Enfants des fleurs islamistes

Donc, le drame autour de l’homicide de journalistes à Paris et la vague d’otages l’ayant suivi sont maintenant passés. La République a clairement montré sa détermination et son engagement à régler ses comptes avec les terroristes. Toutes les forces spéciales possibles ont été déployées, toutes les mesures possibles prises, des commandos armés vous suivent même quand vous faites des emplettes chez H&M. Dormez tranquille braves gens. La simple vérité est la suivante – si la République avait vraiment pris toutes les mesures possibles, ce massacre n’aurait jamais eu lieu.

229945_477350738958699_719702289_nOn a entendu dire à la télé que les terroristes étaient déjà connus des services de sécurité et de la police. Une histoire tellement prévisible que vous l’avez certainement entendue une multitude de fois, permettez-moi donc de l’articuler ici en une seule phrase – d’ordinaires jeunes gens, pas très bons à l’école, du rap et les belles meufs du quartier (du ghetto), de la petite délinquance du genre fumette dans un coin sombre et un peu de vente, et puis bam… la radicalisation. L’imam du quartier les prend sous son aile (ou bien le caïd de la prison où ils se sont rencontrés pour vol de voiture), ils se font ensuite pousser la barbe, s’en vont en Syrie/Irak/Yemen (rajouter si besoin un de ces bleds islamiques du trou du cul du monde), postent sur internet des photos où ils posent avec des couteaux, épées, drapeaux noirs, et des statuts sur le martyre, la mort pour l’islam, etc… À la TV, ils s’empressent de nous persuader que l’Etat était au courant de tout cela, observait ces gens, marquait leurs noms dans son journal de terroristes potentiels etc. Pourquoi a-t-il donc autorisé ce massacre ? La réponse est plus simple que ce qu’on pourrait croire à première vue. Il ne pouvait simplement pas savoir ni prévoir où et quand ils décideraient de frapper. On se pose donc la mauvaise question, la véritable question est de savoir pourquoi la République dont les valeurs (résumées dans la célèbre devise Liberté, Égalité, Fraternité) vont à l’encontre de l’idéologie islamiste (qui non seulement ne prêche ni la liberté, ni la fraternité, ni l’égalité mais bien tout le contraire) a permis à ces réseaux de se répandre et d’agir en toute tranquillité?

Il ne faut être ni intelligent ni politologue diplômé afin de comprendre que des attaques de ce genre vont se reproduire. Peut-être pas avec un but si précis de faire passer un message politique ; la rédaction de journaux qui insistent sur le politiquement non-correct ; mais cela arrivera sûrement. Le pire dans toute cette situation est que nous sommes tous une cible potentielle. Les juifs ont l’avantage, c’est vrai, mais fondamentalement, tous ceux qui prennent le métro et vont au supermarché sont également des cibles.

Il existe un problème, et comme dans chaque problème, le premier pas vers sa résolution réside dans un diagnostic précis. Sommes-nous d’accord sur ce point? Avons-nous donc précisément diagnostiqué le problème lié au terrorisme? J’aurais voulu écrire ici “terrorisme islamiste”, mais je ne l’ai pas fait car non seulement dans le monde politique d’aujourd’hui cela sonne comme un pléonasme mais aussi car à la télévision ils ne font que répéter d’un côté que le terrorisme n’est que du terrorisme et qu’il n’y a pas de signes idéologiques ou religieux qui peuvent l’annoncer, mais aussi que ce massacre qui s’est déroulé à Paris n’a rien à voir avec l’islam.

Les tueurs gueulaient “Allah est grand” et “on a vengé le prophète” avant de tirer une balle dans la tête d’un policier en plein jour sur la chaussée dans Paris, mais non, ça n’a rien à voir avec l’islam. Avec quoi encore l’islam n’a-t-il rien à voir? Eh bien, avec les islamistes. Et j’ai eu la chance d’apprendre cela ces derniers jours, car ils n’ont pas arrêté de le répéter à la TV. Cela, je dois l’avouer, me perturbe au plus haut point, et j’essaye obstinément de saisir où se trompe ma logique. Car j’étais persuadé jusqu’à présent que les nazis étaient liés au nazisme, les chrétiens au christianisme et les communistes au communisme.

Par exemple, le Vatican a-ti-il un lien avec le catholicisme? Ou bien Cuba avec le communisme? Ou l’Amérique avec le capitalisme libéral? Comment est-il donc possible que le Califat du Proche Orient n’ait non seulement pas de lien, mais n’ait également rien à voir avec l’islam?

Qu’ai-je encore appris? J’ai appris qu’il existe une version hippie et une version radicale de l’islam. Qu’il existe des mosquées normales et des mosquées radicales. Et donc, si vous fréquentez ces mosquées radicales, il y a de fortes chances que vous deveniez tueur de masse. Et si vous allez dans ces mosquées normales, alors vous êtes carrément un enfant des fleurs car il faut le dire et je l’ai récemment appris, l’islam est une religion de paix, de tolérance et d’amour.

383882_271463316225975_229551967083777_742905_1613540402_nDe temps en temps et ordinairement après un massacre comme celui-ci (prévisible comme les films des sagas Superman et Star Wars au nouvel an), éclot une vidéo que les services secrets ont filmée dans ces mosquées radicales. C’est à vous filer la chair de poule. Si j’étais celui qui a réussi à y faire entrer une caméra, je serais mort de trouille. En passant, hippies ou radicales, si vous n’êtes pas musulman, vous ne pourrez voir ces mosquées autrement que sur une vidéo top secrète. Parce que si vous n’êtes pas musulman, alors vous êtes kafir (non-croyant, non-musulman). C’est un terme extrêmement discriminatoire car selon l’idéologie islamique, les kafirs ne peuvent être que des citoyens de second rang dans la soumission à l’islam, qu’elle soit politique ou autre. Les musulmans sont des seigneurs supérieurs. Dans l’idéologie nazie, la race arienne allemande pure était supérieure aux autres races et prédestinée à régner sur elles, tandis que les races “basses” ne pouvaient avoir le même statut que la race supérieure arienne. Ah, ce bon vieux trip nazi. Donc, faire les touristes dans les lieux de culte islamiques comme vous êtes habitués à le faire dans les cathédrales européennes, j’en ai bien peur, ne sera pas possible. C’est pas comme si c’était vraiment dommage. De toute façon, dans la plupart des cas, il n’y a pas grand-chose à voir à part des rangées de chaussures puantes et de postérieurs bombés.

Je ne sais pas pour vous, mais en ce qui me concerne, ma logique s’embrouille considérablement ici aussi. Si ce sont ces mosquées hippies, celles où se prêchent l’amour, la fraternité universelle et la tolérance, qui sont les vraies mosquées (desquelles, soit dit en passant, je brûle d’envie de voir une vidéo secrète!), comment se peut-il alors que la radicalisation s’en aille dans le sens des mosquées de bombes, de machettes et de kalachnikovs? Selon la logique des choses, ces mosquées radicales ne devraient-elles pas être encore plus hippies que ces soi-disant “vraies” mosquées dans lesquelles se prêche ce mythique islam hippie? La fondamentalisation, si je pige bien, va dans le sens d’un respect plus strict des FONDEMENTS de la religion. Comment est-il donc possible selon les fondements pacifiques de l’islam de devenir tueur de masse?

Qu’ai-je encore appris? J’ai appris que “la grande majorité des musulmans condamne fermement ce crime”! Fermement? Ne m’en voulez pas, mais mes paramètres de fermeté sont ceux fixés par les musulmans eux-mêmes chaque fois qu’ils sortent dans la rue pour accuser des caricatures, ce qui se finit généralement avec des parkings ou ambassades brûlés, ou bien quand ils sortent pour manifester contre Israël, généralement quand des forces spéciales de police se mobilisent pour l’occasion. Alors, le peu de bannières fades et pas très convaincantes portant des messages de paix arrachés aux femmes voilées sur le marché de Marseille, vraiment, ça ne vaut rien. Ah, il y a eu, évidemment, des manifestations du côté des autorités officielles. Un de ces imams hippies français, visiblement inconscient de la gravité de ses paroles, a exprimé qu’il vit depuis des années sous la surveillance régulière de quatre agents de l’État. Il semblerait que la distance entre ce mythique islam hippie et la version radicale de celui-ci soit cosmique.

Un des ces imams a sans aucune honte déclaré directement à la camera le verset 5 :32 du Coran qui dit – « quiconque tuerait une personne non coupable d’un meurtre ou d’une corruption sur la terre, c’est comme s’il avait tué tous les hommes ; et quiconque lui fait don de la vie, c’est comme s’il faisait don de la vie à tous les hommes. »

Quel merveilleux verset ! Imaginez que ce soit le fondement de l’islam et qu’on se radicalise d’après lui!

Pourtant, le verset suivant, 5 :33, qui est littéralement le verset qui suit, dit – « La récompense de ceux qui font la guerre contre Allah et Son messager, et qui s’efforcent de semer la corruption sur la terre, c’est qu’ils soient tués, ou crucifiés, ou que soient coupées leur main et leur jambe opposées, ou qu’ils soient expulsés du pays. »

J’accepte que des musulmans ordinaires de ne pas savoir cela, de la même façon que la plupart des chrétiens n’ont pas la moindre idée de ce qui est écrit dans la Bible, mais qu’un imam ne le sache pas, c’est inadmissible! Donc, l’hypocrisie et le mensonge sont non seulement en vigueur, mais l’hypocrisie et le mensonge sont en vigueur et en harmonie avec la doctrine islamique de la taqiya. Il s’agit d’une doctrine qui permet à un musulman de mentir à certaines occasions. Parmi ces occasions se trouvent la paix à la maison, et plus loin que ça, la paix dans la communauté musulmane, au sens restreint ou large. Au sens politique, cette doctrine comprend de mentir dans les cas où l’on juge que l’islam est d’une manière ou d’une autre mis en danger.

Qu’est-il VRAIMENT écrit dans le Coran (n’oubliez pas que c’est un livre extrêmement sacré, et que dans la plus grande partie du monde islamique on le prend pour la parole littérale de Dieu et que n’importe quelle corruption de ce livre peut vous coûter la vie)? Je n’ai pas été paresseux et je vous en ai sélectionné quelques extraits:

 

« Nous vous renions. Entre vous et nous, l’inimitié et la haine sont à jamais déclarées jusqu’à ce que vous croyiez en Allah, seul. » (60 :4)

« Et quant aux injustes, ils formeront le combustible de l’Enfer. » (72 :15)

« Les infidèles parmi les gens du Livre, ainsi que les Associateurs […] De toute la création, ce sont eux les pires. » (98 :6)

« Il n’a été donné à aucun prophète de faire des prisonniers tant qu’il n’a pas anéanti les mécréants sur la terre. Vous voulez les biens d’ici-bas (c’est-à—dire, argent de rachat), tandis qu’Allah veut l’au-delà. » (8 :67)

« Que les croyants ne prennent pas, pour alliés, des infidèles, au lieu de croyants. Quiconque le fait contredit la religion d’Allah, à moins que vous ne cherchiez à vous protéger d’eux. Allah vous met en garde à l’égard de Lui-même. Et c’est à Allah le retour. » (3 :28)

« Ô les croyants ! Ne prenez pas pour alliés les Juifs et les Chrétiens; ils sont alliés les uns des autres. Et celui d’entre vous qui les prend pour alliés, devient un des leurs. Allah ne guide certes pas les gens injustes. » (5 :51)

« Lorsque vous rencontrez (au combat) ceux qui ont mécru frappez-en les cous. Puis, quand vous les avez dominés, enchaînez-les solidement. Ensuite, c’est soit la libération gratuite, soit la rançon, jusqu’à ce que la guerre dépose ses fardeaux. Il en est ainsi, car si Allah voulait, Il se vengerait Lui-même contre eux, mais c’est pour vous éprouver les uns par les autres. Et ceux qui seront tués dans le chemin d’Allah, Il ne rendra jamais vaines leurs actions. » (47 :4)

« Il m’a été ordonné de combattre les gens jusqu’à ce qu’ils déclarent ‘Il n’y a qu’Allah qui peut être adoré’. » (Mahomet le dit dans un hadîth, l’autre sainte écriture de l’islam)

« Ne pense pas que ceux qui ont été tués dans le sentier d’Allah, soient morts. Au contraire, ils sont vivants, auprès de leur Seigneur, bien pourvus. » (3 :169)

« Ne sont pas égaux ceux des croyants qui restent chez eux – sauf ceux qui ont quelques infirmité – et ceux qui luttent corps et biens dans le sentier d’Allah. Allah donne à ceux qui luttent corps et biens un grade d’excellence sur ceux qui restent chez eux. Et à chacun Allah a promis la meilleure récompense; et Allah a mis les combattants au-dessus des non combattants en leur accordant une rétribution immense. » (4 :95)

 

564648_352210144873879_1227558061_nCe dernier verset rend l’interprétation du jihad comme étant une sorte de combat spirituel complètement absurde. À propos, environ 250 âyâts du nombre total de 6 235 sont liés au jihad.

Moi il me semble, vu toutes ces recommandations, qu’aucune radicalisation ne soit nécessaire. Autrement dit, le terme « islam radical » est un pléonasme aussi bien que « petite maisonnette ». Sachant tout cela, à quoi ressemble un musulman radical et à quoi un musulman modéré ?

Quand il a été arrêté il y a quelques années, un des deux frères a déclaré pour son procès-verbal – « Il nous a dit (l’imam du quartier) qu’il est écrit dans le Coran (et vous venez de le voir vous-mêmes) qu’il est bien de tuer pour l’islam et d’être martyr. » En fin de compte, il a fini ainsi – par tuer pour l’islam et devenir martyr islamiste.

Et voici apparaître à la télé Hollande, le président de la République, pour nous informer que le drame auquel on a assisté les jours passés « n’a rien à voir avec l’islam ».

N’a rien à voir avec l’islam est le mantra qui est actuellement répété à satiété sur toutes les chaînes de télé françaises.

Il est simplement impossible que tout le monde dans les structures du gouvernement, de sécurité nationale, des services secrets, et des choses du genre soit tellement ignorant et bête. Donc, cette opération médiatique sur les cerveaux des citoyens a, sans aucun doute, une raison d’être et un but. Personnellement, je mise sur la peur d’un désordre tellement immense qu’aucune force spéciale et aucun commando ne serait capable de contrôler. Regardez seulement ce qu’eux deux ont réussi à faire. Dans un pays où 10% de la population est musulmane et « n’a rien à voir avec l’islam », on ne peut pas s’en branler.

Néanmoins, la question clé reste de savoir comment confronter ce problème qui est chronique et qui va revenir sur ses pas dès que possible, ce qui est clair comme de l’eau de roche. La manière dont on le traite actuellement est comme si on soignait l’Ébola par la camomille.

À quelle distance sommes-nous de la solution, c’est à vous d’en juger… dans les circonstances où les horreurs terroristes ont tout à voir avec l’islam, on constate qu’elles n’ont rien à voir avec l’islam.

Long way ahead. En attendant, moquons-nous de l’islam. C’est un bon début. Jusqu’à ce que leur réflexe sur le détonateur n’affaiblisse.

Advertisements

La Peur

Le choc. La barbarie. L’horreur.

Ce sont quelques-uns des mots que j’ai entendu dire le plus souvent le jour passé. Vous savez, sans doute, à quel propos. De même que vous avez immédiatement appris qui sont les auteurs de la barbarie en question. Ah, attendez. Mais comment pourriez -vous pas le savoir ?!?! Ils ont crié « Allah est le plus grand !». Parfois il est foutrement difficile de rester politiquement correct, bien qu’on le veuille franchement. Par exemple, nous aurions pu passer encore quelques heures à tourner autour du pot avec les formulations « on ne sait pas encore qui sont les auteurs de cet acte odieux » ou « la police ne rejette pas la possibilité d’un acte terroriste » ou des merdes du genre, bien que nous ayons su d’emblée qui en étaient les auteurs. Que celui qui a douté un instant que ce fut l’œuvre de jaïnistes radicaux lève la main! Personne?

L’autre jour, quand un jeune homme mentalement « troublé » a fait foncer sa camionnette dans la foule du marché de Noël à Nantes, moi par exemple, j’ai tout de suite su qui il était. Même avant la police. J’ai crié à la télé « Ben voilà, vous voulez que je vous dise ?! Putains d’idiots ! »

Il s’est pourtant vite avéré que ce jeune homme était en effet musulman, mais souffrant de troubles psychiques. Donc, c’est ok. ça ne s’est pas passé parce qu’il était radical, mais parce qu’il était un peu dingue. On sait, d’ailleurs, par expérience que les gens souffrant de troubles psychiques ont parfois coutume de faire foncer leur camionnette dans les foules des marchés. Et tout ça parce que, si j’ai bien compris, il y a une nette démarcation entre la croyance en 72 vierges au paradis et un trouble psychique.

482339_159862804170441_1832616843_nMoi, je n’ai pas du tout été surpris par les événements d’hier à Paris. J’aurais bien voulu l’être, mais je ne l’étais pas. Qui plus est, je m’y attendais depuis quelques jours. Et je m’y attends pour les jours qui suivent. Si j’avais été choqué, ça aurait signifié que j’avais, d’une certaine manière, réussi à passer les dix dernières années le cerveau isolé dans une sorte de boîte qui ne laissait rien passer de la réalité visible du monde. Ou la tête dans le sable. Et cela aurait été une vraie prouesse car les musulmans, fondamentalistes, pour ne pas être politiquement insensible, ne font que répéter leurs desseins. Non seulement les répéter. Mais aussi en faire preuve. À partir du 11 septembre 2001 jusqu’à hier (nécessairement souligné parce que le nombre se multiple aussi vite que sur le compteur d’eau d’un immeuble à cinq étages, c’est-à-dire, maintenant, ce nombre est déjà plus grand qu’hier … et pas seulement qu’hier, mais aussi plus grand qu’au moment où vous avez commencé à lire ce texte !), il y a eu 24.795 attaques terroristes islamiques, et cela ne comprend que les attaques où il y a eu des victimes. Comment le compte de carnages systématiques et d’extermination de tous ceux qui sont non-musulmans dans le califat présent est-t-il fait, je n’en ai aucune idée. Il se peut qu’on n’en fasse même pas le compte, mais qu’on en englobe sous la culture et les coutumes locales. Car on me critique très souvent d’être de culture fasciste parce que, non seulement je ne comprends pas les coutumes islamiques, mais aussi je les désapprouve à haute voix. Si je comprends bien, corrigez-moi si je me trompe, ce qui n’est pas désirable pour vos filles, par exemple l’esclavage sexuel, cela est complètement acceptable pour les femmes de Yézidis au califat et cela est considéré comme la diversité multiculturelle.

Mon unique choc, c’est votre choc. Sérieusement, révélez-moi le secret de votre coma profond. Tenez, au fait, révélez-moi hypothétiquement, pour un brin de causette, ce qui devrait se passer pour que vous réussissiez à additionner 2+2 ? Car, visiblement, les décapitations, les exécutions massives, les exterminations, les 24.795 attaques, les viols, les mariages pédophiles forcés, les pendaisons, les fouettages, les lapidations, les salutations de manière nazie, je vais m’arrêter là, sinon je vais rester jusqu’à l’aube, tout cela ne laisse guère une impression sur vous. Et donc, je me demande, ce qui pourrait vous toucher aussi profondément pour que vous vous aperceviez en une soudaine révélation de ce qui est évident ?

Muslim protestersL’unique chose qui me choque plus que votre choc, c’est votre stupidité. Franchement j’ai la flemme de chercher une formulation plus diplomatique. Il n’y en a ni besoin ni raison, et, de plus, il ne reste plus de temps. Vous êtes simplement bêtes, échelle d’un politologue diplômé d’une telle université suédoise. Car vous pensez encore que « toutes les religions sont les mêmes et également intolérantes ». Également ? Vraiment ? Et moi, d’une certaine manière, je n’ai aucun dilemme sur laquelle de ces intolérances vous choisiriez si vous étiez obligé de choisir ? Autrement dit, je sais laquelle vous ne choisiriez pas. Si vous êtes femme, je n’hésite même pas un centième de seconde, aussi bien que vous n’hésiteriez pas non plus devant une horreur de choix. Si vous êtes homosexuel, non plus. Un athée. Un défenseur de la laïcité. Un juif. Si votre Q.I. est plus élevé que 16, et vous êtes, pendant les quelques dernières années au moins une fois, au moins par hasard, en zappant, tombé sur les actualités du Monde. Quand les analystes vous expliquent, après une vidéo qui montre les assassins qui crient « Allah est le plus grand » en tirant dans la tête du policier en plein jour au centre de Paris, que « cela n’a rien à voir avec l’islam » et vous n’y trouvez rien d’étrange, alors c’est bien, votre anesthésie dure encore.

À part d’être stupide, vous êtes aussi responsable du massacre de la liberté hier à Paris. Car il a eu lieu parce que quelqu’un l’a rendu possible, et c’est vous qui pensez que la liberté d’expression a une limite, que la liberté en général a une limite, et de plus qu’elle a le prix et qu’on peut la marchander, et vous vous êtes dépêchés de me nommer moi et les gens pareils à moi « autant agressifs et militants que ceux que je critique ». Alors que moi, je le fais avec un crayon, et pas avec une kalachnikov. De plus, il est complètement ironique qu’hier vous avez passé la journée à publier des photos de crayons brisés sur votre profil sur les réseaux sociaux. Je sais que tout ce que je dis peut difficilement vous toucher parce que votre tête est ou dans le sable ou dans votre cul, mais vous êtes plus coupables que les auteurs.

Le message des massacres d’hier (en plein jour, à Paris, ce qui n’est pas tout à fait la même chose que si s’était à Islamabad ou à Damas, car là-bas, c’est une coutume locale et on ne peut jamais savoir quand quelqu’un utilise les rebelles contre le régime, le régime contre les rebelles, les chiites conte les sunnites, les sunnites contre les chiites et qui sait qui encore contre qui et pourquoi… pour un baril de pétrole, un avancement vers la région caspienne, unz séparation de quelque chose, une vente des armes, une multitude de choses et combinaisons) est politique et symbolique. C’était le massacre du fondement de notre civilisation, ou simplement de la civilisation – de la liberté d’expression. C’est un acquis occidental et c’est grâce à elle que commence l’émancipation entière au monde. Et c’est le plus grand exploit de l’humanité dans toute son histoire – se moquer des autorités et réfléchir sur la religion de manière critique.

Ironiquement/symboliquement, cela est né justement en France. Les lumières, Voltaire, Diderot, Montesquieu… Ces noms, ça vous dit quelque chose ? « L’homme ne sera jamais libre jusqu’à ce que le dernier roi soit étranglé avec les entrailles du dernier prêtre. » (Diderot). Voilà les fondements de notre liberté.

« C’est l’Occident qui se suicide, la lumière est éteinte » a dit Houellebecq qu’on jugeait autrefois pour islamophobie et qui a publié hier en France, voilà le symbolisme de nouveau, son nouveau roman – Soumission – dont le thème est la prise de pouvoir en France par les musulmans. D’après le dicton, le malheur des uns fait le bonheur des autres, et il va vendre trois millions de copies. Cela peut vous paraître comme une science fiction heavy, mais ça ne l’est pas… Il n’y a même besoin d’aucune prévision. Toute la journée aujourd’hui je m’empêche de commenter sur les réseaux « je vous l’avais dit »… je suis mal à l’aise. Mais, voici, retenez cette date et ce que je vais vous dire – la terreur d’hier à Paris, cela va se passer de nouveau. Comment le sais-je ? De la même manière dont je savais que celle d’hier aurait lieu. Ils ne cessaient de l’annoncer.

Les rues des villes de France ont été pleines de monde hier, ce qui et beau et émouvant. Il y a partout des messages et des pancartes disant « On n’a pas peur ». Mensonge. Tout le monde a peur. La terreur est efficace.

31976_390208924789_533709789_4138231_1708127_nÀ cause de la peur on a des sacs poubelle en plastic transparents dans les rues. À cause de la peur, les haut-parleurs dans le métro annoncent à intervalles réguliers que tout paquet et tout colis douteux et sans propriétaire sera détruit dans l’immédiat. En deux, parfois en trois langues. À cause de la peur on évite certains quartiers des villes européennes la nuit tombante. Et même de jour. Et même la police les évite. À cause de la peur on évite le regard de salafistes et de wahhabistes dans la rue parce que leur apparence crie le message « je te hais ». À cause de la peur on fait semblant que les burqas sont la diversité culturelle et pas un portait vivant de la misère humaine suprême. À cause de la peur vous m’envoyez des messages privés dans ma boîte de réception en disant que vous êtes inquiets pour moi. Pour cause de peur vous me soutenez dans des messages privés alors qu’on me menace publiquement dans des commentaires en-dessous de mes textes. Finalement, à cause de la peur on se tait auprès de nos collègues et voisins, parce qu’on ne sait jamais où et quand un islamo-gauchiste peut pousser le bouchon. C’est vrai, la droite se fortifie et en profite. Et Marine Le Pen passe au deuxième tour aux prochaines élections comme une lettre à la poste. Mais, ce n’est pas sa faute à elle. C’est aussi à cause de la peur.

Et tous ces bons musulmans, car vous avez toujours pour amis certains bons musulmans, ce qui veut dire, en suivant votre logique incontestable, que l’islam est bon… Ce sont eux qui ont vraiment peur. Une bouche d’égout de n’importe quel quartier de n’importe quelle grande ville européenne peut vous avaler en un clin d’œil. Et les premières victimes de l’islam sont en fait les musulmans. Regardez seulement toute cette misère du monde islamique. Si vous réussissez au moins un seul instant, au moins à propos d’un événement pareil, à sortir votre tête de votre cul.

traduction: Dušica Terzić

Republikanski mindfuck

1451970_662696020441874_1786773578_nOčekivano, kao posle svakog islamskog terorističkog čina (mogli bi zaista da prestanemo da se pravimo i stvari počnemo da zovemo pravim imenom – džihadističkog čina) stvari su došle na islamofobiju. Islamofobija je goruća tema evropskog društva, u svakom slučaju u Francuskoj i drugim zemljama s velikim procentom muslimanskog stanovništva. Ne islam, već islamofobija.

Francuske vlasti su razmestile nekih petnaestak hiljada specijalaca, što policije, što vojske, na „osetljiva“ mesta diljem francuske teritorije. A osetljiva mesta su sinagoge i košer radnje, kao i železničke stanice. Pomislio bi čovek da su francuske vlasti islamofobične! Kad, ono, međutim!

Da li francuske vlasti imaju strah od islama? Ako nemaju, zbog čega onda ovoliki raspored, skoro pa ratni, oružanih snaga? Ako imaju, da li je njihov strah racionalan ili iracionalan, tj. umišljen? Ako je iracionalan, znači da su francuske vlasti islamofobične. Ako je racionalan onda je „islamofobija“ sredstvo psihičkog državnog terorizma nad sopstvenim građanima.

Fobija je, po definiciji iracionalni strah od nečeg. Ako vrištite kad vidite pauka, onda patite od arahnofobije, iracionalnog straha od paukova. Pauk vas neće pojesti. Ako vas obliva znoj i hvata drhtavica od pomisli da prođete nekim velikim gradskim trgom punog sveta, onda patite od agorafobije. Veliki otvoreni prostor vam ne predstavlja nikakvu, ili potpuno zanemarljivu pretnju, jednom kad se o tome racionalno razmisli. Ako vas je strah liftova, onda ste klaustrofobični. S ovim saosećam, zbog čega se često penjem i po pet, šest spratova pešice. Ali je i dalje fobija i toga sam svestan. Ako se plašite islama i muslimana, da li biste taj strah umeli racionalno da obrazložite?

Ja bih mogao. I, evo, to ću i učiniti. Pre neki dan je u Egiptu mladić osuđen na tri godine zatvora jer je na društvenoj mreži napisao da je ateista. Diljem islamske ekumene, ateizam je kriminalno delo ponegde kažnjivo i smrću. Ja sam ateista. Isto pre neki dan neki saudijski bloger je javno išiban zbog bloga (u to vreme saudijski ambasador u Parizu šetao je s Francuzima u znak podrške slobodi izražavanja). Ja sam bloger. Strastveni sam blasfemičar. Za to je propisana smrtna kazna u većem delu islamskog sveta. I u neislamskom može da vas stigne metak, dakle, ni tu nismo sigurni. Spavam s muškarcima. Smrtna kazna opet. Imam bratanice i ni u ludilu ih ne bih pustio da hodaju same kroz izvesne četvrti ovde gde živim, ni danju, kamoli noću. A ne puštate ni vi svoje kćeri, jer se plašite da ne budu silovane. Imate li racionalnih osnova za taj strah? Policijska statistika kaže da imate. Dalje, želeo bih da moje devojčice steknu obrazovanje i budu samosvesna i u svemu s muškarcima ravnopravna bića u životu. Takvima se u islamskom svetu puca u glavu iz neposredne blizine. U školskom autobusu. Jedem slaninu za ramadan, a za to u pariskom metrou, svedoči mi francuska prijateljica, može da se dobije šamar. Pred punim vagonom putnika koji se prave da ništa ne vide i nabijaju glave u okovratnike i ajfone. (Tako da me ova demonstracija građanske hrabrosti u milionskom broju po francuskim ulicama nič ne impresionira).

Je li, dakle, moj strah od islama iracionalan (pa je u pitanju fobija) ili savršeno racionalan? Prosudite sami.

Zdrav razum, reklo bi se.

Ako je raspoređivanje hiljade specijalaca po Francuskoj potez zasnovan na racionalnim uvidima, onda je sveprisutna priča o islamofobiji sredstvo državnog terorizma s ciljem da se zdrav razum predstavi kao mentalni poremećaj a građani gurnu u psihozu griže savesti da su sami krivi za to što se na njih puca.

Na francuskoj TV sam video svedočenja učitelja i nastavnika koji su govorili o svom šoku kad su, povodom masakra u Parizu, čuli izjave odobravanja od nekih svojih učenika. Jedan je imao zamagljeno lice pred kamerom. Čega se plaši?

Gde su se radikalizovali ti školarci? U zatvor nisu još stigli, po netu verovatno guglaju gole ribe, sumnjam da posle škole čitaju muftijin sajt. Dakle, kod kuće. Eventualno s ocem na jutrenju u lokalnoj džamiji. Za neprestani nadzor jednog potencijalnog teroriste, objašnjeno nam je, potrebno je 20-ak operativaca. Ako biste baš da znate gde će i kad da kvrcne i udari. Jel i ovi što su nedavno udarili, bili su poznati policiji. A takvih je, prema procenama, ako lažu oni, lažem i ja, nekoliko hiljada. Reklo bi se mnogo za inače miroljubivu religiju. Koliko osoblja snage bezbednosti odvajaju, to me živo zanima, za nadzor fundamentalista pripadnika ostalih vera? Pošto čujem, ima ih u svakoj religiji. Ima. Al dal je nadzor fundamentalnog budiste zaista neophodan? Racionalno opravdan? Pa i fundamentalnog katolika. Na njih ionako odmah svi skoče, čim laprdnu nešto o abortusu i gej brakovima. Nije li to čista katolikofobija? Nekoliko hiljada puta 20, pa vi računajte. Gde da nađu tolike ljude? Što bi se reklo, ko će to da plati?

15.000 specijalaca, al islamofobija. Prijavite kofer bez vlasnika, al’ islamofobija. Izbegavajte izvesne četvrti grada, posebno ako ste žena, al’ islamofobija. Ne jedite sendvič u metrou za vreme ramadana, al’ islamofobija. Kad vidiš salafistu (posebno više njih odjednom) pređi ulicu, al’ islamofobija. (Uzgred, to nisu nošnje, već uniforme. Baš kao i burke. Islamske SS. Multikulturalnost, masni đoka.) 85% najtraženijih kriminalaca na sajtu francuske nacionalne policije su muslimani, u zemlji gde ih je manje od 10% ukupnog stanovništva, al’ islamofobija.

601338_482701885090251_1573793587_nOvih dana je širom Francuske stradalo preko 50 garaža, hala i skladišta, u kojima se muslimani okupljaju da s dupetima u vazduhu propovedaju slobodu, bratstvo i jednakost. U neke prozore je pucano, neki su razbijeni kamenicama, neke su ižvrljane islamofobičnim grafitima, pred nekima su osvanule svinjske glave. O tome smo slušali i gledali beskrajne reportaže. Da je nedavni masakr u Nigeriji dobio barem hiljaditi deo tog medijskog prostora! Ali nije. Masakr dve hiljade ljudi od strane islamista bi moglo da rasplamsa islamofobiju, and we don’t want that. I ne pravdam napade na džihadističke garaže, koji su i dalje blaži oblik huliganizma u odnosu na radost alžirskih navijača pre nekoliko meseci kad su pobedili u fudbalu na mundijalu.

Ali, šta ćemo sa svim tim silnim peace loving muslimanima, koji se stigmatizuju našom islamofobijom?!?! E tu je catch. I ti silni peace loving muslimani su, naime, isto islamofobični. I to iz istih razloga iz kojih i vi. Pa ćute i nigde ih nema. Gde su masovni protesti muslimana zbog toga što im je religiju navodno otela šačica navodno nekih ludaka koji nemaju blage veze s njihovom miroljubivom verom? (Gde baš nju?)

U svakom zlu malo dobra, vele … pa eto, islamofobija mi je postala brzinski test za detekciju idiota. Kao „evolucija je samo teorija“ i „Madonna ne ume da peva“ …

„Ali, znaš, islamofobija …“. Idiot. X.

 

 

 

 

 

Islamska deca cveća

58790_447745681966274_1091536242_nDakle, drama oko ubistva novinara u Parizu i kriza talaca koja je potom usledila je završena. Republika je jasno pokazala svoju odlučnost i rešenost da se obračuna sa teroristima. Pokrenute su sve moguće specijalne snage, preduzete sve moguće mere, naoružani komandosi vas prate i dok idete u H&M da pazarite džemper na rasprodaji. Mirno spavaj nano. Prosta istina je sledeća – da je republika zaista preduzela sve mere, do ovog masakra ne bi ni došlo.

Na TV smo čuli da su teroristi od ranije bili poznati službama bezbednosti i policiji. Toliko predvidljiva priča koju ste do sad čuli jedno bezbroj puta pa mi dozvolite da vam je ovde sazvaćem u jednoj rečenici – mladići ko i svi drugi, doduše ne baš neki đaci u školi, rep muzika i lepe cure iz kraja (geta), sitan kriminal tipa duvka na ćošku i neka preprodaja, i onda bum …. radikalizacija. Imam iz istog kraja ih uzima pod svoje (il krimos iz zatvora u koji su dospeli zbog krađe automobila), sledi puštanje brada, odlazak u Siriju/Jemen/Irak (dopisati ovde neku od tih islamskih pripizdina) slikanje po internetu s noževima, mačevima, crnim zastavama, statusi o mučeništvu i umiranju za islam itd …. Na TV obavezno požure da nas uvere kako je država za sve ovo znala, pratila, zapisivala u dnevnik potencijalnih terorista itd. Pa zašto je onda dozvolila da se masakr dogodi? Odgovor je jednostavniji nego što se na prvi pogled čini. Jednostavno nije mogla ni da zna ni da predvidi u kom trenutku i gde će ovi da kvrcnu i udare. Dakle, to nije pravo pitanje, pravo pitanje je zašto je republika sa čijim se svim vrednostima (sažetim u čuvenu krilaticu Liberté, Égalité, Fraternité) islamska idologija kosi (jer ne samo da ne propoveda ni slobodu, ni bratstvo ni jednakost, već upravo sve suprotno od toga), dozvolila da te mreže neometano deluju i šire se?

Nije potrebna nikakva pamet ni diploma politikologa da se zaključi kako će se ovakvi napadi ponoviti. Možda ne sa tako pažljivo odabranim ciljem kako bi se proturila politička poruka – redakcija novina koja je insistirala na političkoj nekorektnosti, ali sigurno hoće. Što je najcrnje u čitavoj situaciji, svi su potencijalna meta. Prednost imaju Jevreji, tačno je, ali suštinski meta su svi koji koriste metro i idu u supermarket.

Postoji problem, a kao i kod svakog problema početak rešenja je njegova precizna dijagnostika. Da li se u tome slažemo? Da li smo onda, precizno dijagnostikovali problem s terorizmom? Ja sam hteo da ovde napišem islamski terorizam, ali nisam, ne samo što bi u političkim prilikama današnjice to moglo da zazvuči kao pleonazam, već zato što na televiziji ne prestaju da ponavljaju da ne samo da je terorizam prosto terorizam i nema ideološki ili verski predznak, već i da ovaj masakr koji se u Parizu dogodio nema nikakve veze sa islamom.

Ubice su uzvikivale „Alah je veliki“ i „Osvetili smo proroka“ pre nego što su policajcu na pločniku u sred bela dana u sred Pariza ispalili metak u glavu, ali to nema veze s islamom. Sa čim još islam nema veze? Naime, sa islamistima. I to sam imao prilike da saznam ovih dana, jer su to neprestano ponavljali na TV. To me, priznajem, jako zbunjuje i evo uporno pokušavam da dokučim gde tačno grešim u logici. Jer sam do sad bio ubeđen da nacisti imaju veze s nacizmom, hrišćani s hrišćanstvom a komunisti s komunizmom.

Recimo, ima li Vatikan veze s katoličanstvom? Ili Kuba s komunizmom? Ili Amerika s liberalnim kapitalizmom? Kako onda to da Kalifat na Bliskom istoku ne samo da nema veze, nego nema nikakve veze s islamom?

Šta sam još saznao? Saznao sam da postoje hipi i radikalna verzija islama. Da postoje džamije i radikalne džamije. Pa tako ako pohađate te radikalne, postoji velika verovatnoća da ćete postati masovni ubica. A ako zalazite u ove prave, onda ste praktično dete cveća jer, naime, i to sam saznao, islam je religija mira, tolerancije i ljubavi.

941428_562107030479007_1989374714_nS vremena na vreme, obično posle ovakvog nekog masakra (predvidivo ko filmovi iz serijala Superman i Star Wars za Novu godinu) osvane i snimak koje su tajne službe tajno usnimile u tim radikalnim džamijama. Krv u žilama da ti se sledi. Da sam ja taj što je prošvercovao kameru, premro bih od straha. Uzgred, hipi ili radikalna, ako niste musliman džamiju drugačije ne možete ni videti nego ovako sa tajnog snimka. Jer, ako niste musliman onda ste kafir (nevernik, nemusliman). To je izrazito diskriminatorski termin jer po islamskoj ideologiji oni mogu biti samo građani drugog reda u političkoj i svakoj drugoj potčinjenosti islamu. Muslimani su superiorni gospodari. U nacističkoj ideologiji, čista nemačka arijevska rasa bila je superiorna u odnosu na druge rase i predodređena da njima vlada, a niže rase nisu mogle uživati isti status kao superiorna arijevska. Dakle, taj nacoški trip. Tako da, turističko razgledanje islamskih bogomolja, onako kako ste navikli da se švrćkate evropskim katedralama aparata uperenih u vitraže i prelomljene lukove, bojim se da ne dolazi u obzir. Nije da je neka šteta. Uglavnom nema šta ni da se vidi, sem redova smrdljivih cipela i naguženih guzica.

Nego, ne znam za vas, ali meni i ovde logika užasno zapinje. Ako su te hipi džamije, one u kojima se propoveda ljubav, univerzalno bratstvo i tolerancija, one prave (uzgred, ja bih žarko želeo da vidim tajni snimak iz takve jedne džamije!) kako onda radikalizacija ode u smeru džamija bombi, mačeta i kalašnjikova? Po logici stvari, zar te radikalne ne bi trebalo da budu još više hipi, od ovih predpostavljano „pravih“ u kojima se propoveda taj mitski hipi islam? Fundamentalizacija, ako dobro kontam stvari, ide u pravcu strožeg držanja FUNDAMENATA religije. Kako onda od miroljubivih fundamenata islama postanete masovni ubica?

564648_352210144873879_1227558061_nŠta sam još saznao? Saznao sam da „ogromna većina muslimana oštro osuđuje ovaj zločin“! Oštro? Ne zamerite mi, ali moji parametri oštrine su upravo oni koji su sami muslimani postavili svaki put kad izađu na ulicu da osuđuju karikature što se obično završi nekim paljenjem dal parkinga, dal ambasada, ili kad izađu da protestvuju protiv Izraela, kada se za tu priliku obično mobilišu specijalne policijske snage. Tako da ono malo mlakih transparenata i neubedljivih poruka o miru isceđenih od zabrađenih žena s pijace u Marseju zaista ne računam ni u šta. Ah, bilo je, naravno, i protesta od strane zvaničnih autoriteta. Jedan od tih hipi francuskih imama se, verovatno potpuno nesvesan težine izrečenog, izlanuo da godinama živi pod redovnim nadzorom četiri državna agenta. Reklo bi se da je jaz između tog mitskog hipi islama i radikalne verzije istog, kosmički.

Jedan od imama je besramno direkt u kameru izdeklamovao kuranski stih 5:32 koji glasi – „ako neko ubije nekoga koji nije ubio nikoga, ili onoga koji na Zemlji nered ne čini – kao da je sve ljude poubijao; a ako neko bude uzrok da se nečiji život sačuva – kao da je svim ljudima život sačuvao“.

Divan stih! Zamislite da je ovo fundament islama i da se na osnovu njega radikalizujete!

Međutim, sledeći stih, bukvalno stih iza, dakle 5:33 glasi – “kazna za one koji protiv Alaha i Poslanika Njegova vojuju i koji nered na Zemlji čine jeste: da budu ubijeni, ili razapeti, ili da im se unakrst ruke i noge odsijeku ili da se iz zemlje prognaju.“

Ja dozvoljavam da to obični muslimani, ne znaju, ko što ni većina hrišćana predstavu nema šta u Bibliji piše, al da to ne zna imam, teško! Dakle, ne samo licemerstvo i laž na delu, već licemerstvo i laž na delu u skladu sa islamskom doktrinom takije. Reč je o učenju da je muslimanu laganje dozvoljeno u izvesnim situacijama. Mir u kući, i šire, mir u muslimanskoj zajednici, užoj ili široj, spadaju u takve situacije. Na političkom planu, ovo učenje odnosi se na laganje u situacijama u kojima se procenjuje da je islam na neki način ugrožen.

Šta STVARNO piše u Kuranu (ne zaboravite da je to toliko sveta knjiga i da se u ogromnom delu islamskog sveta uzima za doslovnu reč božiju i da vas bilo kakvo njeno skrnavljanje, može koštati glave)? Ne bejah lenj, pa evo vam napravih kraći izbor:

Mi vas odbacujemo. Neprijateljstvo i mržnja među nama je nastanjena, sem ako ne verujete jedino u Alaha“ (60:5)

Nevernici su drvo za potpalu u paklu“ (72:15)

Oni koji ne vjeruju (u islam i proroka) oni su najgora stvorenja“ (Kuran 98:6).

Nije na verovesniku da drži zatvorenike rata i oslobađa ih za otkup dok ne počini veliki pokolj među neprijateljima. Vi želite blaga ovoga sveta (tj. novac od otkupa) ali Alah vam želi raj“. (Ovaj stih može da vas prevari, zvuči skoro pa kao ukidanje ropstva. Original, zapravo, glasi ovako – „Nije na verovesniku da drži zatvorenike rata i oslobađa ih za otkup dok ne počini veliki pokolj među neprijateljima. Vi želite blaga ovoga sveta (tj. novac od otkupa) ali Alah vam želi raj“.)

– „Neka vjernici ne uzimaju za prijatelje nevjernike kad ima vjernika; a onoga ko to čini – Alah neće štititi.“ (3:28)

O vjernici, ne uzimajte za zaštitnike jevreje i kršćane! Oni su sami sebi zaštitnici! A njihov je onaj među vama koji ih za zaštitnike prihvati; Alah uistinu neće ukazati na Pravi put ljudima koji sami sebi nepravdu čine.“ (5:51)

– „Kada se u borbi s nevjernicima sretnete po šijama ih udarajte sve dok ih ne oslabite, a onda ih vežite, i poslije, ili ih velikodušno sužanjstva oslobodite ili otkupninu zahtijevajte, sve dok borba ne prestane. Tako učinite! Da Alah hoće, On bi im se osvetio, ali On želi da vas iskuša jedne pomoću drugih. On neće poništiti djela onih koji na Alahovu putu poginu“ (47:4)

Naređeno mi je da se borim s ljudima sve dok oni ne kažu ‘Niko se, sem Alaha, ne sme obožavati“. (Ovo kaže Muhamed u haditu, drugom svetu spisu islama)

Nikako ne smatraj mrtvima one koji su na Alahovu putu izginuli! Ne, oni su živi i u obilju su kod Gospodara svoga“ (3:169)

Vjernici koji se ne bore – osim onih koji su za borbu nesposobni – nisu jednaki onima koji se na Alahovu putu bore imecima svojim i životima svojim. One koji se budu borili ulažući imetke svoje i živote svoje Alah će odlikovati čitavim stepenom nad onima koji se ne budu borili, i On svima obećava lijepu nagradu. Alah će borcima, a ne onima koji se ne bore, dati veliku nagradu“ (4:95).

Ovaj poslednji stih potpuno obesmišljava tumačenje da je džihad nekakva duhovna borba. Uzgred, oko 250 ajeta od ukupno 6.235 odnosi se na džihad.

Meni se čini da u odnosu na ove preporuke nikakva radikalizacija nije potrebna. Drugim rečima, termin „radikalni islam“ je pleonazam ko i „mala kućica“. Kako u odnosu na ovo izgleda radikalni musliman a kako umereni?

Jedan od dvojice braće je, kad je pre nekoliko godina bio uhapšen, za sudski zapisnik izjavio sledeće – „Rekao nam je (imam iz kraja) da u kuranu piše (a upravo ste videli i sami) da je dobro ubijati za islam i biti mučenik“. Na kraju balade tako je i završio – ubijajući za islam i kao islamski mučenik.

A onda je predsednik republike Oland izašao na TV da nam saopšti da drama kojoj smo proteklih dana intenzivno prisustvovali „n’a rien à voir avec l’islam“ (nema nikakve veze s islamom).

Na rien à voir avec l’islam je mantra koja se ovih dana do iznemoglosti vrtela po svim francuskim kanalima.

Muslim protestersProsto je nemoguće da su svi u strukturama vlasti, državne bezbednosti, tajnih službi, čega god, do te mere neobavešteni i glupi. Dakle, ova medijska operacija na mozgovima građana sasvim sigurno ima neki cilj i svrhu. Lično, ciljam na strah od nereda razmera koje nikakve specijalne snage i komandosi ne bi bili u stanju da kontrolišu. Vidite šta su samo njih dvojica uspeli da urade. U zemlji gde je 10% stanovništva muslimana koji „nemaju nikakve veze s islamom“ nije se zajebavati.

No, ključno pitanje ostaje, kako se odnositi prema ovom problemu koji je, jasno je ko dan, hroničan i navratiće se prvom sledećom prilikom. Ovako kako se trenutno tretira je isto ko da ebolu lečite čajem od kamilice.

Koliko smo blizu rešenju prosudite sami … u situaciji gde teroristički užasi imaju apsolutno baš svaku moguću vezu sa islamom, mi smo kod konstatacije da nemaju ama baš nikakvu vezu s njim.

601711_364000177054056_1727162988_nLong way ahead. U međuvremenu, ismevajmo ga besomučno. To je dobar početak. Dok im ne oslabi refleks na detonatoru.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Fear

Shock. Terror. Horror.

Are some of the words I’ve heard most often in the past day. You probably know why, too. Just like you also immediately knew who were the perpetrators of the terror in question. Ah, wait. But how could you not know?!?! They were shouting “Allah is great!” Sometimes it’s really fucked to stay politically correct, despite one’s best efforts. For instance, we could spent a few hours screwing around with the formulation “we still do not know who the perpetrators of this heinous act are” or “the police do not reject the possibility of a terrorist attack” and shit like that, even though we all know to a tee who the perpetrator is. Can those who suspected radical Jainists please raise their hands. Anyone?

When a mentally “disturbed” young man rammed a van into the crowd at the Christmas markets in Nantes the other day I, for one, knew immediately who he was. Before the police. I was shouting at the televion, “Listen, ya want me to tell you?! Fucking idiots!”

But soon it turned out that although the young man in question was indeed Muslim, he had psychological problems. So it’s ok. It wasn’t done because he was radical, just a bit whacked. In general, we know from experience that people with psychological problems have a tendency to occasionally ram their vans into market crowds. Also, if I understood right, there’s a clear line of demarcation somewhere between a psychological problem and the belief in 72 virgins in paradise.

10906159_10205892619577289_3835950279171760544_nI wasn’t surprised at all yesterday by the events in Paris. I wish I was, but I wasn’t. Moreover, I have been expecting them these days. And I expect more of them in coming days, too. If I had been shocked that would have meant that I had somehow managed to spend the last ten years with my brain completely isolated in a box that blocks out the reality of the visible world. Or with my head in the sand. And that would be truly be a feat because Muslims, fundamentalists, not to be politically insensitive, don’t stop repeating their intentions. Repeating may be the wrong word. They demonstrate them. Including yesterday (necessarily emphasized because the number is spinning like the water meter of a decent-sized five story building, I mean, it’s already higher today than it was yesterday … never mind today, from the moment you started reading this!), since September 11, 2001, 24,795 Islamic terrorist attacks have been carried out in the world, and that’s just counting the ones where there were casualties. How the systematic slaughter and extermination of everything non-Muslim in the current caliphate is calculated, I haven’t the slightest. Maybe it isn’t even calculated but subsumed under local culture and customs. Since I’m very often criticized for being a kultur fascist because not only do I not understand them but I vocally oppose Islamic customs. If I understand right, and you can correct me, things that are not desirable for your daughters, say, sexual slavery, are completely acceptable for the women of Jazid in the caliphate and subsumed under multicultural diversity.

My only shock is your shock. Seriously, can you tell me the secret of your complete coma. By the by, hypothetically, for the purpose of argument, can you tell me what would happen if you could actually add 2 + 2? Because obviously beheadings, mass executions, extermination, 24,795 attacks, rapes, forced pedophile marriages, hangings, floggings, stonings, Nazi-style greetings – not to go on and on until the next dawn – god knows don’t seem to leave much of an impression on you. So I’m curious, what would impress you deeply enough to get you to contemplate the obvious in a moment of realization?

The only thing that shocks me more than your shock is your stupidity. Frankly, I don’t feel like searching out a more tactful formulation. Nor is there any need nor does it makes sense, and on top of all that we are starting to run out of time. You are simply stupid, at the level of someone with a diploma in political science from some Swedish university. Because for you still “all religions are the same and equally intolerant.” Equally? Really? And again, somehow, I have no dilemma as to which intolerance you would choose if you were forced to choose? That is, I know which one you wouldn’t choose. If you are a woman, I don’t have a hundredth of a second of hesitation and, faced with the terror of a choice, neither would you. If you’re gay, likewise. An atheist. A secularist. A Jew. If your IQ is higher than 16 and if, in the last few years, while flipping channels with your remote, you chanced upon the world news even once. When the analysts are explaining, after a video where murderers shout “Allah is great” while shooting a police officer in the head, in broad daylight, in the middle of Paris, that this “has nothing to do with Islam” and it doesn’t sound really strange to you, it’s ok , your anesthesia is still working.

385745_458309767529463_859033883_nIn addition to being stupid, you are also responsible for yesterday’s massacre of freedom in Paris. Because it happened because someone allowed it to happen, and it’s you who think that freedom of expression has a limit, that freedom in general has a limit, and a price by god, and that we can continue haggling over it, and you who rushed to proclaim me and others like me “equally aggressive and militant as those I criticize”. What am I doing, anyway, with a pen in my hand and not a Kalashnikov. And it’s completely ironic that you spent the day yesterday uploading photos of broken pencils on your profiles on the social networks. I know it’s hard to get this through to you because your heads are buried in the sand or stuck up your own asses, but your guilt is greater than the guilt of the perpetrators themselves.

The message of yesterday’s murders (in broad daylight, in Paris, which somehow is not the same as in broad daylight in Islamabad, say, or Damascus, because there is a local custom and you never know when you can use the rebels against the regime, the regime against the rebels, the Shiites against the Sunnis and Sunnis against the Shiites and who knows who else against who else and for what … barrels of oil, geting closer to the Caspian region, seceeding from something, weapons sales, XYZ of wonders and combinations) is political and symbolic. It was a massacre of the FOUNDATION of our civilization, or simply civilization – freedom of speech. And that is a Western traditions and with it began every possible emancipation in the world. And that is the greatest achievement of mankind throughout its history – laughing at authorities and critical reflection on religion.

Ironically-symbolically, it began nowhere but in France. The Enlightenment, Voltaire, Diderot, Montesquieu … do those names mean anything to you? “People will never truly be free until the last king is hung on the intestines of the last priest” (Diderot). That, you see, is the foundation of our freedom.

“What is happening is the suicide of the West, the lights are extinguished,” said Houellebecq, whom they have tried in the past for Islamophobia and whose new novel, Submission, – mark the symbolism again – was published yesterday in France, the theme being the Muslim takeover of the government of France. According to the folk adage that one man’s twilight is another man’s dawn, the book will sell three million copies. It may seem like serious science fiction to you but it isn’t … One doesn’t even have to have any vision. All day today I’ve been resisting the urge to get on the networks and say “I told you so” … I hate being right. But write down today’s date somwhere and listen to what I’m going to say – yesterday’s terror in Paris will be repeated. How do I know? The same way I knew what happened yesterday was going to happen. They are constantly announcing it.

The streets of French cities were full yesterday, and it was both beautiful and touching. On all sides messages and signs reading “WE ARE NOT AFRAID”. A lie. Everyone is afraid. Terror is effective.

Out of fear we have transparent garbage bags on the streets. Out of fear the PA system in the metro announces at regular intervals that every suspicious package and suitcase without an owner will be immediately destroyed. In two, sometimes even three languages. Out of fear we avoid certain quarters of European cities after dusk. Some, god knows, we avoid even during the day. And god knows the police avoids them, too. Out of fear we avoid the gaze of Salafists and Wahhabis in the street because their appearance screams the message “I hate you”. Out of fear you send me private messages in my inbox saying you concerned about me. Out of fear you you send me private messages of support while I receive openly threatening messages in the comments below my texts. Finally, out of fear we remain silent before our colleagues and our neighbors, because you never know where and when some Islamo-leftist will decide to push the envelope. It’s true that the right is picking up strength and gleaning profit. And in the next elections Marine Le Pen will slide into the second round without a hitch. But that’s not her fault. It’s also out of fear.

And all those nice Muslims, because you always have only nice Muslims among your friends, which is to say, following your unfuckable logic, Islam is nice … They’re the ones who really live in fear. In the blink of an eye anyone can be swallowed by an open manhole in any Muslim neighborhood of any major European city. And the first victims of Islam are Muslims. Just look at the abject misery of the Islamic world. If you can, at least for a moment, even when forced to do so by events like these, pull your head out of your own ass.

10801548_367997423368739_2954595621205117808_nAleksandar Lambros, outspoken atheist, journalist, photographer, the author of the atheist manifesto GOD NEVER LAUGHS

Strah

Šok. Užas. Horor.

31976_390208904789_533709789_4138229_2866253_nNeke su od reči koje sam proteklog dana najviše puta čuo. Verovatno znate i kojim povodom. Kao što ste odmah znali i ko su počinioci užasa u pitanju. Ah, čekaj. Pa kako ne bi znali?!?! Uzvikivali su „Alah je veliki!“. Nekad je baš zajebano ostati politički korektan, pored najbolje volje. Recimo, mogli smo par sati da se zamajavamo formulacijom „još se ne zna ko su počinioci ovog gnusnog akta“ ili „policija ne odbacuje mogućnost terorističkog napada“ i slična sranja, iako smo svi na keca znali ko je počinilac. Nek dignu ruku oni što su posumnjali na radikalne džanaiste. Anyone?

Ja sam, recimo, pre neki dan kad se mentalno „uznemireni“ mladić zaleteo kombijem u gomilu na božićnom vašaru u Nantu, odmah znao ko je. Pre policije. Dovikivao sam televizoru „evo, ‘oćete ja da vam kažem?! Jebeni idioti!“.

Ali, brzo se ispostavilo da mladić u pitanju doduše jeste bio musliman, ali sa psihičkim problemima. Tako da je ok. Nije zato što je radikalan, već je malo zviznut. Iz prakse je poznato, inače, da ljudi s psihičkim problemima imaju običaj da se ponekad zalete kombijem na pijačne gužve. I jer, ako sam dobro skontao, negde između psihičkog problema i verovanja u 72 device u raju, postoji jasna linija razgraničenja.

Ja, juče, uopšte nisam bio iznenađem događajiima u Parizu. Voleo bih da jesam, ali nisam. Štaviše, očekivao sam ih ovih dana. A očekujem ih i nekih narednih. Da sam šokiran to bi značilo da sam nekako uspeo da proteklih desetak godina provedem s mozgom potpuno izolovanim u nekoj kutiji koja ne propušta stvarnost vidljivog sveta. Ili s glavom u pesku. A to bi bio istinski podvig jer muslimani, fundamentalni, da ne budem politički neosetljiv, ne prestaju da ponavljaju svoje namere. Čuj, ponavljaju. Demonstriraju. Zaključno sa jučerašnjim danom (potrebno je naglasiti jer brojka se vrti ko na vodomeru jedne pristojne petospratnice, hoću reći, već sada je veća nego juče … čuj juče, od trenutka kad ste ovo počeli da čitate!) od 11. septembra 2001. u svetu je izvedeno 24.795 islamskih terorističkih napada, i to su pobrojani samo oni u kojima je bilo žrtava. Kako se obračunava ono sistematsko klanje i istrebljenje svega nemuslimanskog u trenutnom kalifatu, pojma nemam. Možda se uopšte i ne obračunava, već podvodi pod lokalnu kulturu i običaje. Jer, meni se vrlo često spočitava da sam kultur fašista jer ne samo da ne kontam već i glasno neodobravam islamske običaje. Ako dobro shvatam, a vi me ispravite, ono što nije poželjno za vaše kćeri, recimo seksualno ropstvo, za žene Jazida u kalifatu je potpuno prihvatljivo i podvodi se pod multikulturološku raznolikost.

Moj jedini šok je vaš šok. Ozbiljno, otkrijte mi tajnu vaše potpune kome. Usput mi i onako, hipotetički, spike radi, otkrijte i šta bi to trebalo da se desi da biste vi uspeli da saberete 2+2? Jer, očigledno, odrubljivanje glava, masovne egzekucije, istrebljenja, 24.795 napada, silovanja, pedofilni prisilni brakovi, vešanja, šibanja, kamenovanja, nacistička pozdravljanja i da ne nabrajam, uvatiće me zora, na vas ne ostavlja neki bog zna utisak. Pa eto, baš me zanima, šta bi vas se to dojmilo dovoljno duboko da u blesku spoznaje sagledate očigledno?

Jedino što me šokira više od vašeg šoka je vaša glupost. Iskreno, mrzi me da tragam za taktičnijim formulacijama. Niti ima potrebe niti ima smisla, a bogme i vreme počinje da nam ponestaje. Vi ste prosto glupi, reda veličina diplome politikologa sa nekog švedskog univerziteta. Jer vama su i dalje „sve religije iste i podjednako netolerantne“. Podjednako? Stvarno? A ja opet, nekako, nemam dilemu koju biste netoleranciju izabrali da ste prinuđeni da birate? To jest, znam koju ne bi. Ako ste žena, ne dvoumim se ni stotinke, kao što se, pred užasom izbora, ne bi dvoumili ni vi. Ako ste gay, takođe. Ateista. Sekularista. Jevrejin. Ako vam je IQ viši od 16 a u poslednjih nekoliko godina ste makar jednom i makar slučajno, šaltajući daljinskim kanale, naleteli na vesti iz sveta. Kad vam analitičari objasne, nakon snimka u kome ubice uzvikuju „Alah je veliki“ pucajući policajcu u glavu, u sred bela dana, u sred Pariza, da to „nema nikakve veze s islamom“ a vama to ne zazvuči čudno, onda je sve ok, anastezija vam još uvek deluje.

Pored toga što ste glupi, vi ste i odgovorni za jučerašnji masakr slobode u Parizu. Jer on se dogodio jer ga je neko omogućio, a to ste vi koji mislite da sloboda izražavanja ima neku granicu, da sloboda uopšte ima neku granicu, a bogami i cenu pa možemo i da se cenjkamo još, te ste požurili da mene i meni slične proglasite „podjednako agresivnim i militantnim kao i oni koje kritikujem“. Što ja, inače, činim olovkom a ne kalašnjikovim. I potpuno je ironično da ste juče dan proveli kačeći fotke polomljenih olovaka po svojim profilima na društvenim mrežama. Znam da to teško može da dopre do vas pošto su vam glave ili u pesku ili u sopstvenim guzicama, ali vaša krivica je veća nego krivica samih počinilaca.

Poruka jučerašnjih ubistava (u sred bela dana, u Parizu, što nekako nije isto kao u sred bela dana u Islamabadu recimo, ili Damasku, jer tamo je to lokalni običaj a i nikad ne znaš kad možeš da iskoristiš pobunjenike protiv režima, režim protiv pobunjenika, šite pored sunita i sunite protiv šita i šta ti ja znam koga protiv koga i zbog čega … barela nafte, približavanja kaspijskom regionu, odcepljenju nečega, prodaje naoružanja, XYZ čudesa i kombinacija) je politička i simbolična. Bio je to masakr FUNDAMENTA naše civilizacije, ili prosto rečeno civilizacije – slobode govora. A to je zapadna tekovina i od nje je počela sva moguća emancipacija na svetu. I to je najveće dostignuće ljudskog roda u čitavoj njegovoj istoriji – smejanje autoritetima i kritičko promišljanje religije.

Ironično-simbolično, to je krenulo upravo iz Francuske. Prosvetiteljstvo, Volter, Didro, Monteskje … znače li vam šta ta imena? „Ljudi nikada neće biti istinski slobodni sve dok se poslednji kralj ne obesi crevima poslednjeg sveštenika“ (Didro). E, u tome su temelji naše slobode.

„Na delu je samoubistvo Zapada, svetla su pogašena“, govorio je Uelbek kome su u prošlosti sudili zbog islamofobije i kome je, gle opet simbolike, juče u Francuskoj izašao novi roman – „Podčinjavanje“ – a kome je tema muslimansko preuzimanje vlasti u Francuskoj. Po onoj narodnoj, da jednome ne svane dok se drugom ne smrkne, prodaće tri miliona primeraka. Možda vam zvuči ko heavy science fiction, ali nije … Nije čak potrebno ni nikakvo vizionarstvo. Ja se danas čitav dan uzdržavam da po mrežama komentarišem „jesam li vam govorio“ … neprijatno mi. Ali, evo, uzmite zapišite ovaj datum, i ovo što ću vam reći – jučerašnji teror u Parizu, to će se ponoviti. Kako znam? Pa isto onako kako sam znao i za onaj jučerašnji. Neprestano ga najavljuju.

Ulice francuskih gradova juče su bile pune, i to je i lepo i dirljivo. Na sve strane poruke i transparentni „NE BOJIMO SE“. Laž. Svi se boje. Teror deluje.

Zbog straha imamo providne vreće za smeće po ulicama. Zbog straha razglas u metrou objavljuje u jednakim vremenskim razmacima da će svaki sumnjiv paket i kofer bez vlasnika biti momentalno uništeni. Na dva, ponekad i tri jezika. Zbog straha izbegavamo pojedine četvrti evropskih gradova s prvim sumrakom. A bogme i po danu. A bogme izbegava ih i policija. Zbog straha izbegavamo pogled salafista i vehabija po ulici jer njihove pojave vrište porukom „mrzim te“. Zbog straha se pretvaramo da su burke kulturna raznolikost a ne slika i prilika ultimativne ljudske bede. Zbog straha mi šaljete privatne poruke u inbox da brinete za mene. Zbog straha me u privatnim porukama podržavate dok mi u komentarima ispod tekstova sasvim otvoreno prete. Konačno, zbog straha i ćutimo pred kolegama i komšijama, jer nikad ne znaš gde i kad može da te napenali neki islamolevičar. Jeste, desnica jača i profitira. I Marine Le Pen će na sledećim izborima glat u drugi krug. Ali, to nije njena krivica. I to je strah.

A svi oni fini muslimani, jer vi vazda za prijatelje imate neke fine muslimane, što će reći, sledeći vašu nenadjebivu logiku, islam je fin … Pa tek su oni u strahu. Začas može da te proguta otvorena šahta bilo kog muslimanskog kvarta bilo kog većeg evropskog grada. A i prve žrtve islama su sami muslimani. Pogledajte samo svu tu mizeriju islamskog sveta. Ako uspete da makar za trenutak, makar evo ovakvim nekim povodima, izvučete glavu iz sopstvenih guzica.

10801548_367997423368739_2954595621205117808_n Aleksandar Lambros, autor ateističkog manifesta BOG SE NIKAD NE SMEJE

 

 

 

 

Nova aristokratija sveta

ili Everybody in this party’s shining like Illuminati

im_famous_on_the_internet.6034Dvadeseti vek nije vek koji je izmislio kult slavnih, ali je prvi koji je taj kult uzdigao na nivo industrije.
Moderna opsednutost slavnim ličnostima postala je predmetom ozbiljnog izučavanja profesionalaca različitih profila – od sociologa do psihologa. Savremena psihologija zapravo priznaje postojanje mentalnog poremećaja nazvanog sindromom obožavanja slavnih ili skraćeno CWS (od celebrity worship syndrome). Reč je o problemu zavisnosti i opsesivnog ponašanja od koga podjednako pate pripadnici oba pola. I koji je u porastu. Prema rezultatima nedavnog sprovedenog istraživanja tima stručnjaka s londonskog univerziteta, skoro 40% Britanaca pati od ovog sindroma.

Oni najgore pogođeni žive u neveselom svetu iluzija i maštarenja. Jednom zaposednuti demonom slavnih postaju povučeni, nedruštveni, impulsivni pa čak i samodestruktivni. Jedna mlada žrtva ovog sindroma iz Engleske je, nakon što je u novinama pročitala da se njen pop idol verio, u kupatilu sebi žiletom nanela posekotine po vratu, rukama i nogama. Preživela je i kasnije je objasnila – “Ona će ga promeniti ako je oženi a ja sa tim ne želim da živim.”
Oni pogođeni ovim sindromom u manjoj meri još uvek funkcionišu ali njihovo neurotično interesovanje za “njihovu” slavnu ličnost oduzima im mnogo vremena, energije i novca. Mnogi sa simptomima ovog sindroma veruju da njihove zvezde gaje posebnu vrstu zanimanja za njih koje podrazumeva i želju da ih upoznaju i čuju njihovo mišljenje ili savete.

dj.6035Reč “sindrom” možda nije potpuno odgovarajuća za nekih 20% stanovništva s umerenim ili sasvim slabo izraženim simptomima. Njihovo “obožavanje” ispoljava se kroz mnogo čitanja i razgovaranja, proučavanje i analiziranje života i dela, stvaranje veb stranica ili skupljanje memorabilija. Na neki način njihovo obožavanje više je nalik strastvenom hobiju ili bezazlenom fetišu.
Sindrom je u Americi poprimio razmere nacionalne religije. To je ujedno i jedan od najunosnijih američkih izvoznih artikala i brzosagorevajuće gorivo za nemilosrdnu, korozivnu medijsku mašineriju koja utiče na skoro svaki segment naše kulture. Reč je o svojevrsnoj kulturološkoj psihozi koja ljudima oduzima dostojanstvo i truje motivacije, ciljeve i prioritete masa.

Obožavanje slavnih u obliku kakvom ga danas poznajemo kao pojava počela je da se javlja krajem 19. veka kada je takozvani “heroj kulture”, ozbiljan, posvećen dužnostima, pun moralnih vrlina (naučnici, pronalazači, velike političke vođe, industrijalci), počeo da ustupa pred ljudima koji su slavljeni samo zbog toga što su poznati. Fenomen je procvetao pojavom i napretkom novih tehnologija masovnih komunikacija i vrtoglavim razvitkom industrije zabave dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. To je rezultiralo masovnom promenom kolektivnog stanja svesti – fokus je pomeren sa karaktera na spoljašnost, sa sadržaja na imidž i sa zajednice na narcizam.

Holivud je zaslužan za izum modernog selebritija. Prvi istinski pravi moderni međunarodni superstar bio je Charlie Chaplin. Dvadesetih godina prošlog veka histerija je pratila kratku karijeru Rudolpha Valentina. Eksplozivni razvoj medija tokom veka, posebno televizije i tabloidnog novinarstva za posledicu je imao neprestano produbljivanje jaza između dostignuća dotične osobe i količine dobijenog javnog priznanja. Komentar Johna Lennona iz šezdesetih godina kako su Beatlesi “popularniji od Isusa”, nije bio daleko od istine, bez obzira na besne reakcije klera.
Danas za slavu više nije potrebno nikakvo dostignuće ni talenat. Slava se može steći iz najnebuloznijih mogućih razloga. Dovoljan je, na primer, par fotogeničnih silikona kao u slučaju Pamele Anderson, popušiti predsedniku države, kao u slučaju Monice Lewinsky ili jednostavno biti bogat, kao u slučaju Paris Hilton.

princess-diana-remembrance.6042Mada neki pisci i naučnici s vremena na vreme uspeju da izazovu pažnju medija, selebriti su poreklom uglavnom iz sveta zabave i sporta. Glumci i pop zvezde postali su nova aristokratija sveta. Krug bi bio zatvoren da je Diana, princeza od Velsa počela da se bavi glumom, kao što se nakon njene smrti govorkalo da je razmišljala o tome. Pošto je veći deo života provela kao tragična heroina sopstvene javne psihodrame, Diana je do vremena svoje pogibije bila jedna od najslavnijih osoba na planeti.
Opadanje značaja institucionalizovane religije takođe je odigralo svoju ulogu – kako je religioznost opadala tako je rasla tendencija obožavanja slavnih.

Obožavanje slavnih može se videti kao svojevrsni oblik voajerističkog neopaganizma koji pomaže da se u svesti ljudi popuni praznina koju je francuski filozof Jean-Paul Sartre nazvao “božanskom rupom”. Savremeni bogovi i boginje žive na medijskom Olimpu – umesto Aforidite, Atine i Hada (Lepote, Mudrosti i Tame), danas imamo Angelinu Jolie, Oprah i Osbournove.
Mnogi sa CWS sindromom ispoljavaju odnos ljubavi-mržnje prema obožavanim koji im često služe kao emocionalne bokserske vreće. Istraživanja su pokazala da je ne mali broj fanova koji prema svojim zvezdama ispoljavaju neverovatnu količinu agresije i verbalnog neprijateljstva. Psiholozi ovu pojavu objašnjavaju kao neizbežnu posledicu neostvarene strasti.

Ima sociologa koji ovaj fenomen tumače kroz ekonomsko-političku prizmu. Slava je postala ideološko-intelektualni proizvod modernog kapitalizma. Ekonomija današnjice je ekonomija slave. Sve se vrti oko imidža. Selebriti institucija danas je glavno sredstvo manipulacije svešću i ponašanjem masa. Površna zabava, vešto smišljeno zamajavanje i beskrajna medijska halabuka postali su glavno oružje društvene kontrole.

Slavne ličnosti odavno imaju uticaja na formiranje ukusa masa – od frizure, modela automobila, vrste žitarica koje jedu za doručak, garderobe itd. Ali, sada se čini da holivudska industrija iluzije uspeva da prodre dublje u kolektivnu psihu i utiče na oblikovanje daleko značajnijih stavova i pogleda. Sve je veći broj onih koji svojim idolima dozvoljavaju da im nameću svoja politička gledišta. A većina političara dala bi sve da nekih desetak procenata glasova birača preusmeri na svoju vodenicu.

Zvezde kao političari popunjavaju političku prazninu izazvanu trenutnim trendom svođenja svih društvenih zala na pitanje pojedinačne odgovornosti i humanitarnog angažmana. Na delu je svojevrsna holivudizacija politike. Linija razgraničenja između politike i zabave sve je neodređenija jer političari sve češće posežu za načinom prezentacije, gestikulacijom i specijalnim efektima koji su se pokazali uspešnim u Holivudu. Ako slava postaje preduslov za sticanje političke moći to možda najbolje demonstrira sveprisutnost rase selebritija u savremenom društvu.
Sparivanje politike i šoubiznisa dovodi do razblaživanja, izobličavanja i fikcionalizacije političke agende. Postalo je gotovo nemoguće izravno usmeriti političku energiju na one probleme koji izlaze iz domena zabave ili pak nemaju jasno vidljivu podršku slavnih – kao nimalo zabavni i fotogenični problemi gladi i siromaštva.
Zvezde kao politički kandidati imaju veliku privlačnost. Poseduju pobedničku formulu – ime, savršen osmeh i gustu kosu, bogatsvo, iskustvo s medijima i poverenje javnosti (upravo ono što nedostaje profesionalnim političarima). Izbor Arnolda Schwarzeneggera za guvernera Kalifornije predstavlja ilustraciju ovog trenda.

jesus-christ-shots-selfi-iphoneIzraz “15 minuta slave” u popularnoj kulturi odnosi se na iznenadnu slavu za koju je malo verovatno da će potrajati dovoljno dugo da izmeni život naglo proslavljenog. Prvi put ga je upotrebio jedan od rodonačelnika popa Andy Warhol 1968. godine koji je tvrdio da su mediji u stanju da proslave svakoga i da će “u budućnosti svako steći svetsku slavu na 15 minuta”. Nekih desetak godina kasnije Warhol je izjavio da su se “njegova predviđanja iz šezdesetih pokazala kao tačna”.
Imajući u vidu histeričan stampedo za javnom glorifikacijom, koji na najbolji način demonstrira bum industrije reality televizije, čini se da su Warholove reči uistinu bile proročanske.

Preko 70.000 mladih željnih slave prijavilo se na audiciju za Američkog Idola – TV šou čiju suštinu čine tupost, egzibicionizam i mediokritetstvo. Na stotine hiljada njih prijavljuje se za učešće u nekim od reality TV šoua na temu preživljavanja u prirodi – gutanje živih testisa džinovskih glodara Južne Amerike ili žrtvovanje svojih piranama, ne predstavlja problem ukoliko će kamere to pažljivo da zabeleže. A oni koji nisu prošli audiciju za Idola uvek mogu da posete Holivud i za cenu od 45 dolara dobiju kompletno “biti selebriti” iskustvo, sa sve gomilom fanova koji vrište tražeći autogram i pratnjom nemilosrdnih paparaca.

U nedavno sprovedenom istraživanju među britanskom omladinom više od 80% ispitanika izjavilo je da bi želelo da budu slavni (bilo kao filmska ili TV zvezda, pop pevači, sportisti ili poznati kuvari). Težnja za selebriti statusom postala je etički princip današnjice. Obožavanje slavnih i moralno-estetski-intelektualni relativizam koje ono podrazumeva predstavlja simptom kulturnog opadanja i opšte zabune. Vreme će pokazati koliko je on ozbiljan. Svet je postao žalosno trivijalizovan i naopak; ono što je beznačajno postalo je značajno i sve ono što je zaista značajno postalo je beznačajno.

Medijska hiperinflacija fabrikovanja slavnih logično je dovela i do hiperinflacije “titula” u selebriti svetu. Selebriti je bilo ko ko je slavan, tačnije, bilo ko ko je poznat – bez obzira na uzrok i obim slave. Ali, dok veliki broj njih ostaje samo selebriti značaj izvesnog broja slavnih u medijima se podvlači dodavanjem neke od selebriti aristokratskih titula ispred imena – zvezda, superstar, megastar, ikona.

Madonna.6041Iako su svi deo jednog te istog medijskog cirkusa, čini se ipak nemogućim strpati ih sve u isti koš. Mada ne postoje precizno definisani parametri na osnovu kojih bi se dalo odrediti ko kakvu titulu zaslužuje, ostaje činjenica da ne sijaju sve zvezde istim sjajem. Koji su mogući parametri? Kvantitativni (količina obožavalaca)? Ako se uzme u obzir da sajt posvećen kučetu Mariah Carey u proseku za mesec dana ima oko 15.000 poseta, znači li to i da je kuče Mariah Carey selebriti? Kvalitativni (ostvarena dostignuća u određenom polju)? Sestre Hilton zgrnule su milione dolara na torbicama koje su tobože same kreirale (a kakve viđate na svakoj bolje snabdevenoj kineskoj pijaci). Ipak, Hiltonke za modu ni izdaleka nisu ono što su Vivienne Westwood ili Gianni Versace. Kakav god parametar da se primeni koliko toliko precizna kategorizacija slave ostaje nepotpuna. Ali, moguće je možda na skali slave odrediti krajnje polove između kojih se proizvoljno, rukovodeći se čisto subjektivnim merilima, da naseliti čitav univerzum slavnih – na jednom kraju nalazi se Paris Hilton, na suprotnom Madonna. Japanci za obe padaju u nesvest. Paris Hilton je selebriti. Ona je anoreksična, ružnjikava, dosadna, prosta, netalentovana, jeftina i pored tolikih dijamanata načičkanih od ušiju do nožnih prstiju i izlepljenih na mobilnom telefonu. Njeno najveće dostignuće je debilni reality show u kome njeni fanovi s divljenjem gledaju kako se Paris bori da provali kako se uključuje mikser. Madonna je ikona. Ona je multitalentovana, nekonvencionalno lepa, produhovljena, poseduje ličnost i integritet, glamurozna je i onda kad od nakita ima samo crveni kabalistički končić na zglobu leve ruke i već četvrt veka menja lice savremene kulture.