno prokažen. Prokažen nije dovoljno jaka reč. Nateran u ćutnju i sramotu, optužen i izblaćen, verbalno kamenovan i linčovan. Ja sam, tako, redovno četnik, velikosrbin, nacoš, fašista, rasista, islamofob, cionista, plaćenik, srbočetnik, huškač i šta ti ja znam šta sve.

Napušite mi se kurca.

Evo mog narativa, izlistanog bez naročitog alfabetskog ili hronološkog ili bilo kakvog drugog reda:

Hrvatska je kleronacistički isprdak koji je nad Srbima izvršila jedan od najjezivijih genocida u istoriji ljudskog roda i za to nikad nije bila kažnjena. „Velika Srbija“ je ustaški mit i ustaški narativ. Postoji samo Srbija u svojim najprirodnijim mogućim granicama, koja obuhvata i Krajinu. Spaliti hrvatsku zastavu je isto ko spaliti i nacističku s kukastim krstom, i ne predstavlja nikakav prekršaj. I nisu me ustaše gurnule u ovaj narativ, s njima i ne raspravljam, već hrvatski „antifašisti“ a koji su u najboljem slučaju ili apologete ustaštva ili teški relativizatori. Srbi ne snose nikakvu odgovornost za ratove devedesetih u Jugoslaviji. Samo bi kompletna budala bez ikakvog refleksa za samoodržanjem i životom, posle tako svežeg iskustva prethodne nezavisne Hrvatske, sedela skrštenih ruku i prigrlila novu. A vidimo i da nema neke suštinske razlike. A i čuli smo vam narativ, tajno usnimljen – „javno ih pozivajte da ostanu i obećajte im zaštitu a tajno ih zastrašujte“. Bošnjaci nisu narod, nit je bošnjački jezik, a kad smo već kod toga, nije ni hrvatski. To što ga pišete latinicom ne čini ga drugim jezikom, i to ne kažem ja, kažu lingvisti. A i možemo precizno da pratimo unazad do trenutka kada ste ga, jednostavno da jednostavnije ne može biti, ukrali. Jezik je nematerijalno kulturno dobro a krađa je krađa i ako vas nije sramota što ste lopovi, što bi mene (ili Srbe en general) bilo sramota da vas zovemo lopovima? Republika Srpska ima puno pravo da se otcepi i prisajedini Srbiji i to je narativ koji treba besomučno ponavljati sve dok jednog dana, jer ničija nije gorela do zore. Bošnjaci su, a ne Srbi, krivi za krvoproliće u Bosni. Čitajte islamsku deklaraciju Izetbegovića, koja je ideološki nastavak narativa velikog muftije El Huseinija koji je tokom Drugog svetskog rata formirao SS odrede od domaćih muslimana koji su glavni odgovorni za genocid nad bošnjačkim Jevrejima. Izetbegovićevi politički pajtosi su ološ iz Al Kaide koji je po Bosni odrubljenim srpskim glavama igrao fudbal. Muslimani su krivi za rat. Dalje bosanski muslimani su Srbi islamske vere i jedino u tom i samo tom kontekstu, pardon, narativu, možemo raspravljati o srpskoj krivici za rat. Al pre toga morate priznati ovu jednostavnu i iz svemira vidljivu činjenicu. Vukovići, Karadžići, Filipovići itd, a Bošnjaci? Pa odstranite mi levu hemisferu mozga, pa možda usvojim taj narativ i nastavimo da diskutujemo. Srebrenica jeste ratni zločin i moj narativ je da ga treba rasvetliti do poslednjeg detalja, uključujući i ulogu bošnjačkog rukovodstva u njegovom kreiranju kao i zločine koje su Bošnjaci godinama oko Srebrenice činili prema Srbima. Ali nije genocid. Srebrenica je briselsko-vašingtonski narativ pranja nacističke prošlosti Nemačke, Hrvatske i ostalih zapadnih fašista na račun politički nemoćnih Srba. I relativizacije samog pojma genocida, jer ako je Srebrenica genocid, šta je onda ono što su uradili Nemci, Hrvati, Belgijanci i Britanci u ne tako dalekoj prošlosti? Moj narativ je da kad Hrvatima i Bošnjacima oduzmeš ono što su pokrali od Srba, počevši od jezika, jedino što definiše njihovo nacionalno biće je fanatična opsednutost i mržnja prema Srbima. Mržnja prema Srbima je srž njihovog nacionalnog bića.

Meša Selimović je srpski pisac. To nije moj narativ. Njegov je. A Srbi su i Njegoš i Gundulić. I Ruđer Bošković je Srbin, a to je i Skender beg. I ako imate problem s ovim narativom, najobičnije ste lopuže. Ili ako vam je „svejedno“ jer „umetnost je umetnost bez obzira na naciju i veru“ onda nek budu Srbi, jer to i jesu, i lepo produžite dalje a mene ostavite da „huškam“, jer otherwise, vi me ućutkujete i cenzurišete a to je već briselski narativ koji mi ekstremno ide na kurac i za koji imam ZERO strpljenja. Kosmet je kombinovanim džihadsko-komunističkim terorom nad Srbima oteta teritorija i sada se nalazi pod združenom okupacijom Vašingtona i Brisela i predstavlja talibansko-mafijašku crnu rupu Evrope i leglo kriminala. Zbog čega zdušno podržavam muslimane u Evropi, jer mislim da Evropa mora da izjede govna koja servira drugima. Jel sam pomenuo da je Skender beg Srbin? Albanska manjina je pak zaista ugrožena u BJRM (raspravite se s Grcima oko imena, ne zanima me, oni nisu priznali Kosovo) i Crnoj Gori i iskreno sam zabrinut za stanje njihovih prava tamo i mislim da je jedino rešenje albanskog pitanja u BJRM i Crnoj Gori kreiranje posebnih autonomnih albanskih entiteta u ovim državama. Takav mi je narativ s ovima koji su priznali Kosmet. I zabole me kurac što ste morali. Mora samo da se umre. Pomirenje i zaborav ne radi, i neće nikad da radi, i to ne samo zato što je za to potrebno da su obe strane dobronamerne i iskrene u namerama, a sem ako niste i slepi i gluvi, očigledno je da nisu, već što je namera tog navodnog projekta pomirenja da se krivica svali na žrtvu. Kako ja vidim stvari, svačiji nacionalizam je dobar i ultra levičarski, osim srpskog, on je nacionalistički i desni. Važi.

S lokala na global, Krim je Rusija. Zapravo Rusija je sve do Galicije. A NATO pakt je zločinačka organizacija i ako Amerika i Brisel imaju puno pravo da štite svoje interese na Dnjepru, ima i Rusija da ih štiti tamo gde su Rusi. Inače ste imperijalisti, ali oni najcrnji. Palestina ne treba da postoji, jer svetu je baš potrebna još jedna islamistička kenjara, kao da ih već nema dovoljno. A o Izraelu možemo da diskutujemo samo onda kada te super standarde koje primenjujete na njega počnete da primenjujete u procentu 5 na Arape. Inače ste, za mene i moj narativ, najobičniji nacoši i antisemiti koji su se presvukli u anticionizam a uz to ste i rasisti koji misle da su Arapi divljaci koji ne mogu da dobace dalje od kamenovanja svojih žena svezanih u džakove. A kad smo kod žena i pedera i svih manjinskih i ugroženih grupa, redovno ugroženih u Rusiji i gde god da je Zapadu zgodno tog jutra, sve dok iste standarde ne počnete da primenjujete na celu planetu, uključujući i Saudijsku Arabiju i svaku islamističku kenjaru na planeti, za mene ste najobičniji fašisti. A s fašistima ne pregovaram. Eto, takav mi je narativ, da su ljudska prava UNIVERZALNA.

Da li sam vam radikalan / netolerantan / agresivan / nacionalista i šta ti ja znam, dopišite sami? Moguće da jesam. Ali to je samo zato što vam je takav narativ. Moj narativ je da u borbi, rečju i argumentima, protiv ustaštva, briselskog fašizma, islamskog fašizma, istorijskog revizinoizma, i relativizma pojma ljudskih prava, ne možeš nikad da budeš dovoljno radikalan. Šta znači biti radikalan antifašista? To, zapravo, znači ovo – „znaš podjednako si netolerantan kao nacisti koje kritikuješ“. Napasete mi se muda s tim narativom.

Eto otkuda ova promena kod mene nakon posete Izraelu. Na seminaru su bili ljudi koji su, na ovaj ili onaj način, umešani u studije holokausta. Na njemu sam sreo ljude koji rade u muzejima genocida u Južnoj Africi i Vašingtonu a koji nikad nisu čuli za Jasenovac. Za Srebrenicu su svi čuli. Pored mene u kafani su sedeli i ugodno uz meze ustašovali pripadnici Kolindine pratnje. Nazdravljali su „Oluji“, uz bitku kod Staljingrada na strani nacista, najveću hrvatsku povjesnu bitku. Na metar od mene. I, da se navratim na pitanje Kanađanina, osećao sam se kao Jevrejin koji sluša nacoše za susednim stolom kako nazdravljaju Hitleru. Kolinda je, sasvim ugred, uspela da u vremenskom opsegu od svega nekoliko nedelja, položi cveće ustašama u Blajburgu i položi venac u Dvorani sećanja u Yad Vashemu, izraelskom memorijalu holokausta. Pa se vi zapitajte o srpskom narativu. Jer, evo, ja čitam da srpski premijer ima istu genijalnu ideju ko ustaškinja Kolinda Grabar Kitarović – da SVE žrtve ratova u bivšoj Jugoslaviji, imaju svoj Dan sećanja. Ustaškinja Kolinda predlaže, u istom tom narativu, da žrtve hrvatskog genocida i žrtve komunističkog političkog totalitarizma, imaju jedan zajednički spomenik. Jer ustaštvo i komunizam su nekako isto. Dalje, tom logikom, ili tim narativom ako hoćete, svi su žrtve što znači niko nije žrtva, što znači niko nije kriv i, ustaškog genocida nije bilo. Pa neće da može.

Ne pristajem na ćutanje jer je ćutanje, po mom narativu, saučesništvo a postoje stvari u kojima ne želim da saučestvujem. I to što delujem „netolerantno“ i „radikalizovano“ je optička varka jer me posmatrate kroz naočare briselskog neofašističkog, liberalnog neoimperijalnog narativa po kome je nevaspitano fašistima se suprostavljati.

„Nije bitno dal si Srbin, Hrvat, Bošnjak, već kakav si čovek“ – mantra je fejsbuk pacifizma na koju nalećem svakodnevno po forumima i mrežama. Pa pojma nemate koliko se s ovim slažem. Ali, dok se u EU koja se kune u jednakost, multikulturalizam i prava, macolama lupaju ćirilične table a genocid slavi ko državni praznik, izvinite me, al meni je odjednom moje srpsko etničko poreklo bitno. Moji preci nisu imali logore za decu, niti su bacali žive ljude u jame, niti su pravili ogrlice od izvađenih ljudskih očiju, niti su pisali Hitleru da mu se zaklinju na vernost niti su mu slali SS divizije. Nacisti su Beograd bombardovali da bi u njega ko okupatori ušli, u Zagreb su ušetali po ulicama posutim cvećem i uz oduševljene pokliče dobrodošlice. Pa nije dovoljno ni to što ste se izvukli s genocidom već je potrebno da žrtvu pretvorite u krivca. A mene treba da je sramota i ja sam nevaspitan i netolerantan? Jer fašizam je za tolerisanje, inače.

Kako proslavljati ratni zločin – vodič u četiri tačke

piše: Jason Harrington

prevod: Alexandar Lambros

2275.ustase--foto-vecernje-novosti_iffProtekle nedelje Hrvatska je svetu održala lekciju o tome kako proslavljati ratne zločine. Povod je bila dvadesetogodišnjica vojne operacije „Oluja“ iz 1995-te, u okviru koje je proterano preko 200.000 Srba iz Krajine, i usput ubijeno oko 2.000. U ovom članku raščlanjujem ovu hrvatsku lekciju u prikladan priručnik u četiri tačke, za države koje žele da sebi čestitaju na svojim zločinima iz prošlosti.

Srpski političari bi trebalo da hvataju beleške. Srbija ovu stvar ne kapira već godinama, što možda objašnjava činjenicu da je Hrvatska članica EU i NATO, a Srbija nije.

  1. Budite što je moguće ratoborniji

Kada se približi datum neprijatne ratne godišnjice, ne izvinjavajte se! Budite agresivni! Razmislite o organizovanju velike vojne parade poput one nedavno održane u Zagrebu, zajedno s tenkovima i oklopnim vozilima. Proslava napada na civile kao velike ratne pobede je prava stvar da se stvori odgovarajući štimung.

Ovo možete propratiti s nekim u narodu popularnijim događajima, kao što je koncert održan u krajiškom gradu Kninu, na kom je gomila skandirala „Ubi, ubi Srbina“ i „Mi hrvati ne pijemo vina, već krv četnika (Srba) iz Knina“.

Za šta god da se odlučite, ni slučajno ne potežite s nekim od onih apologetskih i pomirljivih budalaština! Srpski premijer Aleksandar Vučić je ovu lekciju naučio na teži način, kada je prisustvovao ceremoniji obeležavanja dvadesetogodišnjice masakra u Srebrenici. Izvinjavajući se za, kako je rekao, „monstruozni zločin“, Vučića je kamenovala besna gomila koja je uzvikivala „Alahu Akbar“. Eh. Da je znao da prepiše od Hrvata.

  1. Budite ponosni na svoju fašističku prošlost

10153289_876532982362207_1443888030404032727_nHrvatska je svetski prvak u ovoj disciplini. Ona je početkom devedesetih oživela sve simbole pronacističke ustaške vlade, uključujući i zastavu i monetu. Naravno, to ponekad može da vam se obije u glavu, kao hrvatskom fudbaleru Josipu Šimuniću, koji je kažnjen zbog fašističkog pozdravljanja i skandiranja zajedno s navijačima, na kvalifikacionoj utakmici za Svetsko prvenstvo u fudbalu u novembru 2013. Tu je takođe i neugodan incident s kukastim krstom na travnjaku fudbalskog terena iz juna ove godine, tokom kvalifikacione utakmice za Evropsko prvenstvo. Čitava ta stvar s veselim fašizmom prolazi dosta bolje s domaćom nego međunarodnom publikom. Ali, ne brinite previše – ako stranci ne ukapiraju, uvek možete izbaljezgati nešto o drevnim srednjevekovnim simbolima i nacionalnom identitetu.

Srbi su, opet, sve ovo skroz pogrešno skontali. Pošto su tokom devedesetih, i kasnije, označeni kao nacisti, izgubili su silnu energiju pokušavajući da opovrgnu i odreknu se onoga što su doživljavali kao klevetu svog nacionalnog karaktera. Iskreno rečeno, Srbi su ovde u zajebanom položaju, pošto nemaju fašističku prošlost koju bi proslavljali. Dok su nacisti dočekani uz pokliče entuzijastične gomile u Zagrebu 1941, Beograd su morali da bombarduju da bi ga pokorili. Mora da se Srbi sad šamaraju oko čitave te „antifašistički otpor“ budalaštine.

  1. Ne koristite reč na G

11872794_10206564406820412_2131480941_nZapamtite, etikete su jako bitne! Tako da dok paradirate okolo sa Seig Heil pozdravima uzvikujući parole o ispijanju krvi vaših Untermenschen komšija, svaki razgovor na temu genocida mora biti isključivo o tome šta su oni učinili, nikako o vašem slavnom rekordu. Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović je ovo odlično ukapirala kada je osudila srpske političare koji o „Oluji“ govore kao o genocidu protiv Srba, praveći paralele sa Srebrenicom. S velikodušnom naznakon simpatija, pozvala je te zabludele Srbe da odustanu od „mitova, laži i prevara“.

Zapravo, Srbi delimično kontaju važnost etiketiranja, zbog čega insistiraju na tome da je operacija „Oluja“ čin „najvećeg etničkog čišćenja“ u jugoslovenskim ratovima devedesetih. Stvar s etiketiranjem, međutim, je ta da etikete moraju biti velike i podvučene, ako hoćete da budu primećene. Zbog toga je catchy etiketa za Srebrenicu – „Najveći evropski zločin od Drugog svetskog rata“ – u neprestanoj upotrebi. Pronađite dobru etiketu i nema da brigate o detaljima. Koga zabole to što su Srbi izdvojili žene, decu i starce Srebrenice i autobusima ih otpratili na sigurno, dok je „Oluja“ bila usmerena na civile. Oni su počinili genocid, mi smo se oslobađali!

  1. Imajte prijatelje na visokim položajima

pula_ustase_NDH_RegionalExpress_540pxSrećna okolnost za Hrvatsku je to što ima dosta uticajnih prijatelja, zbog čega je operacija „Oluja“ od početka prihvaćena kao dobra stvar. Teško da ovde ima nekog iznenađenja s obzirom na to da je „Oluja“ izvedena uz američko odobrenje i podršku. The Guardian je svojevremeno pisao da „napad treba pozdraviti“ opisujući ubijanje i masovno proterivanje civila kao „upornu srpsku agresiju“ (5. avgust 1995), dok je Independnt u svom uvodniku zabeležio da je „teško ne osetiti euforiju“ (7. avgust 1995).

Stvari su neko vreme bile zeznute, kada su dva hrvatska generala proglašena krivim za ratni zločin pred Međunarodnim sudom „pravde“ u Hagu, 2011. godine. Komandant operacije „Oluja“, hrvatski narodni heroj Ante Gotovina, osuđen je na 24 godine zatvora, zbog „ubistava, okrutnosti, nehumanosti, razaranja, pljačke, progona i deportacije“ tokom „sistematskog napada na srpsko civilno stanovništvo“. Ups. Al, bez brige – presuda je poništena naredne godine.

Teško li je zemlji bez ovakvih prijatelja! Pomislite na staru dobru, jadnu Srbiju, još uvek krivu za sve što se dešavalo na Balkanu devedesetih. Evo, nema ni mesec dana kako su Amerika i Britanija preduzele na sebe da proture UN rezoluciju o Srebrenici koju je Vitalij Čurkin opisao kao „destruktivan dokument koji želi da krivicu svali na jednu zajednicu“. Pogodite koju?

Ako ćemo da budemo iskreni, tačke 1, 2 i 3, ne služe ničemu bez tačke 4. Ali, ako imate prijatelje u „međunardonoj zajednici“, radujte se. Bukvalno možete da se izvučete s ubistvom.

 original članka na engleskom – ovde

capture-20150814-231814

Najdugovečnija mržnja

ISRAEL-100029559340Ako je svet danas „globalno selo“, Izrael je onda novi jevrejski geto a antisemiti oštre noževe planirajući konačni pogrom. Ovo nije jevrejska paranoja već činjenica. Dokazi su tako jasni da je sam čin njihovog negiranja svojevrsni oblik antisemitizma. Oblik maskiranja opasnosti.

U našem naopakom svetu, Izrael, jevrejska država, je rasistička, kolonizatorska nacija koju treba izolovati, prognati i svršiti sa njom. Palestinci su jevrejske žrtve, koji prolaze kroz patnje holokausta. Po ovom scenariju, koji je u svetu sve prihvaćeniji, Izraelci su nacisti a Palestinci su pravi Jevreji.

Samo postojanje ove iskrivljene stvarnosti je metafizičko u svojim implikacijama. Što će reći, kako nema normalnog objašnjenja za ovu globalnu laž o jevrejskoj državi, jedini način da se objasni ova masovna psihoza jeste da smo opet u „zoni sumraka“ podivljalog antisemitizma. U ovom svetu, izraelsko-palestinski sukob je glavni planetarni problem. Dok je činjenica da je u proteklom veku u izraelsko-palestinskom sukobu stradalo manje od 50.000 ljudi. Građanski rat u Siriji odneo je više od četvrt miliona života za samo četiri godine.

Dok je svet usredsređen na izraelsko-palestinski sukob, milioni ljudi širom sveta umrli su i pokopani u neobeleženim grobovima. Njihov nestanak jedva da je i primećen. Na primer, u Darfuru je ubijeno vše od pola miliona ljudi. Ipak, koliko njih uopšte zna i gde je Darfur? U Kongu je, samo u 21. veku, umrlo nekih pet miliona Afrikanaca i jedva da to nekoga uopšte i zanima.

Zatim, tu je pitanje izbeglica. Godine 1948. bilo je 700.000 palestinskih izbeglica. Isti toliki broj Jevreja pobegao je iz arapskih zemalja. Zašto svet nije opsednut jevrejskim izbeglicama? Zapravo, zašto svet nije opsednut bilo kojim izbeglicama koje nisu Palestinci? U ovom trenutku, prema podacima UNHCR-a oko tri miliona izbeglica pobeglo je iz Sirije a još oko šest i po miliona razmešteno je unutar same zemlje. To je skoro deset miliona Arapa koji se nikog ne tiču. Zašto?

992831_10201625596263400_591377228_nOdgovor je jednostavan ma koliko bio neprijatan za civilizovan svet. Svet nije briga ni za Afrikance, ni Arape ili Palestince. Ono čime je dobar deo planete opsednut su Jevreji. Da se Palestinci bore sa Sudancima, nikoga ne bi bilo briga, baš kao što nikoga nije ni briga za potlačene sudanske hrišćane. Nikoga, na primer, nije briga ni za Kurde. Na kraju krajeva, Kurdi nemaju tu sreću da se bore s Jevrejima, već s Turcima. Kada bi krenuli da se bore s Jevrejima, svet bi odjednom obratio pažnju.

Ali kako požar antisemitizma sve više okružuje jevrejsku državu, političko, ekonomsko i versko rukovodstvo Jevreja je u blaženom neznanju. Evo ironije: moderna jevrejska država je nastala iz pepela Aušvica kako bi se jevrejski život „normalizovao“. Izraelci su naučeni da veruju da je Izrael „normalan“ koliko i Grčka ili Italija. Posledica toga je da su Izraelci najmanje obučeni da nanjuše antisemitizam. Eto zbog čega Izraelci žive u iluziji da je njihova sadašnja neprilika, to jest, izolacija, posledica loše politike. Nije. Antisemitizam je. Možemo biti i određeniji. Pokojni filozof Emil Fackenheim nije voleo pseudonaučni izraz „antisemitizam“ jer zabarušuje suštinu stvari. Istrajavao je na izrazu „mržnja prema Jevrejima“. I upravo je u tome uzrok sadašnjih izraelskih neprilika.

Kada je moderni Izarel rođen 1948. vatikanski dnevni list L’Osservatre Romano napisao je da Jevreji ne mogu više da polažu pravo na biblijski Izrael jer „Sveta zemlja i njene svetinje pripadaju hrišćanstvu, Pravom Izraelu“. Po ovoj logici, Jevreji – drevni Izrael, ne treba više da postoji jer ga je zamenio „Pravi Izarel“. Vatikan je izrazio ono što je postalo opšte popularno: suštinsko odricanje prava jevrejskog naroda na sopstvenu državu. Nakon rođenja modernog Izraela Vatikanu je bilo potrebno 45 godina da „prizna“ jevrejsku državu. Ali, prošlog meseca „Sveta stolica“ je priznala palestinsku državu i pre nego je stvorena. Najbizarniji detalj ovog uvrnutog priznanja je da je papa Franja palestinskog vođu Mahmuda Abasa nazvao „anđelom mira“. To je isti Abas koji poriče holokaust, stoji na čelu terorističke organizacije koja otima avione i počistila je praktično sve hrišćane sa teritorija kojima upravlja, uključujući i Vitlejem.

Tu je i klizava strana vatikanske mržnje prema Jevrejima. Znate ono kad antisemita objavi da su neki od njegovih najboljih prijatelja Jevreji. Uzmimo američkog predsednika Obamu na primer. Nema nikakve sumnje da ima mnogo Jevreja među prijateljima i kolegama. On je prvi predsednik koji je obeležio Pashu u Beloj kući i prošlog meseca držao je govor u vašingtonskoj konzervativnoj sinagogi. Ali, na kraju balade, šta je njegova poruka? Poruka je da je izraelsko-palestinski sukob središni bliskoistočni, a samim tim, i planetarni problem.

Dvadeset godina Obama je mirno sedeo u klupi crkve Džeremija Rajta slušajući antisemitska bulažnjenja ovog sveštenika. A sada je istinski ljut na opsesiju Iranom izraelskog premijera Netanjahua. Razmislite. Manje od 70 godina nakon holokausta Iran pravi nuklearnu bombu u svrhu spaljivanja osam miliona stanovnika Izraela a Obama je gnevan na Izrael. Koja se to još zemlja na planeti suočava s pretnjom nuklearnog uništenja? I šta bi bilo koja druga zemlja, uključujući i SAD, učinila da se nađe u izraelskoj ‘život ili smrt’ poziciji? Da li bi se oslonila na iransku razumnost? Naravno da ne bi. Ali za Jevreje važe neki drugi standardi.

Čini se, kako stvari trenutno stoje, da ne mogu biti gore. Ali mogu. Kako se praktično svaka arapska država urušava u krvi, prosutim utrobama i odrubljenim glavama, Obamin često ponavljani spoljnopolitički cilj je da stvori još jednu neuspešnu arapsku državu – Palestinu. Zašto? Čak je i Hamas, diktatorski upravitelj Gaze, jasno stavio do znanja da ne žele državu koju smatraju zapadnjačim izumom. Ono što eksplicitno žele je lanserna platforma za uništenje Izraela i stvaranja Islamske republike. Ali Obamu nije briga. On će Palestincima da da državu bez obzira na to žele li je oni ili ne, zaslužuju li je ili ne, i bez obzira na to da li će njeno postojanje samo dalje destabilizovati već destabilizovani region. Jer, ovo bi do sada trebalo da je jasno, ne radi se o Palestincima, već o Jevrejima.

A šta sami Jevreji povodom svega ovoga rade? Pa, ništa. Izraelske vođe čak ni ne uviđaju da se omča steže. Dok izraelski neprijatelji troše milijarde dolara na demonizaciju i marginalizaciju Izraela u medijima, po univerzitetima i kuloarima političke moći, Izraelci uzvraćaju „glasnogovornicima“ koji od stručne spreme imaju samo jak naglasak kad govore engleski. Što se izraelskih prijatelja u inostranstvu tiče, neki od njih troše vreme na „odbranu“ Izraela. To je lepo, ali je izgubljena bitka na duge staze. Kao što će vam to bilo koji sportski trener reći, ako igrate samo odbranu ne možete pobediti.

I evo zanimljive stvari: mnogi američki Jevreji nisu zainteresovani za odbranu Izraela ili njegovu promociju. Oni ne žele da Izrael pobedi u borbi sa svojim neprijateljima. Na primer, većina američkih Jevreja podržava Obamu i njegovu smrtonosnu opsesiju jevrejskom državom. Udruženja poput J-Street tvrde da vole Izrael dok neprestano kritikuju njegove izabrane zvaničnike. Zašto? Kako bi Izraelce spasili sebe samih, kažu. Ove jevrejske ujka Tome izražavaju svoju žestoku ljubav prema Izraelu tako šta ga rutinski olajavaju. „Mi nismo kao ti Jevreji tamo“, eto tako zvuče, „mi smo drugačiji. Mi smo baš kao što ste i vi“.

Samomrzački (self-hate) fenomen nije nov. Pre Drugog svetskog rata mnogi nacistički oficiri imali su jevrejske ljubavnice. To su bili „dobri Jevreji“, oni koji nisu izgledali suviše jevrejski i razumeli su zbog čega su nemački nacionalisti ortodoksne Jevreje smatrali odvratnim. Čak je i Hitler imao svog omiljenog Jevrejina – porodičnog lekara kome nije zaboravljao da šalje čestitku za rođendan.

Kao i predratni kolaboratori, američke Jevreje ne zanima jevrejska egzistencijalna stvarnost. Ne zanima ih što nestaju hiljadugodišnje jevrejske zajednice. Dok ovo pišem, nema više Jevreja u Jemenu. Jevreji Iraka, Egipta, pa čak i Francuske su nestali ili su u procesu nestajanja. Ali nema američkog jevrejskog protesta protiv tlačenja Jevreja širom sveta. Progresiviste ne zanima sudbina proganjane braće po veri.

Ovu jevrejsku samomržnju viđali smo i ranije. Za vreme Inkvizicije, Torkemada, Veliki inkvizitor lično, bio je Jevrejin. Toliko je voleo Jevreje da je pod mukama hteo ih prevede u hrišćanstvo kako bi spasio njihove duše. Čak i ranije, tokom velikog jevrejskog ustanka od 66. do 70. god.p.n.e. dok su Rimljani razapinjali na krst nebrojene Jevreje, dok je Jerusalim bio pod opsadom a Hram spaljen, drugi komandujući u rimskoj vojsci bio je niko drugi do jevrejski aristokrata Tiberijus Julijus Aleksandar. Voleo je Jevreje ali je mrzeo one koje je smatrao ekstremnim Jevrejima. Svoju ljubav prema Jevrejima izrazio je tako što je uništio njihovu državu.

Danas duh Tiberijusa Julijusa Aleksandra nastavlja da živi. Mnogi Izraelci više su angažovani oko jevrejskih naseobina u drevnoj Judeji nego oko nuklearnog programa Irana. Potpuno je neverovatno, zaista, da je 80% britanskog mandata Palestina pod arapskom jordanskom kontrolom a ipak su razumni ljudi i dalje u stanju da pričaju kako ih Jevreji tlače. Potpuno je neverovatno da nekih milion i po Arapa može da živi u Izraelu i ima poslanike u parlamentu dok ni jedan jedini Jevrejin ne može da živi pod palestinskom jurisdikcijom. Da vam razjasnim: iako Jevreji u izraelskoj zemlji postoje već nekih 3.500 godina, nema ni jednog jedinog Jevrejina koji živi na teritorijama pod upravom „anđela mira“. Štaviše, nema čak ni jednog mrtvog Jevrejina tamo. Sva jevrejska groblja pod palestinskom upravom su oskrnavljena. Nema ni jednog nadgrobnog jevrejskog spomenika koji još uvek stoji uspravno.

Jevrejska država i jevrejski narod su opet sami. I jevrejski opstanak je opet na ivici.

lambrosfoto55Šta činiti? Uzvratiti. Prekinite da se izvinjavate. Da se branite. Da trpate glavu u pesak. Ne možete ubediti mrzitelje Jevreja. Ne možete ih zagrliti, spavati s njima ili slaviti Pashu. Sve što možete da uradite je da im se direktno suprostavite. Da im se suprostavite u medijima, po univerzitetskim kampovima, u kuloarima političke moći – ne možete se nikad predati. Morati ih nazvati pravim imenom i pustiti njih da se brane. Podsetiti pristojne ljude sveta, na primer, da izraelski neprijatelji praktikuju klitorektomiju. Podsetite ih da milionima arapskih devojčica na kuhinjskom stolu članovi porodice nožem za šniclu odsecaju klitoris. To je lice izraelskih neprijatelja. To su ljudi koji odrubljuju glave onima koji im se suprostave. To su ljudi koji ubijaju manjine, bacaju gejeve sa krovova zgrada, siluju devojčice, uništavaju arheologiju, razapinju hrišćane, ne oklevaju da upotrebe gas, teror ili bilo koje drugo oružje koje bi moglo da opustoši civilizovani svet. I koji sopstvenoj deci odsecaju klitoris. Ne zanimaju ih države, čak ni arapske, ni „Palestina“. Oni žele da stvore carstvo zla. Žele da stvaraju islamske republike ili kalifate kojima upravlja ideologija smrti. Podržavati njih i protivi se Izraelu znači biti na pogrešnoj strani apokaliptičkog rata.

I ovom ratu su potrebna sredstva. Podržavaoci Izraela uopšteno i jevrejska država posebno moraju finansirati vojsku dobro obučenih PR ratnika koji će se suprostaviti neprijatelju na svakom ćošku. Ne postoji ta količina novca na svetu koja će mrzitelje Jevreja pretvoriti u ljubitelje Jevreja. Ali će im raskrvariti nos, opredeliti pristojan svet za pravu stranu ovog sukoba i osigurati opstanak Izraela i Jevreja.

 članak napisao: Simcha Jacobovici

 prevod s engleskog: AleXandar Lambros

članak na engleskom ovde

 

Berninijev kod ili hrišćanska kodifikacija seksa

Bernini-St-TeresaU rimskoj crkvi Santa Marija dela Vitorija nalazi se jedno remek delo barokne umetnosti, skulptura velikog umetnika te epohe, Đanlorenca Berninija. Reč je o „Zanosu svete Tereze“. Vredi je pogledati. Ne morate, naravno, znati ništa o svetoj Terezi Avilskoj i njenom životu da biste uživali u ovoj skulpturi. U mermeru kome je, kroz oblak na kome sveta Tereza lebdi, zavijorenoj draperiji njene haljine, kovrdže anđela, smešak na njegovom i izraz zanosa na Terezinom licu, Bernini uspeo da udahne toplotu i život, stvarajući delo vanvremenske lepote. Ali, užitak bude još veći kad na delo, uz pomoć nekoliko detalja biografije ove velike katoličke svetiteljke[1], padne dodatna svetlost, pored one nebeske koju je vajar, kroz zlatne nebeske zrake, predstavio kako isijava odozgo na skulpturu.

Sv. Tereza Avilska je bila ubeđena da joj se Isus ukazao u svom telesnom, mada nevidljivom obliku (ma šta to značilo). Te su vizije trajale gotovo dve godine. Potom joj se ukazao anđeo koji ju je proburazio zlatnom strelom pravo u srce, što je trenutak koji je Bernini odabrao kao nadahnuće za svoje veliko delo. Kako je Tereza opisala tu viziju? Evo tog odlomka:

„Videla sam mu u ruci dugo zlatno koplje na čijem je vrhu goreo plamičak. Zario mi ga je u srce nekoliko puta, probijajući mi samu utrobu. Kada ga je izvukao, kao da je i nju izvukao ostavljajući me u vatri velike ljubavi prema Bogu. Bol je bio tako veliki da sam zastenjala. A opet, slast je nadmašivala bol, ne dopuštajući mi da poželim da ga se rešim …“

Berninija nije zavarala ova vizija ocvale device. Pažljiviji pogled otkriva da je anđeo zapravo više Kupidon ili Eros nego hrišćansko bestelesno i bespolno mitsko stvorenje. I osmeh mu je pomalo demonski. Bogata zakovitlana draperija kao da sugeriše tu unutrašnju slast i vatru koju Tereza opisuje. Telo je od nje malaksalo, opušteno, kao što se vidi po njenoj ruci i stopalu, koje kao da upravo napušta grč. Iznad svega, njene poluzatvorene oči i poluotvorena usta. I poslednji detalj, lako previdiv jer zavisi od ugla posmatranja – strela nije uperena u srce. „Anđeo“ cilja niže. Gde strela, shvatimo li je kao metaforu, obično i cilja.[2]

Bernini je, zapravo, predstavio ženu u orgazmičkoj ekstazi. On ovim delom genijalno anticipira Frojda i njegovu teoriju o Erosu i Tanatosu, tim dvema glavnim psihičkim silama i ljudskih nagona, tri i po veka ranije. Religije oba eksploatišu i preko krajnjih granica.

80731116b0f118ac95cf25f9a6e1ca73Hrišćanstvo je, pored upornosti osnivača, uspelo zahvaljujući sinergiji dve fenomenalne ideje – institucionalizovanje krivice, tj. greha i eksploatacija seksualnog nagona. Pre hrišćanstva krivica se takoreći amaterski koristila u organizovanoj propagandi. Utemeljivači hrišćanstva su shvatili pun značaj i moć eksploatacije krivice koju su ugradili u svoj statut. Svi su od početka krivi i božijem predstavništvu, tj. crkvi, potrebno je dokazati suprotno a proces dokazivanja je osnovni izvor prihoda. Seksualni nagon, jedan od najjačih koji posedujemo, ugrađen je u mehanizam krivice. Imaš seksualni život – kriv si.

Stvar je do te mere jednostavna. I, deluje. Religijskoj tanatofiliji najveći neprijatelj je Eros. I religije nigde ne ulažu toliki napor za diskreditovanje života, imanentnog, čulnog, radosnog, kao kod seksa. Moramo se zapitati o prirodi Boga koji nas je obdario tako jakim nagonom samo da bi nas njime posle beskonačno kinjio. Štaviše, najveći od svih grehova kroz generacije i vreme prenosi se upravo seksualnim putem.

Bezbožnici su, podrazumevano, seksualni pervertidi čija pobuna protiv Boga nije intelektualna već najprizemnije hedonistička. Sa repertoara životnih radosti koje sveštenstvo zbirno i s gađanjem naziva „svetskim strastima“ ili jednostavno hedonizmom, seks je najgadnija. Sa zastrašivanjem i psihičkom kastracijom kreće se što je moguće ranije. Dečacima u pubertetu govori se da samozadovoljavanje izaziva bolesti, pre svega psihičke poremećaje, ali često i telesne. Devojčicama se učitava da čitava vrednost njihovog bića počiva na očuvanom himenu. Od netaknutog himena ne samo da zavisi njena čast, već i čast porodice i nacije, uzlaznom linijom patrijarhata sve do Boga. Ona je dužna da ga čuva za jednog, jedinog muškarca s kojim će biti spojena pred Bogom u svetoj tajni braka. Religije vole genitalno sakaćenje. Jevreji i muslimani svoje dečake obrezuju. Ta simbolična kastracija je simbol zaveta s Bogom, ali ujedno i način da se odraslom muškarcu smanji seksualni užitak. Obrezuju se i devojčice, u psihopataološki mizogenim kulturama kakva je islamska.[3] Crkva je protiv kontracepcije jer ona omogućuje odsutstvo straha od neželjene trudnoće što će reći seksualnost zadovoljstva radi. Ona glorifikuje i brak, nazivajući ga „svetom tajnom“ jer brak podrazumeva monogamiju, rutinu, naviku, dosadu, što će reći odumiranje Erosa. Porodica, sveta ćelija društva, sa svojim ubistvenim svakodnevnim ritmom, takođe potpomaže njegovo odumiranje. Crkva je i protiv razvoda. Usud mora biti konačan i neopoziv. Pogibelj duha vodi kroz zadovoljstvo tela. Seks mora da ima posledicu. Pre svega, krivicu i greh, od kojih religije i žive. A zatim i ostale, biološku ispred svih. Roditeljstvo je efikasno sredstvo za umrtljivanje Erosa. Posebno ženskog jer je moćniji i strašniji od muškog. Brojno potomstvo način je da mu se oduzme snaga. Mora postojati i zaloga ljubavi, i to one platonistički fatalne, u kom slučaju seks ima svoje opravdanje jer će neizbežno dovesti do bede uzrokovane kulturološkim fantazmom o večnoj ljubavi. Tu je i glorifikacija fantazma vernosti. Seks bez ljubavi, ili barem zaloga ljubavi, mogao bi značiti opasnu potvrdu individualnosti i imanentnosti u svoj prolaznoj veličanstvenosti trenutka. Ako već mora da postoji, seks onda mora da porobljava, a ne da oslobađa.

Sprovodi se temeljna kodifikacija seksa koja ne ostavlja mnogo prostora za radost življenja iza sebe. Perverzija je sve što nije heteroseksualni genitalni seks u okviru bračne zajednice.

1379532_254780654669076_1934431914_nNema erotske radosti pobeđenog paganstva. Lepota žene je đavolovo sredstvo za navođenje u pogibelj. Mit o propasti paganskog sveta zbog seksualne dekadencije i perverzije, jedan je od najupornije negovanih hrišćanskih laži (Poslanica Solunjanima 4:4-5). Ubuduće, ustrojstvo ne samo društva već i univerzuma zavisi od ispravnosti seksualnog ponašanja. Setimo se, Sodoma je uništena zbog homoseksualnosti njenih stanovnika. Pre uništenja Lot, koji je zbog svoje „pravednosti“ upozoren o predstojećem razaranju, na silovanje raspomamljenoj rulji nudi svoje dve nevine kćeri, koje ga nakon uništenja Sodome, opijaju u pećini i obe spavaju sa njim i ostaju trudne (zaista, proučite svoju „svetu“ knjigu!). Ta hrišćanska kosmologija na snazi je i danas. Uragani, cunamiji, zemljotresi, suše, poplave … bog je ljut na nas zbog naših seksualnih izopačenosti. (Zbog čega je ljut kad izaziva prirodne katastrofe na nenaseljenim planetama?) Žena Starog zaveta nije mnogo više od običnog roblja i rasplodne stoke. Nju možete prodati, silovati, vratiti. Stari zavet pun je silovanja, kamenovanja i gađenja prema telu žene. Ona je prljava, njen mesečni ciklus znak je božijeg prezira prema njoj.

Da stvar bude potpuno zapečaćena ljudsko telo proglašava se „crkvom sv. Duha“ (prva poslanica Korinćanima 6:19). Tako, ma koliko čedni bili nikada nećete dostići ideal potpune seksualne neporočnosti. Ovo udara temelje šizofrenije, lakših i težih neuroza i sveopšte ljudske bede. Muškarac hrišćanin mora biti evnuh. Mateja to preporučuje (19:12), kao i Pavle koji nas podseća da su „telesa naša udovi Hristovi“ (Prva poslanica Korinćanima 6:18). „Hoćemo li, dakle, uzeti ude Hristove i od njih načinite ude kurvine“, pita nas on. Ako je celibat previše, najviše dokle može da se ode jeste sveta tajna braka, objašnjava Pavle, u kojoj se ženina pokornost podrazumeva.

Hrist zalog večnog života diže na nedostižne visine. Gaseći radost zemaljskog do potpune tame. Nije neophodno sagrešiti telesno. Već su i želja, fantazija i misao, greh. Preporučuje da iskopamo sebi oko i odsečemo ruku. Nikad dovoljno mržnje prema sopstvenom telu. Čak i prema strogo normatiranom. Feminizirani muškarac je gadan jer je ženskost sama po sebi gadna. Hrišćanstvo ne poznaje apolonovsku, dvosmislenu lepotu. Ne poznaje ni jake, muževne žene, Amazonke. Ona mora biti slaba i pokorna. Hermafroditizam i bilo kakva mešavina psihičkog principa ženstvenosti i muževnosti u kakvom god međusobnom odnosu, ne dolaze u obzir. Crna je konačna i ne poznaje nijanse.

1377164_10152257133207977_976502592_nRezultat – sistem koji održava psihozu čovečanstva i uzrokuje njegovu neprestanu bedu. Zli, neuki, impotentni i nevini straci koji održavaju nekakav nebeski poredak u vašoj spavaćoj sobi. Još gore, zli starci čiji se libido od represije izopačuje i izliva dvostruko jačom žestinom na one koji ne mogu da se brane. Mizoginija oličena u mržnji prema predmetu želje – ženi. Mržnja bogougodnih masa prema svakome ko ne pristane na ovo zlostavljanje. Svakome ko svoj lični integritet potvrđuje kroz slobodno raspolaganje sopstvenim telom. U mržnji prema gejevima maskirano je mnogo ljubomore na njihovu slobodu i laku dostupnost užitka. Više od ljubavi muškarca za muškarca ili žene za ženu, mrzi se telesna nesputanost, nekanonska upotreba tela. Uguravanje i disciplinovanje, silom mržnje, zastrašivanja i crkvenim autoritetom, nepokornih i slobodnih u tesni judeohrišćanski okov.

I, vrhunac bogomoljačke perverzije – postaviti ovo kastriranje na pijedestal ideala i još ga nazvati „životodarnim“.

 

[1] Ova katolička svetica je jedna od ukupno samo četiri koje su dobile titulu doktora crkve koja se dodeljuje posebno zaslužnim pojedincima za pitanja doktrine i teologije. Sve četiri su na ovaj prestižni crkveni spisak dodate tek posle 1970. godine. Crkva je teška na odavanju priznanja ženama za zasluge koje bi se mogle oceniti kao intelektualne, iako su u pitanju dela iz kategorije hrišćanskog misticizma.

[2] Sv. Sebastijan, svetac lepog tela koji se ikonografski predstavlja privezan uz stub ili drvo i proboden strelama, često s izrazom zanosa, predstavlja svojevrsnu ikonu među muškim pripadnicima gej populacije.

[3] Zanimljivo je da obrezivanje devojčica izaziva zaprepašćenost zapadnjaka, ali ne i obrezivanje dečaka. Reč je o odstranjivanju zdravog tela deteta, bez medicinskih razloga, koje za to nije dalo svoj pristanak. Dakle, svojevrsni oblik obogaljivanja. Prepucijum čini polovinu površinskog pokrivača muškog polnog organa i sadrži više od hiljadu nervnih završetaka.

odlomak iz poglavlja “Život pobeđuje” iz knjige BOG SE NIKAD NE SMEJE

slika 1. Berninijeva barokna skulptura “Ekstaza svete Tereze” (1647–52, crkva Santa Maria della Vittoria u Rimu

slika 2. Sv. Sebastijan, fotografija Pierre&Gilles

Enfants des fleurs islamistes

Donc, le drame autour de l’homicide de journalistes à Paris et la vague d’otages l’ayant suivi sont maintenant passés. La République a clairement montré sa détermination et son engagement à régler ses comptes avec les terroristes. Toutes les forces spéciales possibles ont été déployées, toutes les mesures possibles prises, des commandos armés vous suivent même quand vous faites des emplettes chez H&M. Dormez tranquille braves gens. La simple vérité est la suivante – si la République avait vraiment pris toutes les mesures possibles, ce massacre n’aurait jamais eu lieu.

229945_477350738958699_719702289_nOn a entendu dire à la télé que les terroristes étaient déjà connus des services de sécurité et de la police. Une histoire tellement prévisible que vous l’avez certainement entendue une multitude de fois, permettez-moi donc de l’articuler ici en une seule phrase – d’ordinaires jeunes gens, pas très bons à l’école, du rap et les belles meufs du quartier (du ghetto), de la petite délinquance du genre fumette dans un coin sombre et un peu de vente, et puis bam… la radicalisation. L’imam du quartier les prend sous son aile (ou bien le caïd de la prison où ils se sont rencontrés pour vol de voiture), ils se font ensuite pousser la barbe, s’en vont en Syrie/Irak/Yemen (rajouter si besoin un de ces bleds islamiques du trou du cul du monde), postent sur internet des photos où ils posent avec des couteaux, épées, drapeaux noirs, et des statuts sur le martyre, la mort pour l’islam, etc… À la TV, ils s’empressent de nous persuader que l’Etat était au courant de tout cela, observait ces gens, marquait leurs noms dans son journal de terroristes potentiels etc. Pourquoi a-t-il donc autorisé ce massacre ? La réponse est plus simple que ce qu’on pourrait croire à première vue. Il ne pouvait simplement pas savoir ni prévoir où et quand ils décideraient de frapper. On se pose donc la mauvaise question, la véritable question est de savoir pourquoi la République dont les valeurs (résumées dans la célèbre devise Liberté, Égalité, Fraternité) vont à l’encontre de l’idéologie islamiste (qui non seulement ne prêche ni la liberté, ni la fraternité, ni l’égalité mais bien tout le contraire) a permis à ces réseaux de se répandre et d’agir en toute tranquillité?

Il ne faut être ni intelligent ni politologue diplômé afin de comprendre que des attaques de ce genre vont se reproduire. Peut-être pas avec un but si précis de faire passer un message politique ; la rédaction de journaux qui insistent sur le politiquement non-correct ; mais cela arrivera sûrement. Le pire dans toute cette situation est que nous sommes tous une cible potentielle. Les juifs ont l’avantage, c’est vrai, mais fondamentalement, tous ceux qui prennent le métro et vont au supermarché sont également des cibles.

Il existe un problème, et comme dans chaque problème, le premier pas vers sa résolution réside dans un diagnostic précis. Sommes-nous d’accord sur ce point? Avons-nous donc précisément diagnostiqué le problème lié au terrorisme? J’aurais voulu écrire ici “terrorisme islamiste”, mais je ne l’ai pas fait car non seulement dans le monde politique d’aujourd’hui cela sonne comme un pléonasme mais aussi car à la télévision ils ne font que répéter d’un côté que le terrorisme n’est que du terrorisme et qu’il n’y a pas de signes idéologiques ou religieux qui peuvent l’annoncer, mais aussi que ce massacre qui s’est déroulé à Paris n’a rien à voir avec l’islam.

Les tueurs gueulaient “Allah est grand” et “on a vengé le prophète” avant de tirer une balle dans la tête d’un policier en plein jour sur la chaussée dans Paris, mais non, ça n’a rien à voir avec l’islam. Avec quoi encore l’islam n’a-t-il rien à voir? Eh bien, avec les islamistes. Et j’ai eu la chance d’apprendre cela ces derniers jours, car ils n’ont pas arrêté de le répéter à la TV. Cela, je dois l’avouer, me perturbe au plus haut point, et j’essaye obstinément de saisir où se trompe ma logique. Car j’étais persuadé jusqu’à présent que les nazis étaient liés au nazisme, les chrétiens au christianisme et les communistes au communisme.

Par exemple, le Vatican a-ti-il un lien avec le catholicisme? Ou bien Cuba avec le communisme? Ou l’Amérique avec le capitalisme libéral? Comment est-il donc possible que le Califat du Proche Orient n’ait non seulement pas de lien, mais n’ait également rien à voir avec l’islam?

Qu’ai-je encore appris? J’ai appris qu’il existe une version hippie et une version radicale de l’islam. Qu’il existe des mosquées normales et des mosquées radicales. Et donc, si vous fréquentez ces mosquées radicales, il y a de fortes chances que vous deveniez tueur de masse. Et si vous allez dans ces mosquées normales, alors vous êtes carrément un enfant des fleurs car il faut le dire et je l’ai récemment appris, l’islam est une religion de paix, de tolérance et d’amour.

383882_271463316225975_229551967083777_742905_1613540402_nDe temps en temps et ordinairement après un massacre comme celui-ci (prévisible comme les films des sagas Superman et Star Wars au nouvel an), éclot une vidéo que les services secrets ont filmée dans ces mosquées radicales. C’est à vous filer la chair de poule. Si j’étais celui qui a réussi à y faire entrer une caméra, je serais mort de trouille. En passant, hippies ou radicales, si vous n’êtes pas musulman, vous ne pourrez voir ces mosquées autrement que sur une vidéo top secrète. Parce que si vous n’êtes pas musulman, alors vous êtes kafir (non-croyant, non-musulman). C’est un terme extrêmement discriminatoire car selon l’idéologie islamique, les kafirs ne peuvent être que des citoyens de second rang dans la soumission à l’islam, qu’elle soit politique ou autre. Les musulmans sont des seigneurs supérieurs. Dans l’idéologie nazie, la race arienne allemande pure était supérieure aux autres races et prédestinée à régner sur elles, tandis que les races “basses” ne pouvaient avoir le même statut que la race supérieure arienne. Ah, ce bon vieux trip nazi. Donc, faire les touristes dans les lieux de culte islamiques comme vous êtes habitués à le faire dans les cathédrales européennes, j’en ai bien peur, ne sera pas possible. C’est pas comme si c’était vraiment dommage. De toute façon, dans la plupart des cas, il n’y a pas grand-chose à voir à part des rangées de chaussures puantes et de postérieurs bombés.

Je ne sais pas pour vous, mais en ce qui me concerne, ma logique s’embrouille considérablement ici aussi. Si ce sont ces mosquées hippies, celles où se prêchent l’amour, la fraternité universelle et la tolérance, qui sont les vraies mosquées (desquelles, soit dit en passant, je brûle d’envie de voir une vidéo secrète!), comment se peut-il alors que la radicalisation s’en aille dans le sens des mosquées de bombes, de machettes et de kalachnikovs? Selon la logique des choses, ces mosquées radicales ne devraient-elles pas être encore plus hippies que ces soi-disant “vraies” mosquées dans lesquelles se prêche ce mythique islam hippie? La fondamentalisation, si je pige bien, va dans le sens d’un respect plus strict des FONDEMENTS de la religion. Comment est-il donc possible selon les fondements pacifiques de l’islam de devenir tueur de masse?

Qu’ai-je encore appris? J’ai appris que “la grande majorité des musulmans condamne fermement ce crime”! Fermement? Ne m’en voulez pas, mais mes paramètres de fermeté sont ceux fixés par les musulmans eux-mêmes chaque fois qu’ils sortent dans la rue pour accuser des caricatures, ce qui se finit généralement avec des parkings ou ambassades brûlés, ou bien quand ils sortent pour manifester contre Israël, généralement quand des forces spéciales de police se mobilisent pour l’occasion. Alors, le peu de bannières fades et pas très convaincantes portant des messages de paix arrachés aux femmes voilées sur le marché de Marseille, vraiment, ça ne vaut rien. Ah, il y a eu, évidemment, des manifestations du côté des autorités officielles. Un de ces imams hippies français, visiblement inconscient de la gravité de ses paroles, a exprimé qu’il vit depuis des années sous la surveillance régulière de quatre agents de l’État. Il semblerait que la distance entre ce mythique islam hippie et la version radicale de celui-ci soit cosmique.

Un des ces imams a sans aucune honte déclaré directement à la camera le verset 5 :32 du Coran qui dit – « quiconque tuerait une personne non coupable d’un meurtre ou d’une corruption sur la terre, c’est comme s’il avait tué tous les hommes ; et quiconque lui fait don de la vie, c’est comme s’il faisait don de la vie à tous les hommes. »

Quel merveilleux verset ! Imaginez que ce soit le fondement de l’islam et qu’on se radicalise d’après lui!

Pourtant, le verset suivant, 5 :33, qui est littéralement le verset qui suit, dit – « La récompense de ceux qui font la guerre contre Allah et Son messager, et qui s’efforcent de semer la corruption sur la terre, c’est qu’ils soient tués, ou crucifiés, ou que soient coupées leur main et leur jambe opposées, ou qu’ils soient expulsés du pays. »

J’accepte que des musulmans ordinaires de ne pas savoir cela, de la même façon que la plupart des chrétiens n’ont pas la moindre idée de ce qui est écrit dans la Bible, mais qu’un imam ne le sache pas, c’est inadmissible! Donc, l’hypocrisie et le mensonge sont non seulement en vigueur, mais l’hypocrisie et le mensonge sont en vigueur et en harmonie avec la doctrine islamique de la taqiya. Il s’agit d’une doctrine qui permet à un musulman de mentir à certaines occasions. Parmi ces occasions se trouvent la paix à la maison, et plus loin que ça, la paix dans la communauté musulmane, au sens restreint ou large. Au sens politique, cette doctrine comprend de mentir dans les cas où l’on juge que l’islam est d’une manière ou d’une autre mis en danger.

Qu’est-il VRAIMENT écrit dans le Coran (n’oubliez pas que c’est un livre extrêmement sacré, et que dans la plus grande partie du monde islamique on le prend pour la parole littérale de Dieu et que n’importe quelle corruption de ce livre peut vous coûter la vie)? Je n’ai pas été paresseux et je vous en ai sélectionné quelques extraits:

 

« Nous vous renions. Entre vous et nous, l’inimitié et la haine sont à jamais déclarées jusqu’à ce que vous croyiez en Allah, seul. » (60 :4)

« Et quant aux injustes, ils formeront le combustible de l’Enfer. » (72 :15)

« Les infidèles parmi les gens du Livre, ainsi que les Associateurs […] De toute la création, ce sont eux les pires. » (98 :6)

« Il n’a été donné à aucun prophète de faire des prisonniers tant qu’il n’a pas anéanti les mécréants sur la terre. Vous voulez les biens d’ici-bas (c’est-à—dire, argent de rachat), tandis qu’Allah veut l’au-delà. » (8 :67)

« Que les croyants ne prennent pas, pour alliés, des infidèles, au lieu de croyants. Quiconque le fait contredit la religion d’Allah, à moins que vous ne cherchiez à vous protéger d’eux. Allah vous met en garde à l’égard de Lui-même. Et c’est à Allah le retour. » (3 :28)

« Ô les croyants ! Ne prenez pas pour alliés les Juifs et les Chrétiens; ils sont alliés les uns des autres. Et celui d’entre vous qui les prend pour alliés, devient un des leurs. Allah ne guide certes pas les gens injustes. » (5 :51)

« Lorsque vous rencontrez (au combat) ceux qui ont mécru frappez-en les cous. Puis, quand vous les avez dominés, enchaînez-les solidement. Ensuite, c’est soit la libération gratuite, soit la rançon, jusqu’à ce que la guerre dépose ses fardeaux. Il en est ainsi, car si Allah voulait, Il se vengerait Lui-même contre eux, mais c’est pour vous éprouver les uns par les autres. Et ceux qui seront tués dans le chemin d’Allah, Il ne rendra jamais vaines leurs actions. » (47 :4)

« Il m’a été ordonné de combattre les gens jusqu’à ce qu’ils déclarent ‘Il n’y a qu’Allah qui peut être adoré’. » (Mahomet le dit dans un hadîth, l’autre sainte écriture de l’islam)

« Ne pense pas que ceux qui ont été tués dans le sentier d’Allah, soient morts. Au contraire, ils sont vivants, auprès de leur Seigneur, bien pourvus. » (3 :169)

« Ne sont pas égaux ceux des croyants qui restent chez eux – sauf ceux qui ont quelques infirmité – et ceux qui luttent corps et biens dans le sentier d’Allah. Allah donne à ceux qui luttent corps et biens un grade d’excellence sur ceux qui restent chez eux. Et à chacun Allah a promis la meilleure récompense; et Allah a mis les combattants au-dessus des non combattants en leur accordant une rétribution immense. » (4 :95)

 

564648_352210144873879_1227558061_nCe dernier verset rend l’interprétation du jihad comme étant une sorte de combat spirituel complètement absurde. À propos, environ 250 âyâts du nombre total de 6 235 sont liés au jihad.

Moi il me semble, vu toutes ces recommandations, qu’aucune radicalisation ne soit nécessaire. Autrement dit, le terme « islam radical » est un pléonasme aussi bien que « petite maisonnette ». Sachant tout cela, à quoi ressemble un musulman radical et à quoi un musulman modéré ?

Quand il a été arrêté il y a quelques années, un des deux frères a déclaré pour son procès-verbal – « Il nous a dit (l’imam du quartier) qu’il est écrit dans le Coran (et vous venez de le voir vous-mêmes) qu’il est bien de tuer pour l’islam et d’être martyr. » En fin de compte, il a fini ainsi – par tuer pour l’islam et devenir martyr islamiste.

Et voici apparaître à la télé Hollande, le président de la République, pour nous informer que le drame auquel on a assisté les jours passés « n’a rien à voir avec l’islam ».

N’a rien à voir avec l’islam est le mantra qui est actuellement répété à satiété sur toutes les chaînes de télé françaises.

Il est simplement impossible que tout le monde dans les structures du gouvernement, de sécurité nationale, des services secrets, et des choses du genre soit tellement ignorant et bête. Donc, cette opération médiatique sur les cerveaux des citoyens a, sans aucun doute, une raison d’être et un but. Personnellement, je mise sur la peur d’un désordre tellement immense qu’aucune force spéciale et aucun commando ne serait capable de contrôler. Regardez seulement ce qu’eux deux ont réussi à faire. Dans un pays où 10% de la population est musulmane et « n’a rien à voir avec l’islam », on ne peut pas s’en branler.

Néanmoins, la question clé reste de savoir comment confronter ce problème qui est chronique et qui va revenir sur ses pas dès que possible, ce qui est clair comme de l’eau de roche. La manière dont on le traite actuellement est comme si on soignait l’Ébola par la camomille.

À quelle distance sommes-nous de la solution, c’est à vous d’en juger… dans les circonstances où les horreurs terroristes ont tout à voir avec l’islam, on constate qu’elles n’ont rien à voir avec l’islam.

Long way ahead. En attendant, moquons-nous de l’islam. C’est un bon début. Jusqu’à ce que leur réflexe sur le détonateur n’affaiblisse.

La Peur

Le choc. La barbarie. L’horreur.

Ce sont quelques-uns des mots que j’ai entendu dire le plus souvent le jour passé. Vous savez, sans doute, à quel propos. De même que vous avez immédiatement appris qui sont les auteurs de la barbarie en question. Ah, attendez. Mais comment pourriez -vous pas le savoir ?!?! Ils ont crié « Allah est le plus grand !». Parfois il est foutrement difficile de rester politiquement correct, bien qu’on le veuille franchement. Par exemple, nous aurions pu passer encore quelques heures à tourner autour du pot avec les formulations « on ne sait pas encore qui sont les auteurs de cet acte odieux » ou « la police ne rejette pas la possibilité d’un acte terroriste » ou des merdes du genre, bien que nous ayons su d’emblée qui en étaient les auteurs. Que celui qui a douté un instant que ce fut l’œuvre de jaïnistes radicaux lève la main! Personne?

L’autre jour, quand un jeune homme mentalement « troublé » a fait foncer sa camionnette dans la foule du marché de Noël à Nantes, moi par exemple, j’ai tout de suite su qui il était. Même avant la police. J’ai crié à la télé « Ben voilà, vous voulez que je vous dise ?! Putains d’idiots ! »

Il s’est pourtant vite avéré que ce jeune homme était en effet musulman, mais souffrant de troubles psychiques. Donc, c’est ok. ça ne s’est pas passé parce qu’il était radical, mais parce qu’il était un peu dingue. On sait, d’ailleurs, par expérience que les gens souffrant de troubles psychiques ont parfois coutume de faire foncer leur camionnette dans les foules des marchés. Et tout ça parce que, si j’ai bien compris, il y a une nette démarcation entre la croyance en 72 vierges au paradis et un trouble psychique.

482339_159862804170441_1832616843_nMoi, je n’ai pas du tout été surpris par les événements d’hier à Paris. J’aurais bien voulu l’être, mais je ne l’étais pas. Qui plus est, je m’y attendais depuis quelques jours. Et je m’y attends pour les jours qui suivent. Si j’avais été choqué, ça aurait signifié que j’avais, d’une certaine manière, réussi à passer les dix dernières années le cerveau isolé dans une sorte de boîte qui ne laissait rien passer de la réalité visible du monde. Ou la tête dans le sable. Et cela aurait été une vraie prouesse car les musulmans, fondamentalistes, pour ne pas être politiquement insensible, ne font que répéter leurs desseins. Non seulement les répéter. Mais aussi en faire preuve. À partir du 11 septembre 2001 jusqu’à hier (nécessairement souligné parce que le nombre se multiple aussi vite que sur le compteur d’eau d’un immeuble à cinq étages, c’est-à-dire, maintenant, ce nombre est déjà plus grand qu’hier … et pas seulement qu’hier, mais aussi plus grand qu’au moment où vous avez commencé à lire ce texte !), il y a eu 24.795 attaques terroristes islamiques, et cela ne comprend que les attaques où il y a eu des victimes. Comment le compte de carnages systématiques et d’extermination de tous ceux qui sont non-musulmans dans le califat présent est-t-il fait, je n’en ai aucune idée. Il se peut qu’on n’en fasse même pas le compte, mais qu’on en englobe sous la culture et les coutumes locales. Car on me critique très souvent d’être de culture fasciste parce que, non seulement je ne comprends pas les coutumes islamiques, mais aussi je les désapprouve à haute voix. Si je comprends bien, corrigez-moi si je me trompe, ce qui n’est pas désirable pour vos filles, par exemple l’esclavage sexuel, cela est complètement acceptable pour les femmes de Yézidis au califat et cela est considéré comme la diversité multiculturelle.

Mon unique choc, c’est votre choc. Sérieusement, révélez-moi le secret de votre coma profond. Tenez, au fait, révélez-moi hypothétiquement, pour un brin de causette, ce qui devrait se passer pour que vous réussissiez à additionner 2+2 ? Car, visiblement, les décapitations, les exécutions massives, les exterminations, les 24.795 attaques, les viols, les mariages pédophiles forcés, les pendaisons, les fouettages, les lapidations, les salutations de manière nazie, je vais m’arrêter là, sinon je vais rester jusqu’à l’aube, tout cela ne laisse guère une impression sur vous. Et donc, je me demande, ce qui pourrait vous toucher aussi profondément pour que vous vous aperceviez en une soudaine révélation de ce qui est évident ?

Muslim protestersL’unique chose qui me choque plus que votre choc, c’est votre stupidité. Franchement j’ai la flemme de chercher une formulation plus diplomatique. Il n’y en a ni besoin ni raison, et, de plus, il ne reste plus de temps. Vous êtes simplement bêtes, échelle d’un politologue diplômé d’une telle université suédoise. Car vous pensez encore que « toutes les religions sont les mêmes et également intolérantes ». Également ? Vraiment ? Et moi, d’une certaine manière, je n’ai aucun dilemme sur laquelle de ces intolérances vous choisiriez si vous étiez obligé de choisir ? Autrement dit, je sais laquelle vous ne choisiriez pas. Si vous êtes femme, je n’hésite même pas un centième de seconde, aussi bien que vous n’hésiteriez pas non plus devant une horreur de choix. Si vous êtes homosexuel, non plus. Un athée. Un défenseur de la laïcité. Un juif. Si votre Q.I. est plus élevé que 16, et vous êtes, pendant les quelques dernières années au moins une fois, au moins par hasard, en zappant, tombé sur les actualités du Monde. Quand les analystes vous expliquent, après une vidéo qui montre les assassins qui crient « Allah est le plus grand » en tirant dans la tête du policier en plein jour au centre de Paris, que « cela n’a rien à voir avec l’islam » et vous n’y trouvez rien d’étrange, alors c’est bien, votre anesthésie dure encore.

À part d’être stupide, vous êtes aussi responsable du massacre de la liberté hier à Paris. Car il a eu lieu parce que quelqu’un l’a rendu possible, et c’est vous qui pensez que la liberté d’expression a une limite, que la liberté en général a une limite, et de plus qu’elle a le prix et qu’on peut la marchander, et vous vous êtes dépêchés de me nommer moi et les gens pareils à moi « autant agressifs et militants que ceux que je critique ». Alors que moi, je le fais avec un crayon, et pas avec une kalachnikov. De plus, il est complètement ironique qu’hier vous avez passé la journée à publier des photos de crayons brisés sur votre profil sur les réseaux sociaux. Je sais que tout ce que je dis peut difficilement vous toucher parce que votre tête est ou dans le sable ou dans votre cul, mais vous êtes plus coupables que les auteurs.

Le message des massacres d’hier (en plein jour, à Paris, ce qui n’est pas tout à fait la même chose que si s’était à Islamabad ou à Damas, car là-bas, c’est une coutume locale et on ne peut jamais savoir quand quelqu’un utilise les rebelles contre le régime, le régime contre les rebelles, les chiites conte les sunnites, les sunnites contre les chiites et qui sait qui encore contre qui et pourquoi… pour un baril de pétrole, un avancement vers la région caspienne, unz séparation de quelque chose, une vente des armes, une multitude de choses et combinaisons) est politique et symbolique. C’était le massacre du fondement de notre civilisation, ou simplement de la civilisation – de la liberté d’expression. C’est un acquis occidental et c’est grâce à elle que commence l’émancipation entière au monde. Et c’est le plus grand exploit de l’humanité dans toute son histoire – se moquer des autorités et réfléchir sur la religion de manière critique.

Ironiquement/symboliquement, cela est né justement en France. Les lumières, Voltaire, Diderot, Montesquieu… Ces noms, ça vous dit quelque chose ? « L’homme ne sera jamais libre jusqu’à ce que le dernier roi soit étranglé avec les entrailles du dernier prêtre. » (Diderot). Voilà les fondements de notre liberté.

« C’est l’Occident qui se suicide, la lumière est éteinte » a dit Houellebecq qu’on jugeait autrefois pour islamophobie et qui a publié hier en France, voilà le symbolisme de nouveau, son nouveau roman – Soumission – dont le thème est la prise de pouvoir en France par les musulmans. D’après le dicton, le malheur des uns fait le bonheur des autres, et il va vendre trois millions de copies. Cela peut vous paraître comme une science fiction heavy, mais ça ne l’est pas… Il n’y a même besoin d’aucune prévision. Toute la journée aujourd’hui je m’empêche de commenter sur les réseaux « je vous l’avais dit »… je suis mal à l’aise. Mais, voici, retenez cette date et ce que je vais vous dire – la terreur d’hier à Paris, cela va se passer de nouveau. Comment le sais-je ? De la même manière dont je savais que celle d’hier aurait lieu. Ils ne cessaient de l’annoncer.

Les rues des villes de France ont été pleines de monde hier, ce qui et beau et émouvant. Il y a partout des messages et des pancartes disant « On n’a pas peur ». Mensonge. Tout le monde a peur. La terreur est efficace.

31976_390208924789_533709789_4138231_1708127_nÀ cause de la peur on a des sacs poubelle en plastic transparents dans les rues. À cause de la peur, les haut-parleurs dans le métro annoncent à intervalles réguliers que tout paquet et tout colis douteux et sans propriétaire sera détruit dans l’immédiat. En deux, parfois en trois langues. À cause de la peur on évite certains quartiers des villes européennes la nuit tombante. Et même de jour. Et même la police les évite. À cause de la peur on évite le regard de salafistes et de wahhabistes dans la rue parce que leur apparence crie le message « je te hais ». À cause de la peur on fait semblant que les burqas sont la diversité culturelle et pas un portait vivant de la misère humaine suprême. À cause de la peur vous m’envoyez des messages privés dans ma boîte de réception en disant que vous êtes inquiets pour moi. Pour cause de peur vous me soutenez dans des messages privés alors qu’on me menace publiquement dans des commentaires en-dessous de mes textes. Finalement, à cause de la peur on se tait auprès de nos collègues et voisins, parce qu’on ne sait jamais où et quand un islamo-gauchiste peut pousser le bouchon. C’est vrai, la droite se fortifie et en profite. Et Marine Le Pen passe au deuxième tour aux prochaines élections comme une lettre à la poste. Mais, ce n’est pas sa faute à elle. C’est aussi à cause de la peur.

Et tous ces bons musulmans, car vous avez toujours pour amis certains bons musulmans, ce qui veut dire, en suivant votre logique incontestable, que l’islam est bon… Ce sont eux qui ont vraiment peur. Une bouche d’égout de n’importe quel quartier de n’importe quelle grande ville européenne peut vous avaler en un clin d’œil. Et les premières victimes de l’islam sont en fait les musulmans. Regardez seulement toute cette misère du monde islamique. Si vous réussissez au moins un seul instant, au moins à propos d’un événement pareil, à sortir votre tête de votre cul.

traduction: Dušica Terzić

Republikanski mindfuck

1451970_662696020441874_1786773578_nOčekivano, kao posle svakog islamskog terorističkog čina (mogli bi zaista da prestanemo da se pravimo i stvari počnemo da zovemo pravim imenom – džihadističkog čina) stvari su došle na islamofobiju. Islamofobija je goruća tema evropskog društva, u svakom slučaju u Francuskoj i drugim zemljama s velikim procentom muslimanskog stanovništva. Ne islam, već islamofobija.

Francuske vlasti su razmestile nekih petnaestak hiljada specijalaca, što policije, što vojske, na „osetljiva“ mesta diljem francuske teritorije. A osetljiva mesta su sinagoge i košer radnje, kao i železničke stanice. Pomislio bi čovek da su francuske vlasti islamofobične! Kad, ono, međutim!

Da li francuske vlasti imaju strah od islama? Ako nemaju, zbog čega onda ovoliki raspored, skoro pa ratni, oružanih snaga? Ako imaju, da li je njihov strah racionalan ili iracionalan, tj. umišljen? Ako je iracionalan, znači da su francuske vlasti islamofobične. Ako je racionalan onda je „islamofobija“ sredstvo psihičkog državnog terorizma nad sopstvenim građanima.

Fobija je, po definiciji iracionalni strah od nečeg. Ako vrištite kad vidite pauka, onda patite od arahnofobije, iracionalnog straha od paukova. Pauk vas neće pojesti. Ako vas obliva znoj i hvata drhtavica od pomisli da prođete nekim velikim gradskim trgom punog sveta, onda patite od agorafobije. Veliki otvoreni prostor vam ne predstavlja nikakvu, ili potpuno zanemarljivu pretnju, jednom kad se o tome racionalno razmisli. Ako vas je strah liftova, onda ste klaustrofobični. S ovim saosećam, zbog čega se često penjem i po pet, šest spratova pešice. Ali je i dalje fobija i toga sam svestan. Ako se plašite islama i muslimana, da li biste taj strah umeli racionalno da obrazložite?

Ja bih mogao. I, evo, to ću i učiniti. Pre neki dan je u Egiptu mladić osuđen na tri godine zatvora jer je na društvenoj mreži napisao da je ateista. Diljem islamske ekumene, ateizam je kriminalno delo ponegde kažnjivo i smrću. Ja sam ateista. Isto pre neki dan neki saudijski bloger je javno išiban zbog bloga (u to vreme saudijski ambasador u Parizu šetao je s Francuzima u znak podrške slobodi izražavanja). Ja sam bloger. Strastveni sam blasfemičar. Za to je propisana smrtna kazna u većem delu islamskog sveta. I u neislamskom može da vas stigne metak, dakle, ni tu nismo sigurni. Spavam s muškarcima. Smrtna kazna opet. Imam bratanice i ni u ludilu ih ne bih pustio da hodaju same kroz izvesne četvrti ovde gde živim, ni danju, kamoli noću. A ne puštate ni vi svoje kćeri, jer se plašite da ne budu silovane. Imate li racionalnih osnova za taj strah? Policijska statistika kaže da imate. Dalje, želeo bih da moje devojčice steknu obrazovanje i budu samosvesna i u svemu s muškarcima ravnopravna bića u životu. Takvima se u islamskom svetu puca u glavu iz neposredne blizine. U školskom autobusu. Jedem slaninu za ramadan, a za to u pariskom metrou, svedoči mi francuska prijateljica, može da se dobije šamar. Pred punim vagonom putnika koji se prave da ništa ne vide i nabijaju glave u okovratnike i ajfone. (Tako da me ova demonstracija građanske hrabrosti u milionskom broju po francuskim ulicama nič ne impresionira).

Je li, dakle, moj strah od islama iracionalan (pa je u pitanju fobija) ili savršeno racionalan? Prosudite sami.

Zdrav razum, reklo bi se.

Ako je raspoređivanje hiljade specijalaca po Francuskoj potez zasnovan na racionalnim uvidima, onda je sveprisutna priča o islamofobiji sredstvo državnog terorizma s ciljem da se zdrav razum predstavi kao mentalni poremećaj a građani gurnu u psihozu griže savesti da su sami krivi za to što se na njih puca.

Na francuskoj TV sam video svedočenja učitelja i nastavnika koji su govorili o svom šoku kad su, povodom masakra u Parizu, čuli izjave odobravanja od nekih svojih učenika. Jedan je imao zamagljeno lice pred kamerom. Čega se plaši?

Gde su se radikalizovali ti školarci? U zatvor nisu još stigli, po netu verovatno guglaju gole ribe, sumnjam da posle škole čitaju muftijin sajt. Dakle, kod kuće. Eventualno s ocem na jutrenju u lokalnoj džamiji. Za neprestani nadzor jednog potencijalnog teroriste, objašnjeno nam je, potrebno je 20-ak operativaca. Ako biste baš da znate gde će i kad da kvrcne i udari. Jel i ovi što su nedavno udarili, bili su poznati policiji. A takvih je, prema procenama, ako lažu oni, lažem i ja, nekoliko hiljada. Reklo bi se mnogo za inače miroljubivu religiju. Koliko osoblja snage bezbednosti odvajaju, to me živo zanima, za nadzor fundamentalista pripadnika ostalih vera? Pošto čujem, ima ih u svakoj religiji. Ima. Al dal je nadzor fundamentalnog budiste zaista neophodan? Racionalno opravdan? Pa i fundamentalnog katolika. Na njih ionako odmah svi skoče, čim laprdnu nešto o abortusu i gej brakovima. Nije li to čista katolikofobija? Nekoliko hiljada puta 20, pa vi računajte. Gde da nađu tolike ljude? Što bi se reklo, ko će to da plati?

15.000 specijalaca, al islamofobija. Prijavite kofer bez vlasnika, al’ islamofobija. Izbegavajte izvesne četvrti grada, posebno ako ste žena, al’ islamofobija. Ne jedite sendvič u metrou za vreme ramadana, al’ islamofobija. Kad vidiš salafistu (posebno više njih odjednom) pređi ulicu, al’ islamofobija. (Uzgred, to nisu nošnje, već uniforme. Baš kao i burke. Islamske SS. Multikulturalnost, masni đoka.) 85% najtraženijih kriminalaca na sajtu francuske nacionalne policije su muslimani, u zemlji gde ih je manje od 10% ukupnog stanovništva, al’ islamofobija.

601338_482701885090251_1573793587_nOvih dana je širom Francuske stradalo preko 50 garaža, hala i skladišta, u kojima se muslimani okupljaju da s dupetima u vazduhu propovedaju slobodu, bratstvo i jednakost. U neke prozore je pucano, neki su razbijeni kamenicama, neke su ižvrljane islamofobičnim grafitima, pred nekima su osvanule svinjske glave. O tome smo slušali i gledali beskrajne reportaže. Da je nedavni masakr u Nigeriji dobio barem hiljaditi deo tog medijskog prostora! Ali nije. Masakr dve hiljade ljudi od strane islamista bi moglo da rasplamsa islamofobiju, and we don’t want that. I ne pravdam napade na džihadističke garaže, koji su i dalje blaži oblik huliganizma u odnosu na radost alžirskih navijača pre nekoliko meseci kad su pobedili u fudbalu na mundijalu.

Ali, šta ćemo sa svim tim silnim peace loving muslimanima, koji se stigmatizuju našom islamofobijom?!?! E tu je catch. I ti silni peace loving muslimani su, naime, isto islamofobični. I to iz istih razloga iz kojih i vi. Pa ćute i nigde ih nema. Gde su masovni protesti muslimana zbog toga što im je religiju navodno otela šačica navodno nekih ludaka koji nemaju blage veze s njihovom miroljubivom verom? (Gde baš nju?)

U svakom zlu malo dobra, vele … pa eto, islamofobija mi je postala brzinski test za detekciju idiota. Kao „evolucija je samo teorija“ i „Madonna ne ume da peva“ …

„Ali, znaš, islamofobija …“. Idiot. X.

 

 

 

 

 

Islamska deca cveća

58790_447745681966274_1091536242_nDakle, drama oko ubistva novinara u Parizu i kriza talaca koja je potom usledila je završena. Republika je jasno pokazala svoju odlučnost i rešenost da se obračuna sa teroristima. Pokrenute su sve moguće specijalne snage, preduzete sve moguće mere, naoružani komandosi vas prate i dok idete u H&M da pazarite džemper na rasprodaji. Mirno spavaj nano. Prosta istina je sledeća – da je republika zaista preduzela sve mere, do ovog masakra ne bi ni došlo.

Na TV smo čuli da su teroristi od ranije bili poznati službama bezbednosti i policiji. Toliko predvidljiva priča koju ste do sad čuli jedno bezbroj puta pa mi dozvolite da vam je ovde sazvaćem u jednoj rečenici – mladići ko i svi drugi, doduše ne baš neki đaci u školi, rep muzika i lepe cure iz kraja (geta), sitan kriminal tipa duvka na ćošku i neka preprodaja, i onda bum …. radikalizacija. Imam iz istog kraja ih uzima pod svoje (il krimos iz zatvora u koji su dospeli zbog krađe automobila), sledi puštanje brada, odlazak u Siriju/Jemen/Irak (dopisati ovde neku od tih islamskih pripizdina) slikanje po internetu s noževima, mačevima, crnim zastavama, statusi o mučeništvu i umiranju za islam itd …. Na TV obavezno požure da nas uvere kako je država za sve ovo znala, pratila, zapisivala u dnevnik potencijalnih terorista itd. Pa zašto je onda dozvolila da se masakr dogodi? Odgovor je jednostavniji nego što se na prvi pogled čini. Jednostavno nije mogla ni da zna ni da predvidi u kom trenutku i gde će ovi da kvrcnu i udare. Dakle, to nije pravo pitanje, pravo pitanje je zašto je republika sa čijim se svim vrednostima (sažetim u čuvenu krilaticu Liberté, Égalité, Fraternité) islamska idologija kosi (jer ne samo da ne propoveda ni slobodu, ni bratstvo ni jednakost, već upravo sve suprotno od toga), dozvolila da te mreže neometano deluju i šire se?

Nije potrebna nikakva pamet ni diploma politikologa da se zaključi kako će se ovakvi napadi ponoviti. Možda ne sa tako pažljivo odabranim ciljem kako bi se proturila politička poruka – redakcija novina koja je insistirala na političkoj nekorektnosti, ali sigurno hoće. Što je najcrnje u čitavoj situaciji, svi su potencijalna meta. Prednost imaju Jevreji, tačno je, ali suštinski meta su svi koji koriste metro i idu u supermarket.

Postoji problem, a kao i kod svakog problema početak rešenja je njegova precizna dijagnostika. Da li se u tome slažemo? Da li smo onda, precizno dijagnostikovali problem s terorizmom? Ja sam hteo da ovde napišem islamski terorizam, ali nisam, ne samo što bi u političkim prilikama današnjice to moglo da zazvuči kao pleonazam, već zato što na televiziji ne prestaju da ponavljaju da ne samo da je terorizam prosto terorizam i nema ideološki ili verski predznak, već i da ovaj masakr koji se u Parizu dogodio nema nikakve veze sa islamom.

Ubice su uzvikivale „Alah je veliki“ i „Osvetili smo proroka“ pre nego što su policajcu na pločniku u sred bela dana u sred Pariza ispalili metak u glavu, ali to nema veze s islamom. Sa čim još islam nema veze? Naime, sa islamistima. I to sam imao prilike da saznam ovih dana, jer su to neprestano ponavljali na TV. To me, priznajem, jako zbunjuje i evo uporno pokušavam da dokučim gde tačno grešim u logici. Jer sam do sad bio ubeđen da nacisti imaju veze s nacizmom, hrišćani s hrišćanstvom a komunisti s komunizmom.

Recimo, ima li Vatikan veze s katoličanstvom? Ili Kuba s komunizmom? Ili Amerika s liberalnim kapitalizmom? Kako onda to da Kalifat na Bliskom istoku ne samo da nema veze, nego nema nikakve veze s islamom?

Šta sam još saznao? Saznao sam da postoje hipi i radikalna verzija islama. Da postoje džamije i radikalne džamije. Pa tako ako pohađate te radikalne, postoji velika verovatnoća da ćete postati masovni ubica. A ako zalazite u ove prave, onda ste praktično dete cveća jer, naime, i to sam saznao, islam je religija mira, tolerancije i ljubavi.

941428_562107030479007_1989374714_nS vremena na vreme, obično posle ovakvog nekog masakra (predvidivo ko filmovi iz serijala Superman i Star Wars za Novu godinu) osvane i snimak koje su tajne službe tajno usnimile u tim radikalnim džamijama. Krv u žilama da ti se sledi. Da sam ja taj što je prošvercovao kameru, premro bih od straha. Uzgred, hipi ili radikalna, ako niste musliman džamiju drugačije ne možete ni videti nego ovako sa tajnog snimka. Jer, ako niste musliman onda ste kafir (nevernik, nemusliman). To je izrazito diskriminatorski termin jer po islamskoj ideologiji oni mogu biti samo građani drugog reda u političkoj i svakoj drugoj potčinjenosti islamu. Muslimani su superiorni gospodari. U nacističkoj ideologiji, čista nemačka arijevska rasa bila je superiorna u odnosu na druge rase i predodređena da njima vlada, a niže rase nisu mogle uživati isti status kao superiorna arijevska. Dakle, taj nacoški trip. Tako da, turističko razgledanje islamskih bogomolja, onako kako ste navikli da se švrćkate evropskim katedralama aparata uperenih u vitraže i prelomljene lukove, bojim se da ne dolazi u obzir. Nije da je neka šteta. Uglavnom nema šta ni da se vidi, sem redova smrdljivih cipela i naguženih guzica.

Nego, ne znam za vas, ali meni i ovde logika užasno zapinje. Ako su te hipi džamije, one u kojima se propoveda ljubav, univerzalno bratstvo i tolerancija, one prave (uzgred, ja bih žarko želeo da vidim tajni snimak iz takve jedne džamije!) kako onda radikalizacija ode u smeru džamija bombi, mačeta i kalašnjikova? Po logici stvari, zar te radikalne ne bi trebalo da budu još više hipi, od ovih predpostavljano „pravih“ u kojima se propoveda taj mitski hipi islam? Fundamentalizacija, ako dobro kontam stvari, ide u pravcu strožeg držanja FUNDAMENATA religije. Kako onda od miroljubivih fundamenata islama postanete masovni ubica?

564648_352210144873879_1227558061_nŠta sam još saznao? Saznao sam da „ogromna većina muslimana oštro osuđuje ovaj zločin“! Oštro? Ne zamerite mi, ali moji parametri oštrine su upravo oni koji su sami muslimani postavili svaki put kad izađu na ulicu da osuđuju karikature što se obično završi nekim paljenjem dal parkinga, dal ambasada, ili kad izađu da protestvuju protiv Izraela, kada se za tu priliku obično mobilišu specijalne policijske snage. Tako da ono malo mlakih transparenata i neubedljivih poruka o miru isceđenih od zabrađenih žena s pijace u Marseju zaista ne računam ni u šta. Ah, bilo je, naravno, i protesta od strane zvaničnih autoriteta. Jedan od tih hipi francuskih imama se, verovatno potpuno nesvesan težine izrečenog, izlanuo da godinama živi pod redovnim nadzorom četiri državna agenta. Reklo bi se da je jaz između tog mitskog hipi islama i radikalne verzije istog, kosmički.

Jedan od imama je besramno direkt u kameru izdeklamovao kuranski stih 5:32 koji glasi – „ako neko ubije nekoga koji nije ubio nikoga, ili onoga koji na Zemlji nered ne čini – kao da je sve ljude poubijao; a ako neko bude uzrok da se nečiji život sačuva – kao da je svim ljudima život sačuvao“.

Divan stih! Zamislite da je ovo fundament islama i da se na osnovu njega radikalizujete!

Međutim, sledeći stih, bukvalno stih iza, dakle 5:33 glasi – “kazna za one koji protiv Alaha i Poslanika Njegova vojuju i koji nered na Zemlji čine jeste: da budu ubijeni, ili razapeti, ili da im se unakrst ruke i noge odsijeku ili da se iz zemlje prognaju.“

Ja dozvoljavam da to obični muslimani, ne znaju, ko što ni većina hrišćana predstavu nema šta u Bibliji piše, al da to ne zna imam, teško! Dakle, ne samo licemerstvo i laž na delu, već licemerstvo i laž na delu u skladu sa islamskom doktrinom takije. Reč je o učenju da je muslimanu laganje dozvoljeno u izvesnim situacijama. Mir u kući, i šire, mir u muslimanskoj zajednici, užoj ili široj, spadaju u takve situacije. Na političkom planu, ovo učenje odnosi se na laganje u situacijama u kojima se procenjuje da je islam na neki način ugrožen.

Šta STVARNO piše u Kuranu (ne zaboravite da je to toliko sveta knjiga i da se u ogromnom delu islamskog sveta uzima za doslovnu reč božiju i da vas bilo kakvo njeno skrnavljanje, može koštati glave)? Ne bejah lenj, pa evo vam napravih kraći izbor:

Mi vas odbacujemo. Neprijateljstvo i mržnja među nama je nastanjena, sem ako ne verujete jedino u Alaha“ (60:5)

Nevernici su drvo za potpalu u paklu“ (72:15)

Oni koji ne vjeruju (u islam i proroka) oni su najgora stvorenja“ (Kuran 98:6).

Nije na verovesniku da drži zatvorenike rata i oslobađa ih za otkup dok ne počini veliki pokolj među neprijateljima. Vi želite blaga ovoga sveta (tj. novac od otkupa) ali Alah vam želi raj“. (Ovaj stih može da vas prevari, zvuči skoro pa kao ukidanje ropstva. Original, zapravo, glasi ovako – „Nije na verovesniku da drži zatvorenike rata i oslobađa ih za otkup dok ne počini veliki pokolj među neprijateljima. Vi želite blaga ovoga sveta (tj. novac od otkupa) ali Alah vam želi raj“.)

– „Neka vjernici ne uzimaju za prijatelje nevjernike kad ima vjernika; a onoga ko to čini – Alah neće štititi.“ (3:28)

O vjernici, ne uzimajte za zaštitnike jevreje i kršćane! Oni su sami sebi zaštitnici! A njihov je onaj među vama koji ih za zaštitnike prihvati; Alah uistinu neće ukazati na Pravi put ljudima koji sami sebi nepravdu čine.“ (5:51)

– „Kada se u borbi s nevjernicima sretnete po šijama ih udarajte sve dok ih ne oslabite, a onda ih vežite, i poslije, ili ih velikodušno sužanjstva oslobodite ili otkupninu zahtijevajte, sve dok borba ne prestane. Tako učinite! Da Alah hoće, On bi im se osvetio, ali On želi da vas iskuša jedne pomoću drugih. On neće poništiti djela onih koji na Alahovu putu poginu“ (47:4)

Naređeno mi je da se borim s ljudima sve dok oni ne kažu ‘Niko se, sem Alaha, ne sme obožavati“. (Ovo kaže Muhamed u haditu, drugom svetu spisu islama)

Nikako ne smatraj mrtvima one koji su na Alahovu putu izginuli! Ne, oni su živi i u obilju su kod Gospodara svoga“ (3:169)

Vjernici koji se ne bore – osim onih koji su za borbu nesposobni – nisu jednaki onima koji se na Alahovu putu bore imecima svojim i životima svojim. One koji se budu borili ulažući imetke svoje i živote svoje Alah će odlikovati čitavim stepenom nad onima koji se ne budu borili, i On svima obećava lijepu nagradu. Alah će borcima, a ne onima koji se ne bore, dati veliku nagradu“ (4:95).

Ovaj poslednji stih potpuno obesmišljava tumačenje da je džihad nekakva duhovna borba. Uzgred, oko 250 ajeta od ukupno 6.235 odnosi se na džihad.

Meni se čini da u odnosu na ove preporuke nikakva radikalizacija nije potrebna. Drugim rečima, termin „radikalni islam“ je pleonazam ko i „mala kućica“. Kako u odnosu na ovo izgleda radikalni musliman a kako umereni?

Jedan od dvojice braće je, kad je pre nekoliko godina bio uhapšen, za sudski zapisnik izjavio sledeće – „Rekao nam je (imam iz kraja) da u kuranu piše (a upravo ste videli i sami) da je dobro ubijati za islam i biti mučenik“. Na kraju balade tako je i završio – ubijajući za islam i kao islamski mučenik.

A onda je predsednik republike Oland izašao na TV da nam saopšti da drama kojoj smo proteklih dana intenzivno prisustvovali „n’a rien à voir avec l’islam“ (nema nikakve veze s islamom).

Na rien à voir avec l’islam je mantra koja se ovih dana do iznemoglosti vrtela po svim francuskim kanalima.

Muslim protestersProsto je nemoguće da su svi u strukturama vlasti, državne bezbednosti, tajnih službi, čega god, do te mere neobavešteni i glupi. Dakle, ova medijska operacija na mozgovima građana sasvim sigurno ima neki cilj i svrhu. Lično, ciljam na strah od nereda razmera koje nikakve specijalne snage i komandosi ne bi bili u stanju da kontrolišu. Vidite šta su samo njih dvojica uspeli da urade. U zemlji gde je 10% stanovništva muslimana koji „nemaju nikakve veze s islamom“ nije se zajebavati.

No, ključno pitanje ostaje, kako se odnositi prema ovom problemu koji je, jasno je ko dan, hroničan i navratiće se prvom sledećom prilikom. Ovako kako se trenutno tretira je isto ko da ebolu lečite čajem od kamilice.

Koliko smo blizu rešenju prosudite sami … u situaciji gde teroristički užasi imaju apsolutno baš svaku moguću vezu sa islamom, mi smo kod konstatacije da nemaju ama baš nikakvu vezu s njim.

601711_364000177054056_1727162988_nLong way ahead. U međuvremenu, ismevajmo ga besomučno. To je dobar početak. Dok im ne oslabi refleks na detonatoru.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Fear

Shock. Terror. Horror.

Are some of the words I’ve heard most often in the past day. You probably know why, too. Just like you also immediately knew who were the perpetrators of the terror in question. Ah, wait. But how could you not know?!?! They were shouting “Allah is great!” Sometimes it’s really fucked to stay politically correct, despite one’s best efforts. For instance, we could spent a few hours screwing around with the formulation “we still do not know who the perpetrators of this heinous act are” or “the police do not reject the possibility of a terrorist attack” and shit like that, even though we all know to a tee who the perpetrator is. Can those who suspected radical Jainists please raise their hands. Anyone?

When a mentally “disturbed” young man rammed a van into the crowd at the Christmas markets in Nantes the other day I, for one, knew immediately who he was. Before the police. I was shouting at the televion, “Listen, ya want me to tell you?! Fucking idiots!”

But soon it turned out that although the young man in question was indeed Muslim, he had psychological problems. So it’s ok. It wasn’t done because he was radical, just a bit whacked. In general, we know from experience that people with psychological problems have a tendency to occasionally ram their vans into market crowds. Also, if I understood right, there’s a clear line of demarcation somewhere between a psychological problem and the belief in 72 virgins in paradise.

10906159_10205892619577289_3835950279171760544_nI wasn’t surprised at all yesterday by the events in Paris. I wish I was, but I wasn’t. Moreover, I have been expecting them these days. And I expect more of them in coming days, too. If I had been shocked that would have meant that I had somehow managed to spend the last ten years with my brain completely isolated in a box that blocks out the reality of the visible world. Or with my head in the sand. And that would be truly be a feat because Muslims, fundamentalists, not to be politically insensitive, don’t stop repeating their intentions. Repeating may be the wrong word. They demonstrate them. Including yesterday (necessarily emphasized because the number is spinning like the water meter of a decent-sized five story building, I mean, it’s already higher today than it was yesterday … never mind today, from the moment you started reading this!), since September 11, 2001, 24,795 Islamic terrorist attacks have been carried out in the world, and that’s just counting the ones where there were casualties. How the systematic slaughter and extermination of everything non-Muslim in the current caliphate is calculated, I haven’t the slightest. Maybe it isn’t even calculated but subsumed under local culture and customs. Since I’m very often criticized for being a kultur fascist because not only do I not understand them but I vocally oppose Islamic customs. If I understand right, and you can correct me, things that are not desirable for your daughters, say, sexual slavery, are completely acceptable for the women of Jazid in the caliphate and subsumed under multicultural diversity.

My only shock is your shock. Seriously, can you tell me the secret of your complete coma. By the by, hypothetically, for the purpose of argument, can you tell me what would happen if you could actually add 2 + 2? Because obviously beheadings, mass executions, extermination, 24,795 attacks, rapes, forced pedophile marriages, hangings, floggings, stonings, Nazi-style greetings – not to go on and on until the next dawn – god knows don’t seem to leave much of an impression on you. So I’m curious, what would impress you deeply enough to get you to contemplate the obvious in a moment of realization?

The only thing that shocks me more than your shock is your stupidity. Frankly, I don’t feel like searching out a more tactful formulation. Nor is there any need nor does it makes sense, and on top of all that we are starting to run out of time. You are simply stupid, at the level of someone with a diploma in political science from some Swedish university. Because for you still “all religions are the same and equally intolerant.” Equally? Really? And again, somehow, I have no dilemma as to which intolerance you would choose if you were forced to choose? That is, I know which one you wouldn’t choose. If you are a woman, I don’t have a hundredth of a second of hesitation and, faced with the terror of a choice, neither would you. If you’re gay, likewise. An atheist. A secularist. A Jew. If your IQ is higher than 16 and if, in the last few years, while flipping channels with your remote, you chanced upon the world news even once. When the analysts are explaining, after a video where murderers shout “Allah is great” while shooting a police officer in the head, in broad daylight, in the middle of Paris, that this “has nothing to do with Islam” and it doesn’t sound really strange to you, it’s ok , your anesthesia is still working.

385745_458309767529463_859033883_nIn addition to being stupid, you are also responsible for yesterday’s massacre of freedom in Paris. Because it happened because someone allowed it to happen, and it’s you who think that freedom of expression has a limit, that freedom in general has a limit, and a price by god, and that we can continue haggling over it, and you who rushed to proclaim me and others like me “equally aggressive and militant as those I criticize”. What am I doing, anyway, with a pen in my hand and not a Kalashnikov. And it’s completely ironic that you spent the day yesterday uploading photos of broken pencils on your profiles on the social networks. I know it’s hard to get this through to you because your heads are buried in the sand or stuck up your own asses, but your guilt is greater than the guilt of the perpetrators themselves.

The message of yesterday’s murders (in broad daylight, in Paris, which somehow is not the same as in broad daylight in Islamabad, say, or Damascus, because there is a local custom and you never know when you can use the rebels against the regime, the regime against the rebels, the Shiites against the Sunnis and Sunnis against the Shiites and who knows who else against who else and for what … barrels of oil, geting closer to the Caspian region, seceeding from something, weapons sales, XYZ of wonders and combinations) is political and symbolic. It was a massacre of the FOUNDATION of our civilization, or simply civilization – freedom of speech. And that is a Western traditions and with it began every possible emancipation in the world. And that is the greatest achievement of mankind throughout its history – laughing at authorities and critical reflection on religion.

Ironically-symbolically, it began nowhere but in France. The Enlightenment, Voltaire, Diderot, Montesquieu … do those names mean anything to you? “People will never truly be free until the last king is hung on the intestines of the last priest” (Diderot). That, you see, is the foundation of our freedom.

“What is happening is the suicide of the West, the lights are extinguished,” said Houellebecq, whom they have tried in the past for Islamophobia and whose new novel, Submission, – mark the symbolism again – was published yesterday in France, the theme being the Muslim takeover of the government of France. According to the folk adage that one man’s twilight is another man’s dawn, the book will sell three million copies. It may seem like serious science fiction to you but it isn’t … One doesn’t even have to have any vision. All day today I’ve been resisting the urge to get on the networks and say “I told you so” … I hate being right. But write down today’s date somwhere and listen to what I’m going to say – yesterday’s terror in Paris will be repeated. How do I know? The same way I knew what happened yesterday was going to happen. They are constantly announcing it.

The streets of French cities were full yesterday, and it was both beautiful and touching. On all sides messages and signs reading “WE ARE NOT AFRAID”. A lie. Everyone is afraid. Terror is effective.

Out of fear we have transparent garbage bags on the streets. Out of fear the PA system in the metro announces at regular intervals that every suspicious package and suitcase without an owner will be immediately destroyed. In two, sometimes even three languages. Out of fear we avoid certain quarters of European cities after dusk. Some, god knows, we avoid even during the day. And god knows the police avoids them, too. Out of fear we avoid the gaze of Salafists and Wahhabis in the street because their appearance screams the message “I hate you”. Out of fear you send me private messages in my inbox saying you concerned about me. Out of fear you you send me private messages of support while I receive openly threatening messages in the comments below my texts. Finally, out of fear we remain silent before our colleagues and our neighbors, because you never know where and when some Islamo-leftist will decide to push the envelope. It’s true that the right is picking up strength and gleaning profit. And in the next elections Marine Le Pen will slide into the second round without a hitch. But that’s not her fault. It’s also out of fear.

And all those nice Muslims, because you always have only nice Muslims among your friends, which is to say, following your unfuckable logic, Islam is nice … They’re the ones who really live in fear. In the blink of an eye anyone can be swallowed by an open manhole in any Muslim neighborhood of any major European city. And the first victims of Islam are Muslims. Just look at the abject misery of the Islamic world. If you can, at least for a moment, even when forced to do so by events like these, pull your head out of your own ass.

10801548_367997423368739_2954595621205117808_nAleksandar Lambros, outspoken atheist, journalist, photographer, the author of the atheist manifesto GOD NEVER LAUGHS

Strah

Šok. Užas. Horor.

31976_390208904789_533709789_4138229_2866253_nNeke su od reči koje sam proteklog dana najviše puta čuo. Verovatno znate i kojim povodom. Kao što ste odmah znali i ko su počinioci užasa u pitanju. Ah, čekaj. Pa kako ne bi znali?!?! Uzvikivali su „Alah je veliki!“. Nekad je baš zajebano ostati politički korektan, pored najbolje volje. Recimo, mogli smo par sati da se zamajavamo formulacijom „još se ne zna ko su počinioci ovog gnusnog akta“ ili „policija ne odbacuje mogućnost terorističkog napada“ i slična sranja, iako smo svi na keca znali ko je počinilac. Nek dignu ruku oni što su posumnjali na radikalne džanaiste. Anyone?

Ja sam, recimo, pre neki dan kad se mentalno „uznemireni“ mladić zaleteo kombijem u gomilu na božićnom vašaru u Nantu, odmah znao ko je. Pre policije. Dovikivao sam televizoru „evo, ‘oćete ja da vam kažem?! Jebeni idioti!“.

Ali, brzo se ispostavilo da mladić u pitanju doduše jeste bio musliman, ali sa psihičkim problemima. Tako da je ok. Nije zato što je radikalan, već je malo zviznut. Iz prakse je poznato, inače, da ljudi s psihičkim problemima imaju običaj da se ponekad zalete kombijem na pijačne gužve. I jer, ako sam dobro skontao, negde između psihičkog problema i verovanja u 72 device u raju, postoji jasna linija razgraničenja.

Ja, juče, uopšte nisam bio iznenađem događajiima u Parizu. Voleo bih da jesam, ali nisam. Štaviše, očekivao sam ih ovih dana. A očekujem ih i nekih narednih. Da sam šokiran to bi značilo da sam nekako uspeo da proteklih desetak godina provedem s mozgom potpuno izolovanim u nekoj kutiji koja ne propušta stvarnost vidljivog sveta. Ili s glavom u pesku. A to bi bio istinski podvig jer muslimani, fundamentalni, da ne budem politički neosetljiv, ne prestaju da ponavljaju svoje namere. Čuj, ponavljaju. Demonstriraju. Zaključno sa jučerašnjim danom (potrebno je naglasiti jer brojka se vrti ko na vodomeru jedne pristojne petospratnice, hoću reći, već sada je veća nego juče … čuj juče, od trenutka kad ste ovo počeli da čitate!) od 11. septembra 2001. u svetu je izvedeno 24.795 islamskih terorističkih napada, i to su pobrojani samo oni u kojima je bilo žrtava. Kako se obračunava ono sistematsko klanje i istrebljenje svega nemuslimanskog u trenutnom kalifatu, pojma nemam. Možda se uopšte i ne obračunava, već podvodi pod lokalnu kulturu i običaje. Jer, meni se vrlo često spočitava da sam kultur fašista jer ne samo da ne kontam već i glasno neodobravam islamske običaje. Ako dobro shvatam, a vi me ispravite, ono što nije poželjno za vaše kćeri, recimo seksualno ropstvo, za žene Jazida u kalifatu je potpuno prihvatljivo i podvodi se pod multikulturološku raznolikost.

Moj jedini šok je vaš šok. Ozbiljno, otkrijte mi tajnu vaše potpune kome. Usput mi i onako, hipotetički, spike radi, otkrijte i šta bi to trebalo da se desi da biste vi uspeli da saberete 2+2? Jer, očigledno, odrubljivanje glava, masovne egzekucije, istrebljenja, 24.795 napada, silovanja, pedofilni prisilni brakovi, vešanja, šibanja, kamenovanja, nacistička pozdravljanja i da ne nabrajam, uvatiće me zora, na vas ne ostavlja neki bog zna utisak. Pa eto, baš me zanima, šta bi vas se to dojmilo dovoljno duboko da u blesku spoznaje sagledate očigledno?

Jedino što me šokira više od vašeg šoka je vaša glupost. Iskreno, mrzi me da tragam za taktičnijim formulacijama. Niti ima potrebe niti ima smisla, a bogme i vreme počinje da nam ponestaje. Vi ste prosto glupi, reda veličina diplome politikologa sa nekog švedskog univerziteta. Jer vama su i dalje „sve religije iste i podjednako netolerantne“. Podjednako? Stvarno? A ja opet, nekako, nemam dilemu koju biste netoleranciju izabrali da ste prinuđeni da birate? To jest, znam koju ne bi. Ako ste žena, ne dvoumim se ni stotinke, kao što se, pred užasom izbora, ne bi dvoumili ni vi. Ako ste gay, takođe. Ateista. Sekularista. Jevrejin. Ako vam je IQ viši od 16 a u poslednjih nekoliko godina ste makar jednom i makar slučajno, šaltajući daljinskim kanale, naleteli na vesti iz sveta. Kad vam analitičari objasne, nakon snimka u kome ubice uzvikuju „Alah je veliki“ pucajući policajcu u glavu, u sred bela dana, u sred Pariza, da to „nema nikakve veze s islamom“ a vama to ne zazvuči čudno, onda je sve ok, anastezija vam još uvek deluje.

Pored toga što ste glupi, vi ste i odgovorni za jučerašnji masakr slobode u Parizu. Jer on se dogodio jer ga je neko omogućio, a to ste vi koji mislite da sloboda izražavanja ima neku granicu, da sloboda uopšte ima neku granicu, a bogami i cenu pa možemo i da se cenjkamo još, te ste požurili da mene i meni slične proglasite „podjednako agresivnim i militantnim kao i oni koje kritikujem“. Što ja, inače, činim olovkom a ne kalašnjikovim. I potpuno je ironično da ste juče dan proveli kačeći fotke polomljenih olovaka po svojim profilima na društvenim mrežama. Znam da to teško može da dopre do vas pošto su vam glave ili u pesku ili u sopstvenim guzicama, ali vaša krivica je veća nego krivica samih počinilaca.

Poruka jučerašnjih ubistava (u sred bela dana, u Parizu, što nekako nije isto kao u sred bela dana u Islamabadu recimo, ili Damasku, jer tamo je to lokalni običaj a i nikad ne znaš kad možeš da iskoristiš pobunjenike protiv režima, režim protiv pobunjenika, šite pored sunita i sunite protiv šita i šta ti ja znam koga protiv koga i zbog čega … barela nafte, približavanja kaspijskom regionu, odcepljenju nečega, prodaje naoružanja, XYZ čudesa i kombinacija) je politička i simbolična. Bio je to masakr FUNDAMENTA naše civilizacije, ili prosto rečeno civilizacije – slobode govora. A to je zapadna tekovina i od nje je počela sva moguća emancipacija na svetu. I to je najveće dostignuće ljudskog roda u čitavoj njegovoj istoriji – smejanje autoritetima i kritičko promišljanje religije.

Ironično-simbolično, to je krenulo upravo iz Francuske. Prosvetiteljstvo, Volter, Didro, Monteskje … znače li vam šta ta imena? „Ljudi nikada neće biti istinski slobodni sve dok se poslednji kralj ne obesi crevima poslednjeg sveštenika“ (Didro). E, u tome su temelji naše slobode.

„Na delu je samoubistvo Zapada, svetla su pogašena“, govorio je Uelbek kome su u prošlosti sudili zbog islamofobije i kome je, gle opet simbolike, juče u Francuskoj izašao novi roman – „Podčinjavanje“ – a kome je tema muslimansko preuzimanje vlasti u Francuskoj. Po onoj narodnoj, da jednome ne svane dok se drugom ne smrkne, prodaće tri miliona primeraka. Možda vam zvuči ko heavy science fiction, ali nije … Nije čak potrebno ni nikakvo vizionarstvo. Ja se danas čitav dan uzdržavam da po mrežama komentarišem „jesam li vam govorio“ … neprijatno mi. Ali, evo, uzmite zapišite ovaj datum, i ovo što ću vam reći – jučerašnji teror u Parizu, to će se ponoviti. Kako znam? Pa isto onako kako sam znao i za onaj jučerašnji. Neprestano ga najavljuju.

Ulice francuskih gradova juče su bile pune, i to je i lepo i dirljivo. Na sve strane poruke i transparentni „NE BOJIMO SE“. Laž. Svi se boje. Teror deluje.

Zbog straha imamo providne vreće za smeće po ulicama. Zbog straha razglas u metrou objavljuje u jednakim vremenskim razmacima da će svaki sumnjiv paket i kofer bez vlasnika biti momentalno uništeni. Na dva, ponekad i tri jezika. Zbog straha izbegavamo pojedine četvrti evropskih gradova s prvim sumrakom. A bogme i po danu. A bogme izbegava ih i policija. Zbog straha izbegavamo pogled salafista i vehabija po ulici jer njihove pojave vrište porukom „mrzim te“. Zbog straha se pretvaramo da su burke kulturna raznolikost a ne slika i prilika ultimativne ljudske bede. Zbog straha mi šaljete privatne poruke u inbox da brinete za mene. Zbog straha me u privatnim porukama podržavate dok mi u komentarima ispod tekstova sasvim otvoreno prete. Konačno, zbog straha i ćutimo pred kolegama i komšijama, jer nikad ne znaš gde i kad može da te napenali neki islamolevičar. Jeste, desnica jača i profitira. I Marine Le Pen će na sledećim izborima glat u drugi krug. Ali, to nije njena krivica. I to je strah.

A svi oni fini muslimani, jer vi vazda za prijatelje imate neke fine muslimane, što će reći, sledeći vašu nenadjebivu logiku, islam je fin … Pa tek su oni u strahu. Začas može da te proguta otvorena šahta bilo kog muslimanskog kvarta bilo kog većeg evropskog grada. A i prve žrtve islama su sami muslimani. Pogledajte samo svu tu mizeriju islamskog sveta. Ako uspete da makar za trenutak, makar evo ovakvim nekim povodima, izvučete glavu iz sopstvenih guzica.

10801548_367997423368739_2954595621205117808_n Aleksandar Lambros, autor ateističkog manifesta BOG SE NIKAD NE SMEJE