Pulp Fiction

„Svi zakoni doneseni u svrhu da se čovek primora da poštuje Boga rođeni su iz istog duha koji je potpaljivao vatru Inkvizicije. Sve zakone koji definišu i kažnjavaju blasfemiju i kriminalizuju iskreno izražavanje mišljenja o Bibliji ili ismevanje neznanja drevnih Jevreja, uživanje na Sabat ili izražavanje mišljenja o Jehovi, doneli su bezobzirni licemeri i njih bi pošteni ljudi morali odmah da odbace. Beskonačni Bog bi morao biti u stanju da se zaštiti i bez pomoći državnog zakonodavstva. Svakako mu nisu potrebni zakoni koji bi sprečavali da bude ismejavan. Niko ne razmišlja o zabrani ismevanja Šekspira pod pretnjom kazne ili zatvora. Bog bi mogao napisati knjigu koja kod njegove dece ne bi izazivala podsmeh. Mislim da je bezbedno reći da bi pravi Bog bio u stanju stvoriti delo koje bi izazvalo divljenje čovečanstva. Svakako da političari imaju pametnija posla od donošenja zakona o zaštiti književne reputacije biblijskog Boga.“ (Robert Ingersol)

Image

Advertisements

Život i priključenija ili CV i motivaciono pismo

Ako postoji nešto na čemu zavidim svojim roditeljima onda je to činjenica da nikad u životu nisu sastavili CV.

Eh, kakva su to vremena bila.

Sleeping-on-the-job-1024x682

Pisanje CV-a je danas toliko ozbiljna i temeljna veština koja zahteva tako duboku posvećenost i ozbiljnost kakvu i proučavanje zen budizma. Ako mislite da je dovoljno to što posedujete neki talenat, veštinu ili znanje, to samo dokazuje koliko ste van tokova svog vremena i koliko nemate blagog pojma o tome kako stvari danas funkcionišu. Bez odgovarajućeg self marketinga, džaba vam sva ta znanja i talenti.

Novine i razne web lokacije prepune su saveta o tome kako sastaviti dobar CV – od toga koji font i veličinu slova koristiti, kojim redosledom ići, na čemu i kako insistirati, šta izostaviti, šta obući za razgovor, kako treba da vam izgleda osmeh na fotografiji koju ćete priložiti, kako da kontrolišete i upravljate govorom tela za vreme razgovora, šta smete a šta ne da pitate, koliko jak treba da vam bude stisak ruke prilikom rukovanja i tako do u beskraj.

Kad god je trebalo da svoj život i priključenija sumiram na dve A4 strane “arialom” ili “times new roman-om”, u veličini 10 ili 12, kako osnovna pravila sivilogije nalažu, našao sam se na gadnim mukama. Onaj deo s opštim podacima, to nekako i popunim, ali čim stignem do dela sa “ličnim osobinama” dođe mi da lupam glavom o zid. Tu se, naime, očekuje da biranim frazama, naglasite spremnost na to da vas budući poslodavac poseduje ako ne baš u pravno formalnim okvirima karakterističnim za društveno uređenje drevnog Egipta i Mesopotamije, onda makar u skladu s privrednim pravom Vizantije ili Francuske neposredno pre izbijanja revolucije.

Napisaćete, rukom drhtavom od entuzijazma, kako ste pouzdani i lojalni, sposobni na rad pod pritiskom, čak i u dužim vremenskim rokovima, da savršeno komunicirate sa ljudima najrazličitijih etničkih, socijalnih i obrazovnih pozadina (kaže se “background”), i to tečno na barem četiri svetska i jednom egzotičnom jeziku. Dalje, pomenućete da su karijera i napredovanje na poslu za vas jedini smisao bivstvovanja te da ne vidite šta je smisao posvećenosti porodici, prijateljima, uživanju u prirodi ili bilo kakvoj drugoj životnoj aktivnosti koja može rezultirati ličnim zadovoljstvom a koji nije u vezi s uzvišenim korporativnim ciljevima. Sportom se bavite, istina, ali samo da bi bili u top formi za prekovremeni rad. Imate i hobi, ali je i on takve prirode da samo može doprineti razvoju kompanije – naime, u noćima nesanice zbog hiperaktivnosti mozga jer jedva čekate novi dan u ofisu, bavite se upoređivanjem berzanskih izveštaja, Tokija, Londona i Njujorka.

Motivaciona pisma su posebna priča. Očekuje se da u njima, u formatu do pola A4 strane, svog budućeg poslodavca ubedite da je sve o čemu ste ikada u životu maštali to da kucate na kasi (kompjuteru ili čemu god već), te da ćete znati da ste se imali jašta i rađati jednom kad za istim i izdahnete.

Da li ljudi, pitao sam se nebrojeno puta, stvarno veruju u ova proseravanja? Zamišljam sebe u ulozi poslodavca. Dolaze mi ljudi na razgovor i ja gledam u njihov CV u kome mi preporučuju svoju revnost i vernost. Sve mi se čini da bi prva stvar koju bih potražio bila smisao za humor koji je za mene dokaz inteligencije. A sve mislim da bi dobro prošli i oni koji ispoljavaju osobine karakteristične za ljudsku vrstu, kao što je trema recimo. Ako postoji nešto što ne mogu da podnesem to je onda super cool, cocky, over self confident fasada koju vam često savetuju da namaknete.

Kako sve vrvi od saveta vezanih za sivilogiju a nigde ne možete naći nešto o cakama i lukavštinama potencijalnih poslodavaca, dozvolite mi da podelim neka svoja iskustvena zapažanja.

Najpre, ne primajte se na zvučnost svoje moguće buduće pozicije. Iza zvonkih fraza tipa office ili PR menadžer najčešće se kriju banalnosti o kakvim i ne sanjate. Office menadžer je moderan naziv za sekretaricu od koje se očekuje da na raspolaganju bude 24/7 (pa nije za džabe menadžer, zar ne?), da vodi svu administraciju (takozvani 3 u 1 princip, ko šampon, regenerator i gel za tuširanje u jednom), a najčešća kombinacija je sekretarica, računovođa i čistačica.

Public relations ovde je još uvek na nivou “ajd objavi mi ovo kumim te, imaš gajbu piva od mene”, a i marketing funkcioniše na sličnim načelima.

Sales menadžer je trgovac, agent prodaje na terenu – trgovački putnik, HR menadžer (nekadašnji referent za kadrovska pitanja) a danas gazdin buldog i bič božiji, menadžer tehničkog održavanja – haus majstor i kompjuteraš, promoter – hodajući bilbord, personalni asistent ovog ili onog (sa zgodnom skraćenicom personal ass (ass – engl. guzica), koja govori sve, implementator – super secko, itd … sve do onih zanimanja neprevodivih sa engleskog na srpski i za koja sami bog zna šta predstavljaju.

Mogućnost napredovanja u službi treba tumačiti kao “i vi ćete ovo da radite samo malosutra”. Profesionalno usavršavanje treba čitati kao “budemo li provalili kako dodatno da vas eksploatišemo za iste pare, svakako ćemo to i učiniti”. Mogućnost dobijanja bonusa je “poslujemo s gubicima već pet godina za redom”, mlada kompanija s perspektivom razvoja – “ima da se razbiješ od posla a kad se razvijemo naćićemo prave profesionalce”, kompanija s reputacijom i tradicijom – “radićeš za slavu i preporuku za sledeći posao”, probni rad – “zaboravi na penziono i socijalno”, mogućnost čestih putovanja – “ima da se raspadneš od letenja od banke do klijenta, od klijenta do dužnika i tako u krug”, pozitivna radna atmosfera je eufemizam za “homo homini lupus”.

Često ćete naići i na savet da se na prvom razgovoru ne raspitujete otvoreno za svoja buduća primanja. To će o vama ostaviti lošu sliku osobe nezainteresovane za profesionalo usavršavanje, karijeru i ciljeve kompanije. No bullshit?! Mene ako ćete da slušate vaše prvo pitanje treba da bude visina plate i, kad je ova zemlja u pitanju, učestalost njene isplate. Mnoge ovdašnje firme smatraju da je sasvim dovoljno da vas plaćaju dva do tri puta godišnje.

Takođe, na lična pitanja tipa jeste li udati/oženjeni, imate li decu, planirate li decu, ko vas trenutno izdržava, jednostavno ih odjebite s osmehom – “mind your own business”.

Kako bi, dakle, izgledao jedan stvarno iskren CV ? Evo, moj na primer … (preskočiću onaj opšti deo):

1335877483-1st-may-demonstration-in-bologna_1184460

Potpuno nespreman za rad pod pritiskom kao i prekovremeni rad, osim ako nije debelo plaćen. Iskreno me zabole za ciljeve vaše kompanije ako platom ne mogu da pokrijem sve tekuće troškove plus da mi ostane za malo garderobe, knjiga, putovanja, izlaske, sport i zezanje. Funkcionišem po principu kolko para tolko muzike. Takođe me savršeno ne zanima što ste u buli i očekujem da sve vaše zakonom predviđene obaveze izvršite na vreme kao i da poštujete sve praznike i godišnji odmor. Sva je prilika da ću vas napustiti čim nađem nešto malo bolje. Nadam se da ofis ne počinje s radom pre devet, jer se teško budim. Radni dan započinjem velikom šoljom dobre crne kafe pa očekujem da stoji na raspolaganju, kao i zalihe nesa i mleka koji će mi zatrebati negde oko podneva. Najdalje oko jedan ima najstrašnije da se smorim pa bi mi prijao jedan muzički intermeco, po mogućstvu Madonna ili disko haus da ujedno i odtancujem malo i razdrmam ukočene mišiće. Komunikativan sa prijatnim i ljubaznim svetom, za drkadžije imam kratak fitilj. Psujem na nekoliko svetskih jezika, al ozbiljnu prepisku i razgovor vodim samo na srpskom i engleskom i ne proseravajte se s multinacionalnim korporativnim tripom jer vam je i to previše. To što s vremena na vreme sklopite neki dil s Bosnom i Crnom Gorom ne čini vas ozbiljnom kompanijom. Studirao sam 100 godina ali smatram da je uspeh što sam uopšte završio bilo šta u ovoj zemlji ovakvoj kakva je. Usavršavam se stalno i bez vas jer sam radoznao i mislim da život ima smisla i bez umiranja na poslu. Često mi se dešava da u radno vreme zapadnem u takozvani daydreaming pa vas molim da me ne prekidate naglo, možda budem usred neke genijalne zamisli. Reagujem samo na pozitivnu stimulaciju. Ne gušite s testiranjima i tim HR budalaštinama. Ako se već proseravate s tim zapadnjačkim forama onda ponudite i zapadnjačku platu i uslove rada. To što ste pohađali dva, tri seminara, ne čini vas obrazovanom osobom. Šta ne znam, naučiću, nisam debil. I, da, postoje stvari koje bih u životu radio iz čistog entuzijazma, ali žalim što moram da vas obavestim da to nije posao koji nudite.

Iskreno vaš

aleX Lambros, artist formely known as Radosavljević

I love my job