Hrist od galije

DSCN4075Vilfranš na moru (Villefranche-sur-mer) je ribarsko seoce na samo par kilometara istočno od Nice. Džogeri u kondiciji, ili biciklisti, u ranim jutarnjim satima, pre nego što saobraćaj uhvati puni zamah, mogu da uživaju u turi do ovog priobalnog mesta kombinujući fizičku aktivnost s užitkom posmatranja zaliva obasjanog jutarnjom svetlošću i utonulog u zelenilo iz kog proviruju krovovi ušuškanih i dobro sakrivenih vila.

Selo, van sezone, kad nije preplavljeno turistima, deluje uspavano i kao idealno utočište za umetničke duše koje vole samoću ali im je potrebna i neprestana blizina mora i mnogo mediteranskog sunca. Živopisnost Vilfranša privukla je mnoge filmadžije koje su u njemu prepoznale idealnu pozornicu za svoje filmske drame, među njima Hičkoka i Madonu.

Vodiči su odlična stvar kada ste vremenski ograničeni pa morate da sastavite spisak mesta i stvari koje je neizostavno potrebno videti, ali se ništa ne može uporediti sa besciljnim i neisplaniranim tumaranjem, posebno na mestima kakva je Azurna obala. Prepuštanje osećaju i njuhu, daju dimenziju prave pustolovine. Bez lažne skromnosti mogu da izjavim da spadam u one sa talentom za neočekivana otkrića.

U Vilfranšu sam ih imao dva. I sada delim jedno od njih.

Kako je i inače slučaj sa selima po Francuskoj, i Vilfranšom dominira crkva sa zvonikom koji se vidi skoro odasvud. Fasada čistih žutih i roze površina raščlanjena pilastrima na neoklasičan način, s barokom u tragovima u dva, tri detalja u ukrasu fasade. Iznad portala natpis koji nas obaveštava – „U čast princa Hiljadu nebesa, velikodušnošću kralja Šarla Emanuela III i uz podršku i zalaganje zajednice, ova crkva podignuta je leta Gospodnjeg 1757. na mestu starije oronule“.

Unutrašnjost u maniru italijanskog provincijskog baroka, s nekoliko zanimljivih slika čija se lepota tek naslućuje u polutami crkve i ispod naslaga čađi.

A onda, neočekivano, eksponat koji bi bio ponos i najvećih svetskih muzeja, a kamoli crkve jednog ribarskog sela. Čuđenje biva veće kad saznate da je remek delo, izloženo pod staklom u uglu levo od oltarskog prostora, ostvarenje nepoznatog majstora.

hg2U pitanju je skulptura od jednog komada drveta (tradicija kaže smokvinog, stručnjaci brestovine) ležećeg Hrista koji se, po svom tvorcu, robu sa jedne od galija kuće Savoja zove „Hrist od galije“.

Neverovatno je da je tvorac ove skulpture anoniman i da o njemu ne znamo ništa. Skoro ništa. Lice Isusa me je na prvi pogled podsetilo na lice Mikelanđelovog Isusa iz grupe Pijeta. Izgleda sam bio na dobrom tragu jer listić sa objašnjenjem koji sam dobio od gospođe poslužiteljke u crkvi kaže je „mladić osuđen na težak rad verovatno bio učenik nekog majstora iz Toskane“.

Ostalo je legenda. U ono vreme, vladari kuće Savoja svoju flotu držali su u zalivu Vilfranš, a veslači na triremama mogli su biti ljudi osuđeni po raznim osnovama tadašnjih merila pravde – sitni lopovi, pobunjeni seljaci, lutalice, Cigani, dezerteri, krijumčari, sladostrasnici ili jednostavno protestanti.

Nepoznati skulptor je, navodno, bio određen da iz šume dovlači građu za brodogradilište. Jedno mu je deblo zapalo za oko – zamislio je u njemu skulpturu koja čeka da se rodi. Baš onako kako je Mikelanđelo ogromne blokove mermera video kao zatvore u kojima su zarobljene skulpture onako kako su, po neoplatonističkom filozofskom učenju renesansne Firence, duše zarobljene u telu. Odvojio je to deblo negde sa strane, nadajući se da će jednom biti u prilici da na njemu radi.

Jednog dana, dok je bio u potpaljublju, čuo je buku na palubi broda i izašao je da vidi o čemu se radi. Dva dečaka, kapetanovi sinovi, su se svađala i jedan od njih je, u žaru svađe, dohvatio brata i bacio ga u more. Dečak je počeo da se davi a rob umetnik je skočio za njim da ga spasi.

Kapetan ga je sutradan potražio da mu se lično zahvali što mu je sinu spasio život i upitao ga je šta bi, u znak zahvalnosti, mogao da učini za njega. Zatražio je, i dobio, dozvolu da radi na deblu koje je jednom prilikom odvojio za sebe. Nakon nekoliko meseci i samo uz pomoć jednog struga i čekića, nastala je ležeća figura „Hrista od galije“. Prvobitno je bila nevešto obojena, kako je i bio običaj sa drvenim skulpturama toga vremena. Žan Kokto je bio taj koji je, nekih tristotinak godina kasnije, uklonio boju sa skulpture.

DSCN8783Telo deluje kao da ga je život tek napustio, kao da grč agonije na krstu još uvek nije popustio beživotno telo. Mršave noge, još zgrčene od položaja s krsta, ispala rebra, grudne kosti i žilave ruke. Tkanina prebačena preko bokova, prelomljena i s naborima kao da nisu od nečeg tako krtog i krutog kao što je drvo. I iznad svega, lepo lice umrlog boga – duga kovrdžava kosa, fina, reklo bi se negovana brada, pravilan i profinjen profil, poluotvorene oči i isto tako poluotvorena, senzualna usta. Lice čulnošću zbunjuje. U oštroj je suprotnosti sa neatletskim i asketskim telom. Na njemu se čita zanos pre nego smrt. I ovo lice iz drveta nije mogao da iskleše neki vrlo vešt zanatlija ili čak i dobro školovan vajar. Ovo je lice delo istinskog umetnika.

Mnogo je pitanja koja su sama iskrsavala posmatrajući ga. Prvo je, naravno, kako je moguće da je jedan ovakav umetnik pred istorijom ostao potpuno anoniman? Da li je za sobom ostavio i neka druga dela? I ako jeste, gde li su? Jer, ovo je sve samo ne delo početnika. Kakva je sudbina ovog umetnika bacila u veslačke okove jedne galije? (Bezbedno je pretpostaviti da nije bio protestant. Njegov senzibilitet karakteristično je katolički.) Kakav mu je, u okolnostima u koje ga je život bacio, bio odnos prema bogu u koga je očigledno verovao? Je li ovo bilo delo iskupljenja za stvarni zločin ili delo nade u spasenje? Da li je njegova umetnost ostavila utiska na njegove tamničare?

Da li ga je oslobodila?

Advertisements

One thought on “Hrist od galije

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s