Фестивал Сребреница

 

muslimani-ustase-srebrenica-crna-legija-1942.Шта сам одавно закључио али се дуго устручавам да поделим. Срби су, заправо, ретко пристојан народ и то је свакако, не кључни али један од наших проблема (кључни би био мејнстрим окупаторски политички наратив и аутоколонијална “елита”). Наиме, као историјски народ, носимо извесну свест (па и подсвест) о томе да је на нама већа одговорност па се из те неке државотворне, цивилизацијске и политичке свести изродила претерана салонска финоћа која се огледа у томе да не одговараш на бесмислице и простаклуке и да се не упушташ у расправу са идеолошки острашћеним кевталима ма колико они у суштини били опасни и зли.

Тако се на упорна геноцидна насртања бошњачких муслимана готово уопште не узвраћа (мада су она до те мере огољено фашисоидна и научно фантастична да је спрдња заправо једини могућ и смислен одоговор). Узгред, одговорно тврдим да су намере бошњачких муслимана у односу на Србе биле, јесу и остаће геноцидне. Зашто? Зато што им је улог сатирање старог идентитета да би нови могао да живи. Све док стари идентитет постоји, нови је у најмању руку комичан. (Један од доказа је по правилу бирање великих православних празника за извођење најгорих могућих злочина над Србима. Не кажем намерно цивилима јер они нису убијани као цивили већ као Срби).

Тако да грађанска (а при том неаутоколонијална) Србија у коју и себе бројим, пажљиво, најпажљивије могуће избегава помињање и Караџића и Младића и качење њихових слика (ја рецимо нисам никад, чак и кад ме тагују ја се одтагујем) и било какве датуме везане за рат и ратна дешавања из најбазичнијег обзира према нечијем губитку и жртви. Од недавно почињем да мислим да на тај начин, заправо усвајаш окупаторски наратив о српској кривици за рат, за коју сам одавно установио да се састоји искључиво у томе да су Срби овај пут решили да се бране уместо да без отпора крену на бацање у јаме и на клање.

С друге стране, оно што се код њих сматра елитом (каква је база не смем ни да замишљам) је отворено фашисодино и то изгледа никог не узбуђује. Нити у њиховим редовима нити у нашим јербо смо ми вазда заузети чишћењем сопственог дворишта. Овакав став је, по мом мишљењу, саучеснички. Тако бошњачки “интелектуалци” (што је противречност по себи, јер ако си интелектуалац неизоставно мораш да си свестан да ниси “Бошњак”, као што ни молекуларни биолог не може да закључи да је Земља настала интервенцијом бога за шест дана) отворено славе најобичније кољаче, судске пресуде које заправо не кажњавају злочинце већ поново убијају жртве оцењују као неправедне и преоштре, о Србима се редовно говори у терминима у којима су нацисти говорили о Јеврејима (што је ништа друго него легализација њиховог малтретирања и припрема терена за довршавање геноцида), отворено се краде и изврће историја (почев од језика до симбола) српске жртве се не помињу апсолутно нигде, чак је и сећање на њих забрањено како би се очувао бошњачки фантазам о агресору, цивилизацијски инфериорни у сваком погледу те проказују као неку дефектну, нижу, генетски злочиначку расу …

А ми измислили машиницу за шишање. Нећу помињати ни Теслу, ни Миланковића ни Пупина, јер би то била прекомерна демонстрација супериорности, за њих је довољна и машиница за шишање. Апсурд је потпун. Апсурд је толико потпун да је апсурдан.

 

Некадашњи Хитлерови а данас ИСИС снабдевачи људством те оптужују за геноцид и ти од тога мораш да се браниш а одбрана се зове “негирање геноцида”.

 
Дуго сам одбијао да видим очигледно – домаћи муслимани су (овде је неопходно направити разлику између фолклорних и идеолошких муслимана), баш као и муслимани диљем земљиног шара, од Израела до Кашмира, свуда предатори који кад добију по пички, pardon my French, постају најнесносније, најнапорније и најлажније жртве на планети.

 
Фестивал Сребреница ми је помогао да то освестим. На страну сад то да је Сребреница тек неки деведесети део Јасеновца у коме су муслимани масовно учествовали (као и то да рат није почео већ је настављен 92-ге). На страну вишегодишњни злочини против Срба у селима око Сребренице, на страну да је међу убијенима маса муслиманских бораца у униформи и под оружјем, на страну то да су их довлачили из шума и других општина да надувају бројку, на страну да су жене и деца потрпани у аутобусе и пуштени да оду, на страну етнички чисто Сарајево (а то је стварни геноцид), штавише етнички чиста Федерација, на страну све то … Сребреница је постала фестивал и то међународни, србомржње. Она се ту не само легализује већ и оргијистички прославља. Не да у томе нећу да учествујем, већ ћу активно да му се супростављам.

 

 

Advertisements