Ima li Srbija Grejs Lorč?

 

Pogledajte dobro ovu fotografiju. Snimljena je septembra 1957. u Litl Roku, glavnom gradu države Arkanzas na jugu SAD. Na njoj je tada petnaestogodišnja crnkinja Elizabet Ekford koja je krenula u školu ali ju je dočekala razularena gomila rasista koja je umalo nije linčovala.

Priča ide ovako:

Vrhovni sud SAD je kao neustavne proglasio segregacionističke zakone koji crnoj deci nisu dozvoljavali da sa belom pohađaju iste škole. Bilo je potrebno tri godine da jedna srednja škola pristane da upiše devetoro crnih đaka. Njih devet postaće i ostaće poznati kao „Litl Rok devetorka”. Elizabeta je bila jedna od njih.

Plan je bio da u školu dođu organizovano, svi u isto vreme i na dogovoreno mesto, kako bi ušli na stražnji ulaz, u pratnji policije i tako izbegli razularenu gomilu rasista. Došlo je do promene plana o kojoj Elizabet nije obaveštena jer njena porodica nije imala telefon, zbog čega joj o promeni nije javljeno na vreme. I tako se desilo da se Elizabet, sama samcijata, ujutru pre vremena pojavila pred školom.

Dočekala ju je gomila od nekoliko stotina rasista spremnih da je linčuju. Pogledajte ih na slici. Pogledajte ta lica izobličena od mržnje. I pogledajte tiho dostojanstvo Elizabetino.

Ova bela, hrišćanske ljubavi puna gomila, bila je ubeđena u svoju pravednost. I imala je potpuno isti arsenal argumentacije za svoju mržnju iz kog i vi danas pucate – citate iz biblije, tradiciju i porodične vrednosti, božju volju i božji gnev, zaveru protiv velike američke nacije, dekadenciju …

Istina je da su bili glupi i zli. Gomila nikad nije inteligentna, lako se hvata za kamen i motku, još lakše skriva iza biblije i plemenskih vrednosti.

Pogledajte još jednom ta lica. Jer ta lica ste danas vi.

A Elizabeta, dostojanstvena i prkosna, to su oni što hoće da šetaju Beogradom 2. oktobra.

Neću nikakvu raspravu više da vodim i ni u šta da vas ubeđujem. 2011-ta je. Dosta je bilo. Godine pisanja i raspravljanja i još uvek iste ofucane frazetine i gluposti – „nemam ništa protiv, ali”, intima i četiri zida, sad kad gubimo Kosovo, zavera velikih sila, razaranje srpstva, plaćenici, a koja to prava nemate …

Dakle, vi jednostavno nećete da čujete. Imate svoju istinu i držite dlanove na ušima i samo glumatate da ste tolerantni jer, evo, zaboga, otvoreni ste za dijalog.

Pogledajte fotografiju još jednom. To ste vi.

Gubimo mi mnogo više od Kosova. Gubimo dušu. Čovečnost. Vi ste ti koji razarate srpstvo. Jer, domovina se brani lepotom, znanjem i lepim vaspitanjem. I valjda to srpstvo treba da je lepo, šarenoliko, otvoreno, velikodušno i napredno? Ili bradato, crno i zatucano? Valjda to srpstvo treba da je magnetski privlačno? Valjda treba da svetli? Da ljudi kažu kad vide ovu zemlju – „ovde je lepo živeti!”. Da gejevi i ostali obespravljeni iz Bosne, Albanije, Crne Gore, Rumunije, vide primer koji će ih ohrabriti i dati nadu.

Kad ljudi požele da pobegnu u Srbiju a ne iz nje, valjda je to srpstvo?

Vama je, koliko vidim, dobro. Udavili ste se u sopstvenom licemerju i kukavičluku. Samo je gejevima loše, samo se oni bune, samo oni pritiskaju za promene. Vi ste odumrli i živnete samo kad treba da mrzite i tako date nekakav smisao svojim, inače, besmislenim bivstvovanjima.

Gejevi spašavaju srpstvo. Jer ne pristaju na licemerstvo koje vas je potopilo. Neće da lažu. Hoće da kažu ko su. Hoće da su slobodni. Hoće da uživaju u životu bez straha. Da ih se roditelji ne stide i ne izmišljaju priče pred komšilukom. Da im ne šapuću po kancelarijama iza leđa i ne gurkaju se laktovima kad prolaze hodnikom. Da ih ne maltretiraju zbog toga što je u Srbiji loše biti gej. Da oboje Srbiju bojama sa svoje zastave naspram vašeg večitog crnila. Oni su danas jedini hrabri u Srbiji. Junaci sa mudima ma koliko isfeminizirani bili.

Nije tačno da ne vole svoju zemlju. Oni je samo ne vole onakvu kakvom je vi pravite – zatucanu i crnu. Vi ste ti koji ste patriotizam izneli na loš glas licemerjem i demagogijom.

Da se osećaju slobodno i prihvaćeno u sopstvenoj zemlji, pa samo bi to oslobodilo ogromnu energiju od koje bi Srbija počela da se samozaceljuje. Ali, ne. Vi imate svoje hrišćanske vrednosti. Koje vas nagone da dignete glas protiv lezbejskog vandalizma u Jagodini zbog nekoliko duhovitih grafita, ali ne i zbog svih onih nacističkih koji pozivaju na linč. Da pecate engleske reči kod gej aktivista kao ultimativni dokaz njihovog plaćenog izdajništva, ali ne i laži svojih političkih predstavnika. Da lovite je li neko izjavio nešto nepatriotsko za Kosovo, al’ da dilujete s Albancima i uzmete 100 evra da ih prijavite na adresu u Preševskoj dolini. Da vam je jasno i glasno zalaganje „kontraproduktivno”, ali zato kukavičko ćutanje savršeno prihvatljivo. Da rascopate glavu mladiću zaljubljenom u drugog mladića a da celivate vladičansku ruku silovatelja dečaka. Da žmurite na „kraduckanje” i aplaudirate domaćinskim „dobročinstvima” u vidu besplatne ekskurzije.

Eto, to su vaše vrednosti.

Da završim priču.

Elizabet je došla do ulaza škole gde joj nije dozvoljeno da uđe. Okrenula se i, praćena gomilom bogougodnih belaca, krenula nazad na autobusku stanicu. Činilo se da će je rulja umlatiti. Opkolili su je. Njoj su potekle suze.

A onda se pojavila Grejs Lorč koja samo što je bila ispratila svoju ćerku u školu. Belkinja. Prišla joj i uzela je za ruku. I štiteći je tako otpratila je nazad kući.

Ima li Srbija Grejs Lorč?

Ima li u njoj još Obilićevih potomaka? Jer ja sam to oko viteštva nekako skroz drugačije shvatio. Kao uzimanje u zaštitu obespravljenog, slabijeg i napadnutog.

Guverner Arkanzasa odbio je da šalje Nacionalnu gardu da štiti devet hrabrih crnaca. Je l’ vam to zvuči poznato?

Predsednik Ajzenhauer je onda poslao federalnu vojsku. Da, pokrenute su oružane snage SAD zarad devet crnih srednjoškolaca. Dolazili su čitavih godinu dana. I pored toga beli đaci su ih pljuvali po hodnicima, čak polivali kiselinom. Al od tog septembra više ništa nije bilo isto.

Pogledajte fotografiju još jednom.

Advertisements

12 thoughts on “Ima li Srbija Grejs Lorč?

  1. more, idi ti lepo u taj tvoj LITLLE ROCK, pa tamo budi gej, pedercino nijedna…nasa Srbija ima dovoljno boja, pa cak i crnu, i to je boja prirode…srpstvo se brani necim drugim, ne bolescu koja se zove PEDERASTIJA, idi LECI SE…u Evropu, Ameriku, gde god hoces, nama ostavi nasu Srbiju, i nasa cetiri zida, bolesniku nijedan…a to, da li cemo mi da bezimo, ili ne, ti nam neces pridikovati, niti nas uciti, znamo i mi sami sta nam je ciniti

    1. Mogao si samo da napišeš da nisi shvatio i da si suviše zatucan, neobrazovan, glup i bolestan da bi sebi dozvolio da promeniš svoja kretenska klerofašistička shvatanja i ideje umesto što si se ovako izblamirao potvrđivanjem upravo onoga što je u tekstu iznad napisano.

      Bolje pogledaj fotografiju još jednom.

  2. Potpuno si u pravu, ali Srbija ima taj problem da se oko svega svađamo i delimo. Pa LGBT su se svađali oko organzacije, mislim prošle godine, podelili se na 2 struje. Stranke, koje treba da artikulišu interese delova društva, su nam lakrdija – uvek imaš po jednog nedodirljivog i to je to. Da preskočim ove na vlasti, ne treba trošiti reči na tu moć transformacije, ali misliš da je Čedi (za koga smo mislili da nastavlja Đinđićevu trajektoriju) stalo do problema običnog plebsa, kada sedne u đipa, zatvori stakla, pusti finu mjuzu i … Da ne lajem o ostalima, nisu bolji… E, tu ti nestaje primer za tu Grejs ili onu malu crnkinju koja je morala da prođe literacy test, da bi joj dali da glasa, pa je znala sve odgovore (ne sećam se imena), a pitanja su bila užasna.

    Sve je napravljeno da oboesmisli i malu crnkinju, i Grejs, i sve. Treba da se bavimo debilnim stvarima, a ovo, da se ljudi prošetaju i ukažu na neke svoje potrebe/postojanje, e, to no-no.

  3. Svaka ti cast AleXandar lambros, ponosam sam sto govorimo istim jezikom, ponosan sam na tvoju hrabrost, ponosan sam na tvoju pamet, I srecan sam sto sam procitao tvoje misli koje delim I podrzavam, bez ikakve dileme, sa tobom. Tvoj entuzijazam je dragocen. Posto dobro poznajes svoju zemlju I narod, jasno ti je da je velika vecina na tvojoj strain. Pozdravljam te kao prijatelja. Radmilo

  4. najbolji tekst koji sam procitala na temu.
    Mozda nisam izasla napolje sa kamenom, ali nisam ni sa štitom i žalim zbog toga.
    “All that is necessary for the triumph of evil is that good men do nothing.” (Edmund Burke)

  5. Aleksandre hvala na lepoj dusi i srcu koje ste stavili u ovaj tekst. Bio mi je uzitak da citam. Lepo je i sto su vam lecont i tatjana onako odgovorili. Daje jos vecu snagu onome sto ste rekli, samim svojim kontrastom. Imam muza i sina 16togodisnjaka i tata i ja se nadamo da ce naci pravu ljubav, onu neopisivu, jednu, a dal je sa zenom ili muskarcem bas je irelevantno. Voleli bi da je dobro, vredno, posteno, blago i saosecajno stvorenje u pitanju samo. Srecom ne zivimo u Srbiji pa je to moguce bez posledica po zivot. Ne odustajte Aleksandre, vi ste Grejs Lorc. S ljubavlju, Ceca

  6. Aleksandre, samo ti piši dalje inspirativno i kvalitetno kao što radiš i vežbaj dalje oštricu svoje kritičke misli na regresivnim silama koje vuku ostatak društva u muljavi talog iluzorne stvarnosti u kome egzistiraju…. Imaš moć da svojim pisanjem dotakneš ono lepo i dobro u ljudima i pokreneš želju za akcijom.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s