Celivanje Đoke Mirotočivog

DESPOTICA MATI ANGELINA (2)Na simboličnoj ravni, za mene nema bolje ilustracije judeohrišćanske kulture u kojoj živimo od ovoga – poljubac dva muškarca smatra se gadnim, čak i bolesnim, a ljubljenje mrtvaka ne samo savršeno normalnim već taj čin akteru daje auru posebnog društvenog uvažavanja.

Sveštenici u propovedima vole da ističu životvornost i životodarnost hrišćanstva. Meni se uvek činilo kao kult sadomazohizma i tanatofilije. U pravoslavnoj crkvi običaj je da vernici celivaju mošti navodnih svetaca. Celivanje moštiju je izraz koji ovom odvratnom činu daje izvesno dostojanstvo i auru mističnog. Prevedeno na jezik svakodnevice radi se o ljubljenju i obožavanju mrtvaca. Čista nekrofilija. Po italijanskim crkvama viđao sam skulpturalne predstave mrtvog Isusa izloženog na improvizovanom odru. Leš je u središtu kulta. Ljudi ga dodiruju, „celivaju“, klanjaju se i mole mu se.

Biblijski bog insistira na mrcvarenju tela. Kao plan spasenja i otkup grehova nije uspeo da smisli ništa bolje od mučenja. Hristove muke su središnji događaj hrišćanske teologije, one demonstriraju cenu koja je morala biti plaćena za otkup ljudskih grehova. Zamisao je odvratna i nedostojna jednog boga. „Stradanje Isusovo“, film Mel Gibsona, opisuje poslednjih 12 sati Isusovog života. Od 126 minuta filma, bezmalo sto je posvećeno scenama takvog iživljavanja i fizičkog zlostavljanja da trenutak Isusovog razapinjanja na krst, sa živo prikazanim scenama ukucavanja eksera u već, od batinjanja i šibanja, potpuno unakaženo telo, doživite kao trenutak olakšanja, jer znate da će uskoro kraj. Ako je ikada snimljen film koji do te mere slavi sadomazohizam, onda je to ovaj. Još jednom, naglasak filma nisu Hristove propovedi i eventualna poruka; film se u potpunosti vrti oko fizičkog zlostavljanja. Koje je prikazano nepodnošljivo živo. I opet, još jednom, u pitanju je središna doktrina hrišćanstva.

Pre izlaska filma, reditelj Gibson u jednom intervjuu najavljuje ga sledećim rečima – „biće jeziv i ružan, probajte pronaći lepotu i liričnost u njemu“. Zaista, morate biti posvećeni katolik, kao Gibson, da u dva sata krvavog zlostavljanja, tokom kojeg se lepo telo jednog mladog muškarca izobličuje do neprepoznatljivosti u gomilu krvavog mesa, poluodrane kože i otvorenih rana prikačenih na ljudski kostur, vidite lepotu i liričnost. „Stradanje Isusovo“ izašlo je početkom 2004. godine. Krajem iste godine izašao je još jedan ambiciozno zamišljeni film, „Aleksandar“, reditelja Olivera Stouna. Oba sam gledao u istoj bioskopskoj dvorani. Sećam se kako je tokom projekcije „Aleksandra“, za vreme homoerotičnih scena između Aleksandra Velikog i njegovog ljubavnika Hefestiona, nekoliko gledalaca napustilo bioskop. „Stradanje Isusovo“ nije nikoga do te mere uznemirilo.

Negovanje mržnje prema telu, čulnosti, ovozemaljskom, imanentnom, zajednički su svima trima velikim monoteizmima. Hrišćanski bog voli svaki oblik netrpeljivosti prema telu. Gladovanje, slabu higijenu, neudobnost, grube materijale, iznurivanje, pustošne predele i pećine, zatvaranje u ćelije i manastire. Vrhunac ove morbidne ritualnosti je jedenje božijeg tela i ispijanje božije krvi u činu evharistije. Poputljivost „prema željama tela“ u hrišćanstvu se smatra za slabost, greh, nedovoljno jaku veru, stranputicu koja neizostavno vodi do đavoljih iskušenja i večnih paklenih muka.

Na jednom pravoslavnom forumu gde vernici postavljaju pitanja a sveštenici odgovaraju, pročitao sam odgovor na pismo jednog mladića koji je pitao kako da izađe na kraj s grehom rukobluda. Sirotom mladiću sveštenik je objasnio da su bludne misli koje navode na greh rukobluda „lukava telesna izmišljanja“ koja se moraju „voljom umrtvljivati“ jer je telo hram duha. Zatim mu je preporučio da umnoži molitve, post na vodi i fizički rad. I, da češće razmišlja o smrti!

Da češće razmišlja o smrti? U dobu kad je u naponu životne snage.

Ovih smo dana, povodom 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta, bili u prilici da svedočimo jedno sveopšto kolektivno tanatofilsko orgijanje na sve strane. Tanatofilija se, najpre, danima izlivala, sve pod izgovorom borbe protiv „kulture smrti“ (?!?!) protiv onih koji nisu uspeli da se uguraju u pretesni judeohrišćanski okvir seksualnog morala. Dirljivo ironično posle su ti isti tanatofili orgijaši svojim telima obrazovali ogroman krst kao simbol, pazi sad, tolerancije i mira. Za ovakav bezobrazluk i bestidnost zaista je potrebno da budete hrišćanin. Skoro dva milenijuma proganjanja, genocida, mizoginije, antisemitizma, ubijanja, psihičkog i fizičkog zlostavljanja onih koji su se usuđivali da misle (drugačije da misle da i ne pominjem), krvavih verskih ratova i, op, simbol tolerancije i mira.

A posle su se, kao vrhunac ove tanatofilske orgije, učesnici gurali da ljube konzervirane ostatke jednog leša. Takva je hrišćanska životodavna kultura, naime. Molim da me poštedite objašnjenja o „večnom životu i prolaznosti zemaljskog“ jer to podrazumeva da me smatrate za kompletnog kretena (dirljivo simbolično opet, najčešće navođeni koren ove reči je „hrišćanin“, tj chrétien na francuskom) a to je, ako dopuštate vi večito uvređeni, jako uvredljivo.

Tanatofiliji se dalo posebno dostojanstvo, zapravo se uzdigla na nivo državnog ceremonijala i fešte. Deo leša prenesen je avionom (ako je verovati Vikipediji, sv. Jovan je imao barem dve glave i tri desnice). Pa je nosan s puno pijeteta a ljudi su saginjali glave i krstili se i bili do suza dirnuti. Znam da je skoro pa nemoguće pobeći iz verskog mentalnog zatvora ali bilo bi divno kada bi vernici mogli za sekund da iskorače iz svog ludila i sagledaju koliko su zaista poremećeni. Šta biste, normalno, pomislili za nekoga ko balavi mrtvace jer misli da je to isceljujuće? Već u holu aerodroma verni su se gurali da cmaču ostatke leša.

UnknownAli je poljubac dva muškarca bolest. Bolest je i celivati đoku. To je kultura smrti.

Pa da vam kažem – nije. Vrlo je isceljujuće, a to, kako se čini, mnogi među vama već i znaju i kao terapiju redovno i primenjuju. Za razliku od raspalih lešina, koje u svojim odvratnim tanatofilskim ritualima „celivate“ (cmačete, balavite, ljubite) a koje ne da isceljuju ništa već i ozbiljno utiču na vaše mentalno stanje, celov đoke je dokazano delotvoran. Plus je i mirotočiv. I životodavan. I simbolično ritualno i stvarno. Kao i celivanje svete Mindže.

Advertisements

21 thoughts on “Celivanje Đoke Mirotočivog

  1. Ovo je vrh dekadencije zapadnog a i sveta uopšte… Za neke ljude stvarno nema spasa… Ovo je sad već bezobrazluk. Skrenuta im je pažnja kako nije trebalo da svoje slogane poistovećuju sa crkvenim, a ovo je sad već prevršilo svaku meru… Dobro se zna zašto se celivaju svetačke mošti, a da se taj čin poredi sa nečim što nema ama nikakve veze sa time zaista predstavlja najdublje nepoštovanje… Ja, lično, kao vernik, pravoslavni hrišćanin, duboko sam ovim tekstom uvređen… Da ne vređaju meni važne vrednosti, možda bih i bio za to da se parada održi, ali ovo je sad čist bezobrazluk… Prava homoseksualaca se na ovaj način ne smeju tražiti, jer je ovo čista uvreda drugih koji ne razmišljaju kao oni… Sada ni oni kojima bi eventualno bilo svejedno da se parada održi i da se obrati pažnja države na prava homoseksualaca, mislim da posle ovako nečeg više neće imati razumevanja za nekoga ko, da bi promovisao svoje ideje, vređa nešto što je za druge sveto…

    1. Osećanje koje religija, sa sve svojom administracijom i sledbenicima koji sebe ponosno nazivaju „stadom“ (što ono reče vaš čobanin „čega se pametan stidi … „) kod mene izaziva je zgađenost i krajnja odvratnost. Vaš bog moj je satana. On truje iskustvo postojanja na Zemlji i umesto bogatijim i lepšim čini ga tužnijim i ružnijim. Vređa me glupost koju širi uz aktivnu borbu protiv znanja, slobode, kreativnosti. Vređa me vaša morbidna opsednutost smrću, ta odvratna tanatofilija kojom biste sve da potopite. Vređaju me mizoginija, seksizam, rasizam, antisemitizam, homofobija. Vrlo sam netolerantan za sve to. Zapravo sam agresivno neprijateljski raspoložen. Vređaju me vaše crne halje, dlake i brade, uopšte taj jurodiva look s početka Srednjeg veka, grobljanske krstače s kojima onako zombirano marširate gradom, mlateći granama koje umačete u lonce za sarmu. Ne postoje kožne tange ni ogrlice s nitnama ni vibrator niti kakva druga seks igračka koja bi vas mogla uvrediti toliko koliko mene vređa taj tanatofilski imidž kojim svuda neprestano paradirate, promovišući glupost i smrt. A najviše od svega, vređa me to što mislite da imate bilo kakvu vrstu jurisdikcije nad mojim zemaljskim bivstvovanjem te da sam u obavezi da dolazim kod vas po odobrenje po nizu pitanja od kojih su ključna koga ću da volim i s kim ću da se jebem. Ne postoji način da vam dočaram koliko me to vređa.

      Tako da, poštovanje?! Masna kita!

      Sve čemu možete da se nadate je sarkazam kad sam baš mnogo dobre volje, inače, aktivno nepoštovanje je jedino što zaslužujete. Te cmoljave, tobož prijateljske, savete o tome kako sam kontraproduktivan u svojim nastojanjima u odobrovoljavanju bogoMoljačkog stada koje će možda jednog milenijuma da ispolji milost da nas toleriše u nekom ograđenom prostoru, nabite ih sebi u dupe. Zabole me kurac i za to dal ste uvređeni a posebno za to da vama tražim dozvolu za nešto.

      1. Vrlo zanimljiva replika od strane @alexandarlambros, uctiva i prijatna. Nazalost njegovo shvatanje i izrazavanje je pogresno po mom misljenju. On je klasican primer ekstremiste. Imamo ekstremiste na obe strane, jedne koji su zgadjeni LGBT populacijom i bilo cime vezanom za to i spremini su napadati pripadnike,i imamo ovakve kao doticni gospodin koji je zgadjen religijom i svime sto ima veze sa tim, i po sopstevenom priznanju je agresivan. Doticni gospodin ocekuje da neko prihvati homoseksualnost, a u istom trenutku siri izrazitu mrznju prema religiji vernicima. Dokle god ima takvih ljudi, niceg dobrog nece biti za obe strane.
        Takodje doticni bi trebalo malo vise da se obrazuje po pitanju religije, posto religija nije samo ono sto Mel Gibson i Amfilohije propagiraju.

      2. Zanimljivo kako me vernici i/ili njihove apologete neprestano upucuju na dodatno proucavanje religije, dok sam je ja proucio temeljnije i bolje od bilo kog vernika. Takodje je zanimljivo upucivanje na izucavanje Biblije/Kurana i ostale naucne fantastike iz bronzanog doba i srednjeg veka, od strane onih koji je sami nikada nisu proucili.
        Ja ne ocekujem da iko prihvati homoseksualnost, ocekujem samo da odjebe u troskoku sa svojim verskim fantazmima koje LGBT osobe lupaju po glavi, i to doslovno.
        Takodje, jako mi se dojme ove kvalifikacije “ekstremista” i slicno … moram opet da ponovim, vi hriscani zaista nemate nikakvog stida i srama. Posle dvemilenijumske istorije proganjanja, maltretiranja i ubijanja, usudjujete se da nekoga ko samo pise (dakle, koristi se samo perom i tastaturom) nazovete ekstremistom.
        To toliko govori o vama i vasem licemerju.

    2. Sto se tice uvrede drugih koji ne razmisljaju kao “oni”, ne bih rekla da su homoseksualci/ateisti/agnostici/borci protiv ropstva… mucili, spaljivali, proganjali, ubijali nekoga zbog bilo kakvih tvrdnji sa kojima se nisu slagali. Ne mozete da podnesete nekoliko redova teksta jer Vas vredja. Mene vredjaju vekovi ubijanja i mucenja u ime Hrista. Vekovi kroz koje je nauka unazadjivana, ljudska svest brutalno gazena, zene obespravljivane, a lepote zivljenja zabranjivane i kaznjavane.

  2. Jednom u deceniji mi se (nažalost tako rijetko) desi da se nekom divim. Nisam odavno imao taj osjećaj do danas dok pročitah ovo. Bravoooo Alexandar

  3. I ovo nek bude closure na sav ovaj cirkus od kojeg mi se povraća danima… Hvala! Nije s goreg uzeti starog dobrog Džojsa, čitati barem par dana, kako čovjek ne bi izgubio zdrav razum i mentalno zdravlje

  4. Aleksandre, mozes li mi preporuciti bar neke literarne smernice koje su, pored tvog kritickog razmisljanja, najvise oblikovale ili podrzale tvoje stavove kakvim ih izlazes ovde i sire na blogu – posebno glede ateizma i kritike hriscanstva. Hvala

  5. Alexandre,u mnogome se slažem sa svime što pišete i divim se vašem hrabrom suprostavljanju veri i i odbrani nevernika koji se kroz istoriju osećaju “loše” i “izopačeno” zbog toga.
    Da li posle smrti ,duša ostaje da živi?.To bi recimo bilo jedino moguće objašnjenje tolike upornosti crkve da nas ubedi da postoji i neki tamo drugi život,pod uslovom da nekim čudom crkva to zna.U svakom slučaju,”malo” su preterali,pa stvoriše za nas uplašene jadnike raj i pakao.

  6. Jos jednom thumbs up 🙂
    Gotovo da je potresno koliko pored svega sto nam je dostupno danas od informacija ljudi i dalje veruju u truplo koje truli i krvari na krstu?!?! WTF?!?! Koliko samo glup treba da budes da ti jedan masni pop objasnjava sta da radis kada ti dodje da ‘rukobludis’? A niko ne smatra da mrznja i pravoslavni fundamentalizam koji je krenula da siri zatucana gomila je nesto sto truje razum. Nenene, to je po njima legitiman nacin mrznje. Pa dovoljno mi je da pomirisem tamjan i da mi pozli. A kamoli kad vidim one masne ljusture od popova… A potresno mi koliko ljudi koje znam u poslednje vreme izgovara recenicu “I tako smo otisli kod naseg duhovnika…”. Kakvog crnog duhonika, pre kod dzelata za zdrav razum.
    E pa imam jednu poruku za tebe Srbijo: drkaj slobodno bez grize savesti!!!
    Evo i ja cu, uzdravlje…

  7. Aleksandre, poštovanje! Imala sam tu sreću da odrastem u porodici koja nije verovala i nisu me “uslovili” Dali su mi izbor da ne verujem. Isti taj izbor su dobile i moje ćerke. One su zasada, još uvek su mlade i tolerantne, ateisti, dok sam ja zagriženi antiteista.
    Kad sam pre izvesnog vremena bukvalno natrčala na jedan od tvojih članaka u kojem si, sasvim opravdano, opleo po svetosavlju, iskreno, nisam mogla da verujem. Od tada redovno čitam ono šta objaviš na blogu i, nadam se da nećeš zameriti, tvoju argumentaciju iskoristim u nekim razgovorima.
    I nemam pojma zašto ti ostavljam ovaj komentar osim u smislu podrške jer nas ima mnogo više nego što izgleda na prvi pogled. Jedino što nisu svi toliko upućeni u detalje “neprijatelja” i nisu tako spretni sa rečima kao ti.
    Bravo!

  8. Sa svim bih se složio, ali nikako sa zaključkom. Najbolji efekat se postiže kada se lepa, gola devojka nežno drži rukama oko struka i onda se strastveno ljubi njen klitoris i stidne usne, a onda se oseti njeno neizmerno uzbuđenje dok se celo njeno telo trese od nekontrolisanih nervnih impulsa.
    Jbg, ti si gej, pa nikada to nećeš razumeti. Šta da se radi, o ukusima ne vredi raspravljati.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s