Živela blasfemija!

„Verujem u cenzuru“ – izjavila je svojevremeno legendarna Mae West. „Zahvaljujući njoj, imam karijeru!“

Zaista, čini se da za umetnika nema bolje reklame od cenzure i zabrane. Pokazalo se toliko puta do sada. Zahvaljujući njoj čak i dela za koje su šanse skoro pa ravne nuli da ih ikada vidite i pročitate (ili, da ih primetite iako ih vidite ili pročitate) dospeju do najšire moguće publike. Svet želi da vidi šta je to što je smatrano potencijalno toliko subverzivnim da je moralo biti zabranjeno. Jer, iza zabrane se, više od straha da se nečija osećanja ne povrede (kao što se uobičajeno od strane cenzora u takvim stvarima deklariše, pri čemu se na umu ima nekakav fantomski javni moral) krije strah od subverzije, tj. istine. Umetničke, što će reći, životne.

Delo mlade Danijele Tasić, nedavno jednostavno zabranjeno da bude izloženo u gradu Novom Sadu, „srpskoj Atini“, tobož najevropskijem komadu Srbije, leta gospodnjeg 2013, u tom smislu gađa cilj. Možda previše očigledno za moj ukus i senzibilitet, ali to ovde, nije tema. Niti su eventualni umetnički dometi u ovom slučaju od bilo kakve važnosti za raspravu. Nešto drugo je bitno.

Direktor Kulturnog centra Novog Sada, Andrej Fajgelj, tim povodom je na svom FB profilu stavio sledeći komentar, pozivajući na razmenu mišljenja. Prenosim ga u celosti:

Sporna-slika-Isus-sa-parama„Синоћ целе ноћи нисам спавао. Имао сам тешку дилему. Нећу спавати ни ноћас, јер сам изабрао. Прекјуче се у Културном центру појавила изложба студената Академије, мимо процедуре, тако да нико није знао садржај до последњег тренутка. Један од радова је представљао фигуру распетог Исуса, ког већина грађана поштује као Бога. Тражио сам мишљење о раду од свих ауторитета до којих сам стигао: аутора, професора, верника, обичних грађана. Уметници су углавном говорили да није увредљив, а и ако јесте, да је уметничка слобода неограничена. Верници и обични грађани углавном да их ипак вређа, да је то неприкладно поигравање са светињом. Ти грађани имају право на заштиту верских осећања, а уметници имају право на слободу изражавања. Стављен пред свршен чин, могао сам да заштитим једна само на уштрб других. Одлука је била тешка, али одлучио сам да заштитим обичне људе, који у уметничком делу ипак виде и оно очигледно, ”Исуса који граби паре”. Одлучио сам да не дозволим ризик да већина грађана буде увређена и обесправљена и да још мора да плати за то. Јер та иста већина, која се изјашњава да верује у Исуса, је и главни извор финансија Културног центра. Предложио сам излагачима да овај пут не изложе поменуто дело. Одбили су и одлучили да повуку читаву изложбу. На друштвеним мрежама се управо покреће олуја по којој слутим да је све то планирани перформанс, који ћемо гледати у наставцима наредних дана. На то имам коментар. Живимо у време када се младима са свих страна натура инцидент као пут до успеха и славе. Пређи границу доброг укуса, и чека те награда. Тим путем кроче и млади учесници риалитија, и младе старлете, и млади насилници.

Младим уметницима желим да бар они буду другачији. Да повуку границу и одбију старлетизацију. Нек се опробају и у провокацији, која јесте саставни део уметности. Али нек почну од лепоте и хуманости. Нек почну од класичних идеала: Est modus in rebus, sunt certi denique fines (Постоји мера у стварима, постоје, најзад, одређене границе). Нек почну од упорног, поштеног и скромног рада. Ако већ почињу од провокативне друштвене критике, нек барем не почињу од нечије највеће светиње. Ја се из убеђења не могу придружити промоцији инцидентности, као ни промоцији концепта ’45, када је свака увреда верских осећања сматрана прогресивношћу, а свака одбрана примитивизмом. Молим грађане да се изјасне, да се укључе у дебату, да је не препусте хејтерима, партијским војницима и заинтересованим групама. Идеалног одговора на овакве дилеме можда и нема, али имамо одговорност да заједно градимо консензус и тражимо меру. ПС Пошто је данас Бајрам, питао сам аутора да ли би овако представио Мухамеда? Не би.“

Odakle krenuti?

Najpre, čitava ova bogomoljačka dušebrižnička šarada odiše moralnom panikom, koja se dalje stihijski širila u komentarima, koja je tim dirljivija što dolazi od strane onih kojima popovi jebu decu.

Fajgelj je tražio mišljenje od svih autoriteta do kojih je stigao – autora, profesora, vernika i običnih građana. U redu autori i profesori (mada se to, valjda, radi pre postavke izložbe) ali kakve su kompetencije vernika u ocenjivanju umetničkih dela? I zašto je kategorija vernika posebna kategorija u odnosu na kategoriju „običnih građana“? Dalje, pominje se pravo na zaštitu verskih osećanja? Po strani sad to ko je Fajgelja ovlastio time da se bavi, i po strani to da zakon o blasfemiji u Srbiji ne postoji. Vernička osećanja su već zaštićena sekularnim (u nekim dronjavim ostacima) uređenjem republike Srbije. Sekularizam podrazumeva slobodu veroispovesti ali i slobodu OD vere. Dakle, vernici su imali pravo da ne odu na izložbu. Ako je nešto ostalo nezaštićeno onda je to ustavom zagarantovana sloboda govora i izražavanja i Fajgelj bi, pošto je prekršio Ustav, morao da bude podhitno smenjen. Vernici mogu da odlučuju o kvalitetu freska i ikona po svojim bogomoljama i da tim povodom daju mišljenje koje za nekoga može biti obavezujuće. I nigde više. Bogomoljačka uvređenost apsolutno nikoga ne treba i ne mora da obavezuje. I, sasvim uzgred, zašto bogomoljačka uvređenost ima prioritet nad recimo mojom ateističkom uvređenošću? Mene vređa skoro apsolutno sve u hrišćanstvu. Vređa me pretpostavka da sam kompletni kreten (sama reč, inače, najverovatnije potiče od francuske za “hrišćanina”) pa da verujem da je Isusa rodila devica koga je začela svetim duhom, pa ostala devica, pa on umro, pa nije umro, već odleteo itd. Vređaju me antisemitizam koji već dva milenijuma generiše hrišćanstvo, rasizam, mizoginija, homofobija, anti intelektualizam, vređa me njihova sumanuta ideja da imaju bilo kakav oblik jurisdikcije nad bilo kojim oblikom mog bivstvovanja … i, šta sad?

Ova zabrana izlaganja odlično ilustruje vrtoglave ponore hrišćanske licemernosti. Čemu uvređenost, blasfemičari će ionako u pakao, zar ne? Zar večne paklene muke nisu dovoljna kompenzacija za njihovu duševnu bol? Zar je bogu potrebna njihova zaštita? Ja sam mislio da je omnipotentan. Tako bar sami vernici pričaju.

Fajgelj se poziva na zaštitu osećanja onih čijim se poreskim novcem finansira rad Kulturnog centra. Za ovoliki bezobrazluk zaista je neophodno da budete hrišćanin. Jer SPC je organizacija koja ne plaća nikakav porez, nema nikakvu finansijsku odgovornost, a kad smo već kod toga ni bilo kakvu drugu, prema bilo kome, a sveprisutna je u javnom i političkom životu. Evo rešenja, vernici nek plaćaju porez crkvi, crkva državi, pa nek onda lepo odlučuju o živopisu za svoje novce po svojim bogomoljama. Čak ni tada ne bi imali nikakvu nadležnost za sekularne insituticije sistema kakva je, pretpostavljam, i Kulturni centar Novog Sada.

Potom sledi jadikovka nad moralnom truleži društva koje je, verovatno nisam jedini koji to primećujem, sve truleženije što je teokratskije. Zatim daje savete koji se tiču prirode umetnosti i stvaralaštva, pozivajući se na njene klasične ideale, koji nehotice otkrivaju nameru i volju za disciplinovanjem i modelima poželjnosti. Nacisti su u Nemačkoj tridesetih godina prošlog veka proganjali umetnike ekspresioniste i palili njihove slike (koje su danas vredni eksponati svih većih muzeja u svetu). Te slike su vređala osećanja bogobojažljivih, porodičnih, nedekadentnih, nacionalno osvešćenih Nemaca. Ovo bi pametnom trebalo da bude dovoljno.

Fajgelj „iz ubeđenja“ nije hteo da promoviše „incidentnost“. A upravo je to učinio. Promovisao je incidentnost a usput i svoje ubeđenje, i to vrlo ubedljivo. Jer, incident nije blasfemično delo, incident je zabrana.

Direktor Kulturnog centra u jednom od svojih medijskih komentara kaže da „nije želeo da, kako je to kod nas prečesto slučaj, situacija bude ili-ili“. Otuda i naziv „Treća Srbija“ (kao alternative „prvoj“ i „drugoj“) njegove političke organizacije, kojoj sam, mahinalno upravo ja kumovao (blog Treća Srbija). Ali situacija je upravo takva: ili-ili. Ili je Srbija sekularna demokratija, ili je pravoslavna talibanija.

Na kraju, kao nekakav argument neizmerne težine navodi odgovor umetnice da ne bi predstavila Muhameda u nekom sličnom blasfemičnom kontekstu. Zbog čega ne bi, mene uopšte ne zanima.

Ali ovo odlično poentira na čitavu priču. Naime, postoji razlog što su muslimanska društva bedna, jadna, zaostala, intelektualno, naučno, stvaralački pustošna. A to je zabrana blasfemije pod pretnjom smrtne kazne.

Ismevanje religije je  verovatno najveća tekovina zapadne civilizacije. Počeci ljudske emancipacije su sposobnost da se smeje vlastima.

Završavam redovima, po mom mišljenju, jednim od najlepših, koji se tiču blasfemije i cenzure –

n8Sam koncept blasfemije je savršena ilustracija kukavičke nezrelosti religijskog uma i ispraznosti same religije. Da religija sadrži bilo kakvu istinu mogla bi biti vređana, ismejavana čak i oskrnavljena bez da bude umanjena na bilo koji način. Njena istina uspela bi da isijava kroz sve ovo – neizbledela, neoštećena, postiđujući one koji je zloupotrebljavaju. Ali, to nije slučaj. Religija je bodljikava. Netolerantna. Ultradefanzivna upravo zbog toga što je lomljiva i krhka. Čvrsta je koliko i pena od belanaca. Imala je hiljade godina na raspolaganju da odbrani svoju stvar a sve što je uspela jeste da istupi sa sofizmom, nasiljem i moralom kog bi se postidela i zvečarka. (Patrik Kondel)

Advertisements

18 thoughts on “Živela blasfemija!

  1. Bravo za jos jedan dobar tekst, a posebna pohvala za bavljenje temom koja je prilicno aktuelna u Novom Sadu! Malo toga bi se imalo dodati, osim da recimo “bode oci” kada Fajgelj govoreci da se “mladima natura incidentnost kao put do uspeha” izgleda zanemaruje cinjenicu da je svega koju godinu stariji od istih tih “mladih”, te se ja pitam – sta je njemu natureno?? Jer nesto, kao licnosti koja je po direktnoj politickoj liniji dosla na poziciju svakako jeste! Samo, za razliku od onoga sto on pominje, to sto je njegov um indoktrinisalo, duboko steti ovom i onako jadnom drustvu!

    Licno sam podrzao umetnicu Danijelu Tasic (umetnicki “domet” rada potpuno je irelevantan sada), te sam izrazio protest i gadjenje zbog cenzure. Povukao sam svoje radove iz galerije u okviru Kulturnog centra, gde je moja izlozba bila u toku. Vest je naravno odjeknula (sto i jeste cilj protesta) i pokrenuta je rasprava…Nije lose da se u ovoj zemlji gde je pamet “na bolovanju” o necemu raspravlja, iako je u takvim raspravama cesto mucno ucestvovati. Bez iluzija da se zaista, i u skorije vreme, nesto moze promeniti, neka je svakome na savest njegova mogucnost da ucini makar i mali korak, koji je u njegovoj moci. Tuzno, uglavnom se sve svodi na retke pojedince koji se usude, a takav tihi glas u drustvu koje buja od represivnosti lako je ugusen. Cesto se pitam da li je bilo kakav apel uopste svrsishodan.

    Moram reci i da je neverovatno arogantno sto Fajgelj sebi daje za pravo da on daje savete umetnicima kako da se postave u svom radu, te “krenu najpre skromno, i pocnu od klasicnih ideala”… ovo je uvreda intelekta svakog umetnika! Pa kada se vec Fajgelj usudjuje da savetuje, da se usudim i ja te posavetujem njega:

    -da pljune na svoju bednu partijsku knjizicu i pocne da dela u skladu sa svojim ubedjenjima, odgovornoscu i savescu (ako ih nema neka ih izgradi – bolje ikad nego nikad)!

    -da se okane bradatih lesinara i savetovanja sa njima – nedolicno je da se sa takvim polusvetom covek koji upravlja Kulturnim Centrom uopšte sastaje a kamoli savetuje!

    za pocetak i previse.

  2. Pomalo mi se gade ovakva mišljenja i prosipanja iz šupljeg u prazno. A tek opis vere, oh, isuviše je jasno da ste ateista nakon tako plitkog i banalnog shvaćanja i doživljavanja vere. Naravno da mišljenja ima koliko i i ljudi na planeti i prilično je teško doći do kompromisa kada se totalni neistomišljenici sretnu, kao što u ovom slučaju vaše protivljenje odluci gdina Fajgelja, ali čini mi se toliko ostrašćeno da se time bavite u ovom tekstu naročito što je u pitanju religija odnosno vera! Sve u svemu, naiđoh na ovaj tekst, pročitah ga i morah odgovortit bez nekog daljeg uplićanja i produbljivanja jer je po meni uopšte rasrava o ovoj temi potpuno bezpredmetna. Nemojte mi zameriti.

    1. Prosto je neverovatno da ste komentar zapoceli sa “Pomalo mi se gade ovakva misljenja i PROSIPANJE IZ SUPLJEG U PRAZNO”. Jer skoro ne pamtim skup reci u okviru komentara sa manjim smislom i celovitiscu… Ako jos niste pronasli svoj talenat (kazu svako ima neki (hm?! ajd..)), mogu vam reci da jedan apsolutno imate – da pisete, i ne kazete nista! U prvi mah pomislio sam da vas ponesto pitam ali sam definitivno odustao. Ipak, ja vas ne mrzim i stoga nisam zeleo da vam pricinjavam takvu muku…Nemojte mi zameriti

  3. nisam umetnik, niti neki poznavalac iste, ali pokusavam da pridjem temi zdravorazumski. ako su verska osecanja toliko osetljiva, pitanje je moze li onda crkva ili vera biti predmet bilo kakve kritike? i zasto je za odobrenje neke kritike, ma koliko mozda istine nosila, potrebno pitati kritikovanog da li mu ne prija, i to onda bude krajnje merilo hoce li se ta kritika zabraniti? ili treba crkva ili vernici neometano da rade sta god im padne na pamet, ma kako sumanuto bilo, ali to ne sme biti predmet umetnicke kritike, jer opet povredjuje njihova osecanja. sta raditi u situaciji kada zdrav razum i istina vredjaju necija verska osecanja? zabraniti zdrav razum i istinu? i neki psihoticar moze da smatra uvredom ako mu neko kaze da nema prava da krade, siluje decake, siri mrznju bljuvotinama, iako je on ubedjen u suprotno. naravno, psihijatar ce ga smatrati opasnim po drustvo, a ne povladjivati njegovim osecanjima, i izolovati ga od istog dok ne izbije te misli iz glave. ali kada crkva veruje da ima ista ta prava, i to zapravo i sprovodi u svojim redovima, onda umetnicku kritiku na njen racun treba zabraniti, jer se “vredjaju ta verska osecanja”. dakle, ta uvredjenost verskih osecanja onda sluzi za oslobadjanje ili prigusivanje svake, ma kako opravdane, kritike na racun crkve. sa druge strane, ako isusov lik njoj i vernicima vec predstavlja “svetinju”, onda crkva konstantnom upotrebom njegovog lika, na nacin koji to cini, nanosi daleko gori “marketing” tom “brendu”. ona baratajuci neprestano njegovim imenom i likom i gurajuci ga u prvi plan, upravo zataskava svoje zlocine i zlodela i krsenja zakona i licemerje i skandale koje tura ispod mantija, a vec i ptice na grani znaju masu primera. zapravo, ako postoji kakva steta i uvreda nacinjena “naslikanom isusu” kao “svetinji”, onda su pre oni ti koji je nanose i daju mu paklena znacenja. ova devojka je koristeci taj isti simbol – samo razotkriva. a nekome je ipak svetinja ljudski zivot, i ljudska prava, ali je sa njima valjda problem sto iza njih ne stoji nekakvo neosnovano verovanje, nego zdrav razum i empatija. ali oni, u Srbiji, u 21 veku, kao i u vreme inkvizicije ili spaljivanja vestica, naravno, opet padaju u zasenak “verskih osecanja”.

  4. ne mogu da editujem ovde. stoga se izvinjavam (sto nemam edit), te umesto krade — npr. prodaje muda za bubrege. crkva licemerno zgrce ogromna materijalna bogatstva, pa sa tolikim prihodima i tolikom moci i nema potrebe da krade, kad joj ionako pristize bilo kroz naplacivanje bezbroj rituala, bilo ubiranjem kroz porez svih gradjana – pa i onih koji je se gnusaju, kojima vredja inteligenciju i prema kojima slobodno siri mrznju i krsi zakone ove zemlje.

  5. Moram da stanem u odbranu gospodina direktora, kao velikog pionira koji je uveo novu kategorizaciju gradjana ove drzave na obicne (nevernike) i neobicne (vernike). Mislim da je to veoma hrabro od ovog gospodina i zao mi je sto niko od vas to ne uvidja i ne ceni. Ja kao jedna sasvim obicna gradjanka, da ne kazem najobicnija, pozdravljam reci gospodina direktora. Jedno veliko BRAVO sto je dao glas neobicnim gradjanima. I neobicni gradjani su ljudi valjda. Svaka cast!

  6. Ja cu naslikati tvoju mamu u impresionistickom umetnickom stilu, kako mi pusi kurac. Sliku ce krasiti romanticni tonovi kao i impresionisticki pravac pomalo neshvatljiv cak i u umetnickim krugovima. Obesicu je najpre u ateljeu, a onnda cu je izloziti sirokoj publici. Verujem da ce se slika mnogima dopasti, a isto tako sam ubedjen da mnogima nece, bez obzira na umetnicku vrednost slike, jer ne mora svakom da se svidja sve, ali ne moze svako da ospori vrednost nekog umetnickog dela samo zato sto mu se ne svidja. PA CU VIDETI TOG FAJGELJA KOJI CE DA JE SKINE!…

  7. Pod tuseve mamu vam majmusku jebem da vam plinom operu i skinu svu prljavstinu i mrznju. Sve do jednog. U potpisu – “CICA”.

  8. Nemoj, nemoj mesati psenicu i kukolj, nemoj mesati hriscane koji su svoj zivot dali za Hrista, one koje je rimski imperator “pesnik i pevac”, a pre svega ludak, oblacio u koze i bacao lavovima optuzivsi ih da su spalili Rim, a sam ga je spalio da bi uzivao u svom ludilu. To ti je poznato. Zato nemoj mesati prave hriscane sa takozvanim hriscanskim religijama ovoga sveta. Greh je. Nisu svi hriscani isti, kao sto ni vi ateisti sigurno niste svi isti. I u vasim redovima postoji kukolj, koji raste zajedno sa psenicom. Na svim poljima zivota u pocetku je tesko uocljiv. Pozz…

  9. Jeste,imala je religija hiljade godina da se odbrani,ali,bar je opstala..a šta je drugo opstalo toliko dugo,osim prirode i čoveka u njoj,skoro ništa.Dakle,ima nešto ,a to nešto, to je poteba da ona postoji.Svako pametovanje i objašnjavanje ovog pitanja ,je obično koprcanje.

    1. U pametovanju je problem, lepo ste rekli. Nema veci problem za hriscane od pameti i inteligencije, zato je i istorija hriscanstva u sustini istorija proganjanja pameti i inteligencije. A ispoljavate i poslovicno hriscansko neobrazovanje. Bog Ra, ili Oziris, “trajali” su jos vise od hiljadu godina. Danas su mitologija. Svaka mitologija nekad je bila religija. Tako ce biti i sa hriscanstvom ili bilo kojom drugom, danas aktuelnom religijom. Jer izmedju Ozirisovog i Hristovog uskrsnuca nema apsolutno nikakve razlike.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s