seX, čin pobune

10702091_4661038299438_1660020510260338639_nZapadna kultura u kojoj živimo, ili tačnije, judeohrišćanska koja definiše sve aspekte naših života već dva milenijuma, neprijateljski je raspoložena prema seksu. Šire gledano, prema Erosu, što će reći životu. Nije preterano reći da je u dobroj meri zapravo tanatofilska. Uprkos površinskom utisku o sveprisutnoj seksualnoj razuzdanosti, slobode u najširem smislu, pornografikaciji javnog prostora, iznad svega medija i, određenije, sveprisutne i neizbežne reklame, tog ultimativnog oružja liberalnog kapitalizma koji već odavno deluje i na nivou podsvesnog, uprkos iluziji o slobodi kakvu svet ranije nije poznavao a u koju, čini se, veruju svi, naša kultura nema odgovor na, recimo, kinesku, indijsku, japansku, grčku, rimsku erotiku. Ne postoji judeohrišćanska veština uživanja. Umesto nje imamo naličje erotike – mržnju prema telu, želji, zadovoljstvu, uživanju, ženi. Rečima francuskog romanopisca Uelbeka „ne samo da smo stvorili sistem u kome je nemoguće živeti, već nastavljamo i da ga izvozimo“.

Pogledajmo izbliza. Preovlađujuća većina sveta, u delu planete koji civilizacijski legitimišemo kao zapadni, ne misli da je devojka koja nije nevina upropaštena i da ne može da se uda. Zapravo, slabo ko, ako iko, pri današnjoj prosečnoj dobi za stupanje u brak, očekuje da žena u njega uđe nevina. Ako do braka uopšte i dođe. Jer statistike razvijenih, zapadnih zemalja, otkrivaju da se brakovi sve manje sklapaju, da su razvodi sve češći i brži, da se mnogi parovi odlučuju na zajednički život bez ikakvog pravnog obavezivanja pred državom, da je mnogo samohranih i majki i očeva. Čini se da je brak, ta buržoaska tvorevina, privlačna samo onima kojima je zabranjen – homoseksualnim parovima. Pomalo je paradoksalno da gejevi, avangarda u oslobađanju od okova judeohrišćanskog morala, prevashodno seksualnog, krug borbe za svoja prava, zaokružuju upravo pravom na brak – ultimativnim simbolom judeohrišćanske legalizacije libida, ako već njegovo potpuno ukidanje nije moguće. Kondom i anti bebi pilule odneli su strah pomešan s krivicom zbog telesnog uživanja, onaj od bolesti i začeća, koji su se sigurno nekada percipirali kao kazna.

Untitled (Erotic Scene with Seven Figures), circa 1966Imamo seksualne klubove gde se parovi upuštaju u orgije sa potpunim strancima, klubove u kojima bračni parovi menjaju partnere, nudističke kampove gde se ljudi seksualnim užicima prepuštaju pod otvorenim nebom, specijalizovane prostitutke za razne tipove fetiša i sklonosti, čitavu multimilionsku razgranatu industriju koja cilja na seks – farmaceutsku, kozmetičku, hiruršku, modnu, muzičku i, naravno, pornografsku. Imamo „click away“ obećanje seksualne ekstaze na raspolaganju, i to sa nekim ko deli ako ne iste a ono bar vrlo slične i bliske sklonosti kao i mi, što se sve virtuelno ispregovara u jednom privremenom hedonističkom ugovoru. Čini se da nije ostalo još mnogo toga da se osvoji, nikada nismo bili slobodniji da uživamo u životu, a kad kažem životu mislim u seksu jer Eros je njegova pokretačka snaga, u večitom rvačkom zahvatu s Tanatosom. Ipak, čini se da iznad ove prividne slobode lebdi neka zlokobna neuroza uvek spremna da se isprazni kao atmosferski elektricitet u munji koja će rezultirati gromom koji je, danas metaforični a nekada stvarni, izraz gneva Božijeg.

Picture 3Kao da ustrojstvo sveta i dalje, na neki čudesan način, zavisi od strogosti kojom se pridržavamo judeohrišćanskog seksualnog morala. Jer danas, kao i u prvim vekovima nove ere, kada se odigravala smena grčko-rimske antičke episteme onom judeohrišćanskom, u „labavom“ seksualnom moralu vide se prvi znaci propasti civilizacije. Početak kraja zapadne civilizacije, a nije teško uočiti simptome posthrišćanskog ako već ne i dehristijanizovanog društva, vide se u slobodnoj seksualnosti koja izmiče kodifikaciji. Naravno, oni su uvek, pa i u ovom slučaju, drugde, svedimo ih za potrebe ovog članka pod opšti pojam „ekonomski“, ali su ispoljavanja hedonizma bez kontrole, a seks užitka radi to svakako jeste, simptomi koji suviše lako padaju u oči. Posebno kada pred njima u punom maršu imate rudimetarno reproduktivnu, čak reproduktivno osvajačku političku ideologiju ogrnutu verom kakva je islam, koja u meri koja premašuje hrišćanstvo (ko bi pomislio da je to moguće?) a koje ipak poznaje Majku i sveticu, što će reći Devicu, ako već ne i Ljubavnicu, ženu svodi na najobičniju reproduktivnu mašinu čija je ličnost poništena i stvarno psihički, sistemom potpune potlačenosti i pokornosti, i simbolično fizički, mrakom neprozirne burke.

Ko je danas seksualni prestupnik, odnosno, šta je danas seksualni prestup? Pitanje je teže nego što na prvi pogled izgleda. Recimo da bi se lako moglo odgovoriti ovako – u redu je sve na šta sporazumno pristanu dve (ili više) odraslih osoba. Vrlo prosto. Kraj rasprave. Otkud nam onda ti nejasni neurotični simptomi s korenom u libidu i seksualnosti, koji sebi traže načina manifestacije, svaki put kad pokušamo da … šta tačno? Izbegnemo ideju kodifikovanog seksa, onakvu kakvu je održavamo u životu kao kakav uporni kulturološki mem, uprkos napretku koji ostvarujemo na svim poljima, uključujući i bioetičko.

Ako povučemo klupko, nit će nas odvesti do jednog čoveka iz petog veka pre Hrista – Platona. Upravo je on autor najžilavijeg mita zapadne civilizacije – onog o želji kao nedostatku. U „Gozbi“ govori o prvobitnim ljudima hermafroditima, koje su bogovi, ljubomorni na njihov užitak u potpunom savršenstvu, raspolutili. Od tada smo nepotpuna bića osuđena na traganje za drugom, idealnom polovinom. Naglasak je na „idealnoj“. Jer upravo u tome leži koren neprestane frustracije i seksualne bede zapadnog čoveka – u nemogućoj potrazi za ispunjenjem fantazma. Počev od onog o monogamiji i vernosti.

yhst-71834276129357_2227_659559442Ne čudi onda da je pobedničko hrišćanstvo od filozofskog nasleđa antike sačuvalo, inkorporiralo i vekovima muljalo (renesansni neoplatonizam, potom nemačka idealistička filozofija) samo Platona. Ono je otišlo dalje – institucionalizovalo je krivicu, i to seksualnu. Ne zaboravite, prvobitni greh prenosi se seksualnim putem, u utrobi majke, preko sperme oca. Kriv je svako ko ima seksualni život ili, ako hoćete, svi smo u startu krivi. Dokazuje se nevinost, a ne krivica, i to pred božijom zemaljskom administracijom. „Oduzmi seks ljudima. Načini ga zabranjenim, ograniči ga na ritualno parenje. Nateraj ga da se preobrazi u potisnuti sadizam“, piše Hajlan Robert u knjizi „Buduća istorija”. „Potom daj ljudima žrtvenog jarca da ga mrze. Pusti ih da povremeno ubiju jarca radi samoočišćujućeg oslobađanja. Mehanizam je star vekovima. Tirani su ga koristili vekovima pre no što je reč “psihologija” uopšte bila izmišljena. I, deluje.”

Laki Eros, drugim rečima, u sebi nosi potencijal da oslobađa. On oslobađa pojedinca, ali na širem planu može da stvori kritičnu masu slobodnih jer on ne oslobađa samo seksualno, već i mentalno. A to je pretnja za mehanizme kontrole, drevne ili moderne, svejedno.

I tu dolazimo do prestupništva i prestupnika. Teoretski, to je svako ko odbija da se ugura u tesni judeohrišćanski okov seksualnog „morala“. Naravno, niko (ili, budimo precizni, retko ko) će se danas s vama raspravljati o tome da li je masturbacija opasna ili grešna, kao što ni više niko neće tvrditi da je Zemlja ravna, ili da se Sunce okreće oko nje. Na jedno oko žmuri se i na stvari kao što je povremena bračna prevara, recimo. Što se ne sazna nije se ni desilo. Sve dok se nastoji zadržati u imaginarnim propisanim granicama pristojnosti, da ne kažemo tajnosti, stvari su u relativnom redu. Problem nastaje kad se na slobodi insistira, kad se ona demonstrira, odnosno kad se filozofija lakog Erosa životom i primerom svedoči.

Istorija beleži takve pojedince, koji ne prestaju da nas, ili plaše ili nadahnjuju, već prema tome kako smo formatirani. Zanemarimo hronologiju i pedantnosti istorijske perspektive i pređimo odmah na kralja pobune i seksualnog prestupništva – Donatjena Alfonsa Fransua. Ime vam ništa ne govori? A, markiz de Sad? Čovek koji je dao ime praksi postizanja seksualnog uzbuđenja prilikom nanošenja bola drugome.

Lošeg smo advokata odabrali za odbranu libertijanstva, atomizma, imanentnosti, materijalizma, hedonizma. Njegov književni lik je, opravdano, većini odvratan. Sudeći po prikupljenim biografskim podacima, i njegov stvarni takođe. Čime, onda, fascinira ovo čudovište perverznosti i seksualnog prestupništva čijem libidu ni 32 godine utamničenja nisu mogle ništa, kao što ni zabrane i stigma nisu uspele da mrakom potope njegovu književnost. Kakvu metu gađa?

6513123„Seksualno zadovoljstvo je strast kojoj su sve ostale podčinjene ali u kojoj su sve ujedinjene“, piše on 1795, sto i kusur godina pre Frojda. Zatim dodaje „seksualnost je nabijena značenjem koje prevazilazi samu seksualnost. Libido je svuda, i uvek je mnogo više nego samo libido.“ On, zapravo, intuitivno dolazi do ponora, Frojd će reći, podsvesti, psihološke stvarnosti – istina nije u onome što jeste već u značenju koje ona za nas ima u okviru našeg individualnog iskustva. Kao što postoji vrednost u razumevanju ljudskih plemenitih impulsa, ista takva vrednost postoji i u razumevanju (a u izvesnom stepenu i ohrabrivanju) mračnih namera psihe. On ide u ekstrem koji književnost, ako već ne stvarni život, nije prevazišla. Na svetlo dana izvlači mračnu stranu bića koja ostaje zatočena spoljnim okolnostima, prevashodno strahom od osude i odbacivanja društva. Ipak, uprkos utamničenju tamna priroda traži načina da se izrazi, a on u njenom istraživanju ide do krajnjeg ekstrema – „duboka studija ljudskog srca, tog lavirinta prirode, može biti nadahnuće romanopiscu čije nam delo mora prikazati čoveka ne samo onakvog kakav on jeste ili se predstavlja da jeste, već onakvog kakav bi mogao da bude kada se izloži uticajima poroka i punog naleta strasti. Stoga ih moramo poznavati sve, moramo primeniti svaki porok i sve strasti, ako se bavimo pisanjem.“

Zatim u „Filozofiji budoara“ piše „kakav je samo užitak proterati sve tragove vrline i religije iz njenog mladog srca“. Jedan drugi, manje ozloglašeni ali podjednako čuven prestupnik, ruski pravoslavni mistik Raspućin, u seksu je video način za spoznaju vrednosti i značenja iskupljenja. Slično onome da nema spoznaje dobra bez istovremene spoznaje zla, nema ni spoznaje iskupljenja bez prethodnog sagrešenja. Po opštem ali nedokazanom uverenju, Raspućin je bio ili pripadnik ili simpatizer sibirske sekte Hlisti koja je propovedala da je greh neophodan deo spasenja. Jedan od rituala pripadnika ove sekte bio je „radovanje“, čiji je cilj bio prevazilaženje seksualnih impulsa upuštanjem u grupne seksualne aktivnosti. Oni koji se namerno upuštaju u bludničenje i prevaru a kasnije se za to gorko kaju, verovali su pripadnici ove sekte, bliži su Bogu. Ma koliko uvrnuto ovo rešenje, u datim okolnostima, ne deluje uopšte loše. Iako nema nikakvih pouzdanih podataka o Raspućinovom legendarnom raspustništvu, gotovo ni u jednoj prilici se ne propušta napomenuti da je upravo on bio taj koji je ubrzao pad Romanovih a sa njima i slavne carske Rusije. Nama se ostavlja da, po rimskom ključu, uspostavimo neizrečenu ali „očiglednu“ vezu između seksualnog raspustništva i kraja epohe.

orgies-pervertsAko neko za ovu temu u budućnosti bude konsultovao štampu naših dana, neizbežno će biti naveden na zaključak o vezi između visokih političkih funkcija i seksualnog prestupništva. Ova veza teško da je nova – seks možda jeste sirotinjska zabava ali su perverzije, seksualno prestupništvo i s njim u vezi mogući skandali uvek bili stvar elite i establišmenta. Bacimo letimičan pogled – Klinton i afera felacio, Berluskoni i njegove elitne prostitutke, Štroskan i napastvovana kućna pomoćnica. Jedna stvar upada u oči – izvesna moralizatorska atmosfera koja ih je pratila. Klintona je malo vanbračnog seksa umalo stajalo položaja. Bilo je neophodno požuriti s pripremama za bombardovanje jedne zemlje, po nesreći upravo naše, da bi se stvari malo slegle i zaboravile. Svega par decenija ranije Kenedi je, što je bila javna tajna, bez ustezanja zaskakao svaku suknju koja bi prolepršala Belom kućom. S druge strane, Berluskonija, desničara, tradicionalistu i predsednika jedne zemlje izrazitog mačizma, ne ometa ni prisustvo novinarskih kamera da spopadne policajku na dužnosti. Na kraju krajeva, on je mužjak na vrhu piramide, zar ne? U zemljama uznapredovanog feminizma, kakve su skandinavske, tako nešto bilo bi potpuno nezamislivo. Kako stvari stoje na domaćem terenu? Nedavno je na naslovnoj strani jednog domaćeg tabloida osvanuo sledeći naslov – „Mrka prevario Anu Bekutu s rođenom ženom! – Milutin Mrkonjić krišom proveo romantično veče sa svojom zvaničnom suprugom Draganom“, a iznad naslova bombastično upozorenje „nezampaćen skandal“. Eto, u ponečemu smo i mi ispred sveta.

algorythmic_ass_webKao između nekadašnje i sadašnje Bele kuće, slično poređenje možemo napraviti i s Holivudom. Dok je u ranom Holivudu prosto bilo nezamislivo biti zvezda bez predimenzioniranog i odnegovanog švalerskog imidža, setimo se histerije oko latinskog ljubavnika Valentina, danas se podilazi platonovskom fantazmu o bajkovitom spajanju dve idealne polovine. I tako je najidealnija mitska ženska polovina, Anđelina Džoli, spojena s najidealnijom mitskom muškom polovinom, Bred Pitom, dve najpoželjnije zvezde muškog i ženskog dela publike ujedinjene u savršenu celinu. Iznad svega, Anđelinina anoreksija posledica je iscrpljenosti majčinstvom, a ne problema s teretom slave. Dok je javnost nekad strepela da li će Iv Montan napustiti Simon Sinjore zbog Merilin Monro, danas je obrnuto, konzumenti tabloida strepe kada će se Džud Lou vratiti svojoj zvaničnoj devojci i hoće li mu ona oprostiti, drugim rečima, ne hoće li poredak biti narušen, već nanovo uspostavljen.

Izaberimo broj 13 nabijen svakakvim mističnim značenjima i ubacimo ga u pretraživač holivudske hronike seksa. Me Vest je, prema sopstvenom priznanju, sa 13 godina izgubila nevinost sa učiteljem muzike i od tada „nije provela više od nedelju dana bez muškarca“. Karijeru je izgradila na seksualnim skandalima i obogatila se zahvaljujući cenzuri. Nekoliko decenija kasnije 13-godišnja Samanta Gejmer optužila je, u to vreme četrdesetrogodišnjaka, Romana Polanskog za seksualno napastvovanje. Niko ne zna tačno šta se zapravo dogodilo, od prvobitnih šest tačaka, optužnica je spala na jednu – protivzakoniti seksualni odnos s maloletnim licem. Šta god da se desilo Polanski se sigurno gorko kaje, afera ga proganja decenijama. Poslednji put je po ovom osnovu uhapšen u Švajcarskoj 2009. i proveo dva meseca u zatvoru. Naredne godine Švajcarska je odbila zahtev SAD za izručenjem. Ipak, on se još uvek, po američkom zahtevu, nalazi na interpolovoj crvenoj listi.

A žene, kojima je hrišćanstvo namenilo ulogu majke i device i prenositeljke prvobitnog greha? Ne budimo naivni. One dovoljno pametne, spretne ili fatalne, kad „uzurpiraju“ muška posla, to jest vlast, moć i bogatstvo, sposobne su i te kako da zasene „jači“ pol, koji možda jeste fizički jači ali kad je libido u pitanju mi zapravo poredimo prolećni povetarac sa snagom cunamija. Ženski libido i strah od njegovog oslobađanja krije se iza mnoštva suštinski mizogenih, disciplinujućih mera našeg društva. Njega treba iscrpeti ulogama majke, domaćice, nositeljke vrste. Još više, na njega treba svaliti odgovornost moralne (što će reći moralizatorske, jer kod seksa je uvek više reč o moralisanju nego moralu) ispravnosti društva.

tom-of-finland-2Pogledajmo jednu ženu ultimativne moći i bogatstva – rusku caricu Katarinu I. Tokom svoje apsolutističke ali prosvećene vladavine najvećim svetskim carstvom, imala je brojne ljubavnike koje je birala po lepoti i sposobnosti da joj intelektualno pariraju. Kad bi ih se zasitila velikodušno ih je „penzionisala“ tako što bi im dodeljivala imanja sa kmetovima, visoke položaje ili novčane nadoknade. Za samo deset godina, od 1762. do 1772. podelila je 66.000 kmetova. A onda za 20 godina, od 1773. do 1793, još 202.000. I 100.000 kmetova u samo jednom danu – 18. avgusta 1795. Velikodušnost joj se ne može osporiti. Jedan od njenih ljubavnika, Petar Zavadovski dobio je 50.000 rubalja jednokratne otpremnine, zatim penziju od 5.000 rubalja i imanje s 4.000 kmetova u Ukrajini. Sve to za samo godinu dana ljubavničkog staža. Njen poslednji ljubavnik, princ Zubov, bio je 40 godina mlađi od nje, a među njenom ljubavničkom gardom pominje se i jedan šesnaestogodišnjak. Ličnost ove žene nadahnula je mnoge legende koje, iako potpuno nedokazane, uporno opstaju sve do naših vremena. Među njima je i ona o nezajažljivom seksualnom apetitu koji su, navodno, mogli utaliti samo konji.

Na poslednjoj dodeli MTV nagrada Majli Sajrus, nekada dobra next door devojka iz američke provincije, promešala je kukovima po preponama Robina Tika. Usledila je moralna panika i mnogo trućanja ni oko čega. Liberalna u svemu, sem u seksu, Amerika je procenila da je Sajrus prekardašila. Uzgred, setimo se ispale dojke Dženet Džekson prilikom nastupa na poluvremenu Super Bowl-a i nepodnošljivih suza pokajnica golferskog šampiona Tajgera Vudsa.

Kada joj je 1958. godine, u avionskoj nesreći poginuo treći (od inače ukupno sedam muževa) Elizabet Tejlor se ubrzo potom spetljala s pevačem Edi Fišerom, koji je u to vreme bio oženjen glumicom Debi Rejnolds. Na novinara koji ju je intervjuisao a koji je upitao zar ne smatra neprikladnim to što se tako brzo nakon muževljeve pogibije upustila u novu aferu, ona se izdrala – „Majk je mrtav a ja sam živa …. Šta hoćete od mene? Da spavam sama?“

„Ne znam šta je pitanje, ali odgovor je sigurno seks“ – rekao bi njen holivudski kolega Vudi Alen. A on bi trebalo da zna.

10635817_878690682155725_2995904172867168246_nNjegova družbenica tokom dvanaest godina, glumica Mia Farou, jednog je dana, među njegovim stvarima, pronašla nage fotografije svoje usvojene ćerke Sun Ji, u to vreme dvadesetogodišnjakinje. Iako 37 godina stariji Vudi Alen nikada nije usvojio decu Mie Farou, mediji su uporno eksloatisali skandal o očuhu i poćerci. Zar smo od čoveka koji je 37 godina išao na psihoanalizu, a od koje je napravio i glavnu temu svojih genijalnih filmova (15 nominacija za Oskar u kategoriji najboljeg scenarija), mogli očekivati jednostavnu romansu?

Ima li uopšte umetnosti bez kršenja pravila? Ili, da parafraziramo Vudija („Pitanje nije ima li života posle, već pre smrti?“), ima li života bez kršenja pravila?

Advertisements

One thought on “seX, čin pobune

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s