Srbija legalizuje istopolne brakove

lambr1Zapravo ih legalizuje, naslov nije zezanje. Samo još niste obavešteni. Francuska je juče postala 14-ta zemlja u svetu koja je u svim pravnim aspektima izjednačila brak između hetero i homo parova, uključujući i pravo na usvajanje dece i pomoć države pri veštačkoj oplodnji lezbo parovima. Katolici su jutros očekivali sumpornu oluju nad Francuskom i cunami duž mediteranske i atlantske obale, al’ osvanuo je divan i sunčan dan, koji će nekoliko miliona turista iskoristiti da ostavi nekoliko desetina miliona evra kojekuda po ovoj divnoj zemlji krcatoj znamenitostima.

Srbija bi mogla biti 15-ta država u svetu koja će to učiniti. Ili 215-ta. Učiniće to svejedno. Kad tad. Napredak niko nikad i nigde zaustavio nije. Ometao, kočio, zaustavljao, to da. Ali zaustavio, to ne. Slobodu ne možeš da sprečiš. Prevelika je to sila.

Tako da, u budućnosti bi se, pred istorijom i potomcima, mogli ponositi kao što danas volimo da se ponosimo Sretenjskim ustavom koji je bio ispred svog vremena i previše za ondašnje velike sile, Austriju, Tursku i Rusiju, ili možemo da čekamo da nas teraju i pritiskaju da to uradimo, da nam iznude, da nas mrcvare bespotrebnim objašnjenjima i ucenama, koje će da živciraju čitavu naciju i hrane klerofašizam koji se oteo svakoj kontroli. Jer, ne radi se o njima. Radi se o nama. Ne poričem interese svetskih sila i zle naume za njihovo ostvarivanje, ali u toliko mnogo stvari, u previše mnogo stvari, škodimo sebi samima.

Srpski gejevi nisu vatikanski instrument ni zapadnjački petokolonaši. To su vaša deca, sinovi i kćeri, ujaci i stričevi, komšije, kolege i prijatelji. Srbija, tako pustošna kao što jeste, mogla bi da ojača sa, pa ’ajd odokativno, minimum 250.000 mladih života koji bi osetili potrebu da na ljubav otadžbine uzvrate ljubavlju. Jer, izvinite što ću biti direktan, to nekrofilno, šatro nekakvo svetosavsko rodoljublje koje nudite, čist je mazohizam. Niko neće da brani i štiti mašineriju koja ga presuje po glavi. Ok, skoro niko.

Zašto im ne biste želeli srećan i lakši život?

Pitanje je retoričko, ne potežite Bibliju, znam vam odgovore. Isti repertoar su bogomoljci poput vas imali i pre samo nekoliko decenija kada je rasno mešoviti brak bio nelegalan. Bili su mnogo glasni i mnogo agresivni ti bogomoljci koji su mahali biblijom i tradicionalnim vrednostima. Tradicija je tada bila da crnci sede pozadi u autobusu. Crkva je uvek, pa i sada, na pogrešnoj, gubitničkoj strani.

Uvek.

Jasno mi je da su mnoge stvari, zbog ovih ili onih realnih okolnosti, teške za ostvariti. Ali, legalizacija istopolnih brakova je nešto što zahteva „samo“ malo hrabrosti i puno pameti. Je l’ ja to upravo rekoh malo hrabrosti i mnogo pameti?

Je l’ zvuči to još nekom ko domaća naučna fantastika? I je l’ ima još neko da je sanjar?

Pamet se razbežala il’ je anestezirana, a bogme i muda su kastrirana. Suprotno onome što volite o sebi da mislite, Srbija je jedna bezmudaška zemlja. Najviši zvaničnici „najmoralnije“ institucije u zemlji kupuju ćutanje za stotinak evra. Odprilike, to je tržišna cena vaše kuraži – sto evra.

Nisu Obilićevi potomci bezmozgaši po kladionicama sa brojanicama oko vrata. Spremni da išutiraju u vugla sve na šta padne sumnja nebogougodnosti. Pravi Obilićevi potomci su mladići ili devojke koji roditeljima, prijateljima i svetu obelodane da su zaljubljeni u drugara tj drugaricu. A vi mislili vežbaju matematiku za prijemni. To su muda. To je integritet. A u Srba integriteta ni za lek.

A bilo bi lekovito. Razmislite. U toj moralnoj truleži u kojoj se raspadate i u kojoj popovi jebu, inače strejt, a bogami i maloletne dečake, po ceni dopune za mobilni, a posle nataknu mitru da vam zbore o poštenju i propasti srpstva. Priznati nečije pravo na ljubav, sreću, slobodu najprostije rečeno, koji bi to melem na ranu bio nama tako izubijanima.

A koji bi PR to za celu zemlju bio, to da ne pominjem. Lider u regionu, al’ sad bez zezanja. A i da braća Rusi sada malo gledaju u nas. World wide news – Srbija je postala 15-ta (ok, ’ajd nek bude i 25-ta) zemlja na svetu koja je pravno izjednačila hetero i homo bračne zajednice.

To da ima pameti.

lambr2Mišljenja sam da moja nova domovina, Francuska, zemlja enciklopedista i prosvetitelja i krilatice liberté, égalité, fraternité, sramno kasni u punom pravnom izjednačavanju ispopolnih sa hetero brakovima. Zakon je izglasan juče (sa 331 poslaničkim glasom ZA i 225 poslaničkih glasova PROTIV). Dosta pre nje to je učinila katolička Španija. Kao olakšavajuću okolnost mogu da joj uračunam da su „građanska partnerstva“ ili, kako to ovde zovu, pacte civil de solidarité, moguća još od 1999-te. Ali, ovo prolazno vreme (14-ta zemlja na svetu) je prilično loše, i Francuska je pred istorijom, u tom smislu, obraz spasila u poslednjem trenutku.

Pratio sam debatu, pa da prenesem poneki lični utisak. Kako je sve to meni izgledalo.

Prvo, budale su iste svuda, u Francuskoj kao i u Srbiji. Govorim, o bogomoljcima, naravno, pardon my French. Iste gomile gluposti i budalaština, kojih ćete se vi tamo naslušati još dosta, sve dok pametnima (ako još ko pretekne) ne dopizdi. Doduše, finije je sve to zapakovano – otvorena homofobija je stvarno stvar prošlosti, izuzme li se muslimanska imigracija, al’ to računam da podrazumevate i sami. Ali, da, bilo je mnogo trućanja o tradicionalnim vrednostima, hrišćanskim, francuskim i civilizacijskim.

Trućanje je francuski nacionalni sport. U stanju su beskonačno da razglabaju na iste teme, ali zaista beskonačno. Objasnili su mi da je beskonačno čavrljanje po nebrojenim TV emisijama i talk show programima, temeljna vrednost demokratije. Ok, ’ajd nek bude. Ali, istraživanja javnog mnjenja su pokazivala (avgust 2012) da 65% stanovnika podržava istopolne brakove a 53% i pravo na usvajanje dece.

Iako je zakon laički i ni na koji način nit se crkve tiče nit je obavezuje, katolička udruženja bila su najglasniji i najagresivniji protivnici, združeni, gle iznenađenja, s desničarima i manje ili više maskiranim fašistima. Bilo je trenutaka kada se činilo da će čitava stvar propasti.

Ali, tu na scenu stupa lekcija o građanskoj akciji. Od borbe se ne odustaje. Mitinzi, razgovori, agitovanja, gostovanja, pisanja, objašnjavanja, svađanja, akcije i protiv akcije.

Dve su mi pojave posebno privukle pažnju. Trula desničarska priča o „lošem trenutku“. Naime, Francuska vam je u neviđenoj ekonomskoj krizi, bar tako kažu na TV. Nezaposlenost je rekordna a rekordno slaba je i kupovna moć. Ja nešto ne uspevam da se, niti zabrinem, niti zainteresujem za tu priču. Kad dolazite iz Srbije parametri krize su vam nešto drugačiji. Desničari su levičarsku vladu neprestano optuživali da pričom o Zakonu o braku za sve (Marriage pour tous) vlada beži od pravih problema. A upravo su je oni odugovlačili u nedogled. U paketu s tim ide i floskula o prioritetima. Ako ste gay, žao nam je, možda za 100, 200 godina, sad nije trenutak. Prvo beli hrišćani. Pa hrišćani. Desničarski lestvičnik.

Francuska je zemlja gde gejevi mogu da se drže za ruke, ljube, vrckaju dok hodaju, nose ženskaste torbe, roze patike, izlaze u specijalizovane diskoteke i seks klubove. I gde se manje više zna ko je gej među glumcima, sportistima, pevačima, piscima, čak i političarima (gradonačelnik Pariza, recimo). Debata je, ipak, na svom vrhuncu, dovela do nekoliko incidenata i napada iz mržnje. Sloboda košta.

Tabor podržavalaca zakona bio je šarenolik i daleko brojniji. Naravno, pojedinci su se u raspravi  isticali i bili posebno upečatljivi, ali su javne ličnosti uglavnom bile za. Ne sećam se imena nekog filozofa koji je u jednom TV gostovanju (pitanje ZA ili PROTIV, bilo je nezaobilazno i u emisijama koje se nisu bavile tom temom) na pitanje odgovorio – „Ja sam apsolutno za! Zbog čega bi samo strejt ljudi patili od užasa braka?!“

Jedna senatorka je na urlikanje svoje sagovornice u emisiji kako medicinska asistencija (lezbejskim parovima pri oplodnji) „nije prirodna“, odgovorila – „Madam, nije ni vakcina. Vaš bog je predvideo da umiremo od boginja.“

Duhoviti momenti koji su mi ostali u sećanju.

Nezaboravna će ostati i izvesna Frigide Barjot. Da vam lakše dočaram, francuska Aleksandra Janković. Ista grozna frizura i šminka, očajan trešerski stajling (ko mi ne veruje nek pogleda sliku) i iste biblijske nebuloze. A da, i gej prijatelj (u njenom slučaju smo ga i videli na TV) koji ne želi taj zakon. Ko da nekog zabole i ko da ga zakon obavezuje da se ženi ako neće.

Lično mislim da je brak konzervativna i prevaziđena insititucija. Ali neka pravo postoji, ne mora uopšte da bude upražnjavano. Jednakost je bitna.

Velika je pobeda odneta, ali bitka još traje. Spisak je sada već solidan … Argentina, Belgija, Kanada, Danska, Island, Holandija, Norveška, Portugalija, Španija, Južnoafrička Republika, Švedska, Urugvaj, Francuska, Novi Zeland, nekoliko saveznih američkih država, pojedini distrikti Meksika i Brazila …

Srbija? Slobodarska …

Advertisements

Korisni idioti za Palestinu (Patrik Kondel)

prevod: Nevena I.

Dakle, neverovatno. Ja još uvek dobijam uspaljene odgovore na moj prošli video snimak u kojem govorim o lažnom cilju palestinske borbe i besnom antisemitizmu koji je goni.

Prilično je mnogo vike, pisane velikim slovima,  u mejlovima  gde me nazivaju “cionističkim bukačem”, “odmenskim radnikom za Jevreje subotom” (to su se lepo dosetili, zar ne?) i, naravno, sve uobičajene omiljene im etikete – nacista, rasista i tako dalje. Došlo je dotle da ako me ne nazovu rasistom makar jednom dnevno, počnem da se brinem da ne radim štogod pogrešno. Zato samo vi nastavite tako, narode. Odlični ste u svom poslu, a ovaj video je namenjen baš za vas takve.

Kao što se dalo predvideti, nigde u celoj oluji zlostavljanja pljuvačinom i blaćenjem, niko se nije potrudio da se osvrne na suštinu u mom videu, a to je da se iracionalna islamska mržnja prema Jevrejima nalazi u korenu uzroka problema na Bliskom Istoku. Kao i da biste morali biti slepi ili patiti od političke konstipacije  (u prevodu: biti islamizovani levičar) da to ne vidite, ili da ne želite da vidite.

Često se kaže, zato što je to istina, da ako bi Arapi položili oružje, nastupio bi mir. Ako bi Jevreji položili oružje, bili bi masakrirani.

A to je tako zato što Arapi (i to su muslimanski Arapi za sve cepidalke) ne žele mir. Oni žele Jevreje mrtve. Do sada su mogli imati svoju palestinsku državu da su je želeli. Ne žele je. Oni žele da smrse konce  jevrejskoj državi. I zahvaljujući svojoj religiji (to je “religija mira”) oni imaju istu maniju da im je uništenje Jevreja dodeljni zadatak sudbine i imaju isti jezivi plan kao Hitler. Kada bi imali sredstva, Arapi bi počinili genocid nad Jevrejima još istog dana, ne bi se strpili ni do jutra.
To čak nije ni tajna.
Zahjvaljujući internetu sada svi možemo da vidimo kakve se stvari uobičajeno emituju na arapskim televizijama koje uzdižu Holokaust i demonizuju Jevreje na način koji bi bio protivzakonit u bilo kojoj  civilizovanoj zemlji.
Mi itekako znamo koliko Arapi mrze Jevreje. Oni ne mogu da se prestanu da pričaju o tome. Oni mržnju utucavaju svojoj deci pred očima celog sveta, ispirajući im mozak da postanu bombaši samoubice. Mi gledamo male trogodišnjake koji su naučeni da su Jevreji svinje i majmuni i kako je to slavno biti islamski mučenik i ubiti sebe da bi ubio Jevreje.

E to je ono što VI podržavate kada podržavate Palestince. I moraćete da živite sa time na duši. Ako dušu uopšte imate, jer svi znamo da kada se pristupa iz moralno izopačenog ugla islamizovane političke levice, imati savest (a ni kičmu) nije uvek moguće.

*****

Kao sve islamsko i Palestinci su dugo i zvanično bili iznad svake kritike na Zapadu, pa teroristi iz Hamasa imaju obilje prijatelja. Pogotovo ih imaju u mestima kao Norveška i Švedska čije vlade i mediji izgleda mrze Jevreje isto koliko i svoje sopstvene zemlje. Iako je mržnja prema Jevrejima oduvek bila deo evropske kulture, prevashodno zahvaljujući Katoličkoj crkvi, Norveška i Švedska sada dobijaju ozbiljnu reputaciju da su gotovo islamski antisemitske. Naravno, to se ne odnosi na svakoga u tim zemljama, ali se odnosi na vlade i medije koje kontrolišu i izobličuju informacije koje njihovo stanovništvo dobija i koji daju sve od sebe da demonizuju Izrael izvan svih granica zdravog razuma u glavama svog naroda.

A narod?

E to je zanimljiva stvar sa Zapadom uopšte –  niko nema poverenja u medije, ali svi veruju šta im mediji kažu. Stoga, iako mi se ponekad čini da bi polovina ljudi na Zapadu gotovo aplaudirala kada bi Iran bacio atomsku bombu na Israel, u Norveškoj i Švedskoj, blagosloveni bili, verovatno bi pravili ulične proslave.

Zbog toga me nije iznenadilo kada su ove dve države bile među Zapadnim državama koje su sramno odbile da bojkotuju skori “anti-rasisitički” festival mržnje u organizaciji Ujedinjenih nacija, Durban III, gde su se neki od planetarno najogavnijih rasita, ubica dece, silovatelja dece, robovlasnika, trgovaca robljem, ratnih zločinaca, finansijera terorizma i serijskih rušilaca ljudskih prava okupili da zajedno klevetaju i ozloglašuju jednu istinsku demokratiju, Izrael, gde Arapi imaju više prava nego što imaju u bilo kojoj arapskoj zemlji, uključujući i one koje su navodno oslobođene u takozvanom “Arapskom proleću”.

Kao u Libiji gde su najavili da će im ustav biti zasnovan na šerijatskom pravu (žalimo slučaj cure, nema oslobođenja za vas) i gde su u skladu za time već počeli da sa mučenjem i ubijajanjem ljudi. E da, takođe su objavili da Jevreji (ne Izraelci, već Jevreji) nisu dobrodošli u novu Libiji – gle čuda.

Ili u susednom Egiptu gde je od revolucije armija na ulicama pobila stotine hrišćana zbog zločina što nisu muslimani,. Ako ti nesretni ljudi imaju za bilo šta da budu zahvalani, onda je to što nisu Jevreji. Jer da jesu, niko pod njih ne bi ostao živ.

I to je ono što VI podržavate kada podržavate Palestince jer se ne radi o Izraelu, radi se o Jevrejima.

*****

Na univerzitetima po svuda na Zapadu studentskim grupacijima koja organizuju i isturaju Muslimaska Braća je dozovoljeno da šire antisemitski otrov bez ikakvog ograničenja, dok svako ko brani Izrael bude ućutkan glamom ili mu bude zabranjeno da uopšte priđe, a to je  zbog toga što islamizirani studenti ne vole slobodu govora.

Kada god Izrael sebe brani od terorizma, armije praznoglavaca koji su moralizatori i levičari, marširaju kroz evropske gradove dižući plakate na kojima piše: “Svi smo mi Hamas sada” , kao da je to nešto čime se može ponositi. Kada bi se po tim plakatima pisalo iskreno, trebalo bi da piše: “Svi smi mi propagatori verske mržnje, rasisiti i ubice koji ne vrednuju nimalo ljudski život iz razloga što su naši mozgovi ukišeljeni u turšiji od varvarske religije i mi smo u potpunosti poludeli”. Zapravo sam im sasuo, pa bi možda drugi deo mogao da ide na poseban plakat ili tako nešto?

Ili zašto jednostavno ne skratiti priču i reći suštinu: “Smrt Jevrejima!” jer to je ono što VI podržavate kada podržavate Palestince.

Vas koristi Muslimansko Bratsvo kao ručnu lutku jer sve vi sami izabrali da poverujete u laž o državi u kojoj vlada aprathejd bez da se pomučite da proverite činjenice. Progutali ste propagandu na koju bi Gebels bio ponosan i ono što zapravo radite je da podržavate  Islamski rat za istrebljenje Jevreja.

I kada na sebe primenite iste stroge standarde kojima vi, levičarski licemeri, volite da sudite drugima, onda sledi da ste Vi rasista sa krvlju na rukama.

Bez uvrede.

https://www.youtube.com/watch?v=LeGYAfh9A1k

Hrist od galije

DSCN4075Vilfranš na moru (Villefranche-sur-mer) je ribarsko seoce na samo par kilometara istočno od Nice. Džogeri u kondiciji, ili biciklisti, u ranim jutarnjim satima, pre nego što saobraćaj uhvati puni zamah, mogu da uživaju u turi do ovog priobalnog mesta kombinujući fizičku aktivnost s užitkom posmatranja zaliva obasjanog jutarnjom svetlošću i utonulog u zelenilo iz kog proviruju krovovi ušuškanih i dobro sakrivenih vila.

Selo, van sezone, kad nije preplavljeno turistima, deluje uspavano i kao idealno utočište za umetničke duše koje vole samoću ali im je potrebna i neprestana blizina mora i mnogo mediteranskog sunca. Živopisnost Vilfranša privukla je mnoge filmadžije koje su u njemu prepoznale idealnu pozornicu za svoje filmske drame, među njima Hičkoka i Madonu.

Vodiči su odlična stvar kada ste vremenski ograničeni pa morate da sastavite spisak mesta i stvari koje je neizostavno potrebno videti, ali se ništa ne može uporediti sa besciljnim i neisplaniranim tumaranjem, posebno na mestima kakva je Azurna obala. Prepuštanje osećaju i njuhu, daju dimenziju prave pustolovine. Bez lažne skromnosti mogu da izjavim da spadam u one sa talentom za neočekivana otkrića.

U Vilfranšu sam ih imao dva. I sada delim jedno od njih.

Kako je i inače slučaj sa selima po Francuskoj, i Vilfranšom dominira crkva sa zvonikom koji se vidi skoro odasvud. Fasada čistih žutih i roze površina raščlanjena pilastrima na neoklasičan način, s barokom u tragovima u dva, tri detalja u ukrasu fasade. Iznad portala natpis koji nas obaveštava – „U čast princa Hiljadu nebesa, velikodušnošću kralja Šarla Emanuela III i uz podršku i zalaganje zajednice, ova crkva podignuta je leta Gospodnjeg 1757. na mestu starije oronule“.

Unutrašnjost u maniru italijanskog provincijskog baroka, s nekoliko zanimljivih slika čija se lepota tek naslućuje u polutami crkve i ispod naslaga čađi.

A onda, neočekivano, eksponat koji bi bio ponos i najvećih svetskih muzeja, a kamoli crkve jednog ribarskog sela. Čuđenje biva veće kad saznate da je remek delo, izloženo pod staklom u uglu levo od oltarskog prostora, ostvarenje nepoznatog majstora.

hg2U pitanju je skulptura od jednog komada drveta (tradicija kaže smokvinog, stručnjaci brestovine) ležećeg Hrista koji se, po svom tvorcu, robu sa jedne od galija kuće Savoja zove „Hrist od galije“.

Neverovatno je da je tvorac ove skulpture anoniman i da o njemu ne znamo ništa. Skoro ništa. Lice Isusa me je na prvi pogled podsetilo na lice Mikelanđelovog Isusa iz grupe Pijeta. Izgleda sam bio na dobrom tragu jer listić sa objašnjenjem koji sam dobio od gospođe poslužiteljke u crkvi kaže je „mladić osuđen na težak rad verovatno bio učenik nekog majstora iz Toskane“.

Ostalo je legenda. U ono vreme, vladari kuće Savoja svoju flotu držali su u zalivu Vilfranš, a veslači na triremama mogli su biti ljudi osuđeni po raznim osnovama tadašnjih merila pravde – sitni lopovi, pobunjeni seljaci, lutalice, Cigani, dezerteri, krijumčari, sladostrasnici ili jednostavno protestanti.

Nepoznati skulptor je, navodno, bio određen da iz šume dovlači građu za brodogradilište. Jedno mu je deblo zapalo za oko – zamislio je u njemu skulpturu koja čeka da se rodi. Baš onako kako je Mikelanđelo ogromne blokove mermera video kao zatvore u kojima su zarobljene skulpture onako kako su, po neoplatonističkom filozofskom učenju renesansne Firence, duše zarobljene u telu. Odvojio je to deblo negde sa strane, nadajući se da će jednom biti u prilici da na njemu radi.

Jednog dana, dok je bio u potpaljublju, čuo je buku na palubi broda i izašao je da vidi o čemu se radi. Dva dečaka, kapetanovi sinovi, su se svađala i jedan od njih je, u žaru svađe, dohvatio brata i bacio ga u more. Dečak je počeo da se davi a rob umetnik je skočio za njim da ga spasi.

Kapetan ga je sutradan potražio da mu se lično zahvali što mu je sinu spasio život i upitao ga je šta bi, u znak zahvalnosti, mogao da učini za njega. Zatražio je, i dobio, dozvolu da radi na deblu koje je jednom prilikom odvojio za sebe. Nakon nekoliko meseci i samo uz pomoć jednog struga i čekića, nastala je ležeća figura „Hrista od galije“. Prvobitno je bila nevešto obojena, kako je i bio običaj sa drvenim skulpturama toga vremena. Žan Kokto je bio taj koji je, nekih tristotinak godina kasnije, uklonio boju sa skulpture.

DSCN8783Telo deluje kao da ga je život tek napustio, kao da grč agonije na krstu još uvek nije popustio beživotno telo. Mršave noge, još zgrčene od položaja s krsta, ispala rebra, grudne kosti i žilave ruke. Tkanina prebačena preko bokova, prelomljena i s naborima kao da nisu od nečeg tako krtog i krutog kao što je drvo. I iznad svega, lepo lice umrlog boga – duga kovrdžava kosa, fina, reklo bi se negovana brada, pravilan i profinjen profil, poluotvorene oči i isto tako poluotvorena, senzualna usta. Lice čulnošću zbunjuje. U oštroj je suprotnosti sa neatletskim i asketskim telom. Na njemu se čita zanos pre nego smrt. I ovo lice iz drveta nije mogao da iskleše neki vrlo vešt zanatlija ili čak i dobro školovan vajar. Ovo je lice delo istinskog umetnika.

Mnogo je pitanja koja su sama iskrsavala posmatrajući ga. Prvo je, naravno, kako je moguće da je jedan ovakav umetnik pred istorijom ostao potpuno anoniman? Da li je za sobom ostavio i neka druga dela? I ako jeste, gde li su? Jer, ovo je sve samo ne delo početnika. Kakva je sudbina ovog umetnika bacila u veslačke okove jedne galije? (Bezbedno je pretpostaviti da nije bio protestant. Njegov senzibilitet karakteristično je katolički.) Kakav mu je, u okolnostima u koje ga je život bacio, bio odnos prema bogu u koga je očigledno verovao? Je li ovo bilo delo iskupljenja za stvarni zločin ili delo nade u spasenje? Da li je njegova umetnost ostavila utiska na njegove tamničare?

Da li ga je oslobodila?

Pravo na seks

251590_416917275033784_464252965_nVerujem da ste se naslušali svakakvih fantastičnih priča o gejevima. Za jednu mogu da vam potvrdim da je tačna. Gejevi su, naime, promiskuitetni. Da, jebu se ko štuke. Mislim, kad kažem promiskuitetni, ne mislim samo na onu jednostavnu definiciju promiskuitetne osobe kao one koja ima više seksa od vas, već na bahanalisanje rimskog formata. Na toliko seksa da daje za pravo bogomoljačkom strahu od urušavanja judeohrišćanskih temelja civilizacije.

Vremenom sam skontao da u religijsko-strejtaškoj homofobiji ima mnogo i proste ljudske ljubomore – gejevima je seks predostupan i oni bezobrazno mnogo i često uživaju u njemu. E pa, ne možeš! Imaš da jebeš jednom nedeljno u najboljem slučaju, ko sav normalan strejtaški svet. I to jednog te istog! Ko sav normalan strejtaški svet.

Zbog čega se priča o LGBT pravima mnogo vrti oko kuknjave za pravom na ljubav. To mi malo ide na nerve. Naravno, i pravo na ljubav. Ljubav ne bi smela biti stvar bilo čije dozvole ili odluke  (govorimo, podrazumevam, o odraslim, voljnim osobama). Ali ne samo ljubav. I seks. Ni to ne bi trebalo da je stvar bilo čije dozvole. Ne? Mislim, to što ljudi u krevetu rade može vam biti gadno ili ne, ali koga zabole? Rešenje je jednostavno. Ako ti se ne sviđa nemoj da radiš.

Ljubav se kod gejeva ne dešava ništa češće ili ređe nego kod strejtaša. Nemam rezultate nikakvih istraživanja da vam ovo podkrepim, ja to onako više zdravorazumski, na osnovu iskustva iz života. Mimo toga, sve se vrti oko kita i njihovih dimenzija, guza, mišića, dlaka. I nogu. Na ceni su fudbalerske.

Baš kao što se i kod strejtaša sve vrti oko dupenceta, sifona, pičića i bataka. I usta. Tebra, koja usta, stvorena da puše.

E sad, to što su religija i strejtaši stvorili sistem u kom je riba koja daje rva-ku, je drugi problem. Sami ste ga stvarali, sami ga i žvaćite. Ali to što vi retko umačete je vaš problem i ne znači da i ostali zbog toga treba da se suzdržavaju.

tumblr_llf1dpMDeM1qk56q5o1_500Tako da, ajd batalite to prenemaganje – „znaš, svi mi imamo pravo na ljubav“. Pa naravno da imamo. Meni je prilično bedasto kad to nekome moraš da objašnjavaš. Zapanji me stepen mentalne bede osobe kojoj to mora da se razjasni. Svako ima pravo na ljubav ali i pravo da preferira kitu u odnosu na cupi. I obrnuto.

Ljubav dođe il ne dođe. Al ne polazi od duše, to sigurno. Već od hemije i feromona.

Platon se mnogo proseravao sa svojim višim (duhovnim) i nižim (telesnim, čulnim) delovima bića. Nije ni čudo što je hrišćanima od celokupne antike jedino on bio prihvatljiv. Hrišćanstvo stvar zapečaćuje time što ljudsko telo proglašava „crkvom sv. Duha“ (prva poslanica Korinćanima 6:19)

Hrist zalog večnog života diže na nedostižne visine. Gaseći radost zemaljskog do potpune tame. Nije neophodno sagrešiti telesno. Već su i želja, fantazija i misao, greh. Preporučuje da iskopamo sebi oko i odsečemo ruku. Nikad dovoljno mržnje prema sopstvenom telu. Čak i prema strogo normatiranom. Feminizirani muškarac je gadan jer je ženskost sama po sebi gadna. Hrišćanstvo ne poznaje apolonovsku, dvosmislenu lepotu. Ne poznaje ni jake, muževne žene, Amazonke. Ona mora biti slaba i pokorna. Hermafroditizam i bilo kakva mešavina psihičkog principa ženstvenosti i muževnosti u kakvom god međusobnom odnosu, ne dolaze u obzir. Crna je konačna i ne poznaje nijanse.

Rezultat?

377742_337930489624659_1852498197_nZli, neuki, impotentni i nevini starci koji održavaju nekakav nebeski poredak u vašoj spavaćoj sobi. Mržnja bogougodnih masa prema svakome ko ne pristane na ovo zlostavljanje. Svakome ko svoj lični integritet potvrđuje kroz slobodno raspolaganje sopstvenim telom. U mržnji prema gejevima maskirano je mnogo ljubomore na njihovu slobodu i laku dostupnost užitka. Više od ljubavi muškarca za muškarca ili žene za ženu, mrzi se telesna nesputanost, nekanonska upotreba tela. Uguravanje i disciplinovanje, silom mržnje, zastrašivanja i crkvenim autoritetom, nepokornih i slobodnih u tesni judeohrišćanski okov.

Seks bez ljubavi, ili barem zaloga ljubavi, mogao bi značiti opasnu potvrdu individualnosti i imanentnosti u svoj prolaznoj veličanstvenosti trenutka.

A za sistem kontrole, to je već problem. Zar ne?

Kad ste već kod toga šta je prirodno il ne … čednost je najneprirodnija od svih perverzija, kako je to Oldus Haksli lepo, još onomad, primetio.