Жртва сам бруталног групног силовања

93022935_224068952161905_8403243199845367808_nПре него што уопште почнем, желим да истакнем једну врло битну ствар:

Неко од нас није у праву.

Јуче је, дакле, на твитер налогу америчке амбасаде у Србији, његова екселенција пљескавица Ентони Годфри, објавио како му је отац подлегао корони.

Да не околишам, оставио сам коментар – Баш нас брига.

Да се разумемо, овај окупациони управник јесте да на први поглед делује симпатичније од претходног. За шта је могло било именованo било које друго окупационо говно, еци пеци пец методом. Али, америчка дипломатија је одлучила да се овај пут потруди више. Нови амбасадор, екселенција пљескавица Годфри, не носи каубојски шешир. Већ то је огроман помак. Јер каубојски шешир јесте сасвим адекватан и аутфит и симбол америчке дипломатије. Каубојски шешир и револвер. Другим речима, силеџијство. Даље, екселенција пљескавица Годфри, не гостује, макар не још увек, по српским школама држећи часове с мапом на којој показује Србију без Косова. Другим речима, мапу без Србије, јер Србија без Косова не може да постоји. За ово је потребно више од америчког каубојског безобразлука. За ово је потребан став окупатора с војним присуством на окупираној територији сигурног у своју победу. Аустроугарска је у окупираној Србији довлачила хрватске учитеље да Српчићима држе наставу на латиници. То вам је тај став. Треће, његова екселенција пљескавица „од прилога све сем ћумура“ Годфри се труди да нам буде симпатичан. Е ту, што се мене тиче, чини озбиљан faux pas. Да се разумемо био би ми одвратан свеједно, Мадонна би ми била одвратна да су је поставили за амбасадорку у Србији, а камоли хамбургер Годфри, али верујем доста мање да се не труди толико да нам се допадне. Са сваком фотографијом на којој позира са српским ђаконијама, сармом, пројом и лесковачком, пиротским ћилимом и чутурицом, све ми је одвратнији. Ја верујем да екселенција пљескавица искрено воли српску кухињу, на крају крајева долази из земље у којој су виршла у кифли и кришка тоста с кикирики путером и џемом врхунац кулинарства. Није у томе проблем. Проблем је што је свој грех преждеравања тако мудро уткао у свој ПР. Србима је због своје наклоности српској кухињи симпатичан. Лајкови и „пријатно вам било“ само пљуште, а остави се богами и понеки отворени позив на кућну закуску – јер ако му се свиђа кафанска клопа, како би му се тек допала Милевина ил Добрилина домаћински замашћена сарма?

ПР тактика је следећа – амерички амбасадор воли српску кухињу, значи Америка нам је пријатељски наклоњена, значи треба да се одрекнемо Косова и живећемо срећно до краја Европске уније.

Ако ми не верујете а ви се подсетите да комшије играју одличан фудбал.

Није, руку на срце, SerbianFoodPorn амбасадоров једини хаштаг. Буде ту и понеки пример американ сербиан коорпорејшeна у овој или оној области, традиционалног пријатељства и савезништа (уз Бондстил војну базу у срцу Србије и ретвит америчког амбасадора на Косову) и лепих примера економске сарадње то јест промоције и пласирања америчких производа на српско тржиште, у преводу колинијалног економског поробљавања.

Марш у курац.

This being said ….

Видео сам твит америчке амбасаде у Србији и продужио да скролујем даље. Значи, потпуна курцобоља на вест о смрти оца америчког амбасадора у Србији. Надам се да ми се макар до овде не узима за зло. Нисам се, дакле, обрадовао, једноставно ме је болео курац.

Проблем је у томе што сам осетио потребу да курцобољу изразим. Већ сам био неколико твитова испод а потреба ме није напуштала. Напротив, како сам је свесно гушио, дакле, самоцензурисао сам се, постајала је све јача. Шта ћу, такав сам. Кад нешто не може или не би требало, ја баш морам. Кад је политички некоректно, тад посебно морам. Презирем културу инсистирања на лажи у којој живимо. Не, не мислим на фејк њуз и слична срања која су само нова, неконвенционална оружја у рату који траје. Мислим на одрицањe права на бес и одбрану и „зашто Ви а не неки други кандидат?“ питање на интервјуу за посао.

Срби имају право на бес и право на одбрану. Као и право да га изразе. Сасвим узгред, има га и Анабела Атијас у Задрузи 3 (Анабела до победе!). И Србија до победе! И уједињења!

И да вам дам за право да сам умишљени кретен ко што ми на твитеру поручујете да јесам, мислим још и да људи као ја мењају ствари. Да, дословно тако мислим. А мисли и амерички амбасадор јер ме је блокирао на твитеру.  Није ме блокирао због мог одсуства саучешћа за смрт његовог оца већ због тога што је то одсуство добило 31 лајк. Блокирао је иако су лајкови против мог коментара (од којих су неки били одмерени, што ће рећи политички коректни) добијали далеко више. А нису пролазили лоше ни они у којима се помињала моја још увек жива мајка, јер највећа је жалост за Американцима, ко што нас лепо подсете сваког 11. септембра.

Моја курцобоља за смрт оца америчког амбасадора је последица беса жртве. А бес је опасан, зато не смемо да га изражавамо. Опасан је јер покреће енергију која у рукама немоћних може да буде ослобађајућа. Е, зато ме је амерички амбасадор блокирао. Због тог 31 лајка. Због те ситне пукотине.

Моја курцобоља је макар искрена. За разлику од амбасадоровог пријатељства према Србији. Јуче је у свету, ајд не мора у свету, у Америци, од короне умрло, лупам 1.000 људи. Сем ако није однела Мадлен Олбрајт или Џо Бајдена, демократског кандидата за следеће америчке председничке изборе а који Србе пореди с нацистима (Србе, америчке савезнике, а не Хрвате) а ваљда бих чуо да јесте, прилично сам сигуран да осећам већу тугу за тих 999 Американаца него за господина Годфрија сениора.

Још ћу рећи и ово … вест о смрти оца америчког амбасадора објављена је на званичном твитер налогу америчке амбасаде у Србији. На страну то што мислим да је то безобразно у односу на америчке пореске обвезнике, ко сам ја да им уређујем твитер, хоћу да кажем да коментар који сам оставио не бих оставио на личном амбасадоровом твитер (или каквом год другом) налогу не због тога што бих у том случају осећао више емпатије већ из простог разлога што никад не бих пратио Ентони Годфрија.

Ја сам жртва бруталног групног силовања у коме су САД биле најбруталнији међу бруталним силеџијама. И ви сте жртва. Разлика између вас и мене је што сам ја освешћена, што ће рећи психички залечена (залечена, не излечена) жртва. А силован сам зато што сам Србин.

Да вам то пластично дочарам – да се амбасадор Годфри дави у језеру ви бисте му пришли и пружили руку и вероватно честитали себи на хуманости. Сва је прилика да бих ја дохватио грану, не да му је пружим, већ да га гурнем од обале да се удави. И исту ноћ мирно заспао.

Не, ми немамо никакву обавезу да се амбасадор Годфри у Србији осећа добро. Напротив, наша је обавеза да се у Србији осећа лоше. А обавеза је САД да раде на томе како ће им се осећати амбасадор у земљама у којима их поставља.

Ако три пута гласно изговорите следеће – „Ја сам Србин и жртва сам. Нисам агресор. Имам право на бес и одбрану“, прилично сам сигуран да ћете осетити реакцију на чисто физичком нивоу.

Ако је не осетите, ваш статус жртве је, бојим се, запечаћен. Психички сте болесни и такви ћете вероватно и умрети.

Као освешћена и залечена жртва психофизичког злостављања, желим да помогнем жртвама које се још увек боре са својим траумама. Освешћеност је почетак свега.

Имамо право на бес. Ако га не осећате, озбиљно вам је лоше.

И имамо право на одбрану.

ЖИВЕЛА СРБИЈА! ЖИВЕЛО СРПСТВО! ДО ОСЛОБОЂЕЊА И УЈЕДИЊЕЊА!

EPSBLHyWAAEjRjiНа данашњи је датум, иначе, почела битка за Кошаре. Ко би да се сети мајки тих јунака који су тамо оставили кости, чисто да подсетим. „Жене у црном“ и „Мајке Сребренице“ сигурно неће. А сумњам и да ће амбасадор Годфри, јер представља земљу која је те младиће убила. Шиптари су били, као и увек до сада, само оружје (не оруђе) у туђим рукама.

 

 

 

 

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s