Isus je bio gej?

prevod: AleXandar Lambros

Ako pogledamo kanonska jevanđelja, onda dobijamo sliku čoveka tridesetih godina, neoženjenog, u kulturi u kojoj se gotovo nije znalo za neoženjenog muškarca u tim godinama. Uz to, molim vas, ne možete prenebregnuti dvanaestoricu muških prijatelja, posebno imajući na umu nedostajući deo iz Jevanđelja po Marku u kom opisuje Isusa koji se opružio preko njegovog nagog tela, i tako proveo noć sa njim, poučavajuči ga misterijama božanskog kraljevstva. Kladim se da mu je zaista i otkrio neke božanstvene misterije.

Dobio sam nekoliko mejlova od ljudi koji žele da čuju moje mišljenje o tome kako da svojim fundamentalistički nastrojenim hrišćanskim roditeljima saopšte da ne veruju u boga. Pa, očigledan odgovor je – recite im da ste gej. I, onda, pošto se povrate iz nesvesti, i završite proceduru s mirišljavim solima, možete im reći da ste se šalili, da niste gej već samo ateista, i njima će toliko laknuti da će zapevati Aleluja!

Religija ne mari baš gej ljude, nije li tako? Ali, kad razmisliš, religija ne mari mnoge stvari i ako bi krenuli da nabrajamo šta sve religija ne odobrava, još uvek bismo bili ovde u isto ovo vreme iduće nedelje. Međutim, čini se da na posebno vatrenu osudu nailaze homoseksualci.

Ako ste gej za verski um to znači da sa vama nešto nije u redu. Dok, za moj um, ako vi smatrate da je uvreda nekoga nazvati gejem, onda nešto sa vama nije u redu. To je jedna od najuobičajenijih uvredi koje dobijam, i jedna od najčudnovatijih, jer, da sam gej ne bih smatrao da je to nešto čega se treba stideti. I, iako nisam gej, ne vređa me ama baš ni malo da me nazivaju gejem. Tako da, samo izvolite.

Shvatam da je ovo za neke osetljiva tema. U Ujedinjenom Kraljevstvu smo nedavno imali slučaj katoličkih agencija za usvajanje dece koje su pretile da će se radije samoukinuti nego dati decu na usvajanje gej roditeljima. Mada, imajući u vidu odnos katoličke crkve s decom, smatram da su gej roditelji najmanja briga malim katolicima. Anglinska crkva je na ivici raskola oko ovog pitanja jer neki ljudi ne žele gej sveštenike. Potpuno razumem. Ne želim ih ni ja, ali to je zbog toga što ne želim bilo kakve sveštenike. U Americi postoji jedan poznati TV jevanđelist koji toliko mrzi gejeve da nije mogao da skine ruke s jednog od njih, čak mu je i plaćao za to da ga pipa. Naravno, držao je to u tajnosti koliko je mogao jer su hrišćanstvo i homoseksualizam čudni partneri, ako ne zamerate na izrazu. Ne biste to nazvali užasom, jesam li u pravu? Smešna parodija Hristove poruke, možda, neukusna burleska svega zašta se zalagao, svakako. Ali, užas?

Ok, u redu, ubedili ste me – u pitanju je užas. Samo sam pokušao da budem fin. Načuo sam da su hrišćani tako iracionalno opsednuti ovom temom jer su duboko u sebi užasnuti mogućnošću da je i sam Isus možda bio gej. Nema pravih dokaza, ali opet, nema pravih dokaza ni o čemu što ima veze s religijom. Tako da, ta mi pretpostavka ne zvuči nimalo neverovatno.

Budite otvorenog uma, stalno to govorim. Šta vi stalno govorite?

Iskreno, sudeći po nekim izveštajima kao što su jevanđelja po Filipu ili Tomi, Isus verovatno nije bio gej jer se oženio i imao dete. Ali, nažalost, ta jevanđelja nisu dospela u Novi zavet, tako da ih ne možemo smatrati istinitim. Ako pogledamo kanonska jevanđelja, onda dobijamo sliku čoveka tridesetih godina, neoženjenog, u kulturi u kojoj se gotovo nije znalo za neoženjenog muškarca u tim godinama. Uz to, molim vas, ne možete prenebregnuti dvanaestoricu muških prijatelja, posebno imajući na umu nedostajući deo iz Jevanđelja po Marku u kom opisuje Isusa koji se opružio preko njegovog nagog tela, i tako proveo noć sa njim, poučavajuči ga misterijama božanskog kraljevstva. Kladim se da mu je zaista i otkrio neke božanstvene misterije. I još kojekakve druge usput.

Pa, čujte, što da ne? On je bio samo čovek. Apostol Jovan stalno se navraća na to kako je on bio taj koga je Isus posebno voleo. Ne znam misli li na „grčku ljubav”, da se tako izrazim, ali šta bi bilo i da misli na nju? U tome je poenta. Ako je Isus bio gej, da li bi to poništilo njegova učenja i parabole? Da li bi propoved na gori izgubila na svom značaju da ju je propovedala kraljica nad kraljicama umesto kralj nad kraljevima?

I, kad bi neko mogao da dokaže, van svake sumnje, da je Isus zapravo bio homoseksualac, da li bi ga hrišćani onda odbacili, ili bi samo, po svom običaju, odbacili dokaz? Vaša pretpostavka vredi koliko i moja. Na osnovu onoga što sam pročitao u jevanđeljima, mislim da je Isus bio prilično zdravorazumska osoba i ne mislim da bi imao neki problem sa bilo kim zbog onoga što jeste. Mislim, ipak, da bi imao problem s ljudima koji se pretvaraju da su nešto što zapravo nisu. Tako da ako ste prikriveni homoseksualac a porodičan čovek sa svojim parohom, kao što poznajem neke da jesu, nemojte se stideti. Bog zna da imate dovoljno stvari da ih se stidite bez da na listu dodajete i izmišljene prestupe. Nije greh biti gej. Ako je išta greh onda je to biti lažov i licemer u vezi sa  tim. Zbog čega onda ne učinite uslugu i sebi i ljudima oko vas, izađete iz ormara i pokažite malo ličnog ponosa. Nekima se to neće dopasti, svakako da neće. Ali, vi znate koliko su ljudi puni predrasuda. Vi to znate bolje od ikog drugog. U svakom slučaju, možete ignorisati njihovo mišljenje jer ćete posedovati snagu koju imaju oni koji su iskreni prema sebi.

I, ko zna, to bi možda i ojačalo vašu veru, ukoliko se utešite mišlju da je vaš mesija, G-din Isus Hrist, možda takođe bio normalan, zdrav homoseksualac, baš kao i vi što ste. Svi su na dobitku.

Mir svim hrišćanima, posebno onim potajno queer.

Advertisements

Agresivni ateista? Baš tako

prevod: Alexandar Lambros
Mnogo je kuknjave, gunđanja i cmoljavljenja na račun agresivnog i netolerantnog ateizma po štampi u poslednje vreme, kao da je to nešto što je loše. Čini se da religija može da deli packe naokolo ali ne i da ih prima: kao ulični kriminalci koji zovu policiju ako žrtva pruži otpor. Agresivni ateizam je zaista odbrambeni ateizam jer trenutno nema ničeg agresivnijeg od političke religije. Biti ateista ili sekularista danas više nije stvar izbora već aktivne odbrane. Tako da kakav god udarac religija da dobije dobila ga je za nešto što je deset puta gore. Osim toga, mislim da je nemoguće biti previše agresivan u odbrani slobode govora, koja je, naravno, apsolutno sveta, kao što to svi znamo. Mnogo, mnogo više nego što to ikada može biti bilo koji bog, prorok ili spis, od sad pa do kraja veka – ili večnosti – šta god da traje duže.

Ljudi mi ponekad kažu – „Znaš, podjednako si netolerantan kao i oni koje kritikuješ”.

Stvarno? Nadam se da je tako. Jer neko mora da bude. Postoje neke stvari na koje uopšte nisam tolerantan i nema svrhe da to poričem. Da vidimo … Tu su mizoginija i seksizam – užasno sam netolerantan prema tome (nadam se da to ne vređa), rasizam, antisemitizam … ne, bojim se da za to nema tolerancije. Žao mi je. Homofobija, možda? Ni trunka tolerancije opet. Baš sam u problemu, a? Okrutnost prema životinjama? Još jednom, apsolutno bez tolerancije. Ali, držte se, jer ovo nije još ni polovina stvari. Ne samo da sam otvoreno i drsko netolerantan prema ovim stvarima već ako se religija koristi kao izgovor za bilo koju od njih bojim se da postajem agresivno neprijateljski raspoložen i, štaviše, ne izvinjavam se za to jer nemam potrebu da se za to izvinjavam. A nemate ni vi.

Stalno mi se govori da treba da poštujem osećanja ljudi. Pa, ok. Ali, šta je sa mojim osećanjima? Šta je sa osećajem krajnje odvratnosti koji dobijem svaki put kad pomislim na pustinjskog boga i sve one grozote koje nadahnjuje? Taj bog je moj satana. Kad mu čujem ime osetim smrad sumpora. Kad čujem njegove reči namirišem smrt. Vidim kako je njegova prljava religija zagadila svet u kome moram da živim mnogo temeljnije nego što bi to moglo bilo kakvo fosilno gorivo. I vidim kako je sve u vezi tog boga namerno udešeno tako da truje naše iskustvo postojanja na Zemlji a ne da ga učini bogatijim i lepšim. Da nas drži u strahu. Da suzbije znanje. Da skreše slobodu i kreativnost. I da slavi smrt. Ništa manje nego zaglupljivanje čovečanstva. I, tražiti poštovanje za to je, da budem iskren, uvreda koja zaslužuje da joj se odgovori sa kamatom.

Religija ne zaslužuje nikakvo poštovanje zato što:

a) Ne nudi nikakvo poštovanje
b) Ne nudi nikakve dokaze

Dokazi zapravo nisu dobrodošli jer uklanjaju potrebu za verom. A to bi bio takav gubitak za svu tu lažnu vrlinu. Vera je jedna od tri lažne vrline. Ostale dve su pobožnost i pravednost. I nije neko trojstvo, kao tri ružne sestre. Za razliku od veštica iz „Magbeta” koje svet vide u kazanu, ove tri su dale sve od sebe da ga pretvore u kazan i još uvek im dobro ide. Među brojnim darovima ove tri divne muze imamo, za početak bliskoistočni sukob – dar koji nikako da presahne, da ne pominjem rak u njegovom srcu – Jerusalim. Taj pustinjski dragulj, taj nebeski pisoar u pesku iz koje se duhovna crna smrt bliskoistočne pustinje izlučila i proširila ovim svetom kao lepljiva sluz koja debelim slojem pobožnog neznanja oblaže i zagađuje sve čega se dotakne. Samo što to ne nazivamo neznanjem već verom.

Kakva grozna mala reč – vera. Odiše lažnom aurom čistote i vrline dok pronosi neke od najružnijih ideja koja je ova planeta ikada videla. Zatvrajući ljudska srca umesto da ih otvara. Čineći ih ponosnim na stvari kojih bi trebalo da se stide i da se stide stvari na koje bi trebalo da su ponosni.

Kad pogledamo nasilni varvarizam islamskog sveta vidimo da nema čina pravednosti koji je suviše izopačen za um koji tvrdi da je ovlašćen od strane vere. Ako tog boga uzmete za reč bićete baš kao i on – zlobno bezdušno čudovište, i da se pri tom uopšte ne osećate loše.

Čak i u civilizovanom svetu nema ničega što je suviše nečasno da ne bude dezinfikovano verom. Vera je bila ta, ne zaboravite, koja je gej ljude Kalifornije lišila njihovog osnovnog građanskog prava na isti dan kada je Amerika izabrala crnog predsednika. Vera je bila ta koja je ubedila crne hrišćane da gejeve pošalju u zadnji deo autobusa.

I sve bi ovo bilo dovoljno gadno ali, zahvaljujući propusnici koju dosledno dajemo lažnoj vrlini vere, religija je danas van svake kontrole. Već steže ruke oko grla UN pokušavajući da progura svetski zakon protiv blasfemije kako bi se ljudi zaštitili od toga da čuju reči koje bi mogle da njihove sićušne umove izvuku iz kamenog doba.

Sam koncept blasfemije je savršena ilustracija kukavičke nezrelosti religijskog uma i ispraznosti same religije. Da religija sadrži bilo kakvu istinu mogla bi biti vređana, ismejavana čak i oskrnavljena bez da bude umanjena na bilo koji način. Njena istina uspela bi da isijava kroz sve ovo – neizbledela, neoštećena, postiđujući one koji je zloupotrebljavaju. Ali, to nije slučaj. Religija je bodljikava. Netolerantna. Ultradefanzivna upravo zbog toga što je lomljiva i krhka. Čvrsta je koliko i pena od belanaca. Sva je od pene i bez čvrstine. Imala je hiljade godina na raspolaganju da odbrani svoju stvar a sve što je uspela jeste da istupi sa sofizmom, nasiljem i moralom kog bi se postidela i zvečarka. I ne postoji količina klerikalne trtljavine i koještarija koje i dalje mogu da zamaskiraju jednostavnu ogoljenu činjenicu da u religiji nema ničega.

Jedina istina o religiji je to da je ona laž. Njena tvrdnja da poseduje nekakva viša saznanja je urnebesno smešna. Jer ne poseduje čak ni ona niža. Nijedna od njenih smešnih tvrdnji o prirodi stvarnosti ne može da izdrži nikakvo rasuđivanje … i vreme je da prestanemo da ih prihvatamo na osnovu ničega. To je sve što tražimo.

I ko god da smatra da je to suviše agresivno zna šta mu je činiti. A ako ne zna, biće mi zadovoljstvo da mu to lično saopštim.

Islamski kulturološki terorizam

 prevod: Alexandar Lambros

Ko god se usudi da kritikuje religiju mira rizikuje da bude optužen za podstrekivanje mržnje, mada ja to pre vidim kao podstrekivanje zdravog razuma – koji je, čini se, poslednjih godina potonuo do dna močvare političke korektnosti. Sem toga, ako baš želite da podstičete mržnju sve što treba da uradite je da otvorite primerak Kurana i krenete da propovedate.

U jednom od svojih prethodnih video klipova, pokušao sam da ukažem na to da Kuran, kao i Biblija, sadrži mnoge miroljubive stihove i kad bi se ljudi malo više usredsredili na njih, stvari bi možda bile drugačije. Ali, nisam se držao objektivnosti, tj. nisam pominjao one delove koji zagovaraju nasilje a koji slede nakon onih miroljubivih. Dakle, možete govoriti o religiji mira do mile volje ali za to nemate osnove u Kuranu. Vi kažete mir, Kuran kaže rat. A religija kaže osvajanje i dominacija.

I da, svi znamo da ne insistiraju svi muslimani na nasilju, ali slabo čujemo o toj sićušnoj manjini. Trećina studenata muslimana u Britaniji, primera radi, podržava ubijanje u ime njihove religije a njih 40% želi da živi u šerijatskom pravnom poretku. To je manjina, da … ali nema ničeg sićušnog u vezi nje. I zbog toga će islam biti problem na Zapadu i bez pomoći levičara, jer je suprematistička ideologija koja drži da je ovlašćena na ekspanziju služeći se agresivnim zastrašivanjem ili, kako ja to zovem, kulturološkim terorizmom.

Svako ko javno kritikuje islam može da očekuje da bude fizički napadnut. Ako to nije terorizam, onda šta jeste? U svetu kulturološkog terorizma ako se suprostavite represiji žena i manjina budete neprijatelj verskih sloboda. Ukoliko prezirete nasilno sujeverje, onda ste rasista. I ukoliko odbacite verski totalitarizam, onda ste mentalno oboleli. Da vam kažem: kad dospete u fazu da se svako ko kritikuje vaša verska ubeđenja automatski proglašava za mentalno obolelog, to je siguran znak mentalne bolesti. Takođe, to je kulturološki terorizam.

Izraz „islamofobija” je kulturološki terorizam na delu. Dokazivo i statistički je pogrešan kao koncept. Broj muslimana koji su napadnuti ili zlostavljani zbog toga što su muslimani je mali u poređenju s drugim grupama i jednostavno ne zahteva poseban izraz za to. A u pojedinim delovima severne Evrope muslimani zapravo čine većinu počinilaca nasilnih izgreda. U norveškoj prestonici Oslu, sva silovanja počinjena u protekle tri godine – doslovce sva – počinili su muslimanski imigranti koji silovanje koriste kao oružje kulturološkog terorizma. Izraz „islamofobija” je čist politički oportunizam i čist kulturološki terorizam koji za cilj ima, kao i svi terorizmi, da zaplaše svet. U ovom slučaju da ga osramote i ućutkaju. I smatram da bi svako ko na Zapadu koristi ovaj izraz iz bilo kog razloga sem da ga ismeva, morao da preispita svoju savest – posebno ako je u pitanju žena ili homoseksualac.

Rasista je nekada bila moćna reč koja je svakog civilizovanog čoveka držala na oprezu. Ali sada, kada je čujem, najpre pomislim da bi osoba koja je upotrebljava trebalo da baci pogled u rečnik kako se više ne bi blamirala. Niko nije rasista zbog toga što ne želi da jede po halalu zaklanu životinju bez da se prethodno upozori ili zbog toga što želi da neko pokaže svoje lice u javnosti ili zbog toga što ne želi da ga leči bolničko osoblje koje nije propisno opralo ruke zbog njihove glupe religije. I niko nije rasista zbog toga što od policije zahteva da radi svoj posao i održava red i mir.

U Britaniji su prošle godine genitalno osakaćene dve hiljade devojčica. Što je zločin za koji se navodno dobija 14 godina zatvora. Ni protiv koga nije pokrenut postupak jer policija i socijalni radnici ne žele nekog da uvrede i pokvare odnose među zajednicama. Baš pažljivo. Baš uviđajno. Sakaćenje nekoliko hiljada devojčica je, očigledno, cena vredna kohezije zajednice. Ili je to ipak kulturološki terorizam?

U londonskoj opštini Tauer Hamlet, koju su sada potpuno preuzeli islamski ekstremisti i gde se policija plaši da obavlja svoj posao jer bi se to moglo smatrati islamofobijom, kulturološki terorizam se otvoreno sprovodi prema gej ljudima koji se na ulici napadaju i zlostavljaju. Ženama se preti ubistvom zbog toga što ne pokrivaju lice. A nedavno je jedan učitelj prebijen do kome, ciglom, nožem i metalnom šipkom, zbog drskosti da deci drži predavanja o religiji a nije musliman. Eto to islamski kulturološki terorizam donosi gradovima širom Evrope.

Da se ultra desničari ovako ponašaju policija bi im neprestano bila za petama. E, pa, evo novosti za policiju opštine Tauer Hamlet – OVO JESTE ultra desnica, religijska ultra desnica, i nemoguće je skrenuti desnije i otići dalje od ovog.

Užasna erozija slobode govora kojoj smo svedoci poslednjih godina rezultat je islamskog kulturološkog terorizma. Drugim rečima, ugušena je pretnjom nasiljem. Sloboda govora nekada je značila da možeš da pričaš šta ti je volja sve dok je to što pričaš istina. Sada, zahvaljujući kulturološkom terorizmu znači da možeš da pričaš šta ti je volja sve dok to ne vređa muslimane, kao što to svet širom Evrope već dobro zna.

Islam ne voli slobodu govora jer se plaši istine, i to s dobrim razlogom. Jer istina je sledeća: sve veći broj ljudi na Zapadu otkriva da je ova religija, i sve ono što ona predstavlja, duboko uvredljiva. Nalazimo da je njena poruka duboko uvredljiva. Njene „vrednosti” su duboko uvredljive. Način na koji se odnosi prema ženama duboko je uvredljiv. Njen stav prema homoseksualcima, Jevrejima i svima koji nisu muslimani, duboko je uvredljiv. Ipak, niko nam ne nudi nikakvu kompenzaciju za povređena osećanja.

Sve u vezi ove bedne religije urušava sve ono u šta verujemo. Morali bismo biti strašno glupi da bismo je voleli i ludi da bismo je poštovali. I ne, nije potrebno da saznajemo više o islamu jer već znamo više nego što bismo želeli i sasvim dovoljno da bismo poželeli da nikada nismo čuli za njega. I to je 100% krivica samog islama, religije progresivne netolerancije, lažne ugroženosti, besa, nasilnih pretnji i još besa. Religije kulturološkog terorizma.

Istina o islamu

  prevod: Alexandar Lambros
Industrija islamofobije je uvek spremna da kuka i žali se u svakoj mogućoj prilici, kao što svi znamo, a u poslednje vreme kukaju i žale se na, kako kažu, negativno izveštavanje britanskih medija o islamu – pod kojim zapravo misle na istinito izveštavanje, iako u suštini nismo ni izbliza dobro obavešteni kao što bi trebalo da budemo. Na primer, kada je nedavno obelodanjeno da je zabeležen porast takozvanog “nasilja iz časti” u kome se muslimanke brutalno premlaćuju ili ubijaju od strane članova njihovih porodica, nigde u izveštaju BBC-a nije pomenut jedan neizostavan sastojak – religija mira. Taj bitan detalj pažljivo je zaobiđen kako bi se sugerisalo da je to nekakav britanski fenomen za koji treba kriviti društvo u celini.

Slično tome, stalno slušamo o organizovanim bandama muslimana koji iskorišćavaju i siluju maloletne devojčice, ali mediji nikad ne pominju religiju ovih ljudi a čija je mizogenija obrazovala njihov stav prema ženama, i umesto toga nazivaju ih “Azijatima” što je velika uvreda za Induse i Sike koji ne učestvuju u ovakvim radnjama ali koje kukavički i nečasni novinari koji se plaše da uvrede preosetljive profesionalne žrtve islama, trpaju u isti koš.

Ljudi često govore da su loše stvari u islamu kulturološkog a ne verskog uzroka. Stvarno? Ono što se dešava u Saudijskog Arabiji nije kultura već čista religija, čisti islam i čisto ludilo. Govorimo o zemlji koju čeličnom rukom vodi šačica brutalnih konzervativnih klerika. Zemlji u kojoj se ljudi ubijaju zbog optužbi za veštičarenje, u kojoj se ubijaju homoseksualci a žene tretiraju kao ljudska podvrsta i gde je bandama neobrazovanih i mozga ispranih “knjigom” dopušteno da tumaraju ulicama i primenjuju šerijat srednjevekovnim žarom.

Vera je problem, ne kultura. Problem s Iranom je vera a ne kultura. Iranci nisu Arapi, ali osvojila ih je strana arapska religija i sada je glavni problem njihove politike arapski problem u Palestini, a ne situacija u Iranu. Zbog toga što su verski fanatici koji kontrolišu Iran protiv volje svog naroda, ludaci. Njihovi mozgovi su toliko zaraženi tom varvarskom verom i toliko su opsednuti ubijanjem Jevreja da su gotovi da izazovu konačan nuklearni obračun. Zaneti su moćnim apokaliptičnim verskim iluzijama po kojima su spremni da deluju čim im se za to ukaže prva prilika. Oni su istog mentalnog sklopa kao verski fanatici koji su kontrolisali Evropu pre nekoliko vekova, i da su oni u to vreme imali nuklearno oružje, nas danas ne bi ni bilo.

Mnogi britanski muslimani, uključujući i silovatelje dece, dolaze iz Pakistana u kojoj je kultura oblikovana verom a blasfemija je zločin kažnjiv smrću. To je ono što vera zahteva a kultura čini što joj je naloženo, jer u suprotnom će vera mobilisati gomilu nepismenih divljaka da divlja ulicama, i desetine, ako ne i stotine ljudi, naćiće se u smrtnoj opasnosti.

Vera je problem, ne kultura. Kultura nije sjajna sama po sebi ali bi bez vere bila mila majka. A mi u Britaniji smo zauzeti uvozom te vere u naše društvo po maloprodajnoj ceni, u kome je dobrodošla koliko i invazija Normana, uprkos svim otrcanim frazama i lažima o toleranciji, poštovanju i “koheziji zajednice” koje slušamo od političara, jer su ljudi naučeni, kao i svuda po Zapadu, da je islam daleko više od vere.

U pitanju je osvajačka suprematistička politička ideologija koja iskorišćava verske slobode i kulturološki uslovljen osećaj krivice da se nametne neprestanim zahtevima za posebnim tretmanom koji su uvek podržani otvorenim pretnjama sukobom i nasiljem. Drugim rečima, kulturološkim terorizmom. Tako da imamo kancelarije pretvorene u prostorije za molitvu, tamo gde im nije mesto, muslimanima je dozvoljeno da se mole po ulicama i zaustavljaju saobraćaj, medicinskom osoblju da zanemaruje pravila o higijeni, policija gleda kroz prste na genitalno sakaćenje, univerziteti dopuštaju džihadistima da regrutuju članove po studentskim domovima, šerijatski sudovi dehumanizuju žene, a halal hrana nameće se čitavom stanovništvu bez njegovog znanja ili pristanka, i čini se da društvo uvek mora da se pokori nerazumnim zahtevima islama a svako ko se usudi da se usprotivi kvalifikuje se ili kao rasista ili mu se otvoreno preti.

Ovo je ono o čemu bi mediji trebalo da nas izveštavaju kad nas izveštavaju o islamu, kad bi novinari imali muda da rade svoj posao i saopšte istinu, jer to jeste istina i svi znaju da je istina. I možete me nazivati rasistom, izazivačem mržnje, čovekom punim predrasuda, ili nečim već s vašeg spiska, do mile volje – samo izvolite, ali kad vam ponestane etiketa, ovo će još uvek biti istina.

Žao mi je.

Zahvaljujući našem moralnom kukavičluku, danas u Britaniji imamo na stotine nekontrolisanih medresa, u kojima se desetine hiljada dece uče da preziru kulturu u kojoj žive. To je baš dobro za budućnost “kohezije zajednice”, zar ne? Medresa je, ukoliko niste znali, islamska škola. Drugim rečima, to je mesto iz koga izlazite još gluplji nego što ste bili kada ste ulazili.

I evo, prošlog meseca smo imali dobar primer koju vrstu mentaliteta ove škole neguju, kada su tri muslimana osuđena za podsticanje mržnje tako što su delili pamflete koji su pozivali na ubijanje gejeva. Priznali su krivicu po svim tačkama optužbe, ali bi, što se mene tiče, bolje bilo da su priznali ludilo. Jedan od njih je rekao da je to činio jer je želeo da poboljša društvo. Pa, postoji jednostavan način za to – da emigrira i da sa sobom povede njegove bradate prijatelje.

Javno tužilaštvo iznelo je mišljenje da pamfleti nisu obrazovnog karaktera, a zapravo su bili vrlo obrazovni, u smislu da su otvoreno i jasno pokazali šta islam zapravo propoveda, a ne šta se slatkorečive apologete pretvaraju da propoveda.

Islam, zapravo, zahteva smrtnu kaznu za homoseksualnost. I to je činjenica. I u zemljama u kojima je to dozvoljeno te smrtne kazne se s entuzijazmom i sprovode. Zahvaljujući neželjenoj masovnoj muslimanskoj imigraciji, u Evropi danas postoje oblasti gde, ukoliko ne sakrijete da ste gej (ili Jevrejin, kad smo već kod toga), zapravo izazivate da budete fizički napadnuti. Neosporna je činjenica da što je veći procenat muslimana u nekom društvu, ne Azijata, već muslimana, to je manje bezbedno za homoseksualce ili Jevreje ili žene, ili za bilo koga ko pokuša da iskoristi svoje fundamentalno pravo na slobodu govora.

Tako da, odakle bi tačno to pozitivno medijsko izveštavanje o ovoj bednoj religiji trebalo da dođe? Religija koja rutinski na najmanje kritike reaguje refleksnom odglumljenom preosteljivošću dok je njena “sveta knjiga” priručnik neosetljivosti, brutalnosti i društvene podeljenosti.

Ubij nevernika gde god ga pronađeš. Ubi homoseksualce. Ubi otpadnike od vere. Potčini žene. Uništi Jevreje. Takva jedna ideologija nema pravo na osetljivost, a onima koji je nameću treba posvetiti manje pažnje nego drugim ljudima, a ne više.

Kriza sekularizma

Danas je uobičajena stvar čuti – „mene to vređa”. Kao da to ljudima daje nekakva posebna prava. Zapravo je to ništa drugo do obična kuknjava. Gunđanje. „Mene to vređa” ne znači ništa i nema nikakvu svrhu. Ne postoji razlog da se ovoj frazi ukazuje poštovanje. „Mene to vređa” … pa, koga zabole?

Stephen Fry

prevod: AleXandar Lambros

i šta sad?

i šta sad?

Danas je uobičajena stvar čuti – „mene to vređa”. Kao da to ljudima daje nekakva posebna prava. Zapravo je to ništa drugo do obična kuknjava. Gunđanje. „Mene to vređa” ne znači ništa i nema nikakvu svrhu. Ne postoji razlog da se ovoj frazi ukazuje poštovanje. „Mene to vređa” … pa, koga zabole?

Stephen Fry

povodom uvođenja inkvizicije i šerijata u srpski pravosudni sistem

Kad više sveštenstvo nema pametnija posla, što je, mahom, stalno, vole da se žale na pretnju sekularizma koji uvek opisuju kao varvarizam na štapu. Kao neku vrstu mračne ateističke noćne more u kojoj je religija suzbijena i u kojoj smo se svi prepustili nekoj vrsti nemoralnog hedonističkog divljaštva. Šta god to značilo, i ma koliko bilo prijemčivo za uši nekih ljudi, to nije sekularizam. Sekularizam ne podrazumeva nepostojanje religije, već religiju za one koji je žele kao i njeno odsutstvo za one koji je ne žele. Podrazumeva slobodu religije i slobodu od religije u podjednakoj meri, za promenu.

Podrazumeva manje nezaslužene moći, privilegija i uticaja za religijsku političku organizaciju i ljude koji od nje žive. Naravno, sveštenstvo to doživljava kao satanino delo. Baš kao i jevanđelističke vođe, kako pokazuju istraživanja od prošlog leta. Mada su mnogi obični hrišćani s razlogom zabrinuti zbog širenja islama, njihove vođe, oni koji na religiji zarađuju, drže da je sekularizam veća pretnja. Naravno da je tako (pošaljite novac sada, u Isusovo ime!).

Nedavno je jedan američki sudija hrišćanin izjavio veliku stvar – da sekularizam vodi u šerijat – što je isto kao reći da penicilin izaziva infekciju. Poznato je da američke sudije nisu baš cvet inteligencije tako da ovom tipu verovatno možemo oprostiti sumnju i da pretpostavimo da je sekularizam pobrkao sa multi kulti dimitizmom (potčinjenost islamu). Osoba koja se suprostavlja hrišćanstvu ali pezi i lezi islamu nije sekularista. Postoji reč za takvu osobu – dimi. Postoje i druge reči, takođe, ali želim da držim nivo na ovom klipu tako da svi članovi porodice mogu u njemu da uživaju. Zapravo, sekularizam je jedini način da budemo sigurni da šerijat nikada neće zavladati. Tako da bi hrišćani, kad bi bili razumni, za njega trebalo da lobiraju i da ga podržavaju.

Kad bi bili razumni.

Istina je da je sekularizam danas ugrožen na način na koji nije bio godinama unazad, delom zahvaljujući beskompromisnoj prirodi religije stalne uvrede ali takođe i zahvaljujući našoj besmislenoj kulturi kompromisa i neopravdanog poštovanja verskih uverenja što hrišćanske vođe do krajnosti zloupotrebljavaju, jer oni su, najpre i pre svega, političari. Ne zanima ih to što, izvrćući sekularizam zarad svojih sopstvenih sebičnih ciljeva, pomažu i podstiču najagresivniji i najopasniji oblik religije na planeti – politički islam. Za razliku od izmišljenog greha poricanja Svetog Duha, ovo je zaista neoprostiv greh, jer islam u životu zapadnog sveta igra ulogu tek koju deceniju i već je uspeo, da za tako kratko vreme, nagrize osnovne građanske slobode neprestanim zahtevanjem povlašćenog položaja što je uvek podržano otvorenom pretnjom nasiljem.

Za posledicu imamo da je hrana koju jedemo umrljana varvarizmom halala, u Ujedinjenom kraljevstvu imamo šerijatske sudove koji žene ne tretira kao ljudska bića, i širom zapadnog sveta zasedlani smo represivnim zakonima protiv govora mržnje koji su opasniji od mišljenja koja kriminalizuju, sve to zbog toga da se ne uvredi islam. Gde god se ova religija u svetu nalazi, imate netoleranciju i sukobe i ljude koji gube slobodu. Dokaza je pregršt. Nema izgovora. Odvijaju nam se ispred nosa u svetlu takozvanog “Arapskog proleća”. Očigledno je da je samo striktno sekularno društvo sposobno da islam drži na odstojanju. Ali, to nije očigledno i hrišćanskim sveštenicima koji nastavljaju da bezbrižno šire svoje laži i sekularizam opisuju kao ovaploćenje zla. Najmarljiviji je papa koji tvrdi da je sekularizam ostavio duboke ožiljke u tradicionalno hrišćanskim zemljama.

Stvarno?

Kladim se da nigde nisu ni izbliza duboki kao oni koje je ostavila Katolička crkva.

Nije trebalo da bude tako skroman.

Kaže da čovečanstvo tumara po mraku nesposobno da razluči dobro od zla dok smo, zapravo, proteklih godina imali obilje dokaza da upravo Katolička crkva i ljudi koji je vode, nisu u stanju da razluče dobro od zla. Ovaj papa je godinama bio zadužen za problem silovanja dece od strane katoličkih sveštenika i tim povodom nije ništa učinio, sem da problem razvlači. Svaka reč i postupak morala je da mu se pritiskom izvuče.

Činjenica da postoje ljudi koji ovog čoveka još uvek drže za moralni autoritet je otvoreno izopačena. To je isto kao da se O.Dž. Simpson kandiduje za američkog predsednika i ubedljivo pobedi. Ipak, ovaj bednik je imao petlju da sekularizam opiše kao nemoralan. Za njega, jedina stvar gora od sekulariste je sekularista koji upotrebljava kondom. Otišao je tako daleko da je u Vatikanu osnovao novu jevanđelističku četu sa zadatkom da se bori sa, kako kaže, krizom sekularizma.

Tako je, kriza verske slobode, slobode da svako veruje u šta hoće i da obožavaju šta god hoće, ali da to ne nameću drugima, što je, ponavljam, ono što sekularizam zapravo znači. A papa je protiv toga što pokazuje da on zna bolje od Isusa, jer ako prihvatimo Isusov savet da veru držimo za sebe i tražimo nebesko kraljevstvo u tim okvirima, automatski bi imali sekularno društvo jer ne bismo imali potrebu za političkom organizacijom religije ili profesionalnim parazitima poznatim kao sveštenička kasta. Samo su oni i niko drugi ugroženi sekularizmom i upravo zato su oni ti koji o tome neprestano bleje