Nema rasiste do liberalnog rasiste

1005922_10151662334109194_1023203201_nJedna od nekoliko izvesnih stvari u ovom životu je, da ukoliko kritikujete religiju posebnih potreba, nazivaće vas rasistom i to ljudi koji savršeno dobro znaju da to niste, ali ih nije briga. To su takozvani „naprednjaci“. „Naprednjak“ je ono što se desi kad liberal omane. Omanu toliko i budu toliko očajni da će pretpostaviti da ste vi rasista i da ako ne mogu to činjenično da potkrepe optužiće vas i za to da svoj rasizam maskirate tako što izbegavate da o njemu govorite. Voleo bih da se šalim. Verujte mi, ne šalim se.

Lično, ne marim da me ljudi čije mišljenje ne poštujem nazivaju raznim ružnim imenima ali za žrtve istinskog rasizma mora da je teško da gledaju kako se jedna tako važna reč kalja i obezvređuje na ovaj način ali, to je „naprednjački“. Sada to znamo. Savladali smo, i to na teži način. Znamo da „naprednjaci“ zauzimaju moralne visine gde cilj uvek opravdava sredstvo i, kao što nam neprestano pokazuju, bukvalno ne postoji dno do kog su spremni da potonu kako bi potvrdili svoju blagorodnu moralnu uzvišenost. Nijedna laž nije dovoljno velika, nijedna kleveta dovoljno nečuvena i, da nema duplih standarda, ne bi imali nikakvih standarda.

Tako da, kada nišane rečju „rasista“ na nas koji kritikujemo islam, znamo da nema nikakve svrhe preganjati se s njima oko definicija jer znamo da ih ni izdaleka ne zanima to da li je ta reč primerena ili ne, već samo za to da li će se prilepiti na onoga na koga je odapeta, i koliko će mu štete naneti. Vidite, u „naprednjačkim“ rukama reč rasista postala je verbalni ekvivalent hemijskog oružja ili dum-dum metka koja se koristi s prezrenjem, neproporcionalno, kao prvo sredstvo i bez trunčice opravdanja.

Da sumiram „naprednjačku“ poziciju (bez maloletničkih uvreda): „Sve religije imaju svoje fundamentaliste, i sve podjednako zaslužuju kritiku. Izdavajati samo islam je isto kao napadati sve muslimane, a to je rasizam. Da, znamo da islam tehnički nije rasa ali sam odlučio da verujem da se iza tvojih stavova krije mržnja prema ljudima tamne boje kože, za šta nemam dokaze, ali naslućujem to iz tvog tona zašta držim da je nekorisno a samim tim i rasistički u nameri, tako da ti jesi rasista i trebalo bi te uhapsiti …. bla, bla, bla … i tako u tom stilu.“

Meni se, međutim, čini, da ljudi koji neprestano bez ikakvog razloga pominju nečiju boju kože, kao što to opsesivno čine „naprednjaci“, su zapravo ti koji imaju problem sa njom. Oni svuda vide rasizam jer su sami prožeti njime. Patronizirajući rasizam nižih očekivanja od onih koji nisu beli je vrlo „naprednjački“ i on je, kako kakav mulj, prožeo sve pore zapadnog društva. Nemožete uzeti primerak „Guardian-a“ a da vam se ne zalepi na prste. I upravo ova vrsta rasizma islamu daje zeleno svetlo (a sa njim i mizoginiji, homofobiji i antisemitizmu koji islam nedvosmisleno zagovara) samo i isključivo zato što je to religija čiji su sledbenici mahom ljudi tamne boje kože. U tamnoj koži je sva razlika. „Naprednjaci“ osobu ocenjuju najpre po njenoj boji kože i upravo je tamna koža ta koja islamu, od strane rasista, daje propusnicu koju ne zaslužuje. Pogledajte kako se „naprednjački“ rasisti odnose prema mormonima, recimo, čija su verovanja podjednako sumanuta. Ali, njih će osuđivati i ismejavati na način na koji se nikad ne bi usudili da osuđuju i ismevaju muslimane, a jedini razlog je boja kože kao što to kod pravih rasista uvek i jeste.

Vidite, „naprednjaci“ zapravo neveruju da su nebelci jednaki s belcima, ili da su sposobni da budu jednaki sopstvenom zaslugom, već samo na način na koji je hendikepirani golfer jednak – veštački. Oni ovaj rasizam pravdaju istorijskim okolnostima koje više ne postoje, osuđujući na taj način nebelce da zauvek nosaju teret vrednosti prošlosti i da uvek moraju da kompenzuju boju svoje kože koju „naprednjaci“ vide kao ostatke nekakvog invaliditeta, zato što su rasisti.

Tradicionalno osećanje liberalne krivice je nešto sa čime smo svi upoznati, pa čak i kada se ne slažemo sa njom, možemo je razumeti, možemo je poštovati, kao deo paketa biti civilizovan. Ali „naprednjaci“ su ovo uzdigli na jedan potpuno novi stupanj, na gotovo verski stupanj otrovne samomržnje, ideološkog samobičevanja, do nivoa da biti rođen u Prvom svetu predstavlja neku vrstu Prvobitnog greha koji „naprednjaci“ sebi, niti bilo kome drugom, ne mogu nikada da oproste.

Za „naprednjački“ mozak mi smo na Zapadu svi imperijalistički ugnjetavači, bilo da to želimo ili ne, i sve što nije u redu sa svetom naša je krivica koja se sama po sebi podrazumeva. Tako da kada gomila histeričnih muslimana krene da divlja jer su odlučili da se uvrede nekom potpunom besmislicom, tipična „naprednjačka“ reakcija je da potraži izgovore kako bi izbegli da nasilnike drži odgovornim za svoje ponašanje i pronađu nekoga koga će okriviti i nazvati ga rasistom zbog toga što ih je isprovocirao. „Naprednjački“ novinari izginuše da objasne muslimanske zločine političkim i ekonomskim terminima pažljivo ignorišući otrovna religijska ubeđenja koja su do zločina i dovela, jer ta otrovna verovanja čine da tamnokošci izgledaju loše a to je užasno rasistički. Islamski terorista može stajati natopljen krvlju na sred ulice citirajući Kuran kao opravdanje za svoje nedelo ali „naprednjaci“ ga neće čuti jer su oni odlučili da je njegov pravi motiv neprijateljsko raspoloženje prema zapadnjačkom imperijalizmu što zapravo znači da je krivica opet na nama, hvala bogu. Inače bismo bili rasisti.

Patroniziranje ljudi tamne boje kože na ovakav način je sve o čemu se kod „naprednjaka“ radi. U tome je fundamentalna razlika između „naprednjaka“ i istinskog liberala. To je ono što vino pretvara u sirće. Uvek sam imao vremena za istinske liberale jer mi je jasno da ih pokreće smisao za pristojnost tako da još uvek mogu da ih poštujem čak i onda kada se ne slažem sa njima. Ali kod „naprednjačkog“ mentaliteta nema ničeg ni pristojnog ni liberalnog. On se pokazao do te mere iskvarenim i smrdljivim i nečasnim da u onim retkim prilikama kada se uhvatim da se u nečemu slažem sa nekim od njih, osećaj je kao da se rukujem sa gubavcem. I toliko je prikladno da su ovi jadnici preuzeli vlasništvo nad rečju „rasista“, tj. nad onim što je od nje preostalo, jer nikome, ali nikome, ne stoji bolje nego njima.

original na engleskom:

Advertisements

Korisni idioti za Palestinu (Patrik Kondel)

prevod: Nevena I.

Dakle, neverovatno. Ja još uvek dobijam uspaljene odgovore na moj prošli video snimak u kojem govorim o lažnom cilju palestinske borbe i besnom antisemitizmu koji je goni.

Prilično je mnogo vike, pisane velikim slovima,  u mejlovima  gde me nazivaju “cionističkim bukačem”, “odmenskim radnikom za Jevreje subotom” (to su se lepo dosetili, zar ne?) i, naravno, sve uobičajene omiljene im etikete – nacista, rasista i tako dalje. Došlo je dotle da ako me ne nazovu rasistom makar jednom dnevno, počnem da se brinem da ne radim štogod pogrešno. Zato samo vi nastavite tako, narode. Odlični ste u svom poslu, a ovaj video je namenjen baš za vas takve.

Kao što se dalo predvideti, nigde u celoj oluji zlostavljanja pljuvačinom i blaćenjem, niko se nije potrudio da se osvrne na suštinu u mom videu, a to je da se iracionalna islamska mržnja prema Jevrejima nalazi u korenu uzroka problema na Bliskom Istoku. Kao i da biste morali biti slepi ili patiti od političke konstipacije  (u prevodu: biti islamizovani levičar) da to ne vidite, ili da ne želite da vidite.

Često se kaže, zato što je to istina, da ako bi Arapi položili oružje, nastupio bi mir. Ako bi Jevreji položili oružje, bili bi masakrirani.

A to je tako zato što Arapi (i to su muslimanski Arapi za sve cepidalke) ne žele mir. Oni žele Jevreje mrtve. Do sada su mogli imati svoju palestinsku državu da su je želeli. Ne žele je. Oni žele da smrse konce  jevrejskoj državi. I zahvaljujući svojoj religiji (to je “religija mira”) oni imaju istu maniju da im je uništenje Jevreja dodeljni zadatak sudbine i imaju isti jezivi plan kao Hitler. Kada bi imali sredstva, Arapi bi počinili genocid nad Jevrejima još istog dana, ne bi se strpili ni do jutra.
To čak nije ni tajna.
Zahjvaljujući internetu sada svi možemo da vidimo kakve se stvari uobičajeno emituju na arapskim televizijama koje uzdižu Holokaust i demonizuju Jevreje na način koji bi bio protivzakonit u bilo kojoj  civilizovanoj zemlji.
Mi itekako znamo koliko Arapi mrze Jevreje. Oni ne mogu da se prestanu da pričaju o tome. Oni mržnju utucavaju svojoj deci pred očima celog sveta, ispirajući im mozak da postanu bombaši samoubice. Mi gledamo male trogodišnjake koji su naučeni da su Jevreji svinje i majmuni i kako je to slavno biti islamski mučenik i ubiti sebe da bi ubio Jevreje.

E to je ono što VI podržavate kada podržavate Palestince. I moraćete da živite sa time na duši. Ako dušu uopšte imate, jer svi znamo da kada se pristupa iz moralno izopačenog ugla islamizovane političke levice, imati savest (a ni kičmu) nije uvek moguće.

*****

Kao sve islamsko i Palestinci su dugo i zvanično bili iznad svake kritike na Zapadu, pa teroristi iz Hamasa imaju obilje prijatelja. Pogotovo ih imaju u mestima kao Norveška i Švedska čije vlade i mediji izgleda mrze Jevreje isto koliko i svoje sopstvene zemlje. Iako je mržnja prema Jevrejima oduvek bila deo evropske kulture, prevashodno zahvaljujući Katoličkoj crkvi, Norveška i Švedska sada dobijaju ozbiljnu reputaciju da su gotovo islamski antisemitske. Naravno, to se ne odnosi na svakoga u tim zemljama, ali se odnosi na vlade i medije koje kontrolišu i izobličuju informacije koje njihovo stanovništvo dobija i koji daju sve od sebe da demonizuju Izrael izvan svih granica zdravog razuma u glavama svog naroda.

A narod?

E to je zanimljiva stvar sa Zapadom uopšte –  niko nema poverenja u medije, ali svi veruju šta im mediji kažu. Stoga, iako mi se ponekad čini da bi polovina ljudi na Zapadu gotovo aplaudirala kada bi Iran bacio atomsku bombu na Israel, u Norveškoj i Švedskoj, blagosloveni bili, verovatno bi pravili ulične proslave.

Zbog toga me nije iznenadilo kada su ove dve države bile među Zapadnim državama koje su sramno odbile da bojkotuju skori “anti-rasisitički” festival mržnje u organizaciji Ujedinjenih nacija, Durban III, gde su se neki od planetarno najogavnijih rasita, ubica dece, silovatelja dece, robovlasnika, trgovaca robljem, ratnih zločinaca, finansijera terorizma i serijskih rušilaca ljudskih prava okupili da zajedno klevetaju i ozloglašuju jednu istinsku demokratiju, Izrael, gde Arapi imaju više prava nego što imaju u bilo kojoj arapskoj zemlji, uključujući i one koje su navodno oslobođene u takozvanom “Arapskom proleću”.

Kao u Libiji gde su najavili da će im ustav biti zasnovan na šerijatskom pravu (žalimo slučaj cure, nema oslobođenja za vas) i gde su u skladu za time već počeli da sa mučenjem i ubijajanjem ljudi. E da, takođe su objavili da Jevreji (ne Izraelci, već Jevreji) nisu dobrodošli u novu Libiji – gle čuda.

Ili u susednom Egiptu gde je od revolucije armija na ulicama pobila stotine hrišćana zbog zločina što nisu muslimani,. Ako ti nesretni ljudi imaju za bilo šta da budu zahvalani, onda je to što nisu Jevreji. Jer da jesu, niko pod njih ne bi ostao živ.

I to je ono što VI podržavate kada podržavate Palestince jer se ne radi o Izraelu, radi se o Jevrejima.

*****

Na univerzitetima po svuda na Zapadu studentskim grupacijima koja organizuju i isturaju Muslimaska Braća je dozovoljeno da šire antisemitski otrov bez ikakvog ograničenja, dok svako ko brani Izrael bude ućutkan glamom ili mu bude zabranjeno da uopšte priđe, a to je  zbog toga što islamizirani studenti ne vole slobodu govora.

Kada god Izrael sebe brani od terorizma, armije praznoglavaca koji su moralizatori i levičari, marširaju kroz evropske gradove dižući plakate na kojima piše: “Svi smo mi Hamas sada” , kao da je to nešto čime se može ponositi. Kada bi se po tim plakatima pisalo iskreno, trebalo bi da piše: “Svi smi mi propagatori verske mržnje, rasisiti i ubice koji ne vrednuju nimalo ljudski život iz razloga što su naši mozgovi ukišeljeni u turšiji od varvarske religije i mi smo u potpunosti poludeli”. Zapravo sam im sasuo, pa bi možda drugi deo mogao da ide na poseban plakat ili tako nešto?

Ili zašto jednostavno ne skratiti priču i reći suštinu: “Smrt Jevrejima!” jer to je ono što VI podržavate kada podržavate Palestince.

Vas koristi Muslimansko Bratsvo kao ručnu lutku jer sve vi sami izabrali da poverujete u laž o državi u kojoj vlada aprathejd bez da se pomučite da proverite činjenice. Progutali ste propagandu na koju bi Gebels bio ponosan i ono što zapravo radite je da podržavate  Islamski rat za istrebljenje Jevreja.

I kada na sebe primenite iste stroge standarde kojima vi, levičarski licemeri, volite da sudite drugima, onda sledi da ste Vi rasista sa krvlju na rukama.

Bez uvrede.

https://www.youtube.com/watch?v=LeGYAfh9A1k

Gay Arabia – jedan kralj i milion kraljica

Patrik Kondel, prevod Alexandar Lambros

1174739_424980950945481_1921858220_nNedavno sam dobio nekoliko imejlova od ljudi iz Saudijske Arabije koji su, izgleda, iskreno začuđeni zbog čega kritikujem njihovu zemlju. Zemlju koja, da se podsetimo, aktivno finansira širenje islamskog ekstremizma po Zapadu, kao otrovnu farbu, koja izvozi milione knjiga širom sveta koje decu uče suprematizmu, separatizmu i mržnji prema nemuslimanima, i koja donira desetine milione dolara godišnje školama u Pakistanu koje treniraju decu da postanu bombaši samoubice. Zemlju u kojoj žene imaju status negde između ljudskih bića i domaće stoke i u kojoj se nad ljudima sprovode smrtne kazne za stvari koje u civilizovanom svetu nisu čak ni prekršaji, zemlju u kojoj vladajuća klasa slobodno uživa u alkoholu, drogama i svakoj vrsti poroka koji možete da zamislite dok istovremeno sopstveni narod zatvara u društveni i psihološki zatvor za njihovo sopstveno moralno dobro. I onda se pitaju zašto?

Jedan mi je napisao: “Ja sam iz Saudisjke Arabije i ponosan sam na svoju zemlju”.

Pa, baš lepo, ali izvini što pitam, zbog čega si ponosan? Ako živiš u Saudijskoj Arabiji na šta imaš da budeš ponosan? Da ne kopate novac pravo iz zemlje umirali bi od gladi. Jedina stvar koja tvoja zemlja ima da ponudi svetu je nafta. Ok, možda ne jedina ali pesak nam nije potreban a džihada nam je prevrh glave, hvala lepo.

Tvoja zemlja, kao i čitav arapski svet je potpuno i patetično zavisna od zapadne tehnologije, dobrim delom izraelske, bez koje ne bi funkcionisala. Na šta si onda, kog đavola, ponosan? Možda na činjenicu da je tvoja zemlja vodeća u svetu po javnim egzekucijama za stvari kao što je veštičarenje? To smo u Evropi prošli pre nekoliko stotina godina i još uvek nas je sramota zbog toga. Šta očekujete, kako da se osećamo posmatrajući vas kako ponavljate isto ludilo? I ne postoji druga reč za to. Ne radi se o kulturološkoj razlici, ne radi se o konzervativizmu, već o čistom ludilu. A ludilo je jer vašu zemlju vode ludaci, šačica hardkor ultra konzervativnih klerika od kojih je svaki ponosni nosilas titule doktoranta iz oblasti pobožnog neznanja a koji sebe nazivaju Vrhovnim savetom islamskih učenjaka.

Zvuči kao udruženje genijalaca, zar ne? Zapravo ne, u pravu ste, zvuči kao gomila užeglih prikrivenih homoseksualaca koji čeprkaju po svetim spisima tražeći načina da opravdaju svoj infantilni strah od žena. Grupa muškaraca koja je svoj duhovni fokus svela na represiju i osvetoljubivu okrutnost i koji su iz svega, uključujući i sebe same, isisali sav život. I uvek su u potrazi za novim načinom da obrukaju svoju zemlju u ogledalu istorije, da zacementiraju njenu reputaciju žabokrečine sujeverja i neznanja i da svoju ružnu i otrovnu vehabijsku doktrinu izlože na podsmeh čovečanstva sada i u vekovima koji će doći.

Nedavno su verskoj policiji naložili (da, verskoj policiji) da spreči svakoga ko liči da bi mogao biti gej da uđe u školu ili na fakultet. Stvarno se čini da ovi učenjaci imaju veliki problem sa gejevima. Gotovo toliko veliki koliko i problem koji imaju sa ženama a to je psihološki ekvivalent tumoru od 100kg koji se mora gurati naokolo u kolicima. Zapravo su toliko opsednuti homoseksualnošću da čovek ne može a da ne bude sumnjičav. Kad je osuđuju toliko žestoko kao i svaki neautovani gej hrišćanski TV jevanđelist koji plaća muške kurve, šta treba da mislimo?

I ne postoji količina apsurdnosti za paranoičnu maštu saudijskih verskih “učenjaka” kao što potvrđuje nedavni proglas o tome da će mogućnost da žene voze kola na kraju svakoga u zemlji pretvoriti u geja jer neće preostati nijedna devica. Koja sumanuta logika?!

Opšte je poznato da homoseksualnost prosto cveta u Saudijskoj Arabiji uprkos tome što je za nju propisana smrtna kazna i skoro je nemoguće pronaći Saudijca(uključujući i klerike) koji nije imao gej iskustvo jer su žene tako hermetički nedostupne. Ko ovim može biti iznenađen? Ako insistirate na striktnoj odvojenosti žena od muškaraca na jedan tako neprirodan način, onda morate biti spremni za prirodne posledice – porast homoseksualnih aktivnosti. Život u sumanutom kraljevstvu nikoga ne lišava ljudske prirode i izvesne biološke potrebe biće zadovoljene na ovaj ili onaj način.

Naravno, nema apsolutno ničeg lošeg u tome biti gej. Drevni Grci su bili gej i ništa im nije falilo. Upražnjavali su seks s drugim muškarcima baš kao što se to danas čini u Saudijskoj Arabiji a ni tamo s tim u vezi nema ničeg lošeg tako da, momci, možete slobodno izaći iz tog ormara kad god vam se učini da je trenutak. U čitavom svetu Saudijska Arabija ima reputaciju gej zemlje, u kojoj postoji jedan kralj i milion kraljica (queens, eng sleng za gej mukarca) i izgleda da to samo Saudijcima nije poznato. Evo, sada znate.

Zapravo, sva je prilika da je, procentualno gledano, Saudijska Arabija gej prestonica sveta. Eto nečega na šta stvarno možete biti ponosni. Naravno, vi Saudijci ne bi bili u ovoj smešnoj i neprijatnoj situaciji da posedujete osnovnu pristojnost u ponašanju prema ženama kao ljudskim bićima umesto što ih tretirate kao robu. I kada mi kažete “Mi naše žene dobro pazimo, one su zaštićene a ne kao vaše, zato nam ne govorite kako da tretiramo naše žene već pazite na svoje”, u tome i jeste čitava poenta, genijalci. One nisu vaše žene. One nisu vaše vlasništvo. Vi nemate nikakvu jurisdikciju nad njima. Posedujete samo brutalnu silu. I ako je to sve što možete da koristite, a jeste, ne možete sebe zvati muškarcima.

Voleo bih da postoji neki blaži način da vam ovo saopštim, ali ne postoji. I da razjasnim, ne govorim ovo iz želje da vređam jer, verovali ili ne, već imam dovoljno neprijatelja. Radi o tome da istina ponekad zvuči kao uvreda, onda kada nemate naviku da je čujete, ali dobra vest je da ćete je, zahvaljujući internetu i zapadnoj tehnologiji, uskoro čuti.

Mir.

Poruka uvređenim muslimanima

prevod: AleXandar Lambros

Čitavu nedelju slušamo muslimane koji nam objašnjavaju kako mi na Zapadu moramo razumeti koliko je za njih prorok važan. Razumeli smo. I nije nas briga. U tome je suština. Ne zanima nas ni sada niti će nas ikada zanimati. Naviknite se na to. Savršeno nas ne zanimaju vaša osećanja. Naša su nam važnija i ona nam kažu da nam je prevrh glave vaše religije i zato oladite. I, ne postoji količina nasilja koja će to da promeni. Što više divljate i dernjate se to ćemo vas manje slušati. To će nas samo utvrditi u nameri da ne dozvolimo da nas maltretiraju ljudi čije vrednosti ne poštujemo jer ne postoji ni jedan razlog da ih poštujemo i, što je još važnije, niste u stanju da nam pružite takav jedan razlog. Ukratko, neće nam niko govoriti šta smemo a šta ne smemo da pričamo, ni sada ni ubuduće. Bez obzira na to koliko zastava spalili, koliko ambasada napali, sloboda govora će opstati i vi ćete je na kraju posisati i još će vam se i dopasti. 

Ponovo smo u prilici da vidimo divljački izliv besa pripadnika religije neprestane uvređenosti. Neke se stvari nikad ne menjaju, zar ne? Ponovo smo u prilici da vidimo islam kako se autoaktivira, ako kapirate ironiju izraza, i ponovo nam pokazuje zašto je na ovoj planeti dobrodošao koliko i asteroid. Ponovo smo u prilici da vidimo na hiljade muslimanskih ludaka koji su uzeli predah od premlaćivanja žena kako bi nam pokazali svoju osećajnu stranu. Kako? Tako što će polupati gradove u kojima žive podstaknuti neukim klericima čiji su motivi još niži od stepena pismenosti njihovih sledbenika. I ponovo smo mi u civilizovanom svetu pozvani da se samocenzurišemo iz poštovanja prema religiji koja krši ljudska prava polovine stanovnika planete što dobija dvostruko na težini kad se posmatra kao politička ideologija koja se ne da razlučiti od nacizma.

Bilo bi smešno da nije tako tužno. Ili obrnuto? Nazvati ove proteste infantilnim i imbecilnim značilo bi dati im dostojanstvo koje ne zaslužuju. Oni se jedino mogu opisati kao islamski. Da budem jasan: od nas se očekuje da ispoljimo toleranciju i poštovanje za religiju koja ne zna za značenje ovih reči, što nam svakodnevno i demonstrira? Od nas se očekuje da izmenimo naše vrednosti kako bi obuhvatili i religiju koja ne obuhvata nikoga i ništa? Samo sanjajte. To se neće dogoditi jer u islamu sve ide u samo jednom smeru. Savladali smo tu lekciju i to na teži način. Ne možemo sebi priuštiti više tolerancije i poštovanja. Suvi smo ko dren. I dozlogrdio nam je iscenirani islamski bol. Postalo je toliko dosadno da sada kada čujemo kakvog bradatog pajaca ili naduvanog tupana koji nam objašnjavaju koliko su uvređeni nije više čak ni zabavno.

Čak ni kada urnebesni turski premijer zahteva da se „islamofobija” proglasi zločinom protiv čovečnosti dok je, sa dokazima kojima raspoložemo, proglasiti islam zločinom protiv čovečnosti mnogo logičnije. Sem toga, Turska je već kriva za jedan od najgorih zločina protiv čovečnosti u istoriji – genocid nad Jermenima, zločin za koji nema muda čak ni da ga prizna. Kada muslimani počnu da ispoljavaju isti stepen besa za stvari koje su istinski uvredljive, kao što je silovanje, sakaćenje i ubijanje na hiljade devojčica i žena u njihovim zemljama svake godine, možda počnemo ozbiljnije da ih shvatamo. Kako stvari sada stoje na planeti nema ničeg što zaslužuje manje simpatija ili poštovanja od muslimanskog besa.

Zapravo, ima nečeg suštinski komičnog u njemu. Toliko je proračunat i toliko beskičmeno neosvešćen da je nemoguće shvatiti ga ozbiljno, čak i kad bi hteli, a to neće više niko, ko je pri zdravoj pameti. Postojalo je vreme kada je islam uživao uvažavanje od strane mnogih na Zapadu. Sada mislimo da je otrovan i voleli bismo da nikad za njega nismo ni čuli, jer 20 godina neosnovanog bola koji ne prestaje da jača i širi se i refleksivna uvređenost, pokazale su nam o čemu se zapravo kod ove religije radi. Sada nit nam se dopada nit joj verujemo i nikada je nećemo poštovati. I savršeno nas ne zanima kako se muslimani tim povodom osećaju.

Za ovu religiju sve je uvreda. Pa, koga više zabole za to. Došli ste do kraja. Ubili ste koku koja leže zlatna jaja. Tako da, ako ste uvređeni musliman, što se nas tiče izvolite nabijte glavu u rernu. I ako mislite da ćete nasiljem naterati Zapad da na koncu popusti, to se neće dogoditi. Čak i kad bi političari digli ruke, ljudi to neće dozvoliti. Mi ćemo nastaviti da izražavamo mišljenje slobodno i otvoreno jer na to imamo pravo rođenjem koje nam niko ne može oduzeti, može samo biti ustupljeno. A islamu ne ustupamo ništa jer nam i on ne daje ništa. To je religija koja neprestano zahteva i uzima – daj, daj, daj – to je sve što čujemo. Daj mi poštovanje iako ga nisam zaslužio, daj mi poseban status ili ću se ja uvrediti a ti ćeš biti rasista. E, pa, dozlogrdilo nam je da to slušamo, dozlogrdio nam je islam i dozlogrdili su nam bespotreban sukob i zastrašivanje koji neprestano i u svakoj prilici dolaze od ove religije.

Čitavu nedelju slušamo muslimane koji nam objašnjavaju kako mi na Zapadu moramo razumeti koliko je za njih prorok važan. Razumeli smo. I nije nas briga. U tome je suština. Ne zanima nas ni sada niti će nas ikada zanimati. Naviknite se na to. Savršeno nas ne zanimaju vaša osećanja. Naša su nam važnija i ona nam kažu da nam je prevrh glave vaše religije i zato oladite. I, ne postoji količina nasilja koja će to da promeni. Što više divljate i dernjate se to ćemo vas manje slušati. To će nas samo utvrditi u nameri da ne dozvolimo da nas maltretiraju ljudi čije vrednosti ne poštujemo jer ne postoji ni jedan razlog da ih poštujemo i, što je još važnije, niste u stanju da nam pružite takav jedan razlog. Ukratko, neće nam niko govoriti šta smemo a šta ne smemo da pričamo, ni sada ni ubuduće. Bez obzira na to koliko zastava spalili, koliko ambasada napali, sloboda govora će opstati i vi ćete je na kraju posisati i još će vam se i dopasti.

Okrivimo Jevreje

prevod: Alexandar Lambros

Jedna od mnogih nesrećnih posledica podilaženja netrpeljivosti muslimanskih imigranata jeste porast antisemitizma, mada nije da je Evropi ikada bilo potrebno mnogo ohrabrenja za to. Ali je ovo udahnulo novi život u uspavane žrtve teorija zavere koje žele da veruju da Jevreji kontrolišu svet. Bezmalo svaki dan mi neko kaže da bi trebalo da se obavestim o tome ko su Jevreji, koliko su zli, kako manipulišu svime da bi kontrolisali svet. Izgleda su Jevreji odgovorni za razne grozne stvari uključujući i septembarske napade na Ameriku (što se podrazumeva, naravno) pa čak i prokletstvo multikulturalnosti. Da, baš tako. Svi oni Jevreji koji su oterani iz Evrope od strane mržnjom opsednutih muslimanskih imigranata zapravo su žrtve jevrejske zavere destabilizovanja sveta kako bi ga … kontrolisali, pretpostavljam. Nisam siguran, nisam upućen u detalje za razliku od većine sveta.

U poređenju s brojem muslimana i hrišćana na svetu, da ne pominjem hinduse i budiste, Jevreja ima jedva šačica. Oni čine sićušan procenat svetskog stanovništva. Gotovo polovina ih živi u Izraelu, zemlji veličine jednog okruga, i sve ih više odlazi tamo, posebno iz Evrope u kojoj je postalo moderno koristiti ponašanje izraelske vlade kao izgovor za otvoreni antisemitizam na kakav smo navikli od muslimana. Na anti-izraelskim demonstracijama u Evropi lako možete čuti pozive da se Jevreji smeste u gasne komore. Imali smo čak priliku da to čujemo i od jednog holandskog poslanika. U Švedskoj izraelski sportisti se ne mogu više ni takmičiti a da ih ne napadne podivljala gomila jer policija ne može, ili neće, da ih zaštiti. Zločini motivisani mržnjom prema Jevrejima brojčano prevazilaze one protiv muslimana a mnogi su počinili upravo muslimani iz jednostavnog razloga što su od malena vaspitavani da mrze Jevreje. U međuvremenu svakodnevno smo prinuđeni da slušamo njihovo beskonačno licemerno proseravanje o islamofobiji. Dođe ti da povratiš.

Ni meni se ne dopadaju neki postupci izraelske vlade ali podržavam pravo Izraela na postojanje i pravo da se brani od ljudi koji su spremni da žene i decu koriste kao ljudski štit. Ne mislim više da bi Izraelci trebalo da vrate Jerusalim. Još uvek smatram da ga drže iz glupog razloga – religije, a nema glupljeg razloga od toga, ali iskustvo nas uči da islamski mentalitet svaki ustupak doživljava kao slabost koju treba dalje iskoristiti, a sem toga, mnogo takozvanih Palestinaca izgleda manje zabrinuto za mir i slobodu a više za to kako da Jevreje odguraju u more. Čitav svet zna da je mirovni sporazum do sada mogao biti postignut mnogo puta da nije nekompetentnog i korumpiranog palestinskog rukovodstva. Sada su se u Gazi osedlali Hamasom, gomilom fundamentalističkih religioznih siledžija koji ne žele mir ni po koju cenu. Za Hamas neprijatelj nije Izrael, već Jevreji. Ako podržavate Hamas, podržavate ljude koji žele da istrebe Jevreje ne zbog toga što su Izraelci već zbog toga što su Jevreji, i podržavate kulturu u kojoj se deci usađuje mržnja prema Jevrejima. Nadam se da ste ponosni na sebe.

Smatram da je Izrael, kao što sam već ranije rekao, na pogrešnom mestu. Ne može biti na gorem mestu od onog na kome je imajući u vidu mržnju svojih suseda, ali sada je kasno da se o tome razmišlja. Činjenica da jevrejska država uopšte mora da postoji, a mora, pretstavlja optužnicu za čitavo čovečanstvo, a posebno katoličku crkvu čiji je vekovni program agresivne mržnje prema Jevrejima usađen pravo u evropsku psihu zbog čega je dovoljan minimalan podsticaj pa da ona ispliva na površinu. I zbog toga bih ja, da sam Jevrejin, čak i necinostički miroljubivi liberalni Jevrejin kakvih, inače, ima mnogo, želeo da vidim jak Izrael jer kad zagusti, ljudi jednostavno neće stati u odbranu Jevreja. Imali smo prilike da to vidimo kroz čitavu evropsku istoriju, a u jeku islamske invazije u prilici smo da to vidimo ponovo, posebno od strane samoproklamovanih antifašista. Kakva ste srdnja vi ljudi.

Istina često može biti bolna kada ne želite da je čujete ali ćete je svejedno čuti. A istina je da su Jevreji čovečanstvu doprineli više od bilo koje grupe ljudi. Daleko više nego muslimani. Neopisivo više nego muslimani. Reč je o dva potpuno različita sveta, zapravo. Jevreji su dobili nesrazmeran broj Nobelovih nagrada, i to onih pravih a ne one seratorske za mir, jer se nalaze u vrhu nauke, medicine, tehnologije … samo recite. Gde god postoji napredak u ovom svetu često ćete iza njega otkriti nekog Jevrejina. Izrael je danas svetski tehnološki lider, usamljen na Bliskom istoku kao dijamant u blatu. U poređenju sa Jevrejima muslimani su prolazni jahači na planeti Zemlji. I to uprkos tome što svoje bogatstvo doslovno kopaju iz zemlje. Da nije tako, ništa ne bi imali. To je prejadno i nije ni čudo što tako lako padaju u džandrljivu dečiju histeriju. Mora da imaju jako bednu sliku o sebi, i ko za to može da ih krivi? Ali, oni su jedini koji bi tim povodom nešto mogli da preduzmu. Mogli bi odlučiti da se dovukljaju u 21. vek i ostave sav taj smetlarski prtljag za sobom a mogu i da nastave da se ponižavaju i degradiraju s histeričnom mržnjom prema Jevrejima a mi ćemo nastaviti da ih zbog toga smatramo sramotom za čovečanstvo. Nadam se da to ne vređa?

A što se tiče vas koji ne prestajete da mi govorite da Jevreji vladaju svetom … Čak i da je to istina, više volim da oni vladaju svetom nego muslimani, a to misli i svaka osoba zdrave pameti na ovoj planeti. Ali to nije istina i ne želim više da slušam o tome, ako ne tražim previše? Tako da, ako zaista verujete da su Jevreji zli manipulatori s prstima u svačijoj piti, ili ako verujete da neko zlokobno jevrejsko tajno udruženje upravlja vama kao marionetom onda, molim vas, nemojte meni pričati o tome. Ispričajte svom lekaru. Ali obratite pažnju da nije Jevrejin.

Mir.

Bliskoistočni mir

prevod: AleXandar Lambros

Ako smo ozbiljni u vezi mira na Bliskom istoku onda moramo prestati da se pretvaramo da Izraelci imaju posla sa razumnim neprijateljem sa kojim mogu da pregovaraju, jer ako nastavimo da se pretvaramo pomažemo rast jedne enormne političke laži čija je gravitaciona sila postala tako velika da je obavila stvarnost. Hamas je taj koji je nedavno Gazu pretvorio u ratište, a ne Izrael, i Hamas je taj koji će to učiniti ponovo, i ponovo, i ponovo. Njih ne zanimaju ljudi koji tamo žive. Posmatraju ih ko potrošnu robu za svrhu džihada. Šta mislite, zbog čega nema skloništa u Gazi sem za, naravno, hrabre borce Hamasa koji nam neprestano govore kako vole smrt više nego što mi volimo život ali opet požure na sigurno čim dolete bombe, ostavljajući žene i decu da se sami brane? Zar ne biste pretpostavili, budući rakete svaodnevno preleću granicu, da bi razmislili o tome da običan svet zaštite od moguće osvete? Ne. Radije će izgraditi luksuzne hotele za smeštaj lakovernih zapadnih novinara u koje mogu da se pouzdaju da će ih pretstaviti kao junačne žrtve a Izraelce kao neonacističke ugnjetavače.

Zapravo je Hamas taj koji je nacistički. Njihova politička agenda je praktično identična genocidnim suprematističkim iluzijama i istoj sumanutoj nasilničkoj mržnji prema Jevrejima, samo zato što su Jevreji. Nacisti su čak i moralniji od Hamasa. I oni su bili psihotični ubilački ološ ali makar nisu koristili sopstveni narod kao živi štit. Hamas savršeno zabole za narod Gaze. Oni žele da ih ubijaju, posebno decu, čiji leševi obavljaju odličnu propagandu. Zbog toga ih namerno guraju na vatrenu liniju, kao topovsko meso, kao još jedno oružje koje se može upotrebiti i potom odbaciti, ili pretvoriti u „mučenike” što je islamski eufemizam za nekoga čiji je život protraćen apsolutno ni zbog čega.

Izrael želi mir i uvek ga je želeo. To je moderna civilizovana zemlja i svetski tehnološki lider. Poslednja stvar koja mu je potrebna je rat. To bi trebalo da je svima očigledno. Izrael bi najviše želeo da Gaza bude napredna a njen narod da bude srećan i slobodan. Čak bi i ulagali tamo kad bi mislili da ima svrhe. Ali Hamas ne želi da mu je narod srećan i slobodan. Želi narod koji je jadan i koji će za to da krivi Jevreje, jer Hamas čine islamski fanatici, džihadisti, istog mentaliteta koji je oborio Kule bliznakinje u Njujorku, zašta su okrivljeni, pogodite ko … Jevreji.

Oni su podmićivali narod Gaze da ih izabere na osnovu njihove političke platforme, ali jednom kad su se dokopali vlasti čeličnom pesnicom su nametnuli svoju religiju. Zar ima nekog ko ozbiljno misli da će biti ponovo izabrani? E, pa, nećemo nikad saznati, jer kad jednom bude izabrana islamistička vlada, izabrana je zauvek i svako ko na to ima primedbu može da očekuje da bude ubijen a da mu telo, prikačeno na motor, razvlače ulicama kao što se prošle nedelje u Gazi i dogodilo. To su ljudi do te mere hipnotisani svojom bezdušnom i nasilnom religijom i toliko lišeni bilo kakvog osećaja za moral i saosećajnost da će spremno ubiti nekoga zbog toga što je zapevao na svadbi – kao što se prošle sedmice u Gazi i dogodilo. Pevanje nije dozvoljeno u njihovom islamskom raju, radost je zabranjena, sreća je haram.

U svojoj povelji pozivaju se na Kuran, posebno na deo koji se odnosi na ubijanje Jevreja. To im je omiljeno. A svoju decu uče da je najviše čemu mogu da teže da ubiju sebe ubijajući Jevreje.

I to su ljudi s kojima bi Izraelci trebalo da pregovaraju? Lakše bi bilo pregovarati sa zvečarkom.

Pretpostavimo da ste vi izraelski premijer. Šta činite? Kako se postavljate prema ljudima koji žele da vas i sve slične vama vide mrtve po svaku cenu i čija pozicija po tom pitanju nije za pregovaranje? Odustajete od teritorije? Rasformirate naseobine? To je pokušano i ne deluje. Zar niko nije primetio?

Izrael je rasformirao naseobine i raselio hiljade ljudi povlačeći se iz Gaze i šta je time postignuto? Dobili su baraž raketa i bombi koji ne prestaje do današnjih dana. Tako da, rasformiranje naseobina očigledno ne daje rezultata. Šta nam drugo preostaje? Posredovanje? Diplomatija? Vraćanje mirovnom procesu?

Važi. Nema mirovnog procesa i nikada ga neće ni biti sve dok je Hamas u igri jer ne postoji takva stvar kao novčić s jednom stranom. A Hamas je jasno stavio do znanja da ne namerava da pregovara o miru, nikad. Stoji im u osnivačkoj povelji. Bacite pogled. Mir bi bio „neislamski”. Nema pregovora, nema odustajanja od džihada (takođe isklesano u osnivačkoj povelji) sve dok i poslednji Jevrejin na Bliskom istoku ne bude proteran ili ubijen. To je ono što žele i o tome neće da pregovaraju.

Zašto se uporno pretvaramo da žele nešto drugo? Povelja takođe zabranjuje bilo kome drugom da pregovara o miru. Tako da, ako do mira ikada dođe, možemo biti sigurni da će ga Hamas okončati u rekordnom roku.

Ali, zanemarimo sve to i pretvarajmo se da se radi o teritoriji i politici i ipak obrnemo još jedan krug pregovora. Postignimo još jedan bezvredan sporazum. Okupimo se oko stola i prođimo ponovo kroz sve predloge i potom podelimo Nobelove nagrade za mir. Moramo ostaviti utisak da nešto činimo, čak i kad ne činimo ama baš ništa. Jer pregovarati s ljudima iz Hamasa i njima sličnim je kao sipanje svetla u Crnu rupu. Oni ne žele mir ni po koju cenu. Žele jevrejsku krv. Kraj priče.

Zbog toga prekrše svaki prekid vatre. Zbog toga je njihov sopstveni narod potrošna municija. Zbog toga nijedan sporazum postignut s njima nije vredan hartije na kojoj je napisan. Zbog toga nema rešenja u obliku dve države i nikada ga neće ni biti, sve dok su oni u igri. I zbog toga je potrebno poraziti ih odlučno i trajno ili se ovo ludilo neće nikada zaustaviti.

Otarasiti se ovih fanatičnih nasilnih varvara jedini je način na koji će Palestinci ikada zaista biti oslobođeni a ako je nama ostalima zaista stalo do mira, trebalo bi da budemo dovoljno iskreni da tu činjenicu i priznamo.

Velika palestinska laž

prevod: AleXandar Lambros

Je li rasistički kritikovati Palestince kao svetske šampione kuknjave sa lažnim ciljem nekakve borbe i nevoljama za koje su u potpunosti sami odgvorni? Kladim se da jeste. Ne bi me iznenadilo da je u nekim evropskim zemljama čak i protivzakonito. Ali, svejedno ću kritikovati, jer neko mora. I, naravno, shvatam da ću zbog toga izgubiti par prijatelja, ali ok. Bez takvih prijatelja mogu.

Svi bismo mogli izgovoriti istinu onakvu kako je vidimo. Mislim, onakvu kakvu je stvarno vidimo a ne onakvu kakvu mislimo da bi je trebali videti. Najgore što možete učiniti je da vidite istinu a govorite laž a ja palestinsku stvar vidim kao laž. Laž koja je smišljena da eksploatiše liberalni osećaj krivice Zapada, baš kao i laž o islamofobiji i laž o mitskoj religiji mira koju u stvarnosti niko nije video.

Nekada sam bio kritičniji na račun Izraela i nekada sam verovao da postoji vrlo jednostavno i pravedno rešenje u obliku dve države jer sam verovao da Arapi imaju dobre namere. Još uvek bih voleo da u to verujem ali dokazi ukazuju na to da bih bio budala kada bih nastavio da u to verujem. Jer vidim da se na svaki ustupak koji Izrael načini odgovori novim zahtevima i s novim izgovorima da se izbegnu pregovori. Da su to želeli do sad su mogli deset puta da postignu mir, ali oni ne žele mir, žele pobedu i neće biti zadovoljni dok Izrael ne bude zbrisan sa mape. Član Fatahovom centralnog komiteta je to nedavno izjavio na televiziji ali, kao što reče, to drže za sebe, dok ostatku sveta pričaju drugačiju priču. A deo te priče je lažni cilj palestinske državnosti što je trenutno u proceduri UN i svi čekamo da vidimo šta će se dogoditi. Ne samo zbog toga što je to zaista bitno pitanje već zbog toga što se, uprkos tvrdnjama palestinske public relation industrije, (što će reći, zapadnim medijima) ovde uopšte ne radi o teritorijama a svakako se ne radi ni o pravdi i ljudskim pravima jer arapsko društvo ne zna čak ni za značenje tih reči.

Radi se o mržnji prema Jevrejima propisanoj Kuranom i propovedanoj u džamijama i usađivanoj deci danonoćno u arapskim zemljama iz generacije u generaciju. Arapi ne mrze Jevreje zbog Izraela. Mrze Izrael zbog Jevreja. Situacija u Gazi i na Zapadnoj obali je takva kakva je jer su pre 45 godina nekoliko arapskih zemalja bez razloga napale Izrael sa daleko nadmoćnijim snagama, zbog toga jer je jevrejska država. Da nije jevrejska država ne bi ga ni napali. A napali su ga s namerom da ga zbrišu sa karte i počine genocid. Ali, nisu uspeli jer Jevreji imaju više čelika u krvi nego što su Arapi očekivali. I posle svega što su preživeli ko bi se mogao iznenaditi? I nakon što su videli kako ostatak sveta reaguje na njihovu nevolju. Mnogo bi Jevreja uspelo da spase od nacista da su imali gde da se sklone. Ali druge zemlje nisu htele da ih prime.

Jerusalimski muftija je u to vreme bio Hitlerov prijatelj i, dobar muslim kakav je bio, odobrio je konačno rešenje i imao planove za svoj sopstveni Holokaust na Bliskom istoku jednom kad nacisti dobiju rat.

Ko onda danas može da krivi Izraelce što se brane a znaju da imaju posla s ljudima kojima ne mogu verovati i za koje znaju da ih mrze toliko da žele da ih kao narod istrebe? Svako bi se na njihovom mestu isto ponašao. Ja svakako bih, i uopšte se ne bih izvinjavao zbog toga.

Izrael je okružen neprijateljima. Mir je više u njihovom interesu nego u interesu bilo koga drugog, zbog čega i nastavljaju da čine ustupke. Ali mir nije u interesu palestinskog rukovodstva. Mir je poslednja stvar koju žele. Njima je potrebno da lonac i dalje ključa. Potrebno im je da svoj narod drže u besu i ozlojeđenosti i mržnji prema Jevrejima. Mir bi sve upropastio jer oni neće biti zadovoljni dok Izrael ne bude zbrisan sa karte a Jevreji podavljeni u moru.

Ako zaista veruju da će se to dogoditi onda su potpuno ludi. A ako u suštini ne veruju u to, onda su još luđi. A svi vi dobronamerni zapadni liberali koji nastavljate da lupate u bubanj za jadne Palestince, ja vas razumem jer činite to zbog plemenitog cilja, ali vas iskorišćavaju i zloupotrebljavaju baš kao što je i narod u Gazi i na Zapadnoj obali iskorišćen od strane ljudi koji uopšte ne nameravaju da pregovaraju o miru jer ih motiviše sirova iracionalna verska mržnja.

Kada protestvujete u znak podrške Palestini vi ste u društvu ljudi koji pozivaju da se Jevreji uguše u gasnim komorama. Mislite da je to slučajnost? Ovde imate posla s nečim što je izvan politike i izvan razuma. Nečim zaista odvratnim što zabija klinac u sve vaše udobne levičarsko-desničarkse pretpostavke a vaša naivnost pomaže da se vatra rasplamsava.

Svet mora da prestane da se pretvara da je Palestina pitanje pravde i ljudskih prava i pronađe moralnu hrabrost da stvari nazove pravim imenom, da prekine ovaj cirkus, ovaj beskrajni ples oko nepostojećeg pregovaračkog stola. Potrebno je da Arapima učinimo veliku uslugu i saopštimo im istinu koja im je očajnički potrebna da je čuju a to je da je njihova mržnja uzrok njihove bede. Da su postali njeni zatočenici. Da postaje deo suštine njihovog identiteta. I dok ne pronađu način da otklone ovu ružnu mrlju iz svojih srca uvek će biti okovani tom mržnjom a oni i njihova deca neće nikada biti slobodni, s arapskim prolećem il bez arapskog proleća.

Mir.

Koliko protraćenih generacija mržnje mislite da će biti potrebno?

Islamofobija … važi

prevod: AleXandar Lambros

Priče o jadnim potlačenim muslimanima kao žrtvama islamofobije dovoljne su da vam nateraju suze na oči. Suze smeha, naravno. Od ovog besprimerenog bezobrazluka. Islamofobija nije ništa stvarnija od nacifobije. Postoje vrlo dobri razlozi da se bude svestan obe ove ideologije, a ti razlozi su istovetni. Daleko od toga da su ugnjetavana manjina, dokazi govore u prilog tome da su muslimani izuzetno agresivna manjina a kad su većina brzinski postaju entuzijastični ugnjetavači koje vodi sumanuta iluzija nekakve supremacije pod božanskim pokroviteljstvom, što bi već samo po sebi bilo uvredljivo da u pitanju nije bolesni vic. Jer, iskreno, islam je kompetentan da vlada svetom koliko i Majk Tajson da upravlja NASA-om. 

E, pa, evo nas poslednjeg dana meseca novembra, i tek što sam saznao da je to Mesec podizanja svesti o islamofobiji, kako sam samo užasno neosveščen! Ipak, bolje ikad neko nikad.

Mislim da je važno biti svestan islamofobije, zar ne mislite? Ne samog koncepta, očigledno, jer tako nešto ne postoji, već same reči koja postoji i koja godinama unazad narasta ko kancer na jeziku.

Srećom, poslednje dve decenije nepopustljive muslimanske ucveljenosti i refleksivne uvređenosti kod mogih od nas je podiglo svest o reči „islamofobija” kao ciničnog oružja kulturološkog terorizma i sramotni pokušaj da se zdrav razum predstavi kao mentalni poremećaj. Svesni smo toga da je „islamofobija” otrovna laž koju torbare islamisti i levičari u svrhu cenzurisanja ružne istine o islamu i guranja ljudi u tišinu griže savesti, a svesni smo i da je to lukav način fašističke ideologije da se predstavi žrtvom umesto onim što zapravo jeste – krvoločnom zverkom. Takođe smo svesni i da ta reč ostvalja ružnu mrlju na ličnosti svakoga ko je koristi jer svaki put kad se upotrebi izgovorena je providna i smišljena laž.

Islamofobija nije jedina stvar koje smo svesni, ne više, jer, zahvaljujući ovim dvema decenijama besramnog traženja privilegija i neosnovane kuknjave postali smo svesni i toga da mnogi muslimani imaju … pa, nazovimo to posebnim potrebama, pošto su psihološki prikovani za mnoštvo zapanjujućih duplih standarda koje moramo da prihvatimo ako ćemo da izbegnemo njihov bes i nasilje.

Svesi smo takođe i neprestane islamske uvređenosti i njene trgovačke pozicije koja nam kaže da su samo njihova osećanja važna, a svačija druga su savršeno nebitna. Svesni smo svega toga. I primili smo k znanju. Naravno da jesmo. (Važi).

Međutim, isto smo tako svesni i da je islamska doktrina sa svojim prezirom prema slobodi, primitivnim odnosom prema ženama i gejevima, antisemitizmom, i sveopštom mržnjom prema svemu što je nemuslimansko, nažalost, potpuno neuskladiva sa našim fundamentalnim verovanjima i vrednostima. Svesni smo takođe i da su islamske vredosti agresivno izuzete svake mogućnosti pregovaranja, što nas suštinski stavlja pred izbor između podčinjavanja i neprestanog sukoba. Hvala vam na tome.

Svesni smo da dolazak islama na Zapad naše društvo nije obogatilo ni za trunku. Otrovao nas je i naterao da se hvatamo za guše zbog osnovnih sloboda koje smo navikli da uzimamo zdravo za gotovo. I svesni smo da nas se islam nameće u ime raznolikosti koju sa sobom, inače, nije doneo. Doneo je podelu i nepoverenje. I svaki put kada čujemo reč „islamofobija” podela postaje veća a nepoverenje raste.

Svesni smo i da je mnogo manje fizičkih napada na muslimane od onih koji su počinili muslimani na gejeve i Jevreje i da se, zahvaljujući neprestanim neizazvanim napadima neobrazovanih i necivilizovanih muslimanskih emigranata, Jevreji i gejevi u nekoliko evropskih zemalja više ne osećaju sigurno ali niko tim povodom ne želi nešto da preduzme jer bi se to moglo protumačiti kao islamofobija.

Svesni smo da profesionalni narikači islama budu uvređeni trejlerom za film koji niko nije video ali ne i pucnjem u glavu devojčici koja je zahtevala obrazovanje ili nekim od hiljada drugih odvratnih muslimanskih zločina protiv žena. I svesni smo da zbog toga izgledaju kao neosetljivi oportunistički licemeri zbog čega nam je nemoguće da shvatimo ozbiljno bilo šta što izjave. Kakva šteta, zar ne?

Muslimani koji misle da ljudi njihovu religiju vide negativno trebalo bi da imaju pristojnosti da prestanu da se skrivaju iza ove uvredljive reči, bar jednoom ispolje malo iskrenosti i priznaju da njihova religija predstavlja problem – jer predstavlja.

To je religija koja ne propoveda univerzalno bratstvo već univerzalnu islamsku dominaciju, što je ogromna razlika. U svojim svetim spisima propoveda mržnju i nasilje, ne na jednom mestu ili dva, već iz stranice u stranicu. Ispoljava otvoreno nepoštovanje za druge vrednosti i verovanja. Definiše sebe u agresivnim terminima podele na muslimane i nevernike koji moraju biti pokoreni i prevedeni u islam, na Kuću islama i Kuću rata, štaviše. Poziva muslimane da nemaju prijatelja među nevernicima, da nametnu svoje društvene vrednosti u živote svih koji žive u njihovom okruženju i da svoju religiju svakome uguraju u grlo čim ojačaju doovljno da budu u poziciji za to. Preosetljiva je do paranoičnosti, u neprestanoj budnosti za okidačem za moguće izmišljene uvrede, a mnogi njeni sledbenici nasilje smatraju legitimnim odgovorem na kritiku.

A opet smo mi ti koji su mentalno poremećeni? Ne bih rekao.

Priče o jadnim potlačenim muslimanima kao žrtvama islamofobije dovoljne su da vam nateraju suze na oči. Suze smeha, naravno. Od ovog besprimerenog bezobrazluka. Islamofobija nije ništa stvarnija od nacifobije. Postoje vrlo dobri razlozi da se bude svestan obe ove ideologije, a ti razlozi su istovetni. Daleko od toga da su ugnjetavana manjina, dokazi govore u prilog tome da su muslimani izuzetno agresivna manjina a kad su većina brzinski postaju entuzijastični ugnjetavači koje vodi sumanuta iluzija nekakve supremacije pod božanskim pokroviteljstvom, što bi već samo po sebi bilo uvredljivo da u pitanju nije bolesni vic. Jer, iskreno, islam je kompetentan da vlada svetom koliko i Majk Tajson da upravlja NASA-om.

Smatram da je vreme da se reč „islamofobija” izvuče iz svog medijskog celofana, jer, iskreno, postaje vrlo neprijatno. Ta reč je toliko dokazivo statistički pogrešna i diskreditujuća, da svako ko je još uvek koristi s ozbiljnim izrazom lica samo pokazuje dubinu svog nepoštenja i apsolutni prezir prema inteligenciji svih ostalih.

Još uvek smatram da je mesec osvešćenosti dobra ideja. Samo mislim da bi bilo korisnije nazvati ga drugačije, recimo, mesec podizanja svesti o kulturološkom terorizmu, ili, još bolje, mesec podizanja svesti o mržnji i nasilju u Kuranu. Za razliku od islamofobije, to je nešto što stvarno postoji, crno na belo svakome na raspolaganju da pročita.

Šta znam o islamu

prevod: AleXandar Lambros

Jedna od najčešćih primedbi koju mi ljudi upućuju glasi – „Ti nemaš pojma o islamu”. I istina je da ne znam previše ali je takođe istina da znam mnogo više nego što bih želeo da znam od kako je islamu dozvoljeno da izlakta svoj put u zapadno društvo i svima se iskezi u lice.

Na primer, znam da islam muškarcu dozvoljava da mlati svoju ženu i svud po internetu mogu pronaći snimke na kojima islamski „učenjaci” daju uputstva kako to treba činiti. To su isti oni „učenjaci” čije je tumačenje islama Saudijsku Arabiju pretvorilo u zemlju gde je moguće pogubiti čoveka zbog veštičarenja ili gde otac može prodati preadolescentnu ćerku silovatelju dece a da sebe još uvek smatra čovekom.

Znam da islam podstiče nasilje prema otpadnicima od vere, prema Jevrejima i homoseksualcima i znam da će svako ko se usudi da ga kritikuje zbog golog varvarizma naći u životnoj opasnosti. Znam da je u zapadnim društvima silovanje zločin koji muškarci čine nad ženama dok je u islamskom svetu to zločin koji čine žene i za koje budu kažnjene od, pogodite koga – muškaraca.

I znam da iz ovih razloga nijedna druga religija kao islam ne čini da se osećam toliko postiđeno kao čovek a budući sam odgajan kao katolik, verujte, to mnogo govori. Takođe znam da bi nafta koja generiše bogatstvo kojim se finansira islamizacija zapada, još uvek bila u zemlji da su „učenjaci” koji dozvoljavaju premlaćivanje žena i silovanje dece, uspeli da isteraju svoje, jer motor sa unutrašnjim sagorevanjem nikada ne bi ni bio izmišljen.

Znam sve ovo o islamu jer je to nešto što svi znaju. Ali ljudi mi i dalje uporno govore – „Ti nemaš pojma. Trebalo bi da pročitaš Kuran”.

Ok, pročitao sam ga. Ali onda je neko primetio – „Pročitao si ga na engleskom? Ne, moraš da ga pročitaš na arapskom da bi ga u potpunosti shvatio.”
Arapski, a? Hm. Ok, možda bih i mogao da ga naučim. Bio bi to napor veći nego što ga uloži većina muslimana na ovoj planeti. Ali, da vidimo, zašta bi arapski još mogao da posluži sem da se na njemu čita Kuran?
Ako se setim nečega, javiću vam, ali ne očekujte previše jer upravo zahvaljujući uticaju konzervativnih islamskih „učenjaka” arapski svet je postao takva kulturna žabokrečina i broj knjiga koji se godišnje prevede na arapski verovatno bi se mogao smestiti u jednu aktentašnu, i da još ostane prostora za sendviče.

Kako god, pročitao sam Kuran na engleskom kao neupućen čovek, bazajući kroz njega u metaforičkim čizmama, da se tako izrazim, ali jedan pasus mi je zapao za oko, i to sura 109 koja se zove al-Kafiroon, ili „nevernici”, koja kaže:
„O vi, nevjernici, ja se neću klanjati onima kojima se vi klanjate, a ni vi se nećete klanjati Onome kome se ja klanjam; ja se nisam klanjao onima kojima ste se vi klanjali, a ni vi se niste klanjali Onome kome se ja klanjam; vama vaša vjera, a meni moja!”

I pomislio sam – „ovo zvuči vrlo razumno, vrlo tolerantno. Gotovo kao, usuđujem se reći, vera mira.”
A onda sam nešto razumišljao da ako bi svaka osoba na planeti postala musliman na način na koji to „učenjaci” i profesionalni islamski naricatelji uvek insistiraju, ne bi više bilo nikakve potrebe za tim stihom u Kuranu. Bio bi suvišan, što bi pretpostavilo da je knjiga nesavršena, što je, naravno, nemoguće, budući je ona čista reč božija.
Očigledno je bog u svojoj beskonačnoj mudrosti očekivao da neće svi želeti da budu muslimani i odobrio takvu mogućnost inače ne bi rekao to što je rekao u knjizi.

Mada su se mnogi ljubazno ponudili da odgovore na moja pitanja u vezu Kurana, ne mogu a da se ne zapitam zašto bih uopšte imao bilo kakva pitanja ako je to čista reč božija?
Zar bog nije u stanju da se jasno izrazi i izravno mi se obrati čak i na tako grubom i neotesanom jeziku kao što je engleski? Svakako, čak i pomisliti tako nešto je bogohulno. Objasniti ili tumačiti Kuran svakako predstavlja pokušaj podrivanja i krivotvorenja reči božije ljudskim gledanjem na stvari i u slučajevima „učenjaka” koji samo svoje postojanje zasnivaju na takvim tumačenjima, sa sve njihovim ličnim neurozama.

Zatvoreni u svom tupavom balončiću pravednosti sa hroničnom seksualnom represijom i patološkim strahom od žena, sveti ljudi islama nemaju ni znanja ni mudrosti ni međusobnih duhovnih veza pa zato moraju da se oslanjaju na jedino šta imaju, na kapacitet da generišu strah, koji je, naravno, najniža ljudska emocija.
Je li to zaista svrha islama?
Sirovo nasilje, pretnja sirovim nasiljem je uvek prva opcija kod ovih malih jadnih ljudi, jer je to bukvalno sve što im stoji na raspolaganju. Koliko je to samo isprazno?

Eto zašto se otpadnici od vere u islamu ubijaju, jer primitivni nazadnjaci koji definišu veru jednostavno ne znaju za drugo. „Učenjaci” su ti koji pozivaju na surova kažnjavanja, koji odobravaju sakaćenja i pogubljenja, zversko postupanje sa ženama, zlostavljanje dece, ubilačku mržnju prema Jevrejima i homoseksualcima, koji su preokrenuli islam od nečega što je moglo da bude divno u mračnu neljudsku veru smrti, usput još i ocrnujući sve muslimane, jer, ako ste musliman, ovi ljudi su stvorili sliku po kojoj vas svet vidi i doživljava i nisu vam time učinili nikakvu uslugu.

I to je ono što znam, a znate to i vi. Da je svaki musliman ohrabrivan da čita Kuran slušajući boga kroz sopstveno srce a ne kroz nečiji izopačen um, kakva bi to drugačija i puna života vera bila.
Mir. To je ono što svi tražimo. To je ono što želimo.

Vaša vera je najobičnija sprdnja

prevod: AleXandar Lambros

Ako ste od onih što kritikuju religiju svako malo neko će vam se s neodobravanjem obratiti – „Ok, ne veruješ u boga ali bi mogao da pokažeš malo više poštovanja za one koji veruju.” I možda ćete se zamisliti – „Hm, možda su u pravu. Ne može da škodi da pokažem malo više poštovanja, na kraju krajeva, niko ne voli da mu se bez uvijanja kaže da mu je religija najobičnija nebuloza koja generiše zlo u svetu. Da je ono što oni zovu verom najobičniji strah zaodenut u vrlinu i da su njihova detinjasta verovanja ludačka košulja čovečanstva.” To je stvarno udarac. Dakle, da, možda bih mogao da pokažem malo više poštovanja.

Problem je jedino u tome što ja zapravo ne osećam nikakvo poštovanje. Pokušao sam, nije da nisam, ali jednostavno – nema ga. Pretpostavljam da bih mogao da lažem samoga sebe i pretvaram se zarad ljudi i njihovih osećanja jer svi dobro znamo koliko preosetljivi mogu biti ovih dana. Ali, surova istina je da me zapravo uopšte nije briga za njihova osećanja. I, naravno, shvatam da je to teret za moju savest ali, srećom, moja savest zna kada je zlostavljana i manipulisana, tako da ni nju nije briga.

Moja savest zna da ne postoji nikakav razlog za bilo koga na ovoj planeti da na bilo koji način poštuje religiju. Zapravo, sama religija u neverovatnom obilju pruža razloge da joj se aktivno ukazuje nepoštovanje do tačke neuvijenog psovanja. I, iskreno, činjenicu da se religiji ukazuje tako malo nepoštovanja u odnosu na to koliko ga zaslužuje, mogu da pripišem samo neverovatnoj toleranciji, uzdržanosti i lepom vaspitanju ateista i sekularista širom sveta.

Tako da ako ste vernik i razmišljate o tome da zahtevate još više poštovanja za svoja verovanja molim vas da imate na umu da vi i vaša religija već dobijate daleko više poštovanja nego što zaslužujete. Vaša vera je najobičnija sprdnja. Vaš bog je sprdnja. Apsurdan i nepriličan čak i za one koji ne veruju u njega a još uvek je na njemu i vama da čitavu tu smejuriju dokažete. Za sada nema nikakvog dokaza na pomolu, a izgledi su da ih neće ni biti, kao što nam je to svima savršeno dobro jasno. Tako da poštovanje, bojim se, ne dolazi u obzir. Sve čemu možete da se nadate je duhovita skepsa i to onda kad sam dobre volje.

Ljudi kažu – „Religiju možeš razumeti jedino ako veruješ”. Drugim rečima onda kada suspenduješ svoje kritičke sposobnosti i samog sebe hipnotišeš kako bi poverovao u gomilu fašističkih besmislica o svojoj večnoj duši, onda ćeš razumeti veru. Pa, verujem da je to tako.

Verski torbari vole da sebe izuzmu od svakog ispitivanja tako što će tvrditi da njihova vera prevazilazi razum, što je, u najmanju ruku, vrlo zgodna stvar. Da, vera prevazilazi razum na način na koji kriminalac prevazilazi zakon. Reč prevazilazi vrlo je popularna među religijskim aktivistima jer nikad ne moraju da objasne šta tačno znači ta transcedencija sem nekog maglovitog, superiornog shvatanja dubljeg od razuma, što je prosto i pojednostavljeno do nivoa profinjenosti i dubina verovanja bez dokaza.

Ako čujete nekog sveštenika, a svakako hoćete, kako koristi izraz transcedencija kako bi objasnio besmislice u koje veruje, budite sigurni u dve stvari – kao prvo, nema pojma o čemu govori, i drugo, ne želi ni da vi znate o čemu govori. Vera uopšte ne prevazilazi razum. Vera izbegava razum. Beži od razuma jer je on ugrožava njenu udobnu iluziju, tako da vera diskvalifikuje razum na način na koji holandski sud diskvalifikuje istinu i svedoke iz u mnogome istog razloga.

Ukoliko ste vernik vera vam dopušta da usvojite niz verovanja koja nemaju apsolutno nikakvog smisla, pri čemu znate da se o njima neće suditi na osnovu njihove smislenosti već količine pobožnosti koju ispoljavate verujući u njih. Drugim rečima, spremnost da poričete stvarnost postaje mera vaše vrline. Nije ni čudo što je religija toliko popularna.

Ali, koja je cena te vaše vrline. Ubedili su vas da je verovanje u nemoguće vaša jedina nada. Kako se to dogodilo? I da je vam je svrha da obožavate nešto što prevazilazi vaše poimanje a koje je definisano i jedino pristupačno kroz samoproklamovanog posrednika. Vaše misli, reči i identitet nisu više isključivo vaši da o njima odlučujete već su predmet odobravanja (ili neodobravanja) onih koji su prigrabili vlast nad vama putem vere. Ljudi koji su vam rekli da od rođenja sa vama nešto nije u redu. Da ste rođeni, molim vas, ništa manje nego u grehu. Stanje koje se jedino može izlečiti potpunim podčinjavanjem i poslušnošću njima samima, gle iznenađenja, od trenutka rođenja pa do smrti.

I ako sve ovo baš i ne laska vašem egu, a i zašto bi, ne brinite, možemo tome nadenuti posebno ime i učiniti da se osećate bolje i ubediti vas u to da vam je još uvek preostalo nešto dostojanstva. Nazovimo to verom i smatrajmo je najvišom, najplemenitijom i najdubljom od svih vrlina. I pretvarajmo se da dolazi iznutra, iako svi znamo da ničemu u vezi vaše vere nije dozvoljeno da dođe iznutra, jer bi vam to dalo snagu i slobodu, dve stvari koje vaša religija želi da drži što je moguće dalje od vas.

Vera je okov kojim vas sveštenstvo drži na lancu. Ona je nevidljiv konopac oko vašeg vrata koji vas vuče po drumu kojim oni žele da putujete zarad njihove a ne vaše koristi. Ona je reč koja označava ćorsokak. Lance. Reč koja vas pušta da verujete u ono što su vam rekli da verujete bez da osećate da su vam rekli u šta da verujete, a rekli su vam. A možete prestati da se pretvarate kad god to odlučite. Ona nije nikakva vrlina, to je poslednja stvar da jeste. Ona je poricanje stvarnosti. Ona je tupav čin samohipnoze. Kukavičko odustajanje. Lakovernost na granici gluposti, a skrivanje iza nje je isto kao praviti se da ste invalid.

Tako da zapravo uopšte ne razumem šta je tu za poštovanje. Izgleda mi kao da je potrebno da budem čovek od gume u moralnom smislu da bih poštovao nešto tako štetno, nešto čije postojanje zavisi od zatvorenog uma i što očito čovečanstvo vuče u pogrešnom smeru, dajući nam pogrešne ideje o nama samima kao i o prirodi stvarnosti. Moj osećaj je da kad bih tako nešto poštovao da bih samo bespotrebno doprinosio gluposti i neznanju ljudske vrste. A to, bez uvrede, nešto što nikako ne bih hteo na svojoj savesti.
Mir.