Srpski sindrom

46520_272714322846955_467576743_nStanje latentnog iščekivanja iznenadnih katastrofičnih događaja; neverovanje u mogućnost dugotrajnosti blagostanja, dobrog raspoloženja ili sreće; nemogućnost opuštanja i uživanja u životu; očekivanje nagle promene situacije obavezno na gore; fobija od uroka; uverenje da je svako zadovoljstvo ili uspeh neizbežno praćeno nekim oblikom manje ili veće tragedije.

Nastanak ovog jedinstvenog nacionalnog sindroma objašnjava se specifičnim istorijskim okolnostima u kojima periodi mira, napretka i blagostanja nikada nisu trajali duže od polovine životnog veka jedne generacije nakon čega bi usledili dugi periodi nedaća, praćeni ovim ili onim oblikom elementarne egzistencijalne ugroženosti. Sindrom se ispoljava u neizlečivoj potrebi za kuknjavom u svim okolnostima i prilikama, posebno onim dobrim. Dalje podrazumeva niz ritualno magijskih radnji, od kojih je kucanje u drveni predmet najrasprostranjenija kao i smirivanja stanja hronične anksioznosti zluradošću usmerene na najbližu okolinu, pojava koja se najčešće ispoljava u formi strastvene želje za crkavanjem komšijine krave.

Budući je u pitanju autohtoni društveni fenomen težak za razumevanje nedomaćem stanovništvu pokušaćemo da ga ilustrujemo s nekoliko primera iz svakodnevnog života. Razgovor dvojice komšija. Jedan pere novokupljeni automobil u dvorištu kuće, drugi nailazi i komentariše:

Dobar dan komšo! Kako je? Ooooo, bogme, ko će to da časti, a?

– Dobar dan, dobar dan! Ma šta da častim, za krš ovaj? Kud ga i uzeh, da sam bio pametan da poslušam pašenog …

– Štooo? Meni deluje baš očuvano! Ko nov!

– Eh, spolja gladac, iznutra jadac! Ima da bude skuplja dara nego mera, dok mu izmenjam sve šta mu fali, mogao sam novi da uzmem.

– E?

– Ma kažem ti ….

Da bi se pravilno razumela ova ritualna kuknjava potrebno je napomenuti da je novokupljeni automobil doduše polovan ali u savršeno očuvanom stanju, s minimalno pređenom kilometražom i nabavljen po više nego povoljnoj ceni na jednoj od nemačkih autopijaca. Toga je, naravno, odlično svestan i njegov novi vlasnik koji je kupovinom više nego zadovoljan. Razlog ove naizgled neobične žalopojke je sledeći – ne izazvati podrozenje kod komšiluka u pogledu finansijskog stanja, ne navući komšijinu a posebno komšinicinu ljubomoru budući se oni još uvek voze u automobilu modela YUGO iz 1982. godine što bi moglo da rezultira pojavom želje za crkavanjem krave, u ovom slučaju polovnog automobila i, na kraju ali ne i manje važno, sniziti troškove čašćavanja sa pečenog praseta na pleh gibanice.

Primer drugi. Komšinica dolazi kod komšinice na kafu i zatiče je u spremanju zimnice:

– Mašala! Al ti rodila paprika, biće ajvara pun špajz!

– Ma gde rodila! Jedva da ću imati za nas koju teglu da spremim, kamoli deci da odpremim, ubila suša.

– Bome ti dobra, mesnata!

– Jes mesnata, ta od svekrve mi. U njih njiva pored Morave pa mogaše da zalivaju. Na, vidi (vadi neku sprčenu papriku iz gomile) evo kakva ti je naša. Ni za alevu da je stucaš, kamoli u ajvar da meteš. Uništi suša, kažem ti, nema ni za turšiju.

Ovaj dijalog treba tumačiti po ključu prethodnog.

Primer treći. Koleginice razgovaraju u kancelariji:

– Šta ti uradila ćerka na prijemnom? – Prošla. Druga na listi.

– Što se ne hvališ ženo, aman?!

– Šta ima da se hvalim? Pa da Marina iz računovodstva posle priča da sam imala vezu il da sam, ne daj bože, platila. Njen mali ostao ispod crte.

– A sin? Šta bi s onim konkursom na kraju?

– Dobio stipendiju za doktorski u Torontu.

– Au, al vas prosralo, alal vera!

– Ćuti. Da kucnem u drvo. (Kuca u radni sto). Nastavljaju razgovor.

– Nego, sve oću da te pitam … Znaš onu Slavku iz nabavke?

– Koja beše?

– Ma znaš onu sitnu što se vazda pidžoni na štikle i misli da je ne znam kakva riba?

– A, ta! Znam, kako ne znam!

– Reče mi čistačica Mica da im neko obio stan i odneo joj sve tri bunde i sav nakit.

– Vala, i jes se kurčila! Ko da je Liz Tejlor.

– Da znaš vala!

Treba primetiti da se period posebno dobrih životnih okolnosti u Srba opisuje izrazima koji označavaju obično kratkotrajnu ali prilično neprijatnu boljku – dijareju. Otuda izrazi prosrati, prokenjati i poterati kojima se uobičajeno opisuje dobra i berićetna životna faza. Jedan od najrasprostanjenijih oblika ritualne kuknjave je kuknjava nad skupoćom. Iako u suštini potpuno opravdana ovaj ritual po pravilu upražnjavaju mahom boljestojeći slojevi stanovništva koji na taj način umanjuju opasnost od moguće ljubomore a istovremeno obeshrabruju i potencijalne tražioce zajma. Ukratko, srpski sindrom predstavlja složeno i opšterasprostranjeno verovanje da je stanje sreće neprirodno a za posledicu ima pojavu mimikrije zadovoljstva pod ovim ili onim oblikom kuknjave, žalopojke ili već nekog od oblika sa širokog spektra lamentiranja.

Advertisements

3 thoughts on “Srpski sindrom

  1. taj magijski odnos prema stvarnosti je deo sire slike koja je i dovela do toga da toliko dugo nije bilo prolongiranog razdoblja prosperiteta. mitomanija i sujeverje utkano u nacin ramisljanja. mitovi nebeske srbije, apokalipticnog zla koje dolazi sa zapada, “sportske nacije” koja sije sve one protivnike velesile i tako im uzvraca za svu nanetu nepravdu, pa tragikomicna epizoda kada je (valjda) skinut “nevidljivi” f117 iznad budjanovaca kao da smo zadali ultimativni udarac nato paktu u tom ratu koji smo naravno vrlo lako izgubili.

    religijski strahopotcinjeni odnos i idolatrija spram politickog vodje koji ima odlike diktatora, koji moze sve i radi sve i “pravi je srbin”, ciji su pamet i sposobnost neupitni, u cijim je rukama resenje svih problema, i koji treba kao pojedinac svojom figurom i autoritetom da nas izbavi iz bede, bilo da je to milosevic ili danas vucic.

    sire, jedna besprizorna spremnost da se progutaju svakakve demagoske budalarije, ma koliko se kosile sa stvarnoscu, njeno negiranje i ulepsavanje, kao i sopstvenih pogresnih poteza. pasivno fatalisticko gledanje zivota gde se ne veruje da se do boljitka dolazi sopstvenim postenim naporom, vec se on ocekuje od nekakve konstelacije spoljasnjih elemenata. paradoksalno, u tako stvorenim uslovima posteni rad pojedinca zaista cesto ne vodi zadovoljavajucem drustvenom statusu obzirom na korupciju i bolje uspevanje raznih mracnih radnji, sto dodatno motivise da se ukljucuje u ovo drugo i samo ga jaca.

    tu vec doticemo onaj najgori vrednosni sloj koji se uspostavio u temelju srpskih okolnosti – gde nije vazno na koji nacin se pliva u tom mulju, vec je samo “snalazljivost” na ceni – najpre u smislu materijalnog dobitka.

    to je vrzino kolo gde mitomanija vodi pogresnim iracionalnim potezima, a oni u bedu koja ne prestaje i samo “potvrdjuje” ta verovanja da ne moze biti bolje.

    najzad, poznato je da nasa rec “sreca” poistovecuje happy i lucky, i kao zanimljivost – daje jedno simbolicko izjednacavanje zadovoljstva zivotom sa nekim iznenadnim neocekivanim pozitivnim desavanjem (koje, naravno, nece potrajati).

  2. to je sve posve normalno. u društvu koje je blisko tradicionalnoj, plemenskoj zajednici, sve je povezano, svi znaju pravila (tko ima mora da časti) ali svi ih pokušavaju malo i izvrdati. Svi kucaju u drvo, svi znaju da iza sreće dolazi nesreća itd. Ima toga i zapadnije…

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s